Video snimak bi trebao da pomogne mom opisu Isak Pasine Dzamije.Nije vrhunski ali ne zamerite prvi susret kamere i snimatelja Dragana bio je na nekoliko dana pre puta. Dok jos nismo posli vec su pocele retke kapi kise da se razlivaju po vrelom asfaltu koji ih zedno upija i nestaju bez traga.Zla slutnja se pretvara u stvarnost.Ovde je kisa voda zivot, mnogima izmami osmeh na lica nama ne,mozda smo sebicni.Pored konaka nigde pokrivenog skrovista ,moramo u grad i to sto pre.Zbog blizine grada kisna odela ne oblacimo ali ubrzano sedamo na motore i zurno krecemo u nadi da cemo naci bilo kakav zaklon.Kako ulazimo na periferiju grada te kapi vec postaju kisa .Vozimo pravo bez dogovora i jasnog cilja sta hocemo ,hotel za prenociste ,izlaz iz grada ili skloniste od kise.Nedoumica se sama resava kada smo ugledali ulaz u podzemnu garazu.Stajemo ispod pokrivenog ulaza zaklonjeni od kise i osmatramo silazak u garazu.Velika strmina i jos mokra i klizava ne ide nam se po takvom putu dole.Parkiramo motore po sredini ulaza ostavljajuci slobodan prolaz za vozila koja koriste garazu , jedan iza drugog da ima dovoljno mesta pored nas. Napolju je vec pravi pljusak,provala ,munje i grmljavina,mi se zadovoljno smeskamo utekosmo u poslednjem momentu.Zatekosmo tu ljude vec sklonjene od kise kako otresaju sa sa svoje odece vodu i lupajuci nogama o pod ne dozvoljavaju cipelama da propuste. Utrcavaju i jos neki bezeci od nevolje koja nas je sve snasla. Kao i uvek gde god stanemo stvori se guzva od radoznalog naroda oko nas.Ovde ne moraju da nam prilaze tu smo svi na jednom mestu i sa istim problemom.Pilje u nas gledaju nas obilaze i zagledaju motore a neki klinci uporno nam nude nepotrebne stvari za prodaju,papirne maramice ,vodu i ne znam sta jos .Nisam im dozvolio da predju na plan B,da traze pare.U slicnim situacijama obicno ih ignorisem .Sada posto cemo malo duze da cekamo prestanak kise i delimo isti prostorm da prekratim vreme ponudim im fotografisanje sto oni odmah prihvataju.Postavljam im i jedan uslov, moraju da budu nasmejani na fotografijama. Nenaviknutom licu u pocetku to bas nije islo glatko, ko zna kada ,kako i pod kojim uslovima su izasli na ulicu verovatno pod pritiskom roditelja da i oni nesto doprinesu viseclanoj porodici. Najmanje im je stalo do osmeha. U svakom slucaju scene su bile smesne .Smejali smo se i mi i oni,nismo bili zlonamerni a i njima smo malo ulepsli dan , sto se videl po njihovom raspolozenju. Ovaj izraz lica bio je nevest osmeh Iz drugog puta je vec bilo lakse Celu ponudu i trgovinu drzao je u svojim rukama Dok smo se salili sa njima i smejali ,smejao se i narod koji je kao i mi tu potrazio skloniste od kise. Odozdo iz garaze izadje covek radnik u garazi mozda i neki sef i nadade takvu dreku kao da rusimo garazu.Neredjuje da uteramo motore dole ili izadjemo napolje na kisu .Da.da, evo sve trcim ,mislim se.Kaze smetamo,sto nije istina.Svadju i raspravu pantomimom ne umem da opisem moze samo da se zamisli.Ustvari on se svada mi nista,gledamo ga i pokusavamo malo da primirimo situaciju ipak smo na njegovom terenu.U odbranu nam je stao i jedan covek.Trajalo je to neko vreme dok valjda i on nije shvatio da se uludo raspravlja.Kad se smirio objasnjava da se brinuo da nam neko ne obori motore. Ma da znali smo to cenimo tvoju zabrinutost.Decu smo primirili da ne smaraju cak i nekim novopridoslim klincima oni nisu to dozvoljavali. Ako neko resi da ide na istok, malo dalje od Turske, Dogubayazit je nezaobilazna tacka .To je poslednje naseljeno mesto u Turskoj 35km ispred granice. Dogubayazit, lezi na platou nadmorske visine od 1625m okruzen nekim od najvisih planina u Turskoj.Pomenucu samo Ararat i mali Ararat. Sa okolnim selima i prigradskim naseljima Dogubayazit broji nesto preko 100 000 stanovnika .Okrug u kome se nalazi je Agri po istoimenom gradu udaljenom od Dogubayazita nekih 110km Kao i jos neka mesta u ovom kraju koja su mnoge ratove dozivela, bio je rusen do temelja i nanovo pravljen nekom novom haoticnom arhitekturom.Tu je svako sa svakim iz okruzenja i ratovao i u odredjenim momentu podrzavao sve dok se ne ukljuce Rusi.Onda svi ti