Hvala Urednistvu....idemo dalje na istok.Najistocnija tacka naseg puta i najistocnije naseljeno mesto u Turskoj...Dogubayezit .Nismo poranili, morali smo i caj da popijemo kod komsije koji kaze da nam je cuvao motore dok smo skitali (plava kosulja u pozadini) mi smo hteli da castimo njega on nas i bilo je po njegovom,nismo imali sanse u ubedjivanju Na prvoj vecoj raskrsnici putem prema nasem danasnjem cilju stajemo radi dogovora Desno su nedaleko od raskrsnice Muradiye vodopadi ili Muradiye Şelalesi, nalaze se na recici Бенд-иМахи koja se sliva sa planine Tendurek ,o kojoj cu nesto kasnije. Nalaziti se pored njih u vrelim letnjim danima pravo je osvezenje,Turci okolinu vodopada radu koriste za kampovanje i boravak u prirodi. Zaboravio sam da napomenem dok sam jos u okrugu Van da je jezero Van vrlo cesto steciste Ruzicastih flamingosa koji ga na svojim preletima koriste za mesto predaha.Nismo imali srece da ih vidimo a i ko ce svega da se seti u obilju zanimljivih stvari. Odlucili smo da produzimo bez svracanja na vodopade i ako su u blizini. Sa leve strane puta neki kolometar dalje planina Tendurek,Tendurek Dagi.Ugaseni vulkan,iznad Dogubeyazit platoa uzdize se 1800m a iznad morske povrsine 3514m. NJegova poslednja aktivnost zabelezena je 1855god. U nastavku puta, sledeca raskrsnica,pravo je Dodubayezit i Iran, ustvari hocu da pokazem to planinsko okruzenje.Planine koje svojim prisustvom i velicinom svakoga fasciniraju. U grad ulazimo sa zapadne strane i bez zadrzavanja uz pomoc mestana i putokaza idemo ka biseru ovog dela puta i kraja u kome se nalazimo, remek delu gradjevinarstva i Otomanske arhitekture Ishak Pasha Palace , (İshakPaşa Sarayı) Kao i sam grad iznad koga ponosno stoji nalazi se u podnozju mitske planine Ararat. Do Isak Pasine dzamije na putokazima po gradu oznacene kao Isak Pasin konak, stize se dosta strmim ali dobrim i sirokim putem.Sagradjena na visokoj steni, dominira gradom, okolinom i nametljivo, svesna svoje vrednosti i lepote bdi nad teritorijom koja se ispod prostire.To je verovatno bila i zelja tvorca ove gradjevine.Graditelja je bilo nekoliko,ovakva zdanja se ne zavrsavaju brzo generacije ih vecinom stvaraju u pauzi izmedju ratova koji su u ovom kraju bili cesti.Tata, Colak Abdi Pasha zapoceo gradnju 1685 god,nastavio sin Ishak Pasha po kome je ime dobila a zavrsio unuk Mehmed Pasha.Unuk je upotpunio haremske prostorije 1784god. Slika palate bila je na poledjini novcanice od 100 lira u jednom periodu i jedna je od retkih prezivelih istorijskih turskih palata. U Turskoj razumljivo preovladjuje bela boja kola.Za razliku od nas, crna su sa razlogom u manjini Ulaz u konak koji je delimicno razrusen . On je vise puta samo parcijalno restauriran.Bilo je i neuspesnih da se ceo stakleni krov pod naslagama snega srusi.Kuriozitet je da je na tenderu za izaradu novog krova pobedila firma koja je i iprethodni sruseni radila. Malo neobicno. Bezbednost se osigurva prisustvom vojske i policije Organi bezbednosti su opusteni po pitanju uniformi koliko sam primetio ne robuju slepo formi. Unutra vrvi od posetioca uglavnom domaci turisti. Dzamija i mauzolej Svecana