Zao mi je sto nismo malo krocili na teritoriju Ararata vec smo samo prosli pored njega. Cuo sam da se trazi neka posebna dozvola ,sigurno zbog blizine granice.Ararat ima poseban znacaj za sve tri zemlje koje ga okruzuju.

Jel si to u mestu bio pa neki hotel skup ili sta za 2000e

Putopise treba pisati.Oni su zavrsetak i kruna svakog putovanja.To je trece i zavrsno putovanje odabranom rutom ako prihvatimo da je pravljenje rute prvo.Motivi postoje. Kad pises putopis kao da ponovo putujes istim tim putem kojim si prosao i ponovo prozivljavas sve sto si na putu doziveo. Dok pises imas vise vremena ,nacina i razloga da rastumacis mnoge stvari pored kojih si slucajno prosao,fotografisao neznajuci pri tome zasto su bas tu i sta ustvari predstavljaju. Nista manji razlog nije i potreba da se podeli ideja, putanja,lepi predeli , dozivljaji,nacin putovanja i razmisljanja sa kolegama na forumu.Ja volim da se pohvalim i lepim fotografijama u kojima i sam uzivam.One zajedno sa putopisom vode ljude na mesta na koja mozda nikad nisu bili ali ih upoznaje sa predelima i stvara utisak kao da sa nama i oni putuju. Zadovoljan sam ukoliko svojim putopisom nekom pomognem u planiranju nekog narednog putovanja, u odredjivanju destinacije ,nacina putovanja ili ukoliko iz mog putopisa stekne i neka nova saznanja. Planiranje puta. Ta obavezna radnja koja predhodi putovanju ume da bude dosta naporna i teska ali ti pruza zadovoljstvo i unapred se radujes dok citas o odabranim, uzbudljivim predelima koji te ocekuju.Trudis se da sto vise detalja zapamtis i sto vise slika zadrzis u svom pamcenju.Kolicina informacija je velika treba ih uporedjivati i izabrati najbolje od svega.Ima toliko primamljivih stvari koje se nude i kojima je tesko odoleti.Treba sva ta mesta predvidjena za obilazak nanizati na jednu sto je moguce praviju jednosmernu putanju.Takodje treba uklopiti i ispostovati finansijska ogranicenja, raspolozivo vreme kao i licne zelje putnika.Kompromisi su neizbezni i zahtevaju veliko razumevanje i paznju . Na kraju, posle postignutih dogovora sve se svede na danonocnu pretragu interneta. To zahteva dosta vremena koje ja nisam imao. Gledaju se iskustva drugih,analiziraju se sajtovi koji daju predloge u stilu “sta moras videti”u odredjenoj zemlji i procenjuje da li je to korektan savet ili samo necija skrivena reklama .Izabranu destinaciju treba proveriti sa vise strana ,prikuplene informacije uporediti iz vise izvora kako bi ste bili sigurni da vam je odluka ispravna. Zatim se to sve stavlja na kartu, planer rute koji je osnovna orijentacija za putovanje. Posle toga u zavisnosti od izabranog nacina putovanja i licnih afiniteta vrse se tehnicke pripreme. Dogovara se sta poneti na put , da se nesto ne zaboravi ili bespotrebno duplira sa prtljagom saputnika.Motor nema mnogo prostora za smestaj pa treba dobro promisliti i isplanirati.Posle svih obavljenih priprema dogovara se vreme polaska i putovanje moze da pocne. Moja sva putovanja su jeftina.Ne treba mnogo para za dobro i sadrzajno putovanje.Treba razbiti te stereotipe da je putovanje povezano sa luksuzom i gomilom para.Turska je za to pravi izbor, sa jeftinim gorivom Iran takodje. Gorivo jeftinije od naseg, pristojne i nama pristupacne cene u svakom pogledu i neogranicene mogucnosti kampovanja. Kolicina para normalno utice na put.Ona odredjuje kilometrazu i njeno trajanje ali dobar provod ne zavisi iskljucivo od njih ,njega morate sami da stvorite i ulepsate. Nocenje u satoru je uvek moj prvi izbor , hoteli su samo nuzna zamena i povremenna potreba. U Turskoj mozes da postavis sator gde god ti padne na pamet, na parkingu autoputa u gradskom parku ,mozes i u necijoj avliji. Ako pitas vlasnika nece te sigurno odbiti.To dosta snizava troskove i putovanje cini pristupacnijim i atraktivnijim.Kao po pravilu uvek se desi i neki ekstra dozivljaj koji se dugo pamti. Tu varijantu nismo imali hrabrosti da proveravamo jedino na krajnjem istoku Turske i u pogranicnim oblastima. Migracija stanovnistva iz jugoistocne azije i severa afrike realna su opasnost. Sa njima se cesto krecu i teroristi i ljudi sa losim namerama. Povrh svega na istocnim granicama Turske koje je nemoguce apsolutno kontrolisati zbog konfiguracije terena obavlja se i sverc narkotika iz Afganistana i Pakistana pa time prestaje i svaka pomisao o kampovanju. U kampovima ili smestajima koje sam naveo uglavnom srecem ljude slicne sebi.Prepoznajem ih sto samo sa rancem na ledjima snalazeci se na razne nacine utoljavaju svoju potrebu za putovanjem.Ili onaj Englez iz Kapadokije koji sa partnerkom u kombiju putuje mesecima po Turskoj i na kraju posle nekoliko godina provedenih u Bugarskoj odluci da se za neko vreme nastani u Turskoj Takav je i jedan Nemac kome smo ustupili mesto za nasim stolom u prepunoj basti nekog restorana.Sa oljustenom kacigom ,ski jaknom i izudaranim sa svih strana Harlijem iz koga ne znas odakle vise ne curi ulje putuje sa zenom koja vozi nekog japanca za nijansu u boljem stanju. Takva putovanja siguran sam ne proisticu iz siromastva nisu to ni opiceni ekcentricni ljudi sa zapada,to je samo odraz drugacijeg nacina razmisljanja nama jos uvek nepoznat i stran. Zar nije voznja i putovanje motorom nesto izuzetno i mi koji motore volimo i vozimo nadareni tom ljubavlju izuzetni ljudi.Ako promovisemo neku navodnu slobodu,vetar u kosi ,zivim da vozim i ostale fraze zbog cega bi se smestali u neke drustvene kalupe i trendovske pojave.Zasto bi smo isli utabamim i proverenim stazama.Dozvolili da nam biznismeni i vlasnici hotela uredjuju odmor i ocekivali da na motoru imamo bas svaku novotariju koju je neko tamo izmislio i koja nam ni q…u ne sluzi.Mislite mozda da ovaj Nemac koga sam pomenuo manje uziva u putu ili da nije finansijski sposoban za drugojaciji imidz. Ustvari ljudi sve vise shvataju da zadovoljstvo ne proistice samo iz luksuznih hotela sa buticima punim skupocene robe , ljubazniog osoblja u njihovim restoranima sa pretrpanim svedskim stolovima i SPA centarima. Da li je i romantican zalazak sunca na pescanoj plazi vrhunac srece . Neko narukvicu na ruci za “all inclusive” hotele smatra vrhunskim provodom.A neko tu narukvicu zatvoren u kompleks hotela bez potrebe i mogucnosti da promoli nos izvan toga vidi sasvim drugim ocima.Ponekad ti hoteli umeju da budu udaljeni od svega, samo oni plaza i narukvica . Naravno to nije pravilo vecina je na pristojnim lokacijama,ali ja izmedju narukvice i bureka uvek biram ulicu i susret sa narodom zemlje ciji sam gost. Ponekad se prepustim gradu da me vodi po cenu i da ne vidim ono sto savetuje internet ili sto smo mi prilikom planiranja putovanja oznacili, hocu da upoznam i uzivam u narodu. Ova zemlja to omogucava i bogato nagradjuje. Svom novom turskom prijatelju kada sam hteo da se zahvalim za prenociste u njegovom stanu po povratku u Srbiju napisao sam poruku… “U Tursku me je odvela istorija i lepa priroda a ono sto me je zauvek kupilo to su ljudi” U toj recenici sadrzi se sav moj odnos prema Turskoj i njenom narodu. A onaj smekerski pozdrav Merhaba prodavca sladoleda