njihovi dilovi vise ne vaze , Rusi postavljaju svoja pravila. Znalo se ko je glavni baja u kraju i ko sprovodi svoju samovolju, mada su i oni po neki put izvlacili deblji kraj.Iza njih su ostajali sada cudni ali zato vreme logicni vojni putevi.Tada za vojsku a sada kao turisticke atrakcije, jedan od tih smo i mi obisli o cemu cemo kasnije. Dogubayazit su zaposedali mnogi narodi,mnoge vere su pripovedane a sada je grad sa preovladjujucim kurdskim stanovnistvom i , verom vecinskog naroda,islamom. Nismo vise u resursima bogatoj "Mesopotamiji" nema Eufrata ,Tigra i beskrajnih plodnih polja.Ovde je sve drugacije, skoro bezivotne planine i suve livade,vrela leta i ledene zime.Tako negostoljubiva sredina, ostra klima i priroda sa skromnim resursima za zivot profilisala je malo drugaciji narod u ovom kraju.Izgubila se opustenost u ponasanju istog tog naroda iz Mardina i Sanliurfe ovde je sve direktnije, malo grublje i mozda je prejaka rec ali i nervoznije.Odlika je to i samog pogranicnog grada koji uvek sakupi muljatore sitne sicardzije i svercere , ljude koji traze nacin da brzo i lako dodju do para a uglavnom neobrazovane. Oni u tome uglavnom i uspevaju i onda.....sto ih okrpih na kraju...hajde jos malo...... Nekada,dok smo bili drzava,izvozili smo robu izvozili smo i pamet.Lokalno prevoznicko preduzece prevozeci svoje terete kamionima prolazili su tim krajevima.Formirali su kolone na putu sa vise kamiona i nisu se razdvajali.Na nekoj relaciji u tom kraju sa velikim usponom, tadasnjim slabasnim kamionima brzina je padala skoro na brzinu pesaka.Deca,u onim za bezobrazluk najpovoljnijim godinama (12,13g) sacekivali su na tim mestima,usponima, kamionske karavane i zasipali ih kamenicama.Jedini spas je bio mito, cigarete znam da su im davali kako bi se spasili mozda i jos nesto ne pamtim vise. Znam samo da su se vracali vazni i ponosni sa tog puta .Na prednjoj strani kamiona zadenuta grana sa palme i arapskim pismom krupnim slovima crnom bojom napisan nama nerazumljiv tekst a i sa po nekim polomljenim staklom.Sepurili su se tako po gradu sve dok im palmina grana ne otpadne ili je neko namerno ne skine i prepricavali svoje dozivljaje tvrdeci da su istiniti, ali u toj prici mastu nisu mnogo sputavali.Sada citajuci putopise na nekim stranim moto sajtovima pre ovog puta,procitao sam da toga i dalje ima .Ne tako cesto takve stvari se nazalost i dalje desavaju pa cak i nama na motorima.Vise vekovna tradicija verovatno ali mi smo prosli bez takvih neprijatnosti srecom. U samom gradu nema sta posebno da se vidi sto vec nismo do sada videli. Periferija je zakrcena parkiranim kamionima.Verovatno cekaju instrukcije od vlasnika kamiona ,narucioca prevoca ili svog coveka na carini.Kroz grad prolazi ogroman kamionski tranzit za sve zemlje istocno od Turske a ima ih mnogo i velike su. Nekadasnji put svile i kamile zamenili su mocni kamioni sa velikom nosivoscu i mnogo konjskih snaga ,pa se i grad tome prilagodio.Pred vozacima tih monstruma od 500 i vise konja uvek je dobra ponuda hrane.Jos uvek i kod nas vazi nepisano pravilo... U kafanu na putu, ispred koje vidis kamione slobodno svrati na rucak neces pogresiti. Ovde im je ponuda obilna, bezbroj kafana ,kafica i ko zna sta jos preko toga im se sve nudi dok se tu zadrzavju radi odmora ili nekih drugih poslova.Soferi su za njih putujuci, kratko zadrzavajuci bankomati i tu mora brzo i vesto da se radi kako bi se zaradilo. Nisam verovao informaciji sa turistickog bukvara "Usamljena planeta" kada kaze da je to jedan prasnjavi gradic kroz koji povremeno prodju kao za rat naoruzani vojnici ili policajci.I da nista necete da izgubite ako ga ne obidjete Mislio sam da je to samo pogled kroz razmazene zapadnjacke oci naviknute da im sve bude podredjeno i da svako mesto gde se upute bude uredjeno po njihovoj meri.Nije lako gradu koji zivi u senci turistickih gromada, kao sto su Isak Pasina dzamija i Ararat. Njemu jedino i preostaje da bude servis tih velicina i kantina modernih karavana. A epitet"ruzno pace"kraja koji mu se moze pridodati je posledica toga i emocija koje se istrose i ostave na Araratu ili Isak Pasinoj Dzamiji.

