Iz Harana pravac Gulizal hotel u Sanliurfi. Jos na ulaznim vratima hotela docekao nas je menadzer hotela i pozeleo dobrodoslicu rekavsi da su putnici na motorima njegovi omiljeni gosti.Uzgred nas pitao da li imamo neku nasu nalepnicu . Nalepnicu koju bi on zalepio na ulaznim vratima hotela pokazavsi nam pri tom na vec postavljene nalepnice koje su zalepili nekadasnji gosti hotela. Na zalost zbog promene plana nismo stigli da ih napravimo. Ince hotel je bio rezervisan jos u Gaziantepu. Gülizar Otel Şanlıurfa WWW.GULIZAROTEL.COM Gülizar otel şanlıurfa Motore smo po njegovoj instrukciji parkirali ispred samog hotela na trotoaru kako bi ih sa recepcije videli.Pokriveni su i video kamerama tako da su bezbedni. Cena dvokrevetne sobe sa doruckom koji je standardno u Turskoj svedski sto 180TL.Nisam zapazio a ni gledao u koju kategoriju spada po broju zvezdica .Po meni spada u kategoriju "sasvim pristojnih hotela" Urfa, ime grada kome je kasnije dodat prefiks sanli "slavna" pa se sada zove Sanliurfa.Zaslugom joj se pripisuje sto je posle prvog svetskog rata proterala sa svoje teritorije francusku vojsku.Naime kao zemlja gubitnica u ratu predvidjena je za podelu izmedju velikih sila pobednica tog rata.Teritorija na kojoj je Sanliurfa pripala je Francuzima koje su kako sam vec napisao proterali ratnici tog kraja. Urfa je naseljena najvecim brojem Kurdima zatim Turcima i nesto Arapima spada medju najstarije naseljene gradovie na svetu.Grad ima bogato kulturno nasledje sto potvrdjuje prvi Islamski Univerzitet na svetu....... Ako se upletem u zamku da pisem o istorijski bitnim stvarima vezanim za ovaj grad zauzece mnogo stranica ovog putopisa sto mi nije cilj. Posle smestaja u hotel i izlaska pocinju prvi kontakti sa ljudima .Jesu natovareni motori atrakcija i izazivaju znatizelju ali ovakvu neposrednost do sada nismo doziveli.S druge strane ulice neki mladici petljaju nesto oko skutera i cim su nas videli glasno su nas pozivali da se pozdrave sa nama i pricaju.Izao sam sa fotoaparatom o ramenu pa zeleli i da se slikaju sa nama. I to se ponavljalo svo vreme nase setnje po gradu.Tog dana sam bio dezurni fotograf u gradu . Sama ,nije verovatno htela da joj kvarimo sliku Prvo sto je izazvalo nasu znatizelju ..pusionica ali ne ona za proterane pusace.Ovde se pusi nargila.Svi manje vise imamo iskustva iz nekih kicerajskih, za turiste napravljenih pusionica ili u domacoj radinosti probajuci kao egzoticni suvenir kupljene nargile.Ovo je prava sto i u samoj Turskoj polako nestaje. Prava se po tome poznaje sto u njoj necete zateci turiste i zene.Ovde se muskarci skupljaju da sa prijateljima odigraju neku partiju domina i bar za kratko pobegnu od svakodnevnice i uz nargile i solju caja meditiraju.U njoj se koliko sam primetio ne prica mnogo a ni glasno jer zahteva u pocetku ritmicno uvlacenje duvana dok se dobro ne raspali a velikom sramotom se smatra i da ti se nargila ugasi.Nargilu nazivaju ne bez razloga kraljicom pusenja ali ona je kao i svaka kraljica zahtevna jer trazi vreme i koncetraciju sto u ovom brzom tempu zivota nedostaje.Tom sadasnjem tempu zivota vise pogoduju kafici i ekspresno pusenje cigarete. Odmah po ulasku prilazi nam gazda i odvodi nas do stola koji on sam bira bez naseg ucesca, zatim bez pitanja donosi nargilu a neki decko caj.Orasasti plodovi bademi, pistaci i jos nesto tome slicno je vec bilo na stolu.Gledamo neznajuci ritual koji se ocigledno rutinski odvija pred nama.Gazda pusionice stavlja zar na predvidjeno mesto i pripaljuje nargilu.Tu se nista brzo ne desava taj ritual paljenja traje neko vreme mozda 15 ili 20 minuta. Tek posle potpaljene nargile podelio nam je higijenske navlake za mustikle i sa ukazanim postovanjem predao nargilu.Do tada ozbiljna faca razvukla se u osmeh dobrodoslice i otpoceo konverzaciju sa nama ko smo odakle dolazimo zasto dolazimo i tome slicno. Potvrdno sam odgovorio na pitanje da li zelim da vidim celu pusionicu. Pricao je o istoriju tog ocigledno starog objekta o tome da je to nekadasnji hamam. Pa da krenemo u obilazak dok moj drug meditira u opojnom mirisu nargile . Smenjuju se prostorije vece ili manje za diskretne razgovore Ovo je sve u podzemnom delu tako da je prijatna temperatura u odnosu na spoljasnju Skoro da se izgubim u spletu tih prostorija nisam ih brojao ima ih najmanje deset mozda i vise.Ukrasene su slikama njihovih umetnika. U povratku zaticem Dragana u oblaku dima Dok sam obilazeci prostorije i pravio fotografije oko mene su trckarala neka deca i kad sam posao ka izlazu molila me da ih slikam, sto meni nije tesko palo Kurdska deca Interesantno da od malena imaju svoja zaduzenja ona drska u rucu je metla Najveseliji medju njima ovako u gro planu ozbiljno ih je nasmejao kad sam im pokazao sliku Najmladji i najozbiljniji "mudrac" Cigarete sam ostavio pre 6 god ali privucen mirisom duvana iz nargile zeleo sam da probam taj prefinjeni miris.I uradio sam to. Izlazimo ponovo na ulice grada u susret raspolozenim, vedrim i uvek nasmejanim gradjanima. Mozda sam suvise prostora posvetio nargilama ali je to zaista bio jedan lep i autentican dozivljaj koji sam zeleo da podelim sa vama.