u Sanliurfi svu filozofiju zivota na istoku …znacio je da podsetim.. gde se zuris pogledaj me, ja nisam automat za tocenje sladoleda , zastani malo. Nase znanje o Turcima je skromno ponekad i pogresno.To je dobar i gostoljubiv narod o kome se lose pise. A Turska je jedna lepa i neotkrivena turisticka destinacija.Svo saznanje o Turskoj uglavnom se svodi u poslednje vreme na more ,lepe plaze i tradicionalnu soping destinaciju Istanbul sa Kapali carsijom.Poneko redje ode na Pamukale a skloniji istrazivanju do Kapadokije i tu se istrazivanje Turske uglavnom i zavrsava.To je Turska gde duvaju zapadni vetrovi,podredjena biznisu i turizmu.To je sou, predstava smisljena radi zarade,lepo i primamljivo. Pravu Tursku i sustinu zivota u njoj upoznaces tek kada napustis morske obale i sjaj luksuznih hotela,krenes u unutrasnjost na istok u centralnu i istocnu Anadoliju , na reke Tigar i Eufrat i u nekadasnju Mesopotamiju misticnu kolevku civilizacije. Tamo nista nije namenjeno i podredjeno volji i zeljama turista , jos se nije usunjao dolar ili evro koji na kraju sve pokvare.Narod te ne gleda kao izvor zarade vec radoznalo kao dobrodoslog dragog gosta. Treba pozuriti i upoznati takvu Tursku vreme i novac sigurno ce je promeniti. Investitori ne miruju, setite se iz putopisa mesta Kemaliye, pored onog klanca na Eufratu i sukoba mestana sa biznismenima zeleci da zadrze mesto i stare kuce onako kako je oduvek bilo,da ne dozvole radi biznisa skrnavljenje vekovima ocuvanih starina. Ja nisam zarazen virusom zapada. Vise mi prija opustenost istoka,potreba za snalazenjem i improvizacijama u njemu nego do perfekcije uredjeni zapad.Pre bih na Kavkaz ,Karpate i turske Taurus na jugu i Kackar planine na severu u izvornom obliku nego na nasminkane Alpe. Ja ih ne uporedjujem, ne utvrdjujem sta je bolje.Alpe ne potcenjujem oni su svetska atrakcija i veliki je dozivljaj za svakoga ko voli da vozi na njima. Samo isticem sta meni prija i kojim pravcem radije idem.Pre nekoliko godina posao sam na Kavkaz s namerom da pridjem i donekle se popnem na El brus najvisi planinski vrh u Evropi. Vreme mi nije dozvolilo , bilo je lose, u sred leta sneg je padao .Bio sam blizu na stotinak kilometer od njega.Ove godine u planu je bio Iran . Pored ostalog obilazak Zagros planina na granici sa Irakom i Turskom na kojima zivi plavooki nomadski Qasqai narod.Interesantne lepote i sa jos interesantnijim nacinom zivota fascinirali su menadzere fabrike automobila Nisan,jedno svoje terensko vozilo nazvali su njihovim imenom. Zelja se nije ostvarila izabrana je Turska kao dostojna zamena. Ja jednostavno volim istok i uzivam u njemu.Ideja o velikoj turi po unutrasnjosti i istoku Turske odavno je rodjena. Mislio sam samo da je ostavim za kasnije ili ako vec idem za Iran da ne idem dva puta istim putem. Ako izuzmemo istorijske konflikte ili provokativno mahanje njihovim zastavama na pojedinim utakmicama u Srbiji za sta oni nisu krivi, Tursku treba posetiti. Ona je riznica skrivenih lepota,najdeblja knjiga istorije i zemlja dobrih ljudi, bez razlike kom narodu pripadaju a o njihovoj hrani,specijalitetima ne treba trositi reci u svetskom su vrhu.Narod koji je uvek spreman da pomogne i tu zelju ne prikrivaju.Naprotiv ,kada vide da ti je pomoc potrebna sami se nude bez namere da tu uslugu materijalizuju. Moje okruzenje je konzervativno tesko se odlucuje za izbor novih mesta.Obicno su to mesta na koja vecina odlazi i na koja i oni po inerciji odlaze jer je neko vec bio tamo ili ”rekao da je tamo najtoplije more i najlepsa plaza.....” Cudili se sto smo samo dva dana proveli na moru pogotovu jer smo rekli da su i plaza i kamp bili dobri a jos cudnoje je sta smo trazili u Kurdistanu medju Kurdima gde ti “zivot visi o koncu”.Poznajem i neke zanimljive ljude. Oni kao one ptice koje vekovima u istoj formaciji u obliku klina lete iznas nasih glava .Uvek u istom pravcu i na ista mesta na toj putanji izmedju severa i juga .Oni na pomen voznje motora uvek imaju spremnu rutu.To je uvek ista destinacija..i tako godinama. Po povratku sa putovanja jos neko vreme prijateljima se ujutru po inerciji javljaju sa “kalimera” Ja se tome ne podsmevam cudan mi je samo nedostatak zelje da se i nesto novo, drugo vidi. Epilog ovog naseg puta je 7000km, trajao je 25 dana.Potroseno je ipreko 7oo ali ne vise od 800evra.Izmesale su se pare iz raznih dzepova i fondova pa nemam bas preciznu racunicu. Utroseno je 390l goriva. Prosecna potosnja je izracunata 5,6 litara na sto kilometara. Cena goriva u Turskoj je niza nego kod nas, u vreme naseg putovanja iznosila je 1,1evro za litar.Ja ne vozim brzo,na ovakvim turama daleko od kuce izbegava se rizik brze voznje.Mali deo puta je vozeno brzinam vecom od 120km/h uglavnom je bilo do te brzine. Od 25 dana provedenih na putu uglavnom smo noci provodili u satoru sto se u putopisu videlo.Hrana,na hranu nismo mnogo trosili. Iz marketa, ulicna brza hrana pekare ili po nekad na primusu, nismo gladovali.Restorani u kojima se lokalno stanovnistvo hrani je uvek pravi izbor,visestruko su jeftiniji a isto je.U turistickim samo su stolnjaci lepsi . Hiljadu kilometara sa sto evra. Sto da ne.Mogucnost da se sa takvim troskovima obavi put objavio je jedan nas kolega, bajker sa iskustvom upravo ovih dana u nekoj prepisci na drustvenoj mrezi.Mi smo to potvrdili . Selfije i fotografije hrane i pica nisam postavljao,nema cevapa i piva fotografisanih na stolu.Nisam hteo od putopisa da pravim svoj licni album ili katalog turske hrane. Izbegao sam zamku da sebe stavim ispred putopisa.Zeleo sam da predstavim Tursku odnosno jedan njen deo onako kako sam ga ja video i doziveo.Da prodjemo kroz lepe predele ,razbijemo predrasude i steknemo pravu predstavu o ljudima.Nije mi bila prevashodna namera ali se sama nametnula i istorija kroz koju smo lagano prosli. Prosli smo kroz onaj deo istorije koji se odnosi na teritorije koje smo obilazili da bi smo razumeli , shvatili svrhu i razlog postojanja necega.Meni su znacila mnoga saznanja o zemlji sa kojom smo nekoliko vekova ziveli u nametnutom za nas pogubnom zajednistvu.Mnoge su nam reci zajednicke ,mnoga jela imaju isti ukus a ipak smo u mnogo cemu razliciti.Oprastamo se od te zemlje,zemlje ciji su nas"ezani" izvlacili ujutru iz satora s namerom da ne bude poslednje. Ovim smo tek samo malo zagrebali po njoj. Pesma ...Ruse kose curo imas za koju sam mislio kada sam je prvu put cuo u Turskoj da smo je plagirali uzeli od Turaka i predstavili kao svoju. Zabluda , neznanje sve jedno, svako sa svojim recima izvode je sve zemlje na balkanu ,Grcka,Turska pa cak i Sirija ona je multikulturalna vlasnistvo svih zemalja.Potvrda da umetnost kao i motocikli zblizava ljude a ...moram da kazem politika razdvaja. Zahvaljujem se pratiocima putopisa na njihovovim ,pohvalama i lepim recima. Voleo bih da se opet sretnemo ovde i podelimo uspomene sa neke njima znacajne i lepe voznje. ......Mislio sam u ovoj zavrsnoj objavi da napisem nesto i o opremi koju nosimo ali dosta se oduzila ,navirale reci i recenice, ...mozda to uradim naknadno kasnije.