Taj adapter zaboravi,Zika ti je lepo objasnio.Dusek ti ispusta jer ima negde rupu ,zalepi je ali pazi to ne moze svaki lepak narocito ne "svemoguci" super lepak postoje specijalne flekice za to samolepljive.Moj inteks je sigurno stariji i jos me verno sluzi.Pumpe su bile u Liddlu proveri

Hvala,nemam je pa me do sada nije interesovalo....ode mi i nedovrsen tekst sa ovm porukom obrisano

Ok

Jel moze neko da pomogne,moj drug je nosio go pro kameru pa bih postavio jedan snimak a ne znam kako

Jesi li razmisljao o elektricnoj na 12v

Evlija Celebija, gde se njega seti Dragane

Zile, uobrazicu se..

Hvala Urednistvu....idemo dalje na istok.Najistocnija tacka naseg puta i najistocnije naseljeno mesto u Turskoj...Dogubayezit .Nismo poranili, morali smo i caj da popijemo kod komsije koji kaze da nam je cuvao motore dok smo skitali (plava kosulja u pozadini) mi smo hteli da castimo njega on nas i bilo je po njegovom,nismo imali sanse u ubedjivanju Na prvoj vecoj raskrsnici putem prema nasem danasnjem cilju stajemo radi dogovora Desno su nedaleko od raskrsnice Muradiye vodopadi ili Muradiye Şelalesi, nalaze se na recici Бенд-иМахи koja se sliva sa planine Tendurek ,o kojoj cu nesto kasnije. Nalaziti se pored njih u vrelim letnjim danima pravo je osvezenje,Turci okolinu vodopada radu koriste za kampovanje i boravak u prirodi. Zaboravio sam da napomenem dok sam jos u okrugu Van da je jezero Van vrlo cesto steciste Ruzicastih flamingosa koji ga na svojim preletima koriste za mesto predaha.Nismo imali srece da ih vidimo a i ko ce svega da se seti u obilju zanimljivih stvari. Odlucili smo da produzimo bez svracanja na vodopade i ako su u blizini. Sa leve strane puta neki kolometar dalje planina Tendurek,Tendurek Dagi.Ugaseni vulkan,iznad Dogubeyazit platoa uzdize se 1800m a iznad morske povrsine 3514m. NJegova poslednja aktivnost zabelezena je 1855god. U nastavku puta, sledeca raskrsnica,pravo je Dodubayezit i Iran, ustvari hocu da pokazem to planinsko okruzenje.Planine koje svojim prisustvom i velicinom svakoga fasciniraju. U grad ulazimo sa zapadne strane i bez zadrzavanja uz pomoc mestana i putokaza idemo ka biseru ovog dela puta i kraja u kome se nalazimo, remek delu gradjevinarstva i Otomanske arhitekture Ishak Pasha Palace , (İshakPaşa Sarayı) Kao i sam grad iznad koga ponosno stoji nalazi se u podnozju mitske planine Ararat. Do Isak Pasine dzamije na putokazima po gradu oznacene kao Isak Pasin konak, stize se dosta strmim ali dobrim i sirokim putem.Sagradjena na visokoj steni, dominira gradom, okolinom i nametljivo, svesna svoje vrednosti i lepote bdi nad teritorijom koja se ispod prostire.To je verovatno bila i zelja tvorca ove gradjevine.Graditelja je bilo nekoliko,ovakva zdanja se ne zavrsavaju brzo generacije ih vecinom stvaraju u pauzi izmedju ratova koji su u ovom kraju bili cesti.Tata, Colak Abdi Pasha zapoceo gradnju 1685 god,nastavio sin Ishak Pasha po kome je ime dobila a zavrsio unuk Mehmed Pasha.Unuk je upotpunio haremske prostorije 1784god. Slika palate bila je na poledjini novcanice od 100 lira u jednom periodu i jedna je od retkih prezivelih istorijskih turskih palata. U Turskoj razumljivo preovladjuje bela boja kola.Za razliku od nas, crna su sa razlogom u manjini Ulaz u konak koji je delimicno razrusen . On je vise puta samo parcijalno restauriran.Bilo je i neuspesnih da se ceo stakleni krov pod naslagama snega srusi.Kuriozitet je da je na tenderu za izaradu