Ako kupis ulje propisane gradacije i specifikacije (10W-30 jaso-ma ili jaso-ma2), trebalo bi da bude ok. Proizvodjac je manje bitan :-) Taj agregat iz crf-a honda ugradjuje sirom sveta u svakojake modele i siguran sam da ne koriste bas svi hondino ulje :-D

Trebao si im odmah reklamirati tamo. Bukvalno ne preuzeti motocikl dok ne stave korektno ulje i urade posao kako treba. Takodje proveri da nisu "slucajno" sipali previse ulja tj. da je ulje iznad maksimuma.

Strom 650 2017 u upustvu pise da je servisni interval 6000km, kao tj. kao na slici koju je @sinisa66 postavio. Tako sam i radio servise kod Atile. Svecice ne znam da li su menjane na 12k, ali filter vazduha jeste. Secam se samo da je vremenski bio duzi servis, par sati.

Hehe Strom je to, prvih par god nema nista osim redovnog odrzavanja :-D A servisni intervali se nisu menjali izmedju gen 2 i 3, koliko znam.

Jos uvek sam na fabrickim Bridgestone gumama (tw101/tw152). Iako mi odgovaraju po osecaju i dugotrajnosti, posto je stari model ne bi ih ponovo uzeo. Razmisljao sam da kada dodje vreme za zamenu uzmem Michelin (anakee adventure) ili Continental (tkc70/rocks). @Mile123 Imam servisno uputstvo za 2. generaciju malog stroma. Za 3. nisam uspeo naci na internetima. Ako moze i ta, javi.

Vrlo je jednostavno, ne pijem alkohol kad vozim samo koristim za dezinfekciju

Sta raditi kada vam se za dorucak ne jede nista iz aktuelne ponude u kuci, vec pogacice sa sirom? Jedini odgovor kog sam jutros mogao da se setim (a na kraju ce se ispostaviti i da je cak i tacan) jeste: sedi na Stroma i skokni do Segedina. Onda se javlja drugo pitanje: sta raditi sa ruckom? I to pitanje se lako resilo kad me je drug nazvao da ga posetim u Apatinu. Ima dana kada se sva zivotna pitanja sama od sebe pozitivno resavaju. I kao slag na tortu, u povratku, sladoled u Odzacima. Suma sumarum: predjenih 390km i jedan resetovan mozak.

Evo u gradu bilo pretoplo pa pobegoh u goru

Servis na 12000 km me izasao 120e pre 2 godine. A prvi servis 90e.

Zvao danas Stojanova, kazu i da je sledeca tura koja dolazi isto rasprodata. Ali mogu narudzbine za turu posle te tj. za isporuku u negde julu (znaci realno avgust).

Jedan fino proveden dan. Malo voznje, malo kuliranja, malo uporedjivanja stroma i crfa na asfaltu

Sva potrebna dokumenta (pasos, licna, saobracajna, zeleni karton, medjunarodna vozacka) stavim u zip-lock kesicu od 1l, pa onda u tank torbu. Tako su uvek na dohvat ruke (i sigurna od vode). Takodje su u kesici i jedno 35e (5 + 10 + 20), za ne daj boze Posto nosim podkapu i full face kacigu, uvek ih skidam. Kad god nisam, policajci/carinici su trazili da to ucinim. Kolone preticem, ali ne do prvog u redu. Sve posle 3./4. je ok. Ako ima mesta da se stane sa strane u hladu, pre to uradim nego da stojim u koloni (kad sam vec obisao kolonu, da ne moraju ljudi da cekaju dodatno da se ja na motociklu pokrenem sa mesta). I tad opet pustim par vozila da prodje pa tek onda pristupim peske salteru. Ako je i carinski salter blizu i njega obavljam pre nego sto se vrnem na motor. I naravno, uvek treba biti nasmejan i opusten u komunikaciji sa uniformisanim licima i pratiti njihov ritam. Ako hoce da se sale i zezaju na tvoj racun, prikljucis se tome, ne lupas kontru.

Kod mene je razlika oko 5km/h.

Kako je godina fino pocela skoro pa novogodisnjom voznjom, tada ne bih rekao da cu cekati skoro 5 meseci na sledecu voznju. Prijalo je, za sve nov... za svo gorivo. p.s. Dosta kolega bilo na drumu danas, a ponajvise Stromova. Ako se nisam mimoisao sa bar 6, sto velikih sto malih.

Apsolutno mi je poznata ta leva krivina. Prosle godine kolegu i mene je poprilicno iznenadila, ali se sve dobro zavrsilo. Da, blizu je raskrsnice Svilos - Lezimir, ali koja je tacno ne znam.