Dragan ovde je Bigmini

Malo strplenja, kilometraza je pisala na pocetku provedeno vreme ,mislim da sam da sam negde u putopisu pomenuo, ali evo 25 dana je trajalo ,za to zadnje sto si pitao pisace u sledecoj sledecoj objavi

Hvala Eduardo .

Da ovako duga tura prodje bez ikakvih zastoja i problema zasluzni su nasi motori a to su Honda ST 1100 Paneuropean x 2. Uzeli smo ih skoro u isto vreme pocetkom 2018-te godine.Ovo su nam prve dugacke ture sa njima.Nismo se pokjali,opravdale su poverenje Panevropa je motor koji nije stvoren za zajebavanje,dizanje na zadnji tocak ne ide ,ne lici mu , pucanje na auspuh jos manje.To je ozbiljan motor za ozbiljne vozace.S njim neces biti glavni dasa u drustvu ali ce zato da te odveze i vrati gde god ti padne na pamet.Izuzetno pouzdan i udoban motor.Ako ne divljas s njim ni potrosac nije veliki.Statistika govori da njegov V4 motor ne pati od kvarova i moze veliku kilometrazu da napravi dok ne posustane. Alternator, automobilski ,kao mini hidroelektrana.Obrtni momenat...ne retko mi se desi da i drugom podjem.Kada bi me finansije pratile s njim bih oko sveta smeo i ne bih bio prvi . Tezak ..a .ebi ga niko nije savrsen i ja sam debeo. Pocetak proizvodnje ovog motora je u direktnoj vezi sa pojavom Honde Gold wing . Sa njom su japanci nameravali da udju na americko trziste velikih putnih motora.Do tada neprikosnoveni vladari te klase motora Harley i BMW dobili su dostojnu konkurenciju. .Izgled je jasno ukazivao cijem trzistu je namenjena.Radio aparat,fotelja umesto zadnjeg sedista,rikverc jos vise su doprinosili nekom nazovimo ga americkom imidzu. Motor je prihvacen na tom velikom i izbirljivom trzistu.Dostigla je popularnost kakvu ni proizvodjaci nisu ocekivali.Dobio je svoje fanove u Americi , osnovani su i prvi klubovi ljubitelja Honde Gold wing sa tadasnjim motorom od 1500 kubika. Poneseni pocetnim uspehom i shvatajuci razlicitost americkog i evropskog trzista odlucili su da i za evropske ljubitelje kruzera naprave nesto slicno . Tako je nastala Honda Paneuropean 1100 prilagodjena evropskim potrebama i ukusu njenih vozaca. Tako da ti motori imaju dosta zajednickih koncepcijskih osobina i medjusobno ogovarajucih i zamenljivih delova . Autobus je preoblikovan u minibus.Bez suvisnih detalja u vidu radio aparata , onog troseda pozadi i sa drugim V4 motorom pristojnije kubikaze dat je Evropi na upotrebu. Osim naziva koji blize odredjuje njenu namenu i tehnicka resenja su podredjena tome.Rezervoar,najveci koji je Honda ikada ugradjivala od 28lit. obezbedjuje veliku autonomiju.Osim toga podvucen je najvecim delom ispod sedista sto joj teziste cini niskim pa joj i krivene po multinacionalnim Alpima apsolutno ne predstavljaju problem.Kardanski prenos lisava vozaca brige oko odrzavanja pogonskog lanca na dugim relacijama.A hidraulicni ventili produzavaju servisne intervale . Umesto lanaca izmedju radilice I bregastih osovina,zupcasti kais koji se kao i kod vozila na cetiri tocka menja na 150 000km.Noviji modeli gde i nasi motori spadaju sa ABS-om i sistemom protiv proklizavanja TCS voznju cine bezbednijom kao i dual – brek system kocnica koji smanjuje rizik od proklizavanja usled predoziranosti neke kocnice.Siroko i udobno sediste i mogucnost visestrukog podesavanja zadnjeg vesanja idu u prilog udobnosti ovog motora .Pored fabrickog vizira vetar skoro i da ne dopire do vozaca a uz mogucu nadgradnju i kisa u voznji tesko nalazi svoj put do njega.To sam jednom prilikom hteo da proverim po nekoj provali oblaka pa sam bio mokar do gole koze.Kisno odelo namerno nisam hteo da obucem,bila je to kratka voznja iz susednog grada.Dok sam se kretao, vozio nekom umerenom brzinom jedini problem su bile ruke,laktovi koje sam bezuspesno pokusavao da sakrijem i smestim u bezbednu zonu iza vetrobrana.Na prvoj raskrsnici kada sam stao doziveo sam poplavu,u trenutku sam bio mokar do gole koze, sve sto je moglo sa neba srucilo se na mene. Tako da neke stvari ne treba proveravati.Srecom bilo je to letnje toplo vreme , zena je kod kuce pomislila da sam u neku reku upao.Honda ST 1100 Paneuropean vazi za izuzetno pouzdan motor.U svom proizvodnom veku imala je samo jedan opoziv i to u prvim godinama proizvodnje.Odnosio se na senzor nagiba. Senzor koji prilikom pada motocikla trenutno gasi masinu tako da se osim eventualno ostecene plastike ne napravi jos veca steta na motoru.Nekih karakteristicnih kvarova koji se ponavljaju nema da bi se proglasili “manom” tog motora.Od slucaja do slucaja desi se po nesto a mi prema tome nismo mogli da znamo sta poneti od rezervnih delova i osim par sijalica i osiguraca nista nismo ni poneli. Raniji modeli do 93’ imali su prolem sa korodiranjem zadnje viljuske umela je dobro da zardja.Takodje alternator, nije pratio kvalitet i potrebu motora.Korozija viljuske je resena a alternator od 40A u rangu automobilskih zamenio je prethodne od 28A.On je van motora i vazduhom je hladjen. Mislim ali nisam proveravao da takav alternator ima i automobilski regler koji nije podlozan kvarovim kao regleri namenjeni motorima. Svoju visoku poziciju u klasi ST motora dokazuje i cinjenica da su je rado uzimale policije nekih zemalja dajuci joj prednost u odnosu na do tada nezamenljivog BMW-a.Primer Velike Britanije ,Australije, mislim da je i Norveska isla tim putem.Pored policije koristile su je hitne medicinske sluzbe i vatrogasci sve do prestanka njene proizvodnje 2002 god. Koliko je bila popularna kod policije govori podatak da je jos nekoliko godina po prestanku zvanicne proizvodne izradjivana za potrebe policije. Tada je zamenila savremenija jaca i nesto malo laksa Panevropa od 1300 kubika Probirljivi, mucice se malo da pronadju bas onaj model gume i proizvodjaca koga su odabrali.Prednja 120/70x18 i zadnja 160/70x17 retke su dimenzije na nasim putevima ali se uvek nadju. Hidraulicno kvacilo je dobro resenje nema sajle koja bi se pokidala ali nema ni mogucnost podesavanja. Trebalo mi je vreme da se naviknem na visoko odvajanje i dosta tvrdo kvacilo.Nosaci kofera nisu idealno reseni.Plasticni ne ulivaju neko poverenje ali nisam do sada cuo da su se nekome polomili. Koferi ne leze cvrsto a i sama montaza a narocito demontaza umeju da nerviraju.Izvrsio sam neke prepravke da bi koferi bili bolje ucvrsceni i to je sada dobro.Koferi su za moje potrebe mali ali posto uglavnom sam putujem imam celo zadnje sediste slobodno.Ja dosta stvari nosim sa sobom a najveci deo zauzima kamp oprema.Veliki zadnji kofer Kapa od pedest dva litra na ovakvim dugim turama ne nosim.Ustupio je mesto prilagodljivoj torbi u koju moze mnogo vise stvari da stane.Kacigu sam obezbedjivao zaklucavajuci je ovom naradzastom sajlom za katanac diska.Motore nismo nesto posebno obezbedjivali.Uglovnom su "bili na oku" nama ispred satora ili radnicima recepcije ispred hotela. Evo sta sve ona ponesei Njena tezina koja pri manevrisanju u mestu trazi malo jace misice kasnije se ispostavlja kao prednost.Mislim da je upravo ona zasluzna za njenu otpornost na bocni vetar koga u Turskoj bas dosta ima.Istu tu tezinu od 320kg imam i na Harliju pa mi ne smeta,naviko sam.Sa performansama motora sam zadovoljan one mi nisu najznacajnije prilikom izbora motora.Vozim umereno i nemam sportske ambicije na putu, tocak pred tocak sto bi se reklo.Sa takvom voznjom napravio sam prosecnu potrosnju od 5,6l/100km,Dragan nesto malo manje 5,4 ako nije izgubio neki racun.Potrosnja ulja “0” nista, na celoj turi sto je i ocekivano od “evrope” sa tom kilometrazom,nesto preko 60 000km.Panevropa nije mnodo zastupljena kog nas.Tek zadnjih par godina zahvaljujuci svom nespornom kvalitetu ali i dosta povoljnoj ceni povecala je ucesce na nasim putevima.U zapadnim zemljama ima dosta dobro ocuvanih primeraka po pristupacnim cenama.Dokazano izdrzljive njih su uglavnom vozili i odrzvali ozbiljni ljudi pa predstavlja dobru investicuju.Kod nas svoju cvrstu poziciju za duza putovanja uporno drzi BMW-GS sa razlogom ili ne nije moje da presudjujem.Ima i tradicionalnog ne bez razloga poverenja u nemacku tehniku koja je ukorenjena u nasem narodu..."Zena moze da ti bude sa sela ali auto mora iz nemacke" Ta saljiva fraza dosta govori o nasem poimanju i ljubavi prema nemackim proizvodima. Evropa se turcima mnogo dopadala .Na nekoliko pumpi gde smo razgovarali sa ljudima raspitivali su se koliko smo ih platili i nudili nam pare da ih kupe. Neka dvoica su bili bas uporni .Jedva smo im objasnili ga necemo i ne mozemo da prodamo jer imamo pecat u pasosu. Sa mojim prethodnim motorom Honda afrika RD04 sa kojim sam dosta kilometara presao ne vredi je uporedivati.Namena im je ista s tim sto jedan gospodski bira i gazi po asfaltu a drugi ide zmureci pa gde ga put navede ne brinuci pri tom na kakav ce naici.Meni vise pripada ovaj avanturista ali sam resio da u ozbilnim godinama u kojima sam se zadesio budem malo gospodin .

Dobar putopis i lepe fotografije,cime ih pravis

Obrati paznju na tom satoru drugi sloj da li mora kocicima da se fiksira za podlogu .Moj je takav pa imam problem na tvrdoj podlozi betonu da ga zategnem

Verovatno je OK ali ja bih uvek uzeo za tri osobe 2x2m zavisi ustvari kako ga koristis,za jednu noc na putu ili visednevno kampovanje