novog krova pobedila firma koja je i iprethodni sruseni radila. Malo neobicno. Bezbednost se osigurva prisustvom vojske i policije Organi bezbednosti su opusteni po pitanju uniformi koliko sam primetio ne robuju slepo formi. Unutra vrvi od posetioca uglavnom domaci turisti. Dzamija i mauzolej Svecana sala i Dragan Soba sa kaminom Omiljeno je mesto za djacke i studentske ekskurzije,kao vredna znamenitost iz turske istorije, Prve su trazile da se fotografisu sa bajkerima Napravio sam im gomilu fotografija i poslao preko Instagrama, napunice drustvene mreze sa njima Za ovoliku kosu treba verovatno posebno sediste u autobusu Evo i Dragana u ulozi fotografa Poseban dogadjaj kao i svuda su vencanja.Nismo prosli ni jednu turisticku atrakciju a da se nisu tek vencani fotografisali pored nje .Pocev od onih kanjona i Dzems Bond mosta ,preko Isak Pasine dzamije pa sve do Kapadokije u ranim jutarnjim satima dok baloni pokrivaju nebo da i sunce od njih ne moze na miru da izmili iznad nekog planinskog vrha. U pocetku sam malo zazirao gde ima zena da fotografisem, kasnije sam se ohrabrio i postao vlasnik nekih originalnih i lepih slika Uz saglasnost mladozenje ,mlade , obezbedjenja i kumova...vencanica kao iz perioda Isak Pase. Ako je poistovecivanje sa ambijentom to je bas originalno,moguce i da je takva moda ? Da li je ovo evropski stil S juzne strane dzamije Eski Bayezıd Cami i rusevine Dogybajazit utvrdjenja Desno u pozadini Ahmet-i Hane Cami Putem pored dzamija "picnic area" pise. Rekao bih izletiste.Dva turcina pozivaju nas na caj koji ne odbijamo. Oni i jedan korejanac meditiraju pijuci caj na prostirci.Turci su muzevi ovih sa gornje slike obucene u "cador" stilu. Korejanac koji se jos kod dvorca raspitivao kako da stigne do Ararata. Objasnio sam mu lepo ali se on i kod ovih turcina raspituje za istu stvar iskustvo ga naucilo.S njim imamo anegdotu. Pitao nas odakle smo, mi da se napravimo veliki putnici kazemo 2500km od kuce,Srbija, na sta je on odgovorio, sta mislite koliko sam ja daleko od svoje kuce.Na putu je sa mercedesom tedenac ML koji nije bas u cvetu mladosti i prepun je nekih stvari, jedva da ima mesta za njega.Na dalekom je putu pa svasta nosi verovatno.Nismo ga posle toga vidjali mada smo isli u istom pravcu prema mestu Kars .Turci cim stanu negde odmah vade cebe, furunu za caj i neku hranu a izuvanje se podrazumeva.Velika je uvreda i da muslimanu obuven udjes u kucu. Cim se skrene pogled sa lepe palate vidi se siromastvo Da li je samo "treking" u pitanju ili ima necega gore Isak Pasina dzamija sama za sebe zasluzuje putopis.Omiljena je destinacija putnika i iz svih krajeva sveta. Mnogi su je opisivali, novinari i pustolovi ,precizni i opsirni hronicari i slucajni prolaznici a za sve njih je zajedniki utisak da je Isak Pasin konak, biser istocne Antalije cija je lepota neprolazna. Mi smo ispred sebe postavili ambiciozan plan od koga ne zelimo da odstupimo pa mnoge lepe destinacije preskacemo.Neke su svesno eliminisane pri planiranju puta a za neke moram da priznam nismo ni znali, usput smo ih otkrili.Na pocetku putopisa napisao sam da je u planu bila poseta Irana i za razradu tog puta imao sam dosta vremena,celu zimu.To je bilo temeljno uradjeno.Posto putovanje otpalo u vrlo kratkom vremenu trebalo je da napravim novu rutu za Tursku.Koliko sam uspeo procenicenite. Pogled prema Dogubayazitu i Araratu nas ne raduje, kisu necemo moci da izbegnemo idemo joj u susret.