sala i Dragan Soba sa kaminom Omiljeno je mesto za djacke i studentske ekskurzije,kao vredna znamenitost iz turske istorije, Prve su trazile da se fotografisu sa bajkerima Napravio sam im gomilu fotografija i poslao preko Instagrama, napunice drustvene mreze sa njima Za ovoliku kosu treba verovatno posebno sediste u autobusu Evo i Dragana u ulozi fotografa Poseban dogadjaj kao i svuda su vencanja.Nismo prosli ni jednu turisticku atrakciju a da se nisu tek vencani fotografisali pored nje .Pocev od onih kanjona i Dzems Bond mosta ,preko Isak Pasine dzamije pa sve do Kapadokije u ranim jutarnjim satima dok baloni pokrivaju nebo da i sunce od njih ne moze na miru da izmili iznad nekog planinskog vrha. U pocetku sam malo zazirao gde ima zena da fotografisem, kasnije sam se ohrabrio i postao vlasnik nekih originalnih i lepih slika Uz saglasnost mladozenje ,mlade , obezbedjenja i kumova...vencanica kao iz perioda Isak Pase. Ako je poistovecivanje sa ambijentom to je bas originalno,moguce i da je takva moda ? Da li je ovo evropski stil S juzne strane dzamije Eski Bayezıd Cami i rusevine Dogybajazit utvrdjenja Desno u pozadini Ahmet-i Hane Cami Putem pored dzamija "picnic area" pise. Rekao bih izletiste.Dva turcina pozivaju nas na caj koji ne odbijamo. Oni i jedan korejanac meditiraju pijuci caj na prostirci.Turci su muzevi ovih sa gornje slike obucene u "cador" stilu. Korejanac koji se jos kod dvorca raspitivao kako da stigne do Ararata. Objasnio sam mu lepo ali se on i kod ovih turcina raspituje za istu stvar iskustvo ga naucilo.S njim imamo anegdotu. Pitao nas odakle smo, mi da se napravimo veliki putnici kazemo 2500km od kuce,Srbija, na sta je on odgovorio, sta mislite koliko sam ja daleko od svoje kuce.Na putu je sa mercedesom tedenac ML koji nije bas u cvetu mladosti i prepun je nekih stvari, jedva da ima mesta za njega.Na dalekom je putu pa svasta nosi verovatno.Nismo ga posle toga vidjali mada smo isli u istom pravcu prema mestu Kars .Turci cim stanu negde odmah vade cebe, furunu za caj i neku hranu a izuvanje se podrazumeva.Velika je uvreda i da muslimanu obuven udjes u kucu. Cim se skrene pogled sa lepe palate vidi se siromastvo Da li je samo "treking" u pitanju ili ima necega gore Isak Pasina dzamija sama za sebe zasluzuje putopis.Omiljena je destinacija putnika i iz svih krajeva sveta. Mnogi su je opisivali, novinari i pustolovi ,precizni i opsirni hronicari i slucajni prolaznici a za sve njih je zajedniki utisak da je Isak Pasin konak, biser istocne Antalije cija je lepota neprolazna. Mi smo ispred sebe postavili ambiciozan plan od koga ne zelimo da odstupimo pa mnoge lepe destinacije preskacemo.Neke su svesno eliminisane pri planiranju puta a za neke moram da priznam nismo ni znali, usput smo ih otkrili.Na pocetku putopisa napisao sam da je u planu bila poseta Irana i za razradu tog puta imao sam dosta vremena,celu zimu.To je bilo temeljno uradjeno.Posto putovanje otpalo u vrlo kratkom vremenu trebalo je da napravim novu rutu za Tursku.Koliko sam uspeo procenicenite. Pogled prema Dogubayazitu i Araratu nas ne raduje, kisu necemo moci da izbegnemo idemo joj u susret.