Tri meseca sam vam oduzimao slobodno vreme

Od Kapadokije se tesko oprastamo.Osim sto je izuzetna to je i poslednje mesto u kome smo se zadrzali radi razgledanja i poslednja ucrtana zvezdica na karti Turske koju smo oznacili prilikom planiranju rute.Tu se nase istrazivanje Turske zavrsava. Od kuce nas deli 1500km, trebalo bi za tri dana da predjemo taj put jer osim nocenja druga zadrzavanja ne planiramo. Dok smo pomerali motore u hladovinu blize recepciji Dragan je osetio nesto pa me upita kako mu stoji zadnja guma.Stoji ti probuseno uz psovku rekoh.Podigosmo motor zajedno na centralni stender pa potraga za mesto gde je probusena.Srecom nismo dugo trazili.Dragan sa alatom utera onu crvenu glistu i guma bi na brzinu zakrpljena.U tom momentu nailazi i onaj englez, nudi nam pomoc , ima dobar kompresor koji je u kompletu sa mobilnim starterom za akumulatore ,vrlo korisna stvar.On, Dean Bailey i Tamara takodje napustaju kamp posle nekoliko dana provedenih u njemu.Idemo u razlicitim pravcima oni na istok a nas pravac je zapad,preciznije severo-zapad. Sada je sve u redu i mozemo da krenemo. Put koji nas preko Ankare i Istanbula vodi prema Tursko -Bugarskoj granici ne pamtim ni po cemu interesantnom. Valjda je memorija puna pogled pravo i na gas Usput stajemo radi dolivanja goriva i poneki caj ,postali smo zavisnici.Opet ona pospanost oko podneva zevam , progutacu nesto.Prva pumpa ,hladovina,zelena trava i spavanje. Nismo se dugo zadrzali mozda sat vremena i nastavljamo dalje.Planiranu kilometrazu za ovaj dan bez obzira na stajanja i jutarnje probleme s gumom zavrsavamo po danu.Sledi trazenje prenocista na nekom od usputnih parkinga.Nailazimo na jedan .Ovaj je neuobicajeno veliki ali je sav pod betonom bez travnatih povrsina.Takodje je dosta prljav .Po njegovoj periferiji gde bi eventualno mogli satore da postavimo pun je prasine .Izmedju njega i autoputa nekadasnja fabrika u rusevinama .Prilazim blize da osmotrim, jos je gore neke davno sasusene bare pune otpada.Mladic na parkingu, rekao bih da je cuvar tog parkinga radoznalo gleda sta radimo.Razmenjujemo poglede ali se na tomde i zavrsava komunikacija ,niko se nikome ne obraca.Da nastavimo put, pitanje je da li cemo i sta naci,vec je kasno .Potrazicemo ovde neko resenje.Parking je dosta dugacak veci je od fudbalskog igralista.U daljini, skoro na kraju parkinga privlaci nam paznju nesto sto bi mogao da bude restoran.Prolazimo pored velikog marketa i stizemo ,da to je restoran.Iza vidimo bastu restorana sa stolovima i stolicama koja se ocigledno ne koristi neko vreme,super to je to.Da nije u sklopu restorana razvukli bismo satore ne pitajuci nikoga,ovako ne ide pitacemo nekog u restoranu.Sa dozvolom postavljamo satore na travi u basti restorana.Tu pored nas je i prostorija za molitve ali je za vreme naseg boravka niko nije koristio Ujutru posle susenja satora na suncu od kondezacije nastavlamo put dalje . Put je dobar bez mnogo guzve ali ne vozimo brzo.Idem prvi i diktiram ritam. Sa brzinom 110-120km/h uzivam u voznji. Sa mislima o povratku kuci zamisljen gledam pravo ispred sebe ne prateci u retrovizoru Dragana.Slucajnim pogledom vidim da me ne prati.Put je skoro prav s blagom krivinom daleko se vidi,njega nema na vidiku. Usporim malo racunajuci nije daleko pojavice se,ali njega i dalje nema.Zatim stajem, iz bocnog kofera vadim tablet i vidim nekoliko Draganovih propustenih poziva.Pozovem ga ,Dragane gde si ,sta je bilo ? Busna zadnja guma,onaj cep sto je stavio ispao.Motor je legao sa izbusenom gumom,nizak je, sada na centralni ne moze da se digne a ni copavac ne moze da se podmetne.Bespomocno sedi na motoru , ne moze da sidje ,ustvari nista ne moze.Predlaze mi da se vratim treba mu pomoc.Kako to da izvedem izlaz sa autoputa ko zna gde je .Kaze okreni se pa u kontra smeru.Dragane ako naidje policija nece da me kazni odvesce me u bolnicu na posmatranje,mislice da sam lud.Prekinem vezu da razmislim malo. Ustvari ja to moram tako da uradim nema drugog nacina pa sta bude. U kontra smeru zaustavna traka i cetiri migavca.Zaticem Dragana kako sedi na motoru,sa ispustenom zadnjom, gumom.Ispala je ona pertla rupa se prosirila vidi se kako lako prolazi nova.Novi cep pokusavamo da zadihtujemo upumpavanjem spreja .Nista ne pomaze , nije odmah stao kad je osetio busnu gumu,vozio je jos malo do hladovine ispod nadvoznjaka,vrucina je bila velika.Iscrpeli smo sve mogucnosti koje smo imali na raspolaganju.Jedino resenje je da se skine zadnji tocak i gore na nadvoznjak kojim ne tako cesto ali ipak prodje po neki auto.Na guglu vidimo da se preko nadvoznjaka stize u neko malo mesto pa tamo da se nesto pokusa.Ostajem pored motora na onoj vrucini i razmisljam sta ce Dragan da uradi Na nadvoznjaku je sa gumom. Nailazi traktor ali na njegovo stopiranje pokazuje da odmah iza nadvoznjaka ubrzo skrece.Zatim nailazi jedan mali motor kao nasi