Na 80km od Gaziantepa skrecuci levo put vodi do mesta Hafeti koje se nalazi na obali reke Eufrat .Hafeti se ustvari nalazi na obali velikog akumulacionog jezera stvorenog izgradnjom brane. Inace Eufrat je prirodna granica izmedju dva regiona Gaziantep i Sanliurfa i otprilike vecinskih Turaka u prvom i Kurda u Saliurfi.Preko Eufrata je Istorijska teritoja nekadasnje Mesopotamije koja se prostirala izmedju reka Tigar i Eufrat.Teritorija zbog koje su se mnogi ratovi vodili i kecevi padali iz istorije u nasim skolama.Po cemu je cuven Hafeti ? Hafeti je jedino mesto na svetu gde uspevaju i rastu neobicne ruze, crne ruze. U prolece ne bas toliko crne ali kako se leto priblizava dobijaju svoju definitivnu boju Pokusaj da se na nekom drugom mestu posade i zadrze boju ne uspeva. Tumaci se specificnim sastavom zemljista i PH vrednosti podzemnih voda Eufrata.Svojevremeno je lokalno stanovnistvo takve ruze smatralo nekim losim predznakom pa im je opstanak bio ozbiljno ugrozen.Hafeti selo je zbog izgradnje brane premesteno za desetak kilometara od prvobitne lokacije i tu vise crne ruze ne uspevaju tako da se u specijalnim uslovima gaje kako bi se spasle od nestajanja.Hafeti takodje ima i tu nesrecu da im je bogomolja ,dzamija potopljena izgradnjom brane .Slicno sudbini naseg Donjeg milanovca i moguce jos nekog mesta pored Dunava.Pa evo da pomenem i ostrvo Ada Kale koje je bas Turcima bilo naseljeno. Inace celim putem od Gaziantepa do Sanliurfe protezu se nepregledne plantaze pistaca.Ta oblast je najveci proizvodjac pistaca u Turskoj.Na moju zalost postoje osim Hafetija jos nekoliko mesta u Turskoj koje nismo imali vremena da obidjemo.Ostavljamo ih za neki drugi put ukoliko ga bude bilo.

Ne nego dopunjavam putopis jer profesionalni fotografi imaju mnogo bolje uslove za fotografisanje i znaju najbolje pozicije odakle to da rade.Navedem da su sa interneta da ne ispadne da plagiram

Pred nama je dilema gde dalje ne zato sto ne znamo vec sto je tesko doneti odluku da izmedju dve atraktivne lokacije izaberes samo jednu. Voleli bi sve da vidimo ali nas vreme ogranicava.Ici na sever i videti Nemrut planine (Nemrut dagi) "Mesto gde se bogovi pretvaraju u kamen" i gde se snimaju najlepsi zalasci sunca . Jedna od vecih atrakcija jugoistocne Turske.Ogromne statue visoke i do 9m predstavljaju razne grcke,persijske i jermenske bogove Herkula,Zevsa,Apolona kao i lavove orlove... S druge strane kontroverzna poseta bibliskom selu Haran na nekoliko kilometara od granice i ratom zahvacenom Sirijom. Za sta god da se odlucimo menjamo dalji pravac kretanja pa je utoliko odluka komplikovanija.Malo nam je u tome pomogao jedan turcin koji je kao turista boravio u Gazientapu sa sinom i zenom.Upoznali smo ga dok smo trazili hotel.I on ide u Haran sa sinom od 12 godina i zenom rece, tako da ne brinemo jer da je opasno on nebi u tom svom sastavu isao. Dakle Haran drevni bibliski grad nesto manje od 200km treba prevaliti ali dan je vec dosta svog vremena potrosio.Nemrut dagi ostavljamo za neki drugi put.Iz Harana se takodje treba vratiti u Sanliurfu.Srecom zamolismo recepcionara da nam rezervise hotel u Sanliurfi pa je jedna briga manje i vise vremena za druge stvari hotel se zove "Gulizar konukevi" Gülizar Otel Şanlıurfa WWW.GULIZAROTEL.COM Gülizar otel şanlıurfa Dok smo putovali prema danasnjem odredistu putem za Sanliurfu videsmo odvajanje za Haran desno i benzinsku pumpu sa leve strane.Gorivo i imamo i nemamo onako malo manje od cetvtine rezervoara. Nemam iskustva sa ovim motorom za koliko je to kilometara a ne volim da se vucem na rezervi .Inace Honda Panevropa ima ogroman rezervoar kazu najveci koji je Honda ugradjivala 29l tako da bi trebala sa nasom voznjom da izvuce 500km ali opet ,ici putem koji nije prometan a koliko sam razumeo nije ni kvalitetan a Haran dozivljavam kao neku ne bas gostoljubivu destinaciju.Pumpa je Miki gas sto je ocigledno pumpa sa plinom.Pitamo pumpara za benzin , kaze nema daj po 5,6 litra.opet nema.Za 6 godina koliko radi na toj pumpi nije prodao ni gram benzina svi voze na plin ili naftu tako nam je rekao. Pravac duzim putem za Sanliurfu po gorivo pa zatim u Haran. Haran je inace biblisko mesto sa kucama od nepecene cigle u obliku kosnice. Jedan je od retkih gradova koji je kroz istoriju zadrzao svoje prvobitno ime.Posto je bio na raskrsnici vaznih puteva vrveo je od zivota i predstavljao vazno komercijalno ,religijsko i politicko mesto.Pominje se jos u bibliji navodno su se Adam i Eva posto ih je bog proterao iz raja naselili u Haranu.Jos mnoge bibliske price se vezuju za Haran cak se i u svetom pismu pominje tvrdi se da postoji jos iz nekog veka pre nove ere.Sada je Haran malo mesto naseljeno arapskim porodicama sa velikim brojem dece preko 10 .Narod ,nije bio otvoren za kontakte ,fotografisanje odbijaju kad pitas ili se ljute. ili okrecu glavu i idu svojim putem ako ne pitas Nisam ukapirao sta skupljaju po ovim rastinjem siromasnim livadama Sam ulaz u Haran sto se ljudi tice bio je tako sta da kazem ..daj pare ,daj cigare ,daj nesto bilo sta moze i bubreg i to se desavalo na svakom koraku i stari i mladi samo su trazili nesto.Dobacivali s druge strane ulice.Nametljivo su pokusavali da nam uvale i prodaju neke neprepoznatljive suvenire cak su se trudili da nam prodaju neku narukvicu vencic ili sta znam kako da nazovem nesto od sveze trave.U zelji da sto pre izadjemo iz takvog okruzenja nismo dobro ni osmotrili kako da udjemo u to istorijsko mesto.Pravo isprednas kroz rusevune nekih visokih zidina prolaz i mi podjosmo tamo .Losim putem stigosmo ali na ulazu je veliki kamen isprecen ispred nas da onnemoguci ulaz.Skrenusmo levo muvasmo se nekako i udjosmo pored zidina neznajuci ni gde idemo. Ovo nije ono zbog cega smo dosli Preko brda OFF road sa natovarenim motorima od pola tone uhvatismo neki pravac srecom pa nije daleko.Mladic ,mestanin, kaze da je turisticki vodic zuji sa nekim prdavcem oko nas i smara nas mi u problemu sa voznjom velikih motora po necemu sto nije put..bas dosadan neki narod.Sta bi nam tek radili da smo posli onom precicom i ostali bez goriva.Srecom izbismo na visoravan i pred nama se ukaza Haran onakav kakav ocekujemo da vidimo.To je bilo kao da iz zadnjeg dvorista na selu ides nekom u kucu preko tarabe. Naidjosmo na decu koja nesto prodaju ali bez one nasrtljivosti i drskosti.Imam razumevanja za nemastinu u kojoj zive i da se na ovoj goleti tesko prezivljava pa su verovatno i prinudjeni da se na sve nacine bore za zivot.Treba mi samo malo vremena da se naviknem na takva pravila ponasanja. Konacno smo ustvari izasli na put kojim normalan narod ide i sidjosmo u obilazak sela. Od bezbroj slika koje smo napravili izabracu nekoliko koje po mom misljenju najbolje predstavljaju Haran koji vazi za najstarije naseljeno mesto na svetu. Poucen iskustvom slikam iz daleka objektivom 18-200 sa bezbedne udaljenosti,kazu da su im zene uglavnom tetovirane. Ova lepa slika skinuta je sa interneta I Evrope koje se sepure u Aziji U nekim kucama zive ljudi ali ne u svim ipak je zub vremena na nekim kucama ostavio traga. Vrzmajuci se po ulicama Harana naidjosmo i na uniformisano obezbedjenje i sa njima na miru popismo neko hladno pice.Onaj "turisticki vodic" na motoru sa pocetka price prolazio je vise puta na udaljenosti od nas ali vise nije prilazio,obezbedjenje je komentarisalo nesto podsmesljivo na njegov racun.