Ne mogu kuci da se vratim ostadoh u Turskaj

....Iskoristili ste 483 MB od 488 MB koliko imate na raspolaganju za dodavanje fajlova..... steta, prava zabava tek nastaje Kameni put pored Eufrata Bajburt D 915

Ne znam sta se desava ali ne mogu vise da postavim slike ,kad pokusam izlazi mi .You are only allowed to upload 430,08kb.Da li sam ispunio kvotu po pitanju mega,giga kilo byte .....i sta sada

Priroda krajnjeg istoka Turske je vrlo neobicna ni malo slicna onim predelima srednje i zapadne Turske koji nas pozivaju sa turistickih reklama . Sa zelenih prostranstva izmedju reka Eufrata i Tigra dosli smo do skoro bezivotnih predela istocne Anadolije .Sa nadmorskom visinom od 1600 m pa sve do 3500m ulazimo u planinski kraj sa golim brdima i pozutelom travom.Istocna Anadolija je regija u Turskoj sa najvecom prosecnom nadmorskom visinom, najvecom geografskom povrsinom i najmanjom gustinom naseljenosti.Vise lici na deo pustinjskih zemalja gde je jedva primetna granica izmedju pustinje i predela gde to vise nije. Kao da se persijska pustara zapadnog Irana prella preko granice na teritoriju Turske .Retke oaze zalenila vise su izuzetak nego pravilo i ljudi ih zaposedaju praveci svoje naseobine, koristeci to malo milosti koje im je surova priroda udelila. Ipak i u takvoj prirodi vide se stada koza i ovaca posebne vrste.Ovce koje na zadnjem delu tela praveci grbu gomilaju masne naslage ,loj ,koji se u muslimanskoj ishrni obilno koristi.Od koza se proizvodi specijalna vrsta zacinskog sira na poseban nacin . Oplemenjen je aromaticnim travama koje rastu samo u tom kraju.Smatra se visoko cenjenim specijalitetom tog kraja.Zove se Otlu pejnir , pravi se u razlicitim oblicima u zavisnosti od tradicije i maste pojedinca ali ih sve povezuje jedinstveni specifican ukus. Gola brda sa ponekom zelenom povrsinom Pustare sa dobrim putevima Van nije posebno privlacan grad .Grad koji je posle I sv. rata razrusen do temelja i ponovo napravljen nalik na desetine drugih slicnih gradova u Turskoj .Harizma je u neverovatnoj prirodi punoj ostataka Osmanskih tvrdjava i ljudi koji tu zive. Planine podrucja Van su vlasnik nekoliko najvisih puteva u Turskoj. Oni su veliki izazov i poslastica za svakog "off road" vozaca .Jedan od njih je Mount Tendürek blizu granice sa Iranom na nadmorskoj visini od 2928m.Ko nije vican takvoj voznji ili ima vrtoglavicu ne bi trebao da se iskusava. TakodjeKarabet Geçidi juzno od jezera Van koji se penje cak na 2985m asfaltiran je pun krivina i prelepe prirode. Do izgradnje tunela na kriticnom delu bio je zimi neprohodan ,sada vise taj problem nema.Prohodan je svih 12 meseci kazu. Sa visinom prelaza od 2913 Çalyan Tepe nimalo ne zaostaje takodje je u okrugu Van.Na vrhu te planine nalaze se i mala jezera Inace najvisi put u Turskoj, put nad putevima je Erciyes Dağı , nalazi se u centralnoj Turskoj na Taurus planini istocno od grada Nevsehir.Najveca visina na koju se penje je cak 3330 m Za ove prelaze , jasno vam je, potrebni su posebni motori i posebne vestine koje ja ne posedujem.Njihovim pokazivanjem hteo sam samo da docaram prirodno okruzenje jezera Van i istocne Anadolije. A od tih opasnih puteva mi smo odabrali dva u nastavku puta. Kod njih mozda i imamo neke sanse ali o tome cemo kasnije. Istocna Anadolija spada u nasiromasniju regiju u Turskoj pa je njihovo neslaganje sa turskom politikom verovatno iz toga proisteklo. Siromastvo tog kraja upadljivo skrece paznju, vidi se cim se iz grada predje u seoska podrucja Ali su oni ipak jedan gostoljubiv i raspolozen narod .