Tomosi mozda sa nekim kubikom vise.Isao je u drugom pravcu ali videvsi Dragana sa gumom okrenuo je motor....i na dalje se desi nesto sto razbija sve moguce predrasude o tom narodu. Odvezao je Dragana na tom malom motoru do vulkanizera koji je zbog njega otvorio radnju. Nedelja je.Demontirali su gumu i utvrdili da ne moze da se osposobi za put.Osim sto je probusena ona se i raspala iznutra.Posle nekoliko telefonskih razgovora ostale su dve mogucnosti.Prva, da se naruci iz Istanbula nova guma koja bi sutradan stigla.Tu je problem sta s motorom koji je nepokretan.Takodje nije bezbedno provesti noc na zaustavnoj traci autoputa.Sledece je da u nekom mestu na tridesetak kilometra udaljenosti uzmu polovnu,ima ih nekoliko koje po dimenzijama odgovaraju.Za jedan broj su manje po sirini ali ne smeta doci ce do kuce. Dragan me o svemu telefonom obavestava.Molim ga samo kada podju posto idu opet preko nadvoznjaka da mi ponese vodu. Umrecu na vrucini, zalihu vode smo istrosili.Otisli su njihovim kolima u to mesto guma je namontirana. Dragan i covek sa motorom preko zice koja auto put odvaja od ostalog zemljista donose namontiranu gumu. On se nije odvajao od nas do poslednjeg zavrtnja koji smo zavili i sve dok nismo krenuli.Hvala mu.On nije bajker pa da to smatramo nekom bajkerskom solidarnoscu,sa sela je poljoprivrednik ,to je ocigledno utkano u njihovu kulturu.To necete mozda doziveti u velikim gradovima Istambulu ili Ankari, mozda i hocete ,tamo se to mozda isto desava samo u manjoj meri.U manjim mestima ,selima pogotovu kada se krene na istok i predje Bosfor to postaje pravilo.Tamo nemas nikoga ko nece da ti pomogne a predstavljaju se u losem svetlu.Svedoci smo toga u mnogim prilikama pocev od Bugarsko -Turske granice pa sve do granice sa Iranom.Mogice je i da nas sa motorima posmatraju malo drugacijim ocima pa je i to mozda razlog vise. Plan puta se poremetio.Za nastavak puta i vecu kilometrazu je vec kasno,mrak ce uskoro.Nastavljamo dalje sa namerom da na prvom zgodnom mestu prenocimo. Prvo zgodno mesto se ubrzo pojavljuje opet parking dosta manji od predhodnog sa restoranom koji je i prodavnica malo siromasno i neuredjeno ali nista strasno. Na terasi vozaci kamiona uz caj i jedan sa tanjirom ispred sebe nesto glasno diskutuju.Na parkingu nekoliko kamiona a pored parkinga i zemljana povrsina sa neurednom pozutelom travom na kojoj cemo razapeti satore.Iza nas na desetinu metara boks sa nekoliko pit bulova.Jedan lancem vezan van boksa nezainteresovano nas posmatra. Kamioni sa parkinga ,neki u toku noci odlaze drugi dolaze sprovode zakonski propis o obaveznim pauzama u voznji .Nama to ne smeta navikli smo na te zvuke.Jos pogotovu tako umornim od predhodnog dana,sedenja na suncu i maltretiranja sa probusenom gumom. Ujutru uobicajeni ritual pakovanje kamp opreme, kafa i dorucak.Uspevam i da zaboravim na umivaoniku solju za kafu poznatog turskog kluba koju mi je Dragan za rodjendan kupio na jezeru Van,Besiktas je u pitanju. Paznju mi je ustvari zaokupila lasta koja je u toj prostoriji napravila gnezdo i hranila svoje potomstvo. U dilemi smo oko nastavka puta.Do kuce 640km,preci tu kilometrazu u jednom ili dva dana.Za jedan dan mnogo za dva pojedinacno malo.Odluka je da ipak probamo u istom danu da prevalimo tu kilometrazu.Svesni smo i cinjenice da nas najumornije pri kraju puta ceka i najlosija lokacija iz Pirota preko Kalne podesnija za enduro motore a ne za nase putne teskase. Sa drumarinom na autoputevima svasta smo brljali.Kupili smo obavezne kartice ali iznos koji smo uplatili verovatno da nije bio dovoljan.U pocetku je to funkcionisalo na par naplatnih rampi kasnije ne.Vristale su za nama sirene nekakvih alarma pri prolasku kroz otvorene naplatne rampe.Tamo gde su postavljene rampe provlacili smo se nekako.Ko ce po gradovima da trazi njihov PTT radi doplate.Kad kod jedne rampe prodjemo o sledecoj ne razmisljamo dok ne dodjemo do nje.Nije nam uopste bila namera da ne placamo drumarinu bio nam je samo nepoznat i komplikovan njihov sistem. Na nekoliko desetina kilometara ispred Tursko -Bugarske granice checkpoint,policija i vojska signaliziraju nam da stanemo.U tom delu turske nismo navikli da ih vidjamo.Radio stanice u rukama i nekome diktiraju brojeve nasih tablica.Buni ih ono "O"precrtano pa im objasnjavamo i u sebi se mislim nagrabusili smo.Dragana gledam nabacio facu nevinasca i u ruci vec drzi karticu za drumarinu i priznanice nekih drumarina koje su se naplacivale na licu mesta.Gledam i policajce strogi neki tipovi mi.U Turskoj se inace kad ne platis drumarina naplacuje u visestrukom iznosu drumarine koju nisi platio,odrace nas...Vracaju nam dokumenta i daju znak da produzimo , odahnusmo. Put do kuce preko Bugarske nema svrhe opisivati.Stigli smo nocu ni sam ne znam u koje vreme. Time je nase putovanje po Turskoj zavrseno a u putopisu imacu jos nesto da dodam. .