Pre godinu i po sam narucio slican iz Cosmo Accessories - Solun. Bilo ispalo 33.5 EUR

Ne zamera, ne brini vidi se da je sala Za podizace, setih se da i cosmo accessories ima neke: Pivoting HANDLE BAR RISER WWW.COSMO-ACCESSORIES.COM Pivoting 50mm Doduse dosta su skuplji od predhodnih

@Rik Naravno da moze

Sredjivao sam fioke i nadjem 3 postera i 3 kataloga koje mi je Atila dao kada sam bio na predhodnom servisu. Planirao sam da ih podelim, a onda sam totalno zaboravio da ih imam. Naravno, nikada nije kasno, tako da ako je neko zainteresovan (paket 1 poster i 1 katalog) neka se prijavi ili ovde ili na pp. Ako bude vise od 3je zainteresovanih, stavicemo sve nick-ove u dobos pa nasumicno izvuci 3 srecna dobitnika Prijave recimo neka budu do kraja nedelje. Dostava ce biti besplatna, preko kurirske sluzbe. Poster prednja strana: Poster zadnja strana:

2017te nije :-) obicni mali Strom je bio 7390 kod Atile, a jedno 200e vise u EuroSumaru. XT je bio 400e skuplji od obicnog. Tad je Honda cb500x bila 6600, a Versys i Tracer su bili skuplji od malog Stroma.

To onda i nije toliko strasna razlika Ne znam zasto sam mislio da je veca. Svakako mi je opravdanija nego razlika kod 650 izmedju obicnog i xt.