Od Nemrut kratera nazad preko Tatvana i obalom jezera Van idemo dalje na istok prema gradu Van. Jezero Van nastalo je kada je lava iz Nemrut vulkana sprecila oticanje voda sa okolnih planina.Ono je najvece jezero u turskoj i slano je.Hemiski sastav vode nije pogodan za pice i navodnjavanje okolnih plantaza. U njemu zivi samo jedna vrsta ribe, koja je slatkovodna ali se prilagodila na zivot u slanom prostoru.Ipak radi mresta poput lososa izlazi u slatkovodne pritoke. Iz jezera Van voda se ne izliva a pune ga slivovi i otapanje snega sa obliznjih planina.Mi idemo juznom stranom jezera cije obale na pojedinim mestima imaju uredjene plaze koje su u letnjem periodu prepune kupaca. Jezero se nalazi blizu granice sa Iranom,na slicnom rastojanju ali sa druge strane granice nalazi se takodje veliko slano jezero Urmija.Jezero Sevan u Jermeniji sa prethodnim jezerima bilo je trece jezero nekada velikog Jermenskog carstva.Na jezeru postoji nekoliko ostrva mislim da ih ima cetiri ali najpoznatije je ostrvo Akdamar.Nalazi se na cca 100km od Tatvana putem prema Vanu.Poznato je po staroj Jermenskoj dobro ocuvanoj crkvi na njemu,crkvi Svetog krsta. U istocnoj turskoj Jermenski tragovi su na svakom koraku.Nekada veliko Jermensko carstvo kroz istoriju gubilo je svoje bitke ,teritorije a najzalosnije sto je i njihov narod mnogo krvi ostavio na ovoj teritoriji.Prvi svetski rat i period neposredno po zavrsetku rata bio je fatalan za jermenski narod.U tom periodu je i Turska kao gubitnik rata ostala bez velikog dela svojih teritorija. Kroz istoriju vise puta rusena ali je prilikom zadnjeg renoviranja pretvorena u muzej.Za posetu crkvi saobracaju brodovi koji po svom redu voznje prevoze putnike do ostrva i nazad. Sledece interesantno u tom kraju su Vanske macke. Vrlo cesto sa razlicitom bojom ociju, dve sare na glavi a inace bele boje. Specificnost macke je i to sto za razliku od ostalih macaka ne zazire od vode, voli da pliva a u potrazi za plenom ,ribom, roni i do devet metara dubine.Vrlo specificna macka o kojoj bi moglo jos puno da se pise.Njih ne vidjamo po ulicama grada moguce i da su po kucama retke gaje se i cuvaju od nestajanja u institutu za Van macke Sam grad Van je tipicno istocnjacko mesto.Ulice pretrpane ducanima sa ponudom svega i svacega.Roba prosto kulja iz unutrasnjosti prodavnica na trotoare i dekoracijom i veselim bojama skrece paznju i mami prolaznike.Rodjeni trgovci koji dozivaju sa svih strana da probate najbolji kebab,neku poslasticu ili sta ja znam sta vise.Ako pogresis i zastanes tesko ces se provuci da ti ne uvale nesto trebalo ti to ili ne,jos ako pristanes i caj da popijes oprosti se od para i kad god pomislis da si cenjkanjem ucario nesto vidis kasnije da ima i dasta jeftinije. Oni u tom nudjenju nisu agresivni samo obavljaju svoj posao na nacin na koji se decenijama to radi. Prenociste, hotel , pronasli smo u jednom da ga nazovem sokaku.To je slepa ulica vise se moze reci prolaz u kome nema nikakvog saobracaja.Zato je neko opusteno parkirao svoj auto i prepreci ulaz u ulicu.Digla se citava frka i dreka da pronadju vlasnika Tojote koji je to uradio.Do hotela smo se motorima provlacili izmedju stolova gde su ljudi sedeli i ispijali caj.Niko se zbog toga nije bunio niti nas nervozno pogledao cak su se sa stolicama pomerali da prodjemo.Ti Turci ili Kurdi sve jedno su uopste jedan smiren i opusten narod svidja mi se ta nihova osobina.Do hotela nema drugog prolaza osim izmedju stolova nervirao se neko ko sedi na prolazu ili ne...oni biraju ovo drugo i jos vise ako mogu nekako da pomognu ucinice to. Umalo da zaboravim hotel se zove Suit Hotel odnosno zvanicno RealSuit hotel cena za dvokrevetnu dosta povoljna 120TL. Ovo je ustvari apartman sa kuhinjom i dnevnom sobom namenjeno turistima koji dolaze na visednevni odmor .Postavljam cene jer se uvek postavlja pitanje koliko sta kosta na ovakvim putovanjima.Dragan je sacuvao racune svih hotela u kojima smo prespavali, meni to obicno ne uspeva. Kao i na prethodnim mestima motori su u vidnom polju recepcije Izlazak i razgledanje grada zapocinjemo jednim restoranom na uglu nase ulice.Meni je tog dana u Vanu bio rodjendan 69' pa smo u njemu proslavili. Setajuci po gradu videli smo i spomenik jedinoj vrsti ribe koje zivi u jezeru zove se Inci kefali. U povratku motore zaticemo na svom mestu