Na kamionu vazduh sluzi za kocnice i neke druge komande kiper npr,sediste ....

Upalila nam se rezerva $$...

Napravio sam gresku u pisanju....Centar grada ,kafa i nazad u Urgup....umesto Urgup treba da pise Goreme

"Zvezde granda" Demro.st sa svojim BMW RT na bini posle osrednje izvedene numere a u ziriju "elokventna " Karleusa sa svojim dosetkama i Lukas u posebnom stanju uz casne izuzetke.Dermo sve si ovo mogao da izbegnes da si bez pitanja kupio Pan evropu 1100 ST vec imas u imenu...Spremno docekujem drugu neprijateljsku ofanzivu

Dok je uzletanje balona obavlja u dostojanstvenoj tisini koju remeti samo povremeno sistanje ogromnih gorionika sletanje je susta suprotnost https://youtu.be/xraLkfnUzY4 https://youtu.be/jYq7Dxfla-M Jurnjava mocnih terenaca sa prikolicom obavijenih oblakom prasine u potrazi za svojim balonom.Njihov zadatak je da prilikom spustanja balona podmetnu prikolicu ispod korpe i odvezu na svoju lokaciju. https://youtu.be/X8fR_TS1NBg U tovarnom sanduku je oprema kojom "pumpaju" vruc vazduh i pripremaju balon za poletanje Vesela lica putnika opravdavaju tvrdnju da je let balonom u Kapadokiji jedan od najlepsih dozivljaja u Turskoj.Da bi ste to ostvarili morate pre svega da ustanete rano. Po mraku pre izlaska sunca.Minibusi cekaju putnike na dogovorenom mestu i voze do mesta za ukrcavanje.Neke agencije obezbedjuju dorucak pre puta na mestu okupljanja a neke cak i u toku same voznje.Korpe mogu biti za 25 putnika a mogu biti i za cetiri .Sve to odredjuje i cenu koja se krece izmedju 120 i 150 evra.Pre samog poletanja putnici dobijaju instrukcije o ponasanju za vreme boravka u korpi balona.Posebno se napominje sta u slucaju nepredvidjenih okolnosti.Treba voditi racuna i o izboru garderobe jer na 700m ujutru ume da bude jako hladno. Osim balona koje je doneo u Kapadokiju amerikanac je za sobom doneo jedan obicaj koji se i sada postuje.Posle svakog uspesnog leta nazdravlja se sampanjcem. Tradicija se odrzava i dalje,to je obicaj svuda gre se koriste baloni. Kinezi,kinezi i kinezi...to je Kapadokija danas Na slici ispod cim neko uperi aparat prema njemu dize ruku u pozu za slikanje Tu je i fotomodel, nije meni pozirala ,ukrao sam sliku Jos nekoliko slika balona i dosta je druzenja sa njima Vec sam napomenuo da je slikanje balona zarazno Predstava za nas koji iz publike posmatramo dogadjaj uglavnom je zavrsena .Jos poneki zakasneli balon ili terenac sa prikolicom zure ka mestu susreta.Sve to traje oko sat i nesto vise vremena. Dan je tek poceo,pred sobom imamo dosta vremena potrebno je samo da osmislimo kako da ga najbolje utrosimo . Pripremu dorucka u kampu prekinuo je skoro iznad nasih glava u preletu jedan zakasneli balon.U njemu se cuje glasan razgovor nekog mladica sa devojkom.Iznenadjuje me brzina kojom se po horizntali balon krece.Pozurio sam da trenutak ovekovecim fotografijom i u prolazu pored kombija sa bugarskim tablicam ispred koga u kamperskoj stolici zavaljen sedi neki covak na srpskom sam se javio i produzio prema balonu. U toj nameri nisam bio usamljen jos jedna zena je zelela da zadrzi uspomenu na taj dogadjaj.Jurili smo po kampu kako bi smo izmedu drveca koje je zaklanjalo vidik uspeli nekako da uslikamo balon. Ponovo smo se sreli kod onog bugarskog kombija Pri povratku zapocinjem razgovor sa onim iz kombija racunam Bugarin je, razumemo se .Kaze da nastavimo razgovor na engleskom..Zbog cega,pitam... pa kaze zato sto sam ja englez. Dean Bailey i Tamara Hawes u obicnom kombiju obilaze Tursku.U njemu i putuju i spavaju.Dean sleze ramenima i kaze dok su putovali po Bugarskoj Tamara je zavolela tu zemlju i oni u njoj zive vec dve godine.Sada je na nju jos veci utisak ostavila Turska .Koliko po slikama koje na svoj FB profil postavlja vidim da u mestu Didim na obali mora prave svoj novi dom.To su englezi ,kad su oni u pitanju nista ne iznenadjuje.Ali iz toga sledi naravoucenije, treba voditi racuna gde se ide sa zenom. Malo vremena sam odvojio da prosetam oko kampa izmedju onih tajanstvenih stena u blizini Ispred mojih nogu uzlecu divlje ptice kod nas poznate kao "morke"ili "biserke " zavisi od podrucja i zive kao domace zivotinje po dvoristima. Nastavak dana odlucujemo da provedemo na bazenu.Kao sto sam na pocetku napomenuo bazen je prostran,veliki sa toboganom. Uzrok ove uzburkane vode ispod tobogana je Dragan Draganu se dopalo , Najtopliji deo dana proveli smo u kampu i na bazenu. Kapadokija nudi organizovan dozivljaj za ljude sa razlicitim interesovanjima.Ovde jednostavno ne mozes da se dosadjujes.Cetvorotockasi i voznja po interesantnim predelima je vec klasicna ponuda u Turskoj.Ima ih svuda Postoji organizovana obuka za njihovu voznju sa instruktorom u grupi ,pojedinacno ili kako ko pozeli Ako ne smes da vozis i za to postoji resenje,cetvorotockas sa vozacem Jos je lepsi dozivljaj,obilazak ovih nestvarnih predela na konjima Ko zeli trekingom da se bavi ni to nije problem .Vidimo jednu grupu po vencu ovog brega Popodne koristimo za obilazak jos jednog grada koji se takodje smatra simbolom Kapadokije i vaznim mestom u toj regiji.To je Ugrup.Do njega se silazi jednim dosta strmim putem i vec na samom ulazu vidimo nekadasnje naselje ukopano u steni puno turista koji radoznalo ispituju sve one supline. Ugrup je najbogatije mesto u regiji i puno je trgovina.To je prvo mesto u koje svracaju sa svojom robom trgovci sa istoka.Sa ukusom dekorisani izlozi i sarenolika ponuda nikoga ne ostavljaju ravnodusnim.Prosto te mami da udjes u radnju i pazaris nesto. Ugrup je i grad hotela.Dosta njih je smesteno u supljinama vilinskih dimnjaka.U njima je prijatno tokom leta .Zbog debelih kamenih zidova,dobrih izolatora nikada nema vrucine. Ovo su pripreme za buduci hotel Restoran je u ovoj kamenoj kuli Centar grada ,kafa i nazad u Urgup Tragovi grka su svuda prisutni.Oni su ovde sve do 1923 god. i velike razmene bili prisutni.Prilikom moje prethodne posete jedan decko prodavac suvenira kada je cuo razgovor izmedju mene i jednog Bugarina zamolio me je da sacekam nekoliko trenutaka.Otrcao je negde ostavio nam svoju radnju na otvorenom i vratio se sa jednom dosta starom zenom obucenom u salvare.Zena je govorila srpski........ .