Od sledeceg grada koji nameravamo da posetimo dele nas 300km.Grad je Gazijantep i to je prvo mesto na teritoriji Kurda.Stupicemo na teritoriju za koju se uglavnom vezuju lose stvari.Novinski stupci se povremeno pune vestima o otmicama,povremene podmetacine eksplozivnih naprava i sta znam sta jos. Videcemo da li je bas tako.Poznato je da su Kurdi brojan narod bez sopstvene drzave pa se zbog toga i desavaju sve te stvari.U znatnom broju ima ih osim u Turskoj gde su najmnogobrojniji u Siriji,Iraku i Iranu.Najveci narod na svetu bez sopstvene drzave . U Turskoj pomen Gaziantepa je asocijacija na hranu,odnosno baklavu,mesto gde nastaju baklave i prestonica baklave. Svetski lider u tome je Imam Cagdas (magicni imam) restoran "gde se ne jede kazu da bi se prezivelo vec da bi se uzivalo" Vlasnik je stari Sirijac koji je jos u proslom veku otvorio restoran u ovom gradu.Inace 90% baklava koje se konzumiraju u Turskoj potice iz preko sto fabrika (ako tako mogu da ih nazovem proizvodnja je rucna) u Gaziantepu.Kora za baklave mora da bude tako razvucena da kroz nju novine mogu da se citaju .Baklave i uopste hrana u Gaziantepu je dignuta na najvisi nivo pa je tako 2015 UNESCO stavio Antep na listu kreativnih gradova sveta kad je rec o spremanju hrane.Gaziantep je grad sa preko milion ljudi i nalazi se na nekadasnjem putu svile i od Istanbula je udaljen oko 1100km iduci na jugo -istok Posto na toj kilometrazi dolazi vreme za zamenu ulja resili smo da u Gazijantepu to obavimo. Jos kod kuce smo pronasli Hondin servis... Honda Sağlam Motor - Gaziantep .O putu do Gazijantepa nemam sta posebno da napisem ali izdvojicu jedan dozivljaj.U potrazi za menjacnicom svratili smo u neko mesto,prvo na koje smo naisli.Odmah na ulazu turisticka agencija u koju sam svratio da se raspitam. Covek kad vide nas i motore... takvu radost nisam video.Pricao je nesto na turskom, engleskom pitaj boga sta ali takva erupcija radosti retko se vidja .Najvecu pocast nam je ucinio zdraveci se pri nasem odlasku starim pozdravom i kao izraz duboke naklonosti... cuknuli smo se blago glavama sa leve i sa desne strane.To smo kasnije iz fazona po neki put primenjivali na opste odusevljenje mestana. Putem do menjacnice sedosmo ispred neke zgrade hladovina da odmorimo. Pojavi se covek sa pozamasnom kolicinom zlata na sebi (ovaj sa slike sto ide prema motorima)Vlasnik zgrade, ustvari vlasnik prodajnog salona ekskluzivne kozne garderobe .Opet covek koji govori bugarski od onih proteranih .Uveo nas u zgradu koja na nekoliko spratova izlaze koznu garderobu .Unutra prijatno klimatizuovano i sa njim u njegov ofis na kafu.Bunde, jakne od najfinije koze i krzna uredno poredjane izbor je veliki .Ispricao nam je svoj zivotni put od proteranog beskucnika do bogatasa,rece da je dugo kod nekog jevreja radio pre nego sto je zapoceo sam i da je ustvari od njega naucio kako se vodi posao.Rekao je da i on podje sa nama u menjacnicu kako bi nam obezbedio povoljniji kurs kod svog prijatelja. I pri izlasku iz zgrade krunisanje Dolazak u Gaziantep je zapoceo trazenjem prenocista.Preko bukinga pa okreci telefone neko govori engleski neko ne ,cene sarene i odlucismo se za jedan .Zove se hotel Katan sa simbolicnim brojem ** najblizi Honda servisu. Dve zvezdice ali je smestaj sasvim pristojan kao i dorucak koji se sluzi uz prenociste. .Posto smo na dalje uglavnom orijentisani na gradove kampovanje kao varijanta nece biti moguce dok smo u njima. I smoreni od puta ranije smo otisli u zagrljaj kreveta. Ujutru poranili i pravac Honda servis na zamenu ulja koji je blizu naseg hotela.Lako dolazimo do njega bez obzira na jutarnji spic ali moracemo da sacekamo tamo se vec napravio red, ima i vrednijih od nas. Srecom na tim skuterima koji su poranili nisu bile neke zahtevne operacije pa smo brzo dosli na red. Svo vreme su nas nalivali cajevima ,nudili nas svim i svacim , trudili se da nam vreme cekanja bude prijatno.Inace kao sto se vidi servis je moderan i cist majstori pedantni i uvezbani tako nema mesta nikakvim primedbama.Osim zamene ulja samoinicijativno su oprali diskove ,proverili i dolili antifriz i napravili probnu voznju radi kontrole motora. Druga polovina zgrade je prodajni salon sa desetinama izlozenih skutera i motocikla namenjenih prodaji. Turska policija koristi neke modele Hondinih motora i ovde ih takodje servisira. Zamena ulja je iznela 230 TL Dragana , mene nesto vise jer sam filter ulja koji sam iz Srbije poneo zaboravio u hotelu.Ulje je polu sinteticko i na kutijama pise Honda. Pogled iz hotelske sobe