Dan 11. Ljubinje - Sarajevo - Novi Sad Dosao je trenutak da se najzad krene kuci. Pravac je razlicit, ali je put isti kao i u dolasku. Samo… da li mora biti tako? Pa naravno da ne mora. Da zacinim stvari, odlucujem da kod Sarajeva skrenem za Romaniju, pa tim putem idem za Vlasenicu. Planinskih puteva nikada dosta. Pratnja (devojka) ce nesto kasnije krenuti autom i ici redovnom putanjom. Posto ce meni trebati vise vremena zbog Romanije, dogovorili smo se da budemo na vezi pa mozda na/posle granice nadjemo usput. I tako najzad uspevam da krenem rano! U tacno 9 casova i 24 minuta prolazim kroz kapiju. Plan mi je da do Sarajeva ne gubim vreme i samo vozim. Zato ne pravim pauzu sve do pred Jablanicu. Tad vise nisam mogao da izdrzim koliko su mu krcala creva, posto nisam doruckovao pre nego sto sam krenuo. Da jesam, opet ne bih do ko zna kad krenuo. A i ovako mi vise prija. U hladu, blizu vode. Ugodjaj jedino kvari poprilicna kolicina smeca na ovom stajalistu. Nazalost… Napojen hitam dalje. Prolaze Jablanica, Konjic, Bradina. Dolazi Tarcin i ukljucenje na auto-put. A dolazi mi i spoznaja da cu imati knap goriva da dodjem do granice (gde sam svakako planirao da natankam pun rezervoar). Da ne bih kasnije pravio nepotrebne pauze, dok sam jos na auto-putu pre Sarajeva, skrecem na pumpu da se i Strom malo napoji. Tankanje je stvarno brzinski odradjeno. Sve ide po planu. Od sada kako krenem, dan ce postajati sve uzbudljiviji i uzbudljiviji. Novi planinski predeli i krivine me cekaju (motociklom jos tuda nisam vozio). Cekaj malo. Sta je to u zadnjoj gumi? Nije valjda neki metal. Naravno da jeste. Ok, nije frka. Razmisljaj maxx koje su ti opcije sada: Ne vaditi i pokusati doci do Novog Sada - verovatno ce se napraviti jos vece sranje, ima dosta da se vozi Ne vaditi i doci do najblizeg vulkanizera - kao i predhodno samo nema puno da se vozi, “samo” auto-put Vaditi i zacepiti Slime-om (koji imam u koferu) - hmm ostavio bih to kao poslednju opciju Zvati VOZZI i slepati motor kod vulkanizera - i ostavio bih ovo kao joker kartu jer se mogu nacekati da se sve sredi (ode ceo dan) Na kraju se odlucujem za totalnu drugu opciju, a to je konsultacija. Sva sreca pa na pumpi imaju internet, te preko vibera zovem @DjordjeMijailovic. On daje predlog da izvadim to cudo iz gume (s obzirom da se zabolo na mesnatom delu) i vidim da li pusta. Zatim: Ako ne pusta, vozi dalje Ako slabo pusta, vozi do vulkanizera Ako jako pusta, krpi Slime-om Uzimam kljesta i dajem se u posao. Povucem malo pa pljuvackom proveravam da li pusta. Mic po mic. I vidi ne pusta. Haha ovo ce mozda biti lakse nego sto sam mislio. Nista me nece zaustaviti sada! O cekaj izvuklo se sve … i naravno da je u obliku latinicnog slova L … i da se zabilo skroz u gumu, pogresnim delom. Ne cujem da sisti. Mozda je ipak dobro. Drzi fige da ne pusta. Stavljam pljuvacke na rupu i … polako se stvaraju mehurici. Pa dobro sad bar znam sta mi je raditi. Pravac na internet, trazi vulkanizera u relativnoj blizini koji radi motore. Gugl izbacuje par rezultata, svi u Sarajevu. Gledam slike, citam recenzije. Odlucujem se za jednu radionicu koja deluje obecavajuce. Unosim lokaciju u navigaciju, pumpam gumu na maksimum i krecem. Sarajevo nije daleko. U svakom slucaju vozim oprezno. Ne znam da li ce guma krenuti da pusta jace usled opterecenja. 20ak minuta kasnije sam na svom odredistu. Vulkanizerska radionica imena istiog kao najpopularnija rec 2020. godine 2 minuta kasnije Strom je vec u radionici. Minut kasnije zadnji tocak je skinut. Majstor Senad, koji je u isto vreme i vlasnik, mi objasnjava da jeste to za krpljenje i objasnjava na koje sve nacine moze da zapusi rupu. Odlucujem se za fleku iznutra kao najsigurniju opciju. Jedina tako da kazem losa stvar je da ce to malo duze da traje (jedno sat i po) i zbog toga odustajem od Romanije ovaj put. Ganjacu se po njenim krivinama nekom drugom prilikom. Posto imam vremena na pretek, pricam sa Senadom i njegovom zenom o svemu i svacemu. Naravno morao sam da pitam da li imaju nekih problema oko specificnog imena radionice. Kaze svi ga pitaju kako to da se odluctio za bas to ime te odgovara dalje da je firmu registrovao pre cele pandemije. A “corona” u imenu predstavlja krunu njegovog profesionalnog zivota tj. to sto je otvorio svoju sopstvenu radionicu. Uz pricu vreme brzo prolazi i guma je ocas posla gotova i kao nova. Hvala Senadu iz sveg srca. Pomogao mi je u nevolji te brzo i profesionalno popravio problem. Zbog cele peripetije sa gumom devojka ne samo da me je stigla, vec i prestigla. Culi smo se i ceka me na benzinskoj pumpi malo posle Sarajeva. Lako se nalazimo i nastavljamo dalje zajedno sa planom da necemo praviti nepotrebne pauze. A to mi i odgovara jer je veoma toplo. Zeljan sam vise nadmorske visine u nadi da ce biti hladnije. Prolazi se Olovo. Nije hladnije, osim u tunelima. Prolazi se Kladanj. Opet nije hladnije. Na putu ka Vlasenici stajem pored puta. Treba mi pauza pored vode i da se malo raskomotim. A mogao bih i da rucam nesto na brzinu. U celoj frci trci zaboravih na to. Dalje idemo kracim putem, preko Sekovica. Em je blize, em manje saobracaja, em vise krivina (sto meni prija; mojim pratiocima u autu ne bas). Za satak smo kod granice na pumpi, tankamo pune rezervoare. Granicu prelazimo ocas posla jer guzve nema i pravac Sabac. Ceo dan vreme nekako curi. Taman kad pomislim da imamo dobro prosecno vreme putovanja (ne racunajuci epizodu sa gumom), pogledam na sat i zacudim se otkud toliko sati. Ne pomaze to ni sto je deonica od Loznice do Sabca veoma dosadna. Sve naseljena mesta, puno vozila. Jedva sam docekao da dodjemo u Sabac i opet napravimo pauzu. Polako gubim snagu te je vreme za jednu kafu s nogu (na parkingu Lidl-a). Pauza je bila nesto duza nego sto bih zeleo, ali je bila preko potrebna. U nastavku, put je veoma poznat pa je glavni problem ne prebaciti se na auto pilot. Mada je mozda veci problem to sto skoro ceo dan temperatura ne pada nize od 30 stepeni (nebitno koja je nadmorska visina). Posle 12 sati puta, stizem u Novi Sad. U tom trenutku mi je tesko da se setim odakle sam jutros posao. Ostalo je samo parkirati Stroma i onda parkirati sebe u krevet. Ovaj odmor je bio odlican. Svasta sam novo video, novim putevima vozio. Prevazisao je sva moja ocekivanja. Samo, koliko sam se umorio mogao bih na jos jedan. Hmm… Lepa ideja, ali zasada ostaje u domenu fantazije.