Kako da ne ,nego ovih dana neke obaveze pa nisam imao vremena.Kapadokija jeste lepa ali ne ostaje mi se u njoj

Kapadokija ..Zemlja lepih konja...Jedinstveno cudo prirode koje samo bezgranicno mastovita priroda kao vrhunski stvaraoc moze da napravi.Nestvarni pejzazi u obliku velikih kamenih stubova koje je priroda vekovima stvarala.Igra prirode sa oblicima i bojama.Tornjevi ,obelisci i stubovi koje su vetrovi i voda stvarali erozijom vulkanskih stena. Talasasta brda u slojevitim nijansama bele ,oker i roze boje, eto to je Kapadokia.Priroda ovde jos nije odjavila gradiliste jer pored tri vulkana u Kapadokiji vulkan Erdzijas u blizini i dalje je aktivan. Voznjom po kvalitetnim putevima do Kapadokije reltivno brzo stizemo.Vozeci opusteno po poznatom putu ocekujem skretanje za Goreme , mesto u kome cemo boraviti par dana koliko smo odvojili za Kapadokiju. Dok vozeci ocekujem skretanje primecujem da se dosta stvari izgradilo pored puta .Novi objekti su nikli da skoro ne prepoznajem put.Prepoznajem ustvari da sam promasio skretanje i da se tu nista revolucionarno nije izgradilo osim onoga sto je i bilo.To mi je postalo jasno posle prvog putokaza na koji smo naisli. U mesto ulazimo malo duzim,zaobilaznim putem sa severozapadne strane preko mesta Uchisar.Ulaskom u grad iz tog pravca prolazimo pored Panorama kampinga ali nastavljamo dalje prema Kaya kampingu koji mi je poznat od ranije.On je sada skroz na drugom kraju grada i lako ga nalazimo jer sam u glavi slozio kordinate.Na domaku kampa, krecuci iz pravca grada ima nekoliko neprijatnih, povezanih ostrih krivina sa velikim usponom i udubljenjima na kolovozu. Udubljenja su duboka treba ih zaobici ali problem pravi gust saobracaj i uzan put na toj deonici.Opstoj guzvi na tom delu puta doprinosi i prisustvo muzeja pod otvorenim nebom,Open-air museum ili Açık hava müzesi pun turista i vozila. Mesta u kampu ima na pretek, skoro da je prazan ali sa cenom koju su odredili ,kao u hotelu i nije za cudjenje. S obzirom da zelimo nekoliko dana da provedemo i da su nam finansije kao i put pri kraju nismo zeleli da se tu zadrzimo.Kaya kamping je jedan veliki i uredjen kamp, ima lepu lokaciju,blizu je skretanja sa glavnog puta.Nalazi se na uzvisenju iznad grada i pogled se prostire na nepregledna polja te kamene arhitekture zbog koje se i nallazimo ovde .Uzvisena lokacija na kojoj se nalazi zgodna je za jutarnje snimanje balona, sto oni siguran sam imaju u vidu kada formiraju cenu. Jos pri pripremi puta zapamtio sam da postoji i jedan kamp dole u gradu. I evo Goreme camping +akva park Cena pristojna oko 40TL po osobi, travnata podloga u hladovini, veliki bazen,tobogan sta ces vise.E sada uvek ima i ono, ali, da ne precutimo.Prilaz do kampa od glavnog puta nesto vise od 100m mestimicno prekriven dubokim (10-20cm) peskom po kome nasi motori vrlo tesko idu.Bezi zadnji tocak levo-desno,izmice se ispod nas, tako da se motor tesko odrzava u zeljenom polozaju. Rasirene noge u dubokim cizmama vise na petama oslonjene koristio sam kao skije da bih odrzavao ravnotezu.Dragan u nekim fensi mrezastim patikama nije mogao tako ali smo morali posle svakog dolaska u kamp da istresamo pesak iz nase obuce.Satore spretno i brzo postavljamo da bi smo obisli novu sredinu u kojoj se nalazimo. Materijal za oblikovanje ovakvog pejzaza nastao je od erupcije vulkana Erciyes pre 60 miliona godina.Materijal strucnim ljudima poznat kao Stuff sastoji se od vulkanske lave i vulkanskog pepela.Godinama su erozija,vetar i kisa oblikovala takve stene i rezultat toga je ovo sto sada vidimo. Nesvakidasnji kameni oblici Kako su vremenom nastajale ove bajkovite figure ljudi su shvatili da je materijal vrlo lak i pogodan za obradu.Pocele su da nastaju prve prostorije za boravak u tim "Vilinskim dimnjacima" kako se ponekad nazivaju.Prostranstva sa ovakvim pejzažima su nepregledna,prostiru se na sve četiri strane.Kraj im se ne nazire,neobične kamene skulptore učinile su Kapadokiju najuzbudljivijom i najposecenijom destinacijom u unutrašnjosti Turske. A zatim se kopalo svuda redom Osim pecina za stanovanje koje su prvim hriscanima sluzile za zastitu od rimljana koji su ih u to vreme proganjali u tim pecinama formirane su i prve hriscanske crkve.Crkve na cijim su zidovima osvanule i prve freske posvecene hriscanskim svetim ljudima.Neke freske su i do dana danasnjih ocuvane zahvaljujuci golubijem izmetu koji se godinama gomilao na zidovima pojedinih pecina i uspesno ih sacuvao.Druge nisu imale tu srecu i ako su vekovima opstajale nemilosrdno su oskrnavljene auto lakom.Ulazu se veliki napori da se postojece sacuvaju a ostecene na neki nacin vrate u prvobitno stanje koliko je to moguce. Najocuvanije freske su u takozvanoj Crnoj