Ako izuzmemo opasnost od zalivanja trave ...drugih problema nije bilo

Malo mi pojasni , u vezi satora

Priblizavalo se vreme rastanka pa sam Altuga upitao da li u Mersinu postoji neki kamp do koga bi on mogao da nam pokaze put.Da ima ,ali sam razgovarao sa zenom da veceras budete nasi gosti bio je njegov odgovor.Pomalo iznenadjeni neocekivanim odgovorom pogledasmo se jer kako izgledamo ni za sumu. Nismo se dugo dvoumili prihvatili smo ponudu Stan u novogradnji, veliki moderno opremljen ogromna dnevna soba u kojoj smo mi smesteni,mesta za spavanje na pretek. Motore smo smestili ispred ulaza zgrade , kapija se zakljucava tako da su bezbedni. Rekose da skinemo sve stvari sa sebe i ubacise ih u masinu za pranje.Po neko pivo i ajd u grad.Pre samog izlaska iz stana spremajuci se vidim nema mi pasosa i setim se ..s pantalonama je u masini za pranje.Pri putovanju imam tacanraspored gde mi koja stvar stoji pasosu je mesto u levom bocnom dzepu pantalona ,mobilni na svom mestu i tako dalje .Naviknes na tu tezinu u dzepu i lako konstatujes gde tu nesto nedostaje. Za kljuceve sam napravio od parakorda ogrlicu jer sam nekoliko puta na ranijim putovanjima zaboravljao kljuceve na raznim mestima.Sada su ili na motoru ili oko mog vrata. Altug gasi masinu sunce ti j..... pasos mi se pere. Izvadismo ga iz masine ,gledam nema neke stete osim sto je mokar i na jednom delu se odlepio.Nista, fen,pegla ,lepak i skoro da se ne primecuje coskovi malo okrzani slika na onoj prvoj strani dobro obezbedjena ok,pecatima nista ne fali tako da sam se provukao dobro. Izlazak u grad , restorancic da nesto prezalgajimo, malo pricali i nazad na spavanje. Ujutru su nas is izveli iz grada i nastvljamo dalje na istok.stupicemo na teritoriju Kurdistana" i upoznati jedan drugi narod Kurde.

Ja se radujem Oldtajmeru Nikon D7000 +18-200 VRII

Ja sa 35x2 -1 jos uvek uspesno podnosim , uzivam u tome i ne mislim da menjam.Mali broj hotela u kojima sam konacio u svom zivotu pamtim ali ove sator varijante skoro sve.Sto rece Zika to ili volis ili ne. I na mestima gde zelim u hotel, to je bez bukinga a i navigaciju ne nosim sa sobom. Kako bih inace kontaktirao sa narodom zemlje ciji sam gost.Osim motora imam i druge hobije, vezani su za prirodu pa je kampovanje sa motorom samo nastavak toga . ....Hvala na podrsci