Dan 10. Ljubinje Sutra je planiran povratak za Novi Sad i danas se nigde ne zuji. Virtuelno sam na poslu, fizicki sam u Hercegovini, dok sam psihicki na putu. A psiho-fizicki se treba pakovati. Jedina dobra stvar jeste sto, za divno cudo, nervoze pred put nema ni u tragovima. Bice zanimljiv put sutra, predosecam.

Dan 9. Mrkonjici - Zavala - Ravno Posto sam danas morao da se javim na posao i radim (dobro je pa sam mogao preko interneta, sastanci ceo dan), nema nista od celodnevne voznje. Ali proklet bio ako ne iskoristim svaku mogucnost da zujim ovuda. Kakva je godina, ko zna kada cu se moci vozikati po nepoznatim predelima. Trudim se da zavrsim sa poslom ranije, sto nekako i uspevam. Super brzi rucak i vec sam na 2 tocka. Opet krecem dobro poznato magistralom prema Trebinju, ali idem samo do Mrkonjica, rodnog mesta Vasilija Ostroskog. Kad sam vec obilazio manastire, sto ne posetiti i ovu lokaciju. Kada sam tamo dosao otkrivam da je crkvau procesu renoviranja. Kada zavrse bice to fin objekat sa sradjenom okolinom, a sada je to samo gradisliste (na kom nema nikoga). Ne preostaje mi nista nego da se okrenem i odem dalje. A to ne prolazi bas najlakse. Posto je sve pod nagibom i klizavo uspevam da odem na sljunak koji je postavljen tu gde ce biti novi parking. I tu ne mogu da spustim nogaru jer propada kroz taj isti sljunak. Na svu srecu video me je cuvar gradilista i uz njegovu pomoc sam uspeo da okrenem Stroma. (nazalost nemam slike ovog fantasticnog dogadjaja) Srecni (i Strom i ja posto nismo pali) idemo do Zavale, ali cemo da pratimo Ćirinu rutu. U prevodu idemo ivicom Popovog polja, uskim putem. Put je losiji nego deo prema Hutovu, ali nista strasno jer saobracaja nema. Samo malo makadama. Dolazim do zeleznicke stanice Zavala (po ko zna koji put ovog odmora) i ostavljam je za sobom. Posle 10ak krivina dolazim i do mesta koje zelim vec nedelju dana da posetim ponovo. Vidikovac kod Ravnog. Cim sam spazio klupe (prvi put kada sam bio tu) znao sam da hocu ovde da dodjem sam i popijem popodnevnu kaficu. Kafa. Plazma. Motor. Fanstacican pogled. U tom trenutku meni bukvalno nista drugo ne treba u zivotu. Ostajem ovde maksimalno koliko mi vreme dozvoljava. Posto je sunce zaslo iza brda i vec pocelo da bude pomalo hladnjikavo (vetar poceo da duva), pakujem se i idem nazad za Ljubinje. Ceka me vazna obaveza. Treba peci rostilj za veceru. A usput i popiti koje pivo. Uzdravlje!

Dan 8. Buna - Bunica Kako je vec pocela navala turista na Neum (iako je pre samo 2 dana tamo bilo pusto), a valjalo bi se jos malo okupati, uz jutranju kafu palim google maps. Trazim sta od kupalista ima u relativnoj blizini. Ljubinje, nazalost, nema kupaliste. Bazen postoji, ali vec godinama ne radi. Posle kratke potrage izbor pada na Trebisnjicu ili Bunu. Odlucujemo se za opciju broj 2. Posto je danas nedelja, kontam bice tamo manja guzva nego na kupalistu u Trebinju. I posle nekih pola sata smo tamo. Vozila ima poprilicno, a ljudi bas i ne. Vise su ljudi skocentrisani na samom uscu Bunice u Bunu jer tu ima dovoljno dubine da se skace u vodu. Postujuci sve epidemioloske preporuke, ne idemo u guzvu, vec pronalazimo fino mestasce malo nize. Ovde vlada bas vesela atmosfera. Dosta je porodica i dosta rostilja. Posto je i danas veoma topao dan, puno je ljudi u vodi (iako je voda veoma hladna). Buan je brza ali to ne sprecava one hrabre da je preplivaju. U redu, nije bas preplivaju. Vise je vrlo polako prepesace. I tako dan prolazi u kuliranju i istrazivanju okoline koja uopste nije mala. Ovo celo izletiste uopste nije malo kako sam prvobitno pomislio. Takodje ima mnogo vise sveta skrivenog uzvodno i nizvodno, nego sto se moze videti. Dan je proleteo, vec je doslo vece i nazad smo u Ljubinju. Za danas je dosta.