Ne mogu kuci da se vratim ostadoh u Turskaj

....Iskoristili ste 483 MB od 488 MB koliko imate na raspolaganju za dodavanje fajlova..... steta, prava zabava tek nastaje Kameni put pored Eufrata Bajburt D 915

Ne znam sta se desava ali ne mogu vise da postavim slike ,kad pokusam izlazi mi .You are only allowed to upload 430,08kb.Da li sam ispunio kvotu po pitanju mega,giga kilo byte .....i sta sada

Priroda krajnjeg istoka Turske je vrlo neobicna ni malo slicna onim predelima srednje i zapadne Turske koji nas pozivaju sa turistickih reklama . Sa zelenih prostranstva izmedju reka Eufrata i Tigra dosli smo do skoro bezivotnih predela istocne Anadolije .Sa nadmorskom visinom od 1600 m pa sve do 3500m ulazimo u planinski kraj sa golim brdima i pozutelom travom.Istocna Anadolija je regija u Turskoj sa najvecom prosecnom nadmorskom visinom, najvecom geografskom povrsinom i najmanjom gustinom naseljenosti.Vise lici na deo pustinjskih zemalja gde je jedva primetna granica izmedju pustinje i predela gde to vise nije. Kao da se persijska pustara zapadnog Irana prella preko granice na teritoriju Turske .Retke oaze zalenila vise su izuzetak nego pravilo i ljudi ih zaposedaju praveci svoje naseobine, koristeci to malo milosti koje im je surova priroda udelila. Ipak i u takvoj prirodi vide se stada koza i ovaca posebne vrste.Ovce koje na zadnjem delu tela praveci grbu gomilaju masne naslage ,loj ,koji se u muslimanskoj ishrni obilno koristi.Od koza se proizvodi specijalna vrsta zacinskog sira na poseban nacin . Oplemenjen je aromaticnim travama koje rastu samo u tom kraju.Smatra se visoko cenjenim specijalitetom tog kraja.Zove se Otlu pejnir , pravi se u razlicitim oblicima u zavisnosti od tradicije i maste pojedinca ali ih sve povezuje jedinstveni specifican ukus. Gola brda sa ponekom zelenom povrsinom Pustare sa dobrim putevima Van nije posebno privlacan grad .Grad koji je posle I sv. rata razrusen do temelja i ponovo napravljen nalik na desetine drugih slicnih gradova u Turskoj .Harizma je u neverovatnoj prirodi punoj ostataka Osmanskih tvrdjava i ljudi koji tu zive. Planine podrucja Van su vlasnik nekoliko najvisih puteva u Turskoj. Oni su veliki izazov i poslastica za svakog "off road" vozaca .Jedan od njih je Mount Tendürek blizu granice sa Iranom na nadmorskoj visini od 2928m.Ko nije vican takvoj voznji ili ima vrtoglavicu ne bi trebao da se iskusava. TakodjeKarabet Geçidi juzno od jezera Van koji se penje cak na 2985m asfaltiran je pun krivina i prelepe prirode. Do izgradnje tunela na kriticnom delu bio je zimi neprohodan ,sada vise taj problem nema.Prohodan je svih 12 meseci kazu. Sa visinom prelaza od 2913 Çalyan Tepe nimalo ne zaostaje takodje je u okrugu Van.Na vrhu te planine nalaze se i mala jezera Inace najvisi put u Turskoj, put nad putevima je Erciyes Dağı , nalazi se u centralnoj Turskoj na Taurus planini istocno od grada Nevsehir.Najveca visina na koju se penje je cak 3330 m Za ove prelaze , jasno vam je, potrebni su posebni motori i posebne vestine koje ja ne posedujem.Njihovim pokazivanjem hteo sam samo da docaram prirodno okruzenje jezera Van i istocne Anadolije. A od tih opasnih puteva mi smo odabrali dva u nastavku puta. Kod njih mozda i imamo neke sanse ali o tome cemo kasnije. Istocna Anadolija spada u nasiromasniju regiju u Turskoj pa je njihovo neslaganje sa turskom politikom verovatno iz toga proisteklo. Siromastvo tog kraja upadljivo skrece paznju, vidi se cim se iz grada predje u seoska podrucja Ali su oni ipak jedan gostoljubiv i raspolozen narod .