Turska Juni 2019...Kus Lake

Ja se radujem Oldtajmeru Nikon D7000 +18-200 VRII

Kapikaja kanjon sledece mesto koje po planu obilazimo udaljeno od Perla kampa 400 km i 40 km od Adanje.Kanjon,koji je na pojedinim mestima visok i preko 200m.Podeljen je potokom Çakıt Stream i dug oko 20 km. Negde usput na parkingu provedosmo jos jednu noc Skrenuo nam paznju visoki "cervorospratni" minaret s druge strane puta tako visok po unutrasnjosti Turske nismo vise vidjali. Iz pristiglog auta cetvoroclana porodica sa brdom hrane smestilase blizu nas.Poziv na dorucak mom saputniku koji im je bio blizi usledio je ubrzo.Upornost kojom oni to rade ne daje ti priliku da izbegnes... privode i na silu. .Na stolu svega i svacega,nude nas, insistiraju probaj ovo proaj ono.Otac ,majka ,sin i cerka. Otac je inace policajac.Radi potvrde svojih reci pokazuje mi za pojas zadenut pistolj Bereta neki model 1000 koji do tada nisam video ni cuo za njega ostao sam u saznanju na modelu F92 koji je koristila policija sirom sveta. Konsultujem se sa njim oko obilaska Kurdistana, konkretno sela Haran na granici sa Sirijom .Misljenja je da je rizicno ici tamo. Pripremajuci se za ovaj put procitao sam da Lonely planet ne preporucuje prilazak juznim turskim granicama na razdaljinama manjim od 50km.A selo Haran je skoro pored same sirijske granice..nekoliko kilometara Njihova cerka, posto na putu prolazimo blizu njihovog mesta ,onako deciji molecivo pozvala da svratimo kod njih i budemo njihovi gosti nekoliko dana. Imali smo dosta slicnih situacija po turskim putevim gde je njihova gostoprimljivost i ljubaznost dokazala da nije slucajnost. Turske Kamiondzije..(veliko "K" nije greska) Moj kolega u zagrljaju tuskog "medveda"od koga sam u razmeni poklona dobio jeda veliki noz,Dragan rece da sam kao janicar sa njim.Interesantno je da Fantu i ostale napitke te vrste koje sam kupio nisu hteli ni da probaju kazu da im se od njih spava i dok voze piju samo caj.Na caj smo se i mi navikli tako da je postao zamena za kafu vrlo brzo.Poznato je da ga narod tog dela sveta pije u svim prilikamo.Nudili su nam ga svuda i na svakom mestu.U pocetku smo cekali da nam ga ponude prilikom sipanja goriva ili pauze na pumpama a kasnije smo i sami trazili sto je njima ocigledno bilo simpaticno. Obrisi kanjona vide se jos iz daleka ,impozantno delo prirode...Kapikaja kanjon Na pocetku kanjona postoji mali restoran .Zamolismo konobara da u nekoj prostoriji presvucemo moto odela. Velika je vrucina . Dok smo ispijali (verovatno caj) na BMW-u GS onom najmanjem od 650 kubika pristize mladi bracni par i smestismo se kao da se godinama znamo za istim stolom.On Altug i ona Tulin Ersengil, bankarski sluzbenik i ona kako nam je objasnjavano notar. Moj drug se stalno nesto mucio sa internetom i njegovim telefonom. Obilazak kanjona je jednim delom omogucen napravljenim pesackim stazama Turske reke su obicno nestvarno plave boje,ova nas je sacekala mutna od nedavnih kisa sto ne umanjuje opsti utisak o ovoj prirodnoj lepoti.Ne smemo zaboraviti da se nalazimo na teritoriji Taurus planina gde su vremenska iznenadjenja uvek moguca. Zidovi su isarani razlicitim bojama mozda od minerala a mozda i od izvora koji su se nekad slivali preko njih Staza je bila blaga i siroka pocela je laganim nagibom koji se postapeno povecavao kako smo isli dalje.Dosli smo do dela staze gde se za dalji nastavak razgledanja isprecila reka . .Nije je tesko preci na tom delu je plitka ali izgleda i dosta hladna sudeci po momku koji upravo to radi. Sama voda se razlikovala od brzog potoka do sirokog i plitkog bazena i sa ponekim vodopadom do koga mi nismo stigli. Nastavak staze preko reke Da smo nastavili dalje videli bi smo taj lepi vodopad kao i vikend naselje..te dve slike su sa interneta ako to nekom nesto znaci Nasumicno bacen otpad ,kao i ono sto reka usput pokupi ekoloski timovi pedantno uklanjaju da bi sve izgledalo uredno...Tone i tone sakupljenog otpada Nasi prijatelji..nebo iznad nas se jedva vidi, priroda ovde nije stedela Puni utisaka polako se vracamo nazad do polazne tacke, do restorana odakle smo poceli razgledanje Kapikaja kanjona. Usput komentarisemo stvari koje smo videli , iznosimo svoje utiske i ja ih pitam da li ce ici da vide i drugi kanjon.Kazu da drugog nema, ja znam da ima ,ima .nema... rekose pitace konobara .Da, postoji i drugi potvrdio je konobar i dogovorismo da idemo zajedno. Negde na pola puta naisli smo na neko lepo izletiste puno ljudi.Centar desavanja ,recica na tom mestu dosta siroka i plitka,raj za decu koja se u njoj kupaju 'Roditelji raspalili rostilje i provode se za svoj racun. Kratko smo se zadrzali ,osvezili se hladnom izvorskom vodom i pijeli po tulumbu interesantnog oblika kao djevrek. Za nastavak puta trebalo je preci preko recice ne duboke ali ne znam sta se krije ispod povrsine vode .Nasi ionako teski motori jos i propisno natovareni nisu bas zgodne alatke za takav poduhvat. Altug sa svojim GS -om prelazak je lako izveo za njim Dragan a na kraju i ja razmisljam jedino moze da mi se smeje gomila prisutnih ljudi koji su s paznjom pratili nase forsiranje reke.Nista od smeha idemo dalje. Ne trudim se mnogo opisujuci dozivljaj,pruzam slikama priliku da to iskazu Kanjon koji sledi je ustvari drugi kraj Kapikaja kanjona nesto malo manje atraktivan od prethodnog ali takodje vrlo interesantan Ulaz u kanjon zapocinje ovim tunelom Atraktivnosti lokacije doprinosi i most koji se tu nalazi.Zove se Viadukt "Varda"lokalno poznat kao Alman Koprusu ili Koca Kopru bukvalno Nemacki viadukt ili Veliki viadukt smesten u selu Kirilan Viadukt je proizvod i dizajn nemackih carskih inzinjera (kompanije Philipp Holzmann) radi dopremanja nafte u Nemacku iz Basre sada irak a tada je bila deo Oromanskog carstva,Radi njegove izgradnje napravljen je ceo grad sa svom infrastrukturom skole ,bolnice,crkve bioskopa i dzamije.Naseljen je bio visenacionalnom radnom snagom i nemackim tehnickim osobljem.Radovi su zapoceli 1905 glavni radovi zavrseni 1907 a u eksploataciju je pusten 1916.Star je vise od 100godina a jos uvek je cvrst i aktivan .Preko njega i dalje prelaze vozovi. Dug je 172m a visok 98m. Na njemu je snimljena scena preskakanja voza u filmu Dzems Bond 007, Skifall kao i u jednom turskom filmu. Slicno kao i u nasem komsiluku Transalpina i Transfagarasan zaslugom filma doslo je de eksplozije popularnosti. Dzems Bond i Jeremy Clarkson su zasluzni za to, moc propagande na delu.Od tada je postao veoma popularna destinacija medju turistima koji ga u velikom broju obilaze ne retko iz USA,Engleske ,Rusije i Francuske i poneko iz Srbije .Mestani kazu da ih je film ekonomski oporavio.Ova zabacena oblast postala je centar nekih desavanja i interesovanja.Moglo bi tu oko tog mosta jos dosta stvari da se napise.Zadovoljni smo posetom jer smo bili makar malo deo tih desavanja. Ovim je nasa poseta Kapikaja kanjonu zavrsena ali ne i druzenje sa nasim dragim novopecenim prijateljima, Prica sa njima se ovde ne zavrsava. Altug i Tulin Ersengil iz mesta Mersin

Istim putem nazad do raskrsnice na kojoj skrecemo levo na jugo-istok prema Mersinu.Posto smo dosta vremena proveli razgledajuci nacionalni park i kanjon moramo u pristojno vreme,po danu da stignrmo do mora i obezbedimo neki smestaj.Posto smo stalno u potrazi za smestajem, za mene je znak jednokosti izmedju putovanja motora i satora a hotele gledam kao nuzno zlo.Po Turskoj moze skoro svuda da se kampuje bez problema ko voli na takav nacin da putuje, niko ne pravi pitanje oko toga. Vozimo se putem pored morske obale guzva neka u saobracaju guzva od pesaka na trotoaru pored kojeg vozimo .Restoran do restorana .kafic do kafica opsta frka neka .Trotoari visoki nemas gde ni da stanes.Nekako pronadjosmo skretanje ka moru i nekoj neurednoj plazi.Pitasmo tu neke za sator dobismo negativan odgovor al neki prosti ljudi pa dalja konverzacija ne ide.Malo dalje kampus i od njih dobismo informaciju da nastavimo dalje i da postoji kamp..Perla se zove.Rekose i koliko je daleko al nesto nisam bas razumeo jer su pricali nemacki koji sam skoro zaboravio (odavno sam ga ucio) Vozismo dosta skoro da smo izgubili nadu da cemo ga naci.Ali eto pojavi se tabla "Perla camping" i opet lijander.Nalazi se pored mesta Kargicak, Alanja na putu D400 Unutra, lep kamp sav u zelenilu, uredan.Na prijavnici pitamo za smestaj ,ima uterajte kampus ,koji kampus mi smo motorima ,satori .A ne moze ovo je za kampuse samo.Izmolismo ga nekako samo jednu noc pa idemo . Za razliku od kampusa dobismo pocasno mesto na travi. i parking za motore Domace zivotinje kao ukras kampa I "Zvezda kampa" paun koji se svo vreme sepuri i prikazuje u svom najboljem svetlu Kamp nije mnogo veliki pa je valjda zato i tako uredan kao da si u nekoj basti kod prijatelja. PLaza sljunkovita toplo more i zamolismo za jos jednu noc I to je bilo sve sto se tice mora ,kupanja i plaze.Da napomenem da je cena u kampu bila simbolicna jer ustvari za satore nisu imali cene pa je menadzer s kojim smo se u medjuvremenu sprijateljili to nesto sam odredio.Kazao nam je i to da retko neko ko dodje na jednu noc ne ostane bar jos jednu.Na dalje kontinent i neke drugacije destinacije.