lepo

Bio bi prvi sa dva seta tockova,oladi malo,polako.Ostavi malo para i za voznju

Iz Tatvana planiramo izlet do ugasenog vulkana i jezera u njemu Nemrut krater. U Dijarbakir koji se smatra glavnim gradom pokraine Kurdistan ne svracamo.Vec smo dosta dana utrosili od predvidjenih 25 dana za ovaj put a ocekuju nas jos dosta destinacija ciji obilazak planiramo. Kao i prethodna tri grada Dijarbakir sa vise hilada godina dugim istorijskim nasledjem obiluje istorijskim i verskim znamenitostima.On se takodje smatra glavnim gradom pokraine "Kurdistan" i u njemu se povremeno ,ne tako cesto desavaju sukobi kurdskih pobunjenika i turskih snaga bezbednosti.Nailazili smo na dosta policijskih punktova koji su nas uglavnom propustali kada vide registacije nasih motora.Naoruzani su kratkim automatima izraelski UZI i nemacki Hekler i nisu svi bili uniformisani.Na jednom takvom punktu radi provere postavljana su trik pitanja uz pomoc gugl prevodioca na telefonu.Dragana ,koji je bio prvi izmedju ostalog pitali su cime se ja bavim. Kad je on prosao i mene su pitali cime se bavim ,da nam se nisu slozili odgovori ne znam dali bih vam ovo sada pisao.Salim se naravno, da budem iskren bili su vrlo ljubazni i profesionalni .Rutinski su obavljali svoj posao u tom nestabilnom podrucju u blizina granica ratom zahvacenih teritorija Pomenucu jednu stvar koja nam se vrlo cesto desavala na ovom putovanju.Negde oko podneva izmedju uglavnom dvanaest sati i jedan sat stigne nas takva pospanost da je rizicno voziti .Svasta smo probali odmori,umivanje, caj,voda nista ne pomaze.Odlucili smo da kada nam se to desi nadjemo neko mesto i odspavamo.Na ovom putu prema Tatvanu isti problem.Dragan posto je isao prvi na jednoj raskrsnici stade jer je ispod puta video neko zdodno mesto ,hladovinu.Razapnemo satorska krila i ajd da spavamo.Nesnosnu vrucinu kad se sidje sa motora u podne ublazio je povetarac tako da je bilo podnosljivo. Sa sporednog puta ubrzo posle toga stade auto iznad nas iz koga je izasao jedan mladji covek.Verrovatno ga dovezli do glavnog puta da saceka prevoz na dalje.Covek radoznalo gleda motore gleda nas u onom zbunju,vidi se prisao bi nam. U prvo vreme nismo mu poklanjali neku narocitu paznju samo pozdrav podizanjem ruke.Mi nista turski za bilo koji razgovor on samo turski verovatno, gledasmo se neko vreme vidimo ne odustaje i hajde pozvasmo ga da nam se pridruzi. Kaze da je posao u Dijabakir ,po struci je rukovaoc gradjevinske mehanizacije ..utovarivaci ,rovokopaci i da je jedno vreme i u Bugarskoj radio.Vrlo simpatican i komunikativan covek a zove se Kadir Yaşıçok.Posto od spavanja nema nista ponudismo ga kafom .Kada smo mu dali onu instant 2 u jedan zbunjeno je gledao u nju pa u nas.Morao sam prvi da otpijem malo pa je tek onda on nastavio.Ocigledno da mu je to bila prva takva.Dok smo ispijali kafu zaustavi se jedan dzip veliki oni stari kockasti americki i iz njega izadjose cetri coveka.Malo stariji, obuceni onako prepoznatljivo kao ovi nasi stari albanci nekada sako,bereta,kosulja koja se ne slaze ni sa cim zakopcana do kraja stofane pantalone sa ostacima nekadasnjeg sava.Pricaju sa nasim novim poznanikom. On je ekspresno ustao i tako stojeci sa njima vodi razgovor.Kad je zavrsio rece nam da je jedan od njih glavni u selu, staresina i da nas poziva na rucak i prenociste..i dan danas zalim sto nismo prihvatili.Selo je inace udaljeno oko 20km od te raskrsnice. Jedva sam se ocistio od one sasusene trave ciji delovi onako putuju u jednom pravcu dok se ne zabodu negde u mom slucaju u carape.Od spavanja nista ali nam se vise i ne spava pa nastavismo dalje. Na zapadnoj obali jezera Van nalazi se Tatvan.Sa oko sto hiljada stanovnika ne spada u veliki grad za turske pojmove ali je i pored toga glavni grad istoimenog okruga.Stigli smo taman da pred mrak potrazimo mesto za prenociste.Izbor je pao na hotel Tatvan Kardelen ..cena dvokrevetne sa doruckom 170 Tl oko 30 evra.Sledi klasicna procedura raspakivanje motora ,nosenje stvari do sobe i parkiranje motora kako bi se sa recepcije videli. Hotel je nekada imao 4 zvezdice (vidi se na fasadi) ali je necijom zaslugom izgubio jednu/ Preko puta hotela kasarna puna specijalnih vojnih vozila. Iz nase sobe se sve to lepo vidi ali nisam slikao sta znam ....Kej i setaliste je blizu hotela pa smo izasli da se promuvamo.U vodi na desetak metara razvucen kanap paralelno sa obalom i na jednakom odstojanju zakaceni baloni i gadjanje iz vazdusne puske.Dragan se proslavio kao strelac ja slabo.U blizini cujemo neku muziku ajde da kazem kafana je ,velika basta ,ziva muzika nije kafana ,kafic "Liman kafe"Privuklo nam je je paznju da je puna zenskog sveta bez muske pratnje , uglavnom sa burkama. Imam video snimak ali ne mogu da ga prebacim. Uz tursku muziku pili caj i soba. Glavni dozivljaj je sutra obilazak kratera ugasenog vulkana i Nemrut jezero u vulkanu. Jutarnje slike pre polaska Jedna interesantna gradjevina u istocnjackom stilu Na preko 2000m sneg u junu je uobicajen Sam Tatvan nije nesto posebno interesantan posluzio nam je samo kao mesto predaha na putu za Nemrut krater.Uz pomoc lokalca ,prateci njegov auto dosli smo do skretanja za jedan dosta kraci put. Slikano iznad grada jezero Van i Tatvan Nemrut krater i jezero Najveci vrh vulkana je 2948 m a povrsina jezera na 2247m n/v Maleni parkng postaje tesan za nadolazece kombije i minibuse sa turistima Lepa priroda osvaja ali ugostiteljske usluge se svode na jednu improvizovanu bastu pokrivenu najlonom. Bez obzira na sve dosta je poseceno. Krater obilaze i osvajaju alpinisti a na jezeru ljubitelji prirode dolaze na visednevno kampovanje.