Od Nemrut kratera nazad preko Tatvana i obalom jezera Van idemo dalje na istok prema gradu Van. Jezero Van nastalo je kada je lava iz Nemrut vulkana sprecila oticanje voda sa okolnih planina.Ono je najvece jezero u turskoj i slano je.Hemiski sastav vode nije pogodan za pice i navodnjavanje okolnih plantaza. U njemu zivi samo jedna vrsta ribe, koja je slatkovodna ali se prilagodila na zivot u slanom prostoru.Ipak radi mresta poput lososa izlazi u slatkovodne pritoke. Iz jezera Van voda se ne izliva a pune ga slivovi i otapanje snega sa obliznjih planina.Mi idemo juznom stranom jezera cije obale na pojedinim mestima imaju uredjene plaze koje su u letnjem periodu prepune kupaca. Jezero se nalazi blizu granice sa Iranom,na slicnom rastojanju ali sa druge strane granice nalazi se takodje veliko slano jezero Urmija.Jezero Sevan u Jermeniji sa prethodnim jezerima bilo je trece jezero nekada velikog Jermenskog carstva.Na jezeru postoji nekoliko ostrva mislim da ih ima cetiri ali najpoznatije je ostrvo Akdamar.Nalazi se na cca 100km od Tatvana putem prema Vanu.Poznato je po staroj Jermenskoj dobro ocuvanoj crkvi na njemu,crkvi Svetog krsta. U istocnoj turskoj Jermenski tragovi su na svakom koraku.Nekada veliko Jermensko carstvo kroz istoriju gubilo je svoje bitke ,teritorije a najzalosnije sto je i njihov narod mnogo krvi ostavio na ovoj teritoriji.Prvi svetski rat i period neposredno po zavrsetku rata bio je fatalan za jermenski narod.U tom periodu je i Turska kao gubitnik rata ostala bez velikog dela svojih teritorija. Kroz istoriju vise puta rusena ali je prilikom zadnjeg renoviranja pretvorena u muzej.Za posetu crkvi saobracaju brodovi koji po svom redu voznje prevoze putnike do ostrva i nazad. Sledece interesantno u tom kraju su Vanske macke. Vrlo cesto sa razlicitom bojom ociju, dve sare na glavi a inace bele boje. Specificnost macke je i to sto za razliku od ostalih macaka ne zazire od vode, voli da pliva a u potrazi za plenom ,ribom, roni i do devet metara dubine.Vrlo specificna macka o kojoj bi moglo jos puno da se pise.Njih ne vidjamo po ulicama grada moguce i da su po kucama retke gaje se i cuvaju od nestajanja u institutu za Van macke Sam grad Van je tipicno istocnjacko mesto.Ulice pretrpane ducanima sa ponudom svega i svacega.Roba prosto kulja iz unutrasnjosti prodavnica na trotoare i dekoracijom i veselim bojama skrece paznju i mami prolaznike.Rodjeni trgovci koji dozivaju sa svih strana da probate najbolji kebab,neku poslasticu ili sta ja znam sta vise.Ako pogresis i zastanes tesko ces se provuci da ti ne uvale nesto trebalo ti to ili ne,jos ako pristanes i caj da popijes oprosti se od para i kad god pomislis da si cenjkanjem ucario nesto vidis kasnije da ima i dasta jeftinije. Oni u tom nudjenju nisu agresivni samo obavljaju svoj posao na nacin na koji se decenijama to radi. Prenociste, hotel , pronasli smo u jednom da ga nazovem sokaku.To je slepa ulica vise se moze reci prolaz u kome nema nikakvog saobracaja.Zato je neko opusteno parkirao svoj auto i prepreci ulaz u ulicu.Digla se citava frka i dreka da pronadju vlasnika Tojote koji je to uradio.Do hotela smo se motorima provlacili izmedju stolova gde su ljudi sedeli i ispijali caj.Niko se zbog toga nije bunio niti nas nervozno pogledao cak su se sa stolicama pomerali da prodjemo.Ti Turci ili Kurdi sve jedno su uopste jedan smiren i opusten narod svidja mi se ta nihova osobina.Do hotela nema drugog prolaza osim izmedju stolova nervirao se neko ko sedi na prolazu ili ne...oni biraju ovo drugo i jos vise ako mogu nekako da pomognu ucinice to. Umalo da zaboravim hotel se zove Suit Hotel odnosno zvanicno RealSuit hotel cena za dvokrevetnu dosta povoljna 120TL. Ovo je ustvari apartman sa kuhinjom i dnevnom sobom namenjeno turistima koji dolaze na visednevni odmor .Postavljam cene jer se uvek postavlja pitanje koliko sta kosta na ovakvim putovanjima.Dragan je sacuvao racune svih hotela u kojima smo prespavali, meni to obicno ne uspeva. Kao i na prethodnim mestima motori su u vidnom polju recepcije Izlazak i razgledanje grada zapocinjemo jednim restoranom na uglu nase ulice.Meni je tog dana u Vanu bio rodjendan 69' pa smo u njemu proslavili. Setajuci po gradu videli smo i spomenik jedinoj vrsti ribe koje zivi u jezeru zove se Inci kefali. U povratku motore zaticemo na svom mestu