Kao po obicaju ustajem rano,za razliku od mog ortaka koji rane jutarnje sate vise voli da provede u horizontalnom polozaju.Da se ne bih muvao oko satora i budio coveka odlucim posto nije daleko da odem do Koprulu kanjona.Nadam se da ce slike uspeti da predstave svu lepotu prirode Popularnost je stekao izvanrednim uslovima za rafting koji pocinje od mesta Sutculer Isparta distrikt pa sve do usca u more kod Antalije .Postoje dva istorijska mosta na pocetnom delu reke pogodnom za rafting. Oluk most na reci Kopru i Bugrum most na reci pritoci Kocadere.Prvi datira iz II veka pre nove ere i predstavlja remek delo rimskog inzinjerstva.PO mostovima je i dobio ime Koprulu kanjon sto znaci kanjon sa mostovima.Voda ove ciste reke koja pruza mogucnost za rafting i do 7000 ljudi dnevno je pitka kazu njihovi turisticki informatori.Nacionalni park je inace najvece staniste kedra u aziji . Za amatererafting pocinje 100m ispod mosta u kontra smeru da bi uvezbali osnovne pokreta pa se tek posle toga pocinje sa spustanjem.Postoje izuzetno brzi delovi reke koje mi nismo mogli da snimimo sa pozicija na kojima smo se nalazili.Vodici na camcima uspevaju nekako putnike da navedu da skoro svo vreme spusta pevaju neke pesme ponavljajuci reci za vodicem.Provod je inace ovde maksimalno dinamican.Rafting,cetvorotockasi,zip lajn doprinose adrenalinskom dozivljaju za sve pare... Vreme je da se krene dalje i da negde na moru provedemo sledecu noc.

Komentari obogacuju putopis,dodju kao zacin jelu tako da nema problema

Svanuo je lep suncan dan kao i sto se ocekuje na moru.Prvi zraci sunca suse ono malo preostale vlage na vec skoro suvim stvarima.Ispijamo i drugu kafu, razvlacimo se pruzamo sansu suncu da dovrsi susenje i ne sluteci kisu.Pade kratko ono sto kazu na oblak al dovoljno da napravi da ne kazem sta !@#$*^.Skupljene na gomilu stvari pokrismo rasklopljenim satorom tako da ono dno satora bude gore .......... Danas prvi put na ovoj turi imamo ciljanu posetu.U zaledju primorja nalaze se fantasticne stvari biseri prirode i jedan od njih mi danas nameravamo da obidjemo. Na 55km od Antalije krecuci se putem D400 pored mora na jug skrece se levo putem D687 za Serik i .... Koprulu kanjon nacionalni park "Nazvan je po antičkom kamenom mostu koji prelazi preko Koprulu reke, Koprulu kanjon je raj kedra, borova i čempresa. Kanjon ide u dubinu od 400 m. Postavite šator blizu obale i krenite tokom dana u šetnju. Usput ćete proći pored ruina hrama Zevsa i Artemide. Takođe, možete ići na uzbudljiv rafting niz reku"..tako ga Turci predstavljaju Jos dok smo prilazili nacionalnom parku zadivila nas je priroda, planinski pejzazi i bistre reke plavo zelene skoro nestvarne boje kao da u njima ne tece obicna voda. Preteci izgled neba ali valjda smo za danas platili danak bogovima Nastavljamo voznju dalje po lepom , kvalitetnom i krivudavom putu. Saobracaj je redak tek poneki auto nam naidje u susret ili nas pretekne.Malo brzom voznjom hteli smo da dodjemo do odredista jer je pocela neka sitna kisica da pada .Stali smo kod prvog kampa na koji smo naisli, racunajuci na neko skloniste od kise.Kamp sluzi za izdavanje cetvorotockasa i pun je turista koji polugoli razdragani teraju masine poneko i sa sitnom decom ne mareci ni za kisu ni blato tako da samo prsti ispod grubih tockova sa kramponima.Izlaze iz kampa u grupama od po desetak cetvorotockasa predvodjeni instruktorom- vodicem i odlaze po njima poznatim stazama. Delimicno zaklonjeni ispod guste krosnje nekog velikog drveta navlacimo pripremljene najlone na prtljag i cekamo da kisa stane.U kamp ne ulazimo iako nam je dozvoljeno jer nikakvog zaklona za motore nema a mi u kisnim odelima ne marimo mnogo za padavine .Sada vec jaka kisa u jednom momentu je skoro prestala .Brzo posedasmo na motore i pravac u naselje trazeci bolji zaklon. Ulazak u naselje, s leve i desne strane razni turisticki objekti, razgledamo nadajuci se da ce neka ideja da nam padne na pamet.Kanui i veliki gumeni camci za rafting na sve strane. Rafting odela uredno okacena radi susenja ispod nastresnica ukras su skoro svakog dvorista.S leve strane velika i visoka nastresnica u njoj rafting camaci uredno poredjanih na sprat a ljudi ispod nje dovikuju nam i zovu nas da dodjemo.Kisa je ponovo pocela jos jaca nego ranije i mi ne misleci se mnogo pravo motorima ispod nastresnice pa cemo videti sta dalje.Nepoznavanje jezika jeste problem ali uz malo dovitljivosti (pantomima je zakon haha) dogovorismo ono sto je za nas najvaznije.Razapinjanje satora ispod nastresnice je odobreno spas od kise smo nasli , za sada mozemo da odahnemo. Na kraju nastresnice jedan za nase pojmove cudan krevet mi imamo one bracne francuske , ovaj ovde, nazvao bih ga porodicnim.Sirok je taman toliko da cela porodica od 5-6 clana moze da spava na njemu.Zatekao sam doduse samo jednog coveka . Kad smo postavili satore poceli su da nas muvaju, kao imaju restoran svezu pastrmku super cena ..dobro idemo Podje taj i jos jedan sa njim pomalo ometen u razvoju ali onako jak upotrebljiv za te njihove camce na prikolicu sa prikolice, tovari istovara.Salim se sa drugom... platicemo veceru za ceo kamp izgleda, sigurno ih tamo u restoranu ceka i ostatak familije. Restoran pristojan nista fensi narucujemo vec narucene pastrmke, nudimo i njih ali ne ,uzimaju samo pice pivo i cekaju da zavrsimo da nas vrate kolima sa kojimo smo dosli do restorana. Mrak jos nije ,kisa je prestala,koristim priliku da napravim neku fotografiju aparatom koji sam za ovu priliku nabavio .To je Nikon D7000 polovan al malo presao i objektiv takodje Nikon 18-200 VRII. Moj prvi digitalni aparat .Koliko sam u medjuvremenu uspeo da naucim videce se u nastavku. Prvi susret sa prelepom rekom Cvet svuda prisutan da li je to Jasmin ? Ima ih mnogo vrsta. Slika restorana koji smo posetili Posle jela rekose nam da ispod te nastresnice mozemo ostati koliko god hocemo.Izmoreni od svih desavanja a ja jos i neispavan rano smo se zavukli u satore