Kupi srcem ali razmisli kad se zenis,srce ume da prevari , lepota je prolazna

Odmah Afriku mada je u zadnje vreme suzen izbor,po gradu ide preko sina gledas iznad krovova automobila ...ili Vstrom 650

Ha,ha ,malo je preozbiljan?

U susret gradu Treci i najmanji od tri kurdska grada koje za sada u nizu obilazimo je Mardin.Smatralo se da je prvi grad u kome su do tada nomadi skitajuci prostranstvima Mesopotamije rekli ovde ostajemo i nesto posadili .Mada su ovde takvi istorijski podaci relativni jer svako novo otkrice demantuje prethodno. Mesopotamija kao izraz znaci "medjurecje" prostor izmedju dve reke Tigra i Eufrata, da se podsetimo malo istorije. Takodje prostor izmedju Kavkaza i Persijskog zaliva. Smenjivali su se narodi koji su vladali tim prostranstvima i sa njima dolazile i odlazile njihove vere.Naravno sve su to pratili krvavi ratovi. Nekadasnje crkve postajale su dzamije, jednog boga smenjivao je drugi i tako hiljadama godina.Taj prostor je oduvek privlacio imperije tako da se i sada u njemu lako gube zivoti kao na primer u napacenom Iraku i Siriji. Prostor koji prikazuje i lice i nalicje ljudske civilizacije. Tvrdava na vrhu brda je usledila kasnije i kako je vremenom postajala tesna grad se sirio preko njenih zidina i spustao u nize krajeve.Sa tog brda mogli su da vide dolazak neprijatelja a mi sada gledamo nepregledne zitnice bivse Mesopotamije vlasnika najstarijih arheoloskih nalazista na svetu mada ona i dalje krije tajne i misterije koje i dan danas nisu razresene. Mardin su gradili razni narodi.I hriscani imuslimani. Prvi stanovnici su bili sirijski pravoslavni hriscani a najveci uticaj u njegovom razvoju imala je arapska arhitektura.Gradjen je uglavnom od krecnjaka oker boje sa kojim obiluju nalazista sirom regije . U Mardinu u slozi zive tri naroda Kurdi ,Arapi i Turci paralelno su u svakodnoevnoj upotrebi sva tri jezika.U verskom smislu opstaju bez ikakvih problema sve tri vere ,muslimani ,katolici i pravoslavni hriscani i svi slobodno ispovedaju svoje vere. Ovde se moze slusati pravoslavna sluza na arapskom jeziku Pronalazenje prenocista,hotela, je prvo sto radimo.U Mardinu je to hotel Numan, na prometnoj lokaciji u blizini dzamije sa cetiri visoka minareta i velikim platoom ispred nje.U vecernjim satima je steciste naroda koji tu provodi vreme u razgovoru sa prijateljima,setanju dece ili ispijanju caja. Dzamiji su sirom otvorena vrata pa je ulazak u dzamiju i za nas bio primamljiv.Po smestaju u hotel obilazak zapocinjemo obilaskom te dzamije i desavanjima oko nje. Dosta naroda za mesto svog vecernjeg izlaska bira trg ispred dzamije.Okruzen je brojnim lokalima koji nude razne poslastice . Kroz duborezom ukrasena vrata pruza se pogled na pedantno uredjenu unutrasnjost dzamije Stativ za fotoaparat ostao u hotelu pa ove nocne slike nisu nesto Nastavlamo dalje uskim ulicicama starog grada nacickanim ponudama svega i svacega u nameri da nesto prezalogajimo.Interesantan susret