lepo

Bio bi prvi sa dva seta tockova,oladi malo,polako.Ostavi malo para i za voznju

Iz Tatvana planiramo izlet do ugasenog vulkana i jezera u njemu Nemrut krater. U Dijarbakir koji se smatra glavnim gradom pokraine Kurdistan ne svracamo.Vec smo dosta dana utrosili od predvidjenih 25 dana za ovaj put a ocekuju nas jos dosta destinacija ciji obilazak planiramo. Kao i prethodna tri grada Dijarbakir sa vise hilada godina dugim istorijskim nasledjem obiluje istorijskim i verskim znamenitostima.On se takodje smatra glavnim gradom pokraine "Kurdistan" i u njemu se povremeno ,ne tako cesto desavaju sukobi kurdskih pobunjenika i turskih snaga bezbednosti.Nailazili smo na dosta policijskih punktova koji su nas uglavnom propustali kada vide registacije nasih motora.Naoruzani su kratkim automatima izraelski UZI i nemacki Hekler i nisu svi bili uniformisani.Na jednom takvom punktu radi provere postavljana su trik pitanja uz pomoc gugl prevodioca na telefonu.Dragana ,koji je bio prvi izmedju ostalog pitali su cime se ja bavim. Kad je on prosao i mene su pitali cime se bavim ,da nam se nisu slozili odgovori ne znam dali bih vam ovo sada pisao.Salim se naravno, da budem iskren bili su vrlo ljubazni i profesionalni .Rutinski su obavljali svoj posao u tom nestabilnom podrucju u blizina granica ratom zahvacenih teritorija Pomenucu jednu stvar koja nam se vrlo cesto desavala na ovom putovanju.Negde oko podneva izmedju uglavnom dvanaest sati i jedan sat stigne nas takva pospanost da je rizicno voziti .Svasta smo probali odmori,umivanje, caj,voda nista ne pomaze.Odlucili smo da kada nam se to desi nadjemo neko mesto i odspavamo.Na ovom putu prema Tatvanu isti problem.Dragan posto je isao prvi na jednoj raskrsnici stade jer je ispod puta video neko zdodno mesto ,hladovinu.Razapnemo satorska krila i ajd da spavamo.Nesnosnu vrucinu kad se sidje sa motora u podne ublazio je povetarac tako da je bilo podnosljivo. Sa sporednog puta ubrzo posle toga stade auto iznad nas iz koga je izasao jedan mladji covek.Verrovatno ga dovezli do glavnog puta da saceka prevoz na dalje.Covek radoznalo gleda motore gleda nas u onom zbunju,vidi se prisao bi nam. U prvo vreme nismo mu poklanjali neku narocitu paznju samo pozdrav podizanjem ruke.Mi nista turski za bilo koji razgovor on samo turski verovatno, gledasmo se neko vreme vidimo ne odustaje i hajde pozvasmo ga da nam se pridruzi. Kaze da je posao u Dijabakir ,po struci je rukovaoc gradjevinske mehanizacije ..utovarivaci ,rovokopaci i da je jedno vreme i u Bugarskoj radio.Vrlo simpatican i komunikativan covek a zove se Kadir Yaşıçok.Posto od spavanja nema nista ponudismo ga kafom .Kada smo mu dali onu instant 2 u jedan zbunjeno je gledao u nju pa u nas.Morao sam prvi da otpijem malo pa je tek onda on nastavio.Ocigledno da mu je to bila prva takva.Dok smo ispijali kafu zaustavi se jedan dzip veliki oni stari kockasti americki i iz njega izadjose cetri coveka.Malo stariji, obuceni onako prepoznatljivo kao ovi nasi stari albanci nekada sako,bereta,kosulja koja se ne slaze ni sa cim zakopcana do kraja stofane pantalone sa ostacima nekadasnjeg sava.Pricaju sa nasim novim poznanikom. On je ekspresno ustao i tako stojeci sa njima vodi razgovor.Kad je zavrsio rece nam da je jedan od njih glavni u selu, staresina i da nas poziva na rucak i prenociste..i dan danas zalim sto nismo prihvatili.Selo je inace udaljeno oko 20km od te raskrsnice. Jedva sam se ocistio od one sasusene trave ciji delovi onako putuju u jednom pravcu dok se ne zabodu negde u mom slucaju u carape.Od spavanja nista ali nam se vise i ne spava pa nastavismo dalje. Na zapadnoj obali jezera Van nalazi se Tatvan.Sa oko sto hiljada stanovnika ne spada u veliki grad za turske pojmove ali je i pored toga glavni grad istoimenog okruga.Stigli smo taman da pred mrak potrazimo mesto za prenociste.Izbor je pao na hotel Tatvan Kardelen ..cena dvokrevetne sa doruckom 170 Tl oko 30 evra.Sledi klasicna procedura raspakivanje motora ,nosenje stvari do sobe i parkiranje motora kako bi se sa recepcije videli. Hotel je nekada imao 4 zvezdice (vidi se na fasadi) ali je necijom zaslugom izgubio jednu/ Preko puta hotela kasarna puna specijalnih vojnih vozila. Iz nase sobe se sve to lepo vidi ali nisam slikao sta znam ....Kej i setaliste je blizu hotela pa smo izasli da se promuvamo.U vodi na desetak metara razvucen kanap paralelno sa obalom i na jednakom odstojanju zakaceni baloni i gadjanje iz vazdusne puske.Dragan se proslavio kao strelac ja slabo.U blizini cujemo neku muziku ajde da kazem kafana je ,velika basta ,ziva muzika nije kafana ,kafic "Liman kafe"Privuklo nam je je paznju da je puna zenskog sveta bez muske pratnje , uglavnom sa burkama. Imam video snimak ali ne mogu da ga prebacim. Uz tursku muziku pili caj i soba. Glavni dozivljaj je sutra obilazak kratera ugasenog vulkana i Nemrut jezero u vulkanu. Jutarnje slike pre polaska Jedna interesantna gradjevina u istocnjackom stilu Na preko 2000m sneg u junu je uobicajen Sam Tatvan nije nesto posebno interesantan posluzio nam je samo kao mesto predaha na putu za Nemrut krater.Uz pomoc lokalca ,prateci njegov auto dosli smo do skretanja za jedan dosta kraci put. Slikano iznad grada jezero Van i Tatvan Nemrut krater i jezero Najveci vrh vulkana je 2948 m a povrsina jezera na 2247m n/v Maleni parkng postaje tesan za nadolazece kombije i minibuse sa turistima Lepa priroda osvaja ali ugostiteljske usluge se svode na jednu improvizovanu bastu pokrivenu najlonom. Bez obzira na sve dosta je poseceno. Krater obilaze i osvajaju alpinisti a na jezeru ljubitelji prirode dolaze na visednevno kampovanje.