Selfi nesmo pravili

U tih prvih 1`500km od kuce do Antalije nisu predvidjena razgledanja nikakvih znamenitosti osim ako se usput naidje na nesto interesantno,sve u svemu cista voznja.Putevi se smenjuju po pitanju kvaliteta od perfektnih do losih ,ali mi gutamo kilometre i priblizavamo se svom cilju a to je Antalija.Na tom putu sam imao jedan pad odnosno motor mi je pri pristajanju pao.Nesto me je smorila voznja dosta je i toplo bilo i ustvari umorio sam se pa sam hteo u hladovini malo da se osvezim i odmorim.Put je dvosmeran ne nesto posebno sirok ali pregledan bez obzira na blagu krivinu gde sam zbog hlada nameravao da stanem. Presao sam na levu stranu u hladovinu i u momentu da kazem pristajanja noga na koju sam se oslonio proklizala je na rizlu sa ivice puta, motor je izasao iz ravnoteze i uz sav moj napor da ga zadrzim on je pao ustvari pre bi se moglo reci samo se naslonio na levu stranu.Na svu srecu nije se nista polomilo sto je cista sreca obicno strada integrisani retrovizor ili kofer.Evropa je inace tezak motor oko 320 kg plus dosta tovara na njoj tako da kad krene da pada tesko je zaustaviti.Ta njena tezina inace u voznji mi prija jer na bocni vetar koga ima dosta po turskim goletima skoro da ne reaguje pa tako teska uliva mi neku sigurnost prilikom voznje. Do Antalije smo imali jos jedno prenociste u nekom selu zaboravio sam kako se zove.Selo kao selo ali pominjem ga po jednoj intersantnoj stvari.Sta god smo pricali i mi i oni razumeli smo se.Naime o cemu se radi svi u selu govore bugarski jezik.Celo selo je naseljeno Turcima koji su proterani iz Bugarske izmedju juna i septembra 1989 godine.Oko 340 000 Turaka tada je napustilo Bugarsku da bi se zatim njih 150 000 ponovo vratilo.Vise puta smo se na dalje susretali sa takvim ljudima. Satori su nam blizu seoskih kuca a i jedna lepo uredjena cesma nam je bila u blizini.Prilazili su nam neki mestani nudeci da nam naprave hranu. Mi smo to kulturno odbijali. Antalija,kraj nase prve etape,etapa koja nam nije priredila nikakav poseban dozivljaj osim same voznje.Trazeci drugi kamp za prenociste posto prvi koji smo pronasli zarastao u korov ocigledno odavno nije u funkciji nabasasmo na jednog interesantnog coveka,Kaze da je Holandjanin a ime mu je Murat Nemam razloga da ne verujem u njegovo izjasnjavanje ali njegovo tursko poreklo je ocigledno.Sarmantan i spreman na razgovor pogotovu sa devojkama i zenama koje tu prolaze.Zauzeo zasedu i "lovi" tu se racvaju dve prometne pesacke staze i on je zauzeo busiju izmedju.Inace u blizini mu je na ulici parkiran kampus u kome spava i kaze da je tu vec 10 dana.Na obali smo mora ali je obala dosta visoka tako da je prilaz moru nemoguc i razapinjanje satora na plazi nije moguce.Razgovor sa njim smo zapoceli ustvari kako bi smo dobili neku informaciju o prenocistu odnosno gde razapeti satore.Ovde rece pokazujuci na travnjak na kome se on upravo nalazi.Mozete bilo gde ovde bez ikakvih problema.Bilo je tu malo vise prometno za moj ukus pa smo na slicnom travnjaku s druge strane ulice izmesteni od naroda manje vise poceli i ustvari montirali satore osvrcuci se pritom oko sebe da li nekom smetamo. Najzad civilizacija u gradu pa makar i u satoru.Umorni od puta brzo smo se uvukli svako u svoj sator i ocekujuci mirnu noc ubrzo zaspali.Medjutim negde posle ponoci probudio me je zvuk vode prosute po mom satoru. To se nocu bas jako cuje.Mozda je necija losa namera,uvod u nesto lose sto ce se dogoditi bilo jep prvo sto sam pomislio. Sinoc je mom drugaru prilazio neki covek po njemu sumnjivog izgleda i nesto pricao dok sam bio odsutan.Onako budan lezeci u satoru razmisljanje mi je prekinuo ponovo pljusak vode po satoru. Nema vise razmisljanja izlazim napolje pa sta god da je.Docekala me je voda sa svih strana u momentu sam bio sav mokar ,voda je prskala po meni po satoru a kako je i ulaz u sator bio otvoren i unutrasnjost nije bila postedjena.Izasao je i moj drugar i pocela je borba bajkeri protiv prskalica.Sta god nam je bilo pri ruci postavljali smo preko tih prskalica neko ukrasno kamenje iz tog travnjaka po ivici staze nebi li zaustavili napad. Trajala je ta borba neko vreme da bi kako je iznenada pocelo tako i prestalo.Po prilicno mokar i ja i stvari sta sam mogao napolje sve iz satora, razapeo na ogradu da se susi.Sa spavanjem sam se oprostio kuvam kafu i cekam jutro.To ne spavanje sam iskoristio da zategnem zadnji amortizer odnosno oprugu jar mi je za ovako natovaren motor bila slaba.Nekoliko puta u voznji na neravninama culo se pozadi pa sam makar to resio.Imalo je tu posla sic,oplate sve je moralo da se demontira.Prolazile su neke grupe momaka iz nocnog provoda ali se nisu obazirali na mene kao i patrola zandarmerije koja je bacila pogled na razapete stvari radi susenja ali me je izignorisala i nastavila svojim putem.Turisticko mesto ,sezona pa su sigurno navikli da vidjaju svasta.Da, duzan sam objasnjene sta se ustvari desilo.Novi sistem navodnjavanja koji ja prvi put vidim ,posle mi rekose da toga i kod nas ima i da je to uobicajeno.Prskalice za zalivanje se ne vide tek kada se pusti voda one izniknu iz zemlje i pocnu prskanje .Kada se ugasi voda one opet potonu u travu ili zemlju sta ja znam gde tako da ih mi nismo videli pri montiranju satora . Ono belo vozilo koje se naslucuje izmedju drveca je Murat i njegov kampus...Kako nevino i bajkovito deluje ovaj park zlotvor Celu ulicu sam zauzeo