imali smo u jednom malom restoranu.Majka vlasnica elegantna gospodja i dve cerke.Starija cerka kada je saznala odakle smo samo je ponavljala .. I love Srbistan, inace engleski ne govori .Opcinjena Srbijom samo je tu recenicu vrtela. Gospodja mama I njena lepa cerka fan Srbistana, inace ucenica medicinske skole. Cela ekipa Sve slike koje sam po Turskoj pravio uredno sam svima slao po povratku u Srbiju.Instagram je najzastupljenija drustvena mreza pa prebacivanje sa fotoaparata moralo je da saceka dolazak u Srbiju. Udobni hotelski kreveti omogucili su nam lepo prespavanu noc.Posle obilnog dorucka pakovanje i namera da se obidje brdo na kome je stari deo grada , eventualno muzej i tvdjava ukoliko ne zahtevaju neki poseban napor, hocu reci ako nije komplikovano stici do njih. Pakovanje mog motora ovako izgleda, sve to mora da se smesti Uglavno uspevam sve to da natovarim povezem ,uvezem da mi u putu ne pravi problem.Najglomaznija je kamp oprema a na njoj nije pametno stedeti . Ulica koja vodi do vrha brda je jednosmerna .Neznajuci za to prosli smo pored skretanja vozili ispod starog grada i stigli na drugi kraj ulice .Uz malo lutanja i pomoc mestanina pronasli smo pravo skretanje. Pravo tom ulicom i koliko pamtim negde smo skrenuli i dosli do kraja ulice, dalje se ne moze. Gledajuci gde da se parkiramo,dodjosmo do same zgrade i kroz uzani prozorcic vidi se prostorija,sede neki ljudi , jedan u uniformi i gledaju u nas .Onako rukama im pokazem da zelimo tu da ostavimo motore na deset minuta dok ne vidimo gde cemo.Kao po komandi svi su nas glasno i rukama pozivali da udjemo i pokazivali na caj.Gde da odbijes vlast kad ti jos i caj nudi.Kako smo usli s vrata pocelo je zezanje.Jedan od njih je pokazujuci na moj bajkerski lanac i one parakord pletenice koje osiguravaju od gubljenja svasta po mojim dzepovima pitao sta ja radima kad imam to sve na sebi. Elektricar, penjem se na bandere odgovorio sam , na sta su svi prsnuli u smeh i krenuli njega da zafrkavaju i lupaju po glavi.Tesko je prepricati sta se tu sve desavalo u sat i nesto vise vremena koliko smo se druzili. Uglavnom to nisu bili policajci nego obezbedjenje Starog grada, njihove video kamere i monitori imali su u svakom momentu uvid sta se i u najskrivenijim delovima grada desava. Kad je krenulo to zezanje i slikanje uniformisani dezurni otisao je da se presvuce u civilnu belu majcu,za svaki slucaj. Inace kao i u samom gradu sastav je internacionalni Skroz levo na slici Turcin,do njega brka koji stoji Kurd i desno od Dragana mali Arapin.Za brku kurda kazu da je pukovnik i da ima gomilu dece.Stavio sam ga ispod turske zastave radi slikanja sto je on istrpeo ali je posle toga pokazao da se toj zastavi bas ne divi mnogo Ispratili su nas uz pozdrave pozeleli srecan put.Do tvrdjave visoko i daleko pesaka ko ce da se penje muzej jos nije otvoren i sa te visoke pozicije napravismo nekoliko slika i idemo dalje prema jezeru Van koje nas ceka. Mardin nocu