crkvi.Nazvana tako zbog nedostatka prozora.Zahvaljujuci toj tami freske nisu bile izlozene suncevim zracima pa su sacuvane sa minimalnim ostecenjima . Crna crkva i jos nekoliko znacajnih crkvi cine Muzej na otvorenom,jednu od glavnih atrakcija ove regije.U njemu je predstavljena sva raskos vizantijskog stila religiozne umetnosti kao i graditeljske sposobnosti. tog vremena.Pored Crne crkve tu je i crkva Sv.Barbare,Tokaliska crkva ,crkva nazvana Jabuka ..itd Crna crkva kao najvrednija stiti se time sto je za njenu posetu potrebno posebno doplatiti cime se smanjuje broj posetioca. Vecina crkvi u kapadokiji kojih ima bezbroj sagradjeno je izmedju XI i XIII veka .Tada je vizantijsko sarstvo bilo na zenitu svoje snage i najdominantnije carstvo u Anadoliji. Na nekoliko kilometara od Goremea nalazi se jos jedan muzej pod otvorenim nebom Zelve se zove. U njemu su godinama ziveli u slozi hriscani i muslimani sve do 1924 god.Te godine su hriscani zbog cuvene razmene stanovnistva izmedju Grcke i Turske morali da napuste svoje vekovno staniste. Grad Zelve sada je kao grad duhova, njega su napustili 1950 g. i muslimani zbog opasnosti od erozije.U blizini su sagradili novo moderno selo po nazivu Yeni Zelve ,(Novi Zelve).U tom muzeju na otvorenom pored ostalih isticu se tri crkve Geyikli Kilise crkva s jelenima zatim Uzumlu kilise crkva s grozdjem i Balikli kilise crkva s ribama sto u zbiru pored krsta predstavlja rane simbole hriscanstva. Cetiri hiljade pecinskih stanova i stotinu u kamenu uklesanih crkava sa manje ili vise ocuvanim freskama nalazi se u dolini Ihlara. Dolina je blizu regije Aksaraj ali se jos uveka smatra kao deo juzne Kapadokije. Klisura koju je ukopala reka Melendiz Stream tokom hiljada godina duga je 16km.Njena visina od 100 m kvalifikuje je kao najvisu ili najdublju klisuru u ovom delu Turske. Put kojim se od Goremea ide ka dolini Ihlara prolazi se pored impozantnih podzemnih gradova Kaymakli i Derinkuyu.Kaymakli, podzemni grad opisao sam u svom ranijem putopisu Kavkaz 2014 pa cu navesti samo neke opste stvari. Otkriven je posle zemljotresa 1964god. Zauzima povrsino od dva kilometra kvadratna ,ima osam nivoa ali nisu svi za sada otvoreni za posetioce Podaci govore da je u ovom gradu zivelo 20 000 ljudi sa svom potrebnom infrastrukturom,vodovod ,kanalizacija ,crkve,skole ... U ranim jutarnjim satima ,pred sam izlazak sunca kada je vreme najmirnije i bez vetra vredni posetioci Kapadokije mogu da uzivaju u jednom nesvakidasnjem dogadjaju. Za ljubitelje fotografisanja praznik i ispit vestine i znanja u igri svetlosti i boja. Kao da izviru sa svih strana Podsecaju na izmisljene zmajeve iz bajki dok u njihovim ogromnim trbusima nestaje vatra sisteci pritom iznad nasih glava Prvi balon u Kapadokiju je doneo Amerikanac.Dosao kao turista dopalo mu se i resio da tu i ostane.Kapitalisticki gen ne da mira. Umesto da uziva i planduje primecuje da bi najlese razgledanje Kapadokije bilo iz vazduha .Doneo je prvi balon i ostalo je kako fraza kaze istorija. Sada ih ima na stotine Kao da izviru sa svih strana Fotografisanje ovih balona stvara zavisnost.Okolna uzvisenja su prepuna ljudi sa fotoaparatima koji vrebaju trenutak za fotografije svog zivota Asocijacija na Porse ili na persijski naziv Kapadokije ...Zemlja lepih konja Ostajemo jos u Kapadokiji

Samo napred bice vremena i za komsiluk

Podatak je uzet iz turskih izvora.Ne znam cime su se rukovodili Turci kada su to objavili.Izgleda da je velika trka u zauzimanju prvih mesta najvecih kanjona.Ali ako vec razradjujemo temu kanjona, postoje jasne granice u odredjivanju sta se smatra kanjonom a sta je klisura .Po toj podeli kanjon u Koloradu je ustvari klisura jer je polovina njegove sirine veca od njegove dubine( tako nauka kaze).Da ne postoji takva podela svaki potok koji tece izmedju dve planine mogao bi se proglasiti kanjonom.Citajuci o kanjonima i prerastima shvatio sam da je najveci kanjon onaj koji se najvise reklamira.Klisura reke Kolorado se smatra najvecim kanjonom na svetu ali nisu uzeti u obzir zbog nepristupacnosti na primer kanjoni na Tibetu i Himalajima koji se smatraju jos vecim.Bakarni kanjon u Meksiku tvrde da je jos veci.Kolka kanjon u Peru je duplo dublji od Grand kanjona.Onda se postavlja pitanje i drugog najveceg kanjona.Ne znam kojom metodologijom Turci opravdavaju svoju tvrdnju.Mozda uskim sa svega 500m razdaljine zidovima kanjona zbog cega ga nazivaju i mracnim ,skoro vertkalnim stenama koje ga obrazuju a moguce i da je samo propagandao u pitanju.U svakom slucaju atraktivnost mu ne nedostaje a "kameni put" je jos jedan ukras vise.Ubuduce cu biti oprezniji kad su ti podaci u pitanju, malo sam se i umorio od pisanja jer je vec treci mesec kako pisem ovaj putopis.