Do Galipolja gde smo ferijem presli na drugu stranu moreuza Dardaneli imali smo jedno prenociste u Bugarskoj blizu Haskova.Trazeci kamp mog poznanika koji je preselio svoj kamp iz mesta Harmenli na novu lokaciju mislio sam da je blizu tranzitnog puta za Tursku i da u tom novom kampu provedemo prvu noc.Raspitujuci se u motelu na koji smo naisli objasnise da je to dosta udaljeno oko 30km pa smo odustali od kampa i potrazili zgodno mesto blizu tog motela Moglo bi se reci da smo proveli prijatnu noc, vreme je bilo vedro i lepo podloga suva da se u motelu nije bila necija svadba.Grmela je muzika do ne znam ni kojeg doba iz zvucnika velicine rashladnih vitrina tako da od spavanja skoro da nije bilo nista . Sanjivo jutro i ja kao baksuz koji se uvek na putu budi pre zore Pakovanje,kafa i put nastavljamo prema Turskoj granici koja je u blizini.Granicni prelaz se rutinski i brzo prelazi. Stupamo na teritoriju Turske.Potrebno zameniti valutu, moramo da resimo putarinu i SIM kartice za mobilne telefone.Pomoc nam pruzaju iskusni vozaci teretnih kamiona, upucuju nas na prava mesta i relativno brzo zavrsavamo te poslove. PTT nije daleko od granice .Nalazi sa desne strane puta a tu nam se na usluzi nasao i jedan turcin koga smo slucajno upoznali i koji nas je na svom malom mopedu odveo do PTT-a i nije se odvajao od nas dok sve nismo zavrsili. Na tom mestu mogu da se zamene devize i da se kupe kartice za drumarinu.Postoji informacija da mogu i na Sel pumpama da se uzmu .Pri zameni deviza zakinuo nas je malo na kursu i na sve nacine izbegavao da nam izda potvrdu o zameni deviza. Jos malo dalje ali sa leve strane puta markert u kome se mogu uzeti kartice za mobilne telefone.Prelazeci preko onih branika koji razdvajaju trake zakacila mi se noga , i spasavajuci tablet prosuo sam se po asvaltu. Bilo je dosta bolno. Opremljeni neophodnim stvarima nastavljamo dalje prema Dardaneliju.Odluka da se ide tim putem a ne preko Istanbula je doneta da bi se izbegla poznata guzva preko onih istanbulskih mostova i prilazima gradu. Meni su poznata dva prelaza ferijem na drugu stranu Dardanelija prvi na koji se nailazi za teretni program i onaj drugi koji prelazi u Canakale za putnicka vozila.Radi ustede u vremenu i kilometrazi odlucili smo se za teretni terminal.Nekoliko kilometara duga kolona kamiona koja stoji zabrinula nas je ali nas nije obeshrabrila i pocesmo provlacenje izmedju vozila.Motori natovareni ,siroki sa montiranim koferima nisu bas podesni za disciplinu izmedju vozila i preko trotora .Trotoari visoki, sa njih nema silaska bilo gde osim na predvidjenim mestima tako da ako se pogresi u proceni predstoji samo voznja unazad sto je sa ovako natovarenim i inace teskim motorima dosta tesko. U momentu dodjosmo u poziciju napred se ne moze levo desno takodje.Setih se coveka koji nam je rekao jos dok smo se raspitivali kako da dodjemo do terminala da cemo cekati na utovar najmanje 4-5 sati.desno od mene neki beli kombi ne smem ni da gledam u pravcu vozaca ocekujuci da mi drzi predavanje u smislu mi smo ludi sto cekamo a vi tu...... Posle nekoliko trenutaka covek me pozva i kroz prozor u ruci drzi casu hladne koka kole nudeci mi da popijem .Posle mene sipao je i za mog saputnika,pomerio malo kombi unazad isto to je uradilo jos jedno vozilo dovoljno toliko da mozemo da nastavimo dalje ...hvala im. Relativno kratka i brza voznja i eto nas sa druge strane.Po silasku sa ferija skrecemo levo ka Bursi i nasem sledecem prenocistu pored jezera Kuş Lake, Баликесир, Турска. Jezera koje je staniste za bezbroj vrsta ptica i oznaceno kao deo svetske kulturne bastine.Pevanje ptica nismo culi ali su u stali nedaleko od nas konji cele noci tumarali uznemireni ocekivanim nevremenom. Duvao je tako jak vetar da su nasi satori bili na ozbiljnom ispitu koji su na svu srecu uspesno polozili.Nebo nam je bilo naklonjeno proslo je samo sa vetrom koji je ubrzo prestao a kise nije ni bilo .Posle lepo prospavane noci docekalo nes je suncano jutro. Iskoristili smo priliku okupali se u bistroj jezerskoj vodi i svezi i odmorni nastavili put prema Antaliji

A izvini sta vi ustvari naplacijete i sta jos zelite da naplatite

Pozivno pismo ,viza ,carnet de passages,realna procena vozila za izdavanje karneta,dugo pravljena ruta za put. Sve smo to sklonili nazalost u stranu jer put u Iran nije bio dozvoljen motorima preko 250 ccm ,kolima preko 2500ccm i mislim svim prevoznim sredstvima made in USA. Sve se to desilo na desetak dana pre polaska. Ponudjena mi je mogucnost prelaska iz Jermenije u Iran uz neku doplatu. Nesigurno bez ozbiljnije garancije i od Irana sam odustao. Asocijacija na Tursku se uglavnom svodi na njeno primorje zapad Turske okrenut ka sredozemlju , Evropi i Istanbul grad na dva kontinenta. U Turskoj sam motorom bio nekoliko puta. Canakale ,Troja,Galipolje ,Istanbul ,Kapadokija,duz crnomorske obale sam prosao na putu za Gruziju..... Ovog puta sam zeleo da izbegnem te dobro poznate i pomalo izlizane turisticke destinacije zapadne Turske i njenog primorja,hteo sam malo dublje da istrazim Tursku daleko od mirisa mora i turisticke guzve,Tursku koja je manje poznata i nenasminkana zarad turista,Tursku koje skoro da nema u turistickoj ponudi, istok Turske. Za razliku od ranijih putovanja ovog puta ne idem sam.Sa identicnim motorom Honda ST 1100 paneuropean drustvo mi pravi moj prijatelj i drug Dragan zvani Belca. Bez ikakvih problema savladale put dug nesto malo manje od 7000km...(6850km)

Kao da postoje dve Turske

Imao sam dilemu pri kupovini poslednjeg motora izmedju Diverzije i Pan evrope 1100 kupio sam evropu ako menjam motor moj sledeci ce biti diverzija ...pozdrav