To sam stavio na konto tvrdnje tri kofera su dosta za putovanje.....mozda kad ides na jedan dan i spavas u hotelu

To nejednako trosenje prednje i zadnje gume desava se kod svih motora bez obzira na konstrukciju masine

Ja ovako

Prakticna za pakovanje stvari na motoru

Svaka cast kao da sam ja pisao

Ako je Gaziantep kraljevstvo slatkisa Urfa je grad poznat po specijalitetima od mesa i crvenim feferonima ciji miris u starom gradu dopire sa svih strana .Jagnjetina je na vrhu piramide ishrane stanovnika ove regije i cebapi na hiljadu nacina.Kuhinja koju je mesanje civilizacija i masta pojedinaca kroz vekove dovela do savrsenstva . U Urfu retko ko putuje pogotovu s one strane Bosfora tako da su turisti ovde retkost.Cudno im je da vide strance pa smo jos i obuceni u bajkerskom fazonu neka vrsta atrakcije.To pravilo je vazilo i na dalje kako smo napredovali prema istoku.Vecina mladih bi da skrene paznju na sebe ,progovori neku rec sa nama ili u najmanju ruku nam samo mahne u prolazu. Fotoaparat se ispostavio kao magicno sredstvo za uspostavljanje kontakta .Da li stvarno vole da se slikaju ili im je to samo nacin da stupe u kontakt sa nama.Bez obzira na motiv rado sam im izlazio u susret . Ovakav osmeh se retko vidja Perfektan sladoled po njegovom izboru u njegovom lokalu.Usli smo u lokal i ispred one rashladne vitrine sa sladoledima zapoceli,kugla ovog kugla onog bla,bla bla....On nas hladno gleda i kad smo zavrsili rece uz osmeh merhaba a .ebi ga merhaba odgovorismo.Nije hteo da nas uvredi nego da nas onako mangupski izradi.Posto je tu rundu dobio nastavio je i dalje pa je predlozio da nam on izabere sladoled a ako nam se ne svidja ne moramo da platimo. Sta da se radi predali smo se.U toj jednoj reci ,merhaba , sadrzana je sva filozofija zivota u ovom kraju ...gde se zuris polako Prosecna plata ovde nesto malo premasuje 300evra mesecno,cene priblizne nasim nesto je cak malo i jeftinije nego kod nas .Medjutim ne treba prevideti cinjenicu da zive u mnogobrojnim porodicama sa 5+ dece tako da se ovde skromno zivi Posto uglavnom rano ustajem volim da prosetam po gradu koji se tek budi i fotografisem . Splet sokaka u starom gradu vuce me sve dublje i dublje u svoje lavirinte. Pekari "Nocne ptice" Sveze pecivo u rano jutro,cela ulica mirise Ejjj slikaj i mene !! haha Nemam pojma sta je ovo Ostavljamo Urfu grad koji nam je predstavio Kurde u najboljem svetlu.Mnoge predrasude se sruse na ovakvim putovanjima i meni je drago sto je to tako.Sledece mesto Mardin je cilj do koga danas treba stici a deli nas oko 200km.Nije velika kilometraza pa ne zurimo ni sa polaskom ni kasnije sa voznjom.

Posekose boga na Dubasnici i Crnom vrhu

Napustiti Sanliurfu u pisanju ovog putopisa nije jednostavno,ne moze se izbeci cinjenica da je prepuna zanimljivosti.Od kapitalnih u istorijskom i verskom smislu do sasvim jednostavnih svakodnevnih nista manje zanimljivih.Evo na primer sajam golubova sto nije nista neobicno samo po sebi, ali ptice koje oni izlazu su nesvakidasnje.Sa kojom strascu i ljubavlju oni to rade vidi se po njihovim ukrasenim golubovima za nas neobicnog izgleda. Turci su inace pasionirani golubari i u medjusobnoj trgovini sa ovim pticama cena goluba moze da dostigne za nas nepojmljive iznose. Ne retko se za dobrog goluba u zamenu nudi i dobar auto.Na jednoj od tih izlozbi par golubbova je prodat za preko 8000 evra. Ali ono sto se ne sme propustiti i cemu se mora posvetiti duzna paznja je to da je Sanliurfa grad star 12000god poznat kao "Jerusalim iz Antalije" Jevreji ,hriscani i muslimani smatraju ga svetim mestom pa ga kao hodocasnici rado posecuju.Urfa je grad Alahovih poslanika sto je sasvim dovoljno za postovanje od strane muslimanskih vernika.Na tu temu postoje mnoge legende i mnogi verski objekti su sazidani u cast tom verovanju.Najznacajnija licnost u tom verovanju je prorok Avram (muslimanski Ibrahim) tako da je i najznacajniji verski objekat u Urfi njemu u cast posvecen . Jezero Balıklıgöl sa svetim ribama i kompleks medrese sa dzamijom Rızvaniye Vakfı Camii ve Medrese. Snazan verski osecaj je da se hrane te ,Avramove ribe" koje igraju centralnu ulogu u legendi o Avramu. Tako da vernici to u velikom broju rade. Ne daj boze da neko ribi nesto lose uradi, zla sudbina ga ceka jer zameriti se takvoj licnosti nije pametna stvar......legenda o Avramu (Ibrahimu) i kralju Nimrodu. Urfa je puna verskih objekta .Slikajuci jedan od njih Husein pasinu dzamiju, upoznajem mladog Turcina iz Istambula koji kao i ja seta po dzamiji u ranim jutarnjim satima i fotografise interesantne detalje. Dao mi je neobican predlog, da zamenimo fotoaparate i da se medjusobno slikamo..... a u Istanbulu rece da drzi zlatarsku radnju. Husein pasina dzamija , u blizini naseg hotela, sagradjena je 1728g na crkvi Sv.Device Marije iz vizantijskog perioda Na telu minareta vidljivi su tragovi srapnela i metaka kao posledica mnogobrojnih ratova vodjenih na tim prostorima Obavezno pranje nogu pre molitve

Za tebe ne brinem u dobro si drustvo upao i sa dobrim motorom.Hvala na lepim recima

Tragova zivota Jermena u istocnoj anadoliji ima na pretek bice o tome kasnije u putopisu.Da li ih sada ima ne znam ,pretpostavljam da ima ali to je moje nagadjanje. 1915-ta god je bila kobna za njih