Kupi srcem ali razmisli kad se zenis,srce ume da prevari , lepota je prolazna

Odmah Afriku mada je u zadnje vreme suzen izbor,po gradu ide preko sina gledas iznad krovova automobila ...ili Vstrom 650

Ha,ha ,malo je preozbiljan?

U susret gradu Treci i najmanji od tri kurdska grada koje za sada u nizu obilazimo je Mardin.Smatralo se da je prvi grad u kome su do tada nomadi skitajuci prostranstvima Mesopotamije rekli ovde ostajemo i nesto posadili .Mada su ovde takvi istorijski podaci relativni jer svako novo otkrice demantuje prethodno. Mesopotamija kao izraz znaci "medjurecje" prostor izmedju dve reke Tigra i Eufrata, da se podsetimo malo istorije. Takodje prostor izmedju Kavkaza i Persijskog zaliva. Smenjivali su se narodi koji su vladali tim prostranstvima i sa njima dolazile i odlazile njihove vere.Naravno sve su to pratili krvavi ratovi. Nekadasnje crkve postajale su dzamije, jednog boga smenjivao je drugi i tako hiljadama godina.Taj prostor je oduvek privlacio imperije tako da se i sada u njemu lako gube zivoti kao na primer u napacenom Iraku i Siriji. Prostor koji prikazuje i lice i nalicje ljudske civilizacije. Tvrdava na vrhu brda je usledila kasnije i kako je vremenom postajala tesna grad se sirio preko njenih zidina i spustao u nize krajeve.Sa tog brda mogli su da vide dolazak neprijatelja a mi sada gledamo nepregledne zitnice bivse Mesopotamije vlasnika najstarijih arheoloskih nalazista na svetu mada ona i dalje krije tajne i misterije koje i dan danas nisu razresene. Mardin su gradili razni narodi.I hriscani imuslimani. Prvi stanovnici su bili sirijski pravoslavni hriscani a najveci uticaj u njegovom razvoju imala je arapska arhitektura.Gradjen je uglavnom od krecnjaka oker boje sa kojim obiluju nalazista sirom regije . U Mardinu u slozi zive tri naroda Kurdi ,Arapi i Turci paralelno su u svakodnoevnoj upotrebi sva tri jezika.U verskom smislu opstaju bez ikakvih problema sve tri vere ,muslimani ,katolici i pravoslavni hriscani i svi slobodno ispovedaju svoje vere. Ovde se moze slusati pravoslavna sluza na arapskom jeziku Pronalazenje prenocista,hotela, je prvo sto radimo.U Mardinu je to hotel Numan, na prometnoj lokaciji u blizini dzamije sa cetiri visoka minareta i velikim platoom ispred nje.U vecernjim satima je steciste naroda koji tu provodi vreme u razgovoru sa prijateljima,setanju dece ili ispijanju caja. Dzamiji su sirom otvorena vrata pa je ulazak u dzamiju i za nas bio primamljiv.Po smestaju u hotel obilazak zapocinjemo obilaskom te dzamije i desavanjima oko nje. Dosta naroda za mesto svog vecernjeg izlaska bira trg ispred dzamije.Okruzen je brojnim lokalima koji nude razne poslastice . Kroz duborezom ukrasena vrata pruza se pogled na pedantno uredjenu unutrasnjost dzamije Stativ za fotoaparat ostao u hotelu pa ove nocne slike nisu nesto Nastavlamo dalje uskim ulicicama starog grada nacickanim ponudama svega i svacega u nameri da nesto prezalogajimo.Interesantan susret imali smo u jednom malom restoranu.Majka vlasnica elegantna gospodja i dve cerke.Starija cerka kada je saznala odakle smo samo je ponavljala .. I love Srbistan, inace engleski ne govori .Opcinjena Srbijom samo je tu recenicu vrtela. Gospodja mama I njena lepa cerka fan Srbistana, inace ucenica medicinske skole. Cela ekipa Sve slike koje sam po Turskoj pravio uredno sam svima slao po povratku u Srbiju.Instagram je najzastupljenija drustvena mreza pa prebacivanje sa fotoaparata moralo je da saceka dolazak u Srbiju. Udobni hotelski kreveti omogucili su nam lepo prespavanu noc.Posle obilnog dorucka pakovanje i namera da se obidje brdo na kome je stari deo grada , eventualno muzej i tvdjava ukoliko ne zahtevaju neki poseban napor, hocu reci ako nije komplikovano stici do njih. Pakovanje mog motora ovako izgleda, sve to mora da se smesti Uglavno uspevam sve to da natovarim povezem ,uvezem da mi u putu ne pravi problem.Najglomaznija je kamp oprema a na njoj nije pametno stedeti . Ulica koja vodi do vrha brda je jednosmerna .Neznajuci za to prosli smo pored skretanja vozili ispod starog grada i stigli na drugi kraj ulice .Uz malo lutanja i pomoc mestanina pronasli smo pravo skretanje. Pravo tom ulicom i koliko pamtim negde smo skrenuli i dosli do kraja ulice, dalje se ne moze. Gledajuci gde da se parkiramo,dodjosmo do same zgrade i kroz uzani prozorcic vidi se prostorija,sede neki ljudi , jedan u uniformi i gledaju u nas .Onako rukama im pokazem da zelimo tu da ostavimo motore na deset minuta dok ne vidimo gde cemo.Kao po komandi svi su nas glasno i rukama pozivali da udjemo i pokazivali na caj.Gde da odbijes vlast kad ti jos i caj nudi.Kako smo usli s vrata pocelo je zezanje.Jedan od njih je pokazujuci na moj bajkerski lanac i one parakord pletenice koje osiguravaju od gubljenja svasta po mojim dzepovima pitao sta ja radima kad imam to sve na sebi. Elektricar, penjem se na bandere odgovorio sam , na sta su svi prsnuli u smeh i krenuli njega da zafrkavaju i lupaju po glavi.Tesko je prepricati sta se tu sve desavalo u sat i nesto vise vremena koliko smo se druzili. Uglavnom to nisu bili policajci nego obezbedjenje Starog grada, njihove video kamere i monitori imali su u svakom momentu uvid sta se i u najskrivenijim delovima grada desava. Kad je krenulo to zezanje i slikanje uniformisani dezurni otisao je da se presvuce u civilnu belu majcu,za svaki slucaj. Inace kao i u samom gradu sastav je internacionalni Skroz levo na slici Turcin,do njega brka koji stoji Kurd i desno od Dragana mali Arapin.Za brku kurda kazu da je pukovnik i da ima gomilu dece.Stavio sam ga ispod turske zastave radi slikanja sto je on istrpeo ali je posle toga pokazao da se toj zastavi bas ne divi mnogo Ispratili su nas uz pozdrave pozeleli srecan put.Do tvrdjave visoko i daleko pesaka ko ce da se penje muzej jos nije otvoren i sa te visoke pozicije napravismo nekoliko slika i idemo dalje prema jezeru Van koje nas ceka. Mardin nocu

To sam stavio na konto tvrdnje tri kofera su dosta za putovanje.....mozda kad ides na jedan dan i spavas u hotelu