@srrdjan Koliko vremena je trebalo da paket stigne iz nemacke do tvoje adrese u srb? I da li je islo preko DHL-a?

Taj MOL-ov mi je sasvim ok, pogotovo odnos cena-performanse. Trenutno ga koristim. Mogu da razumem da ga trenutno nema, ali to da ga vise nece nabavljati bas i ne Bas steta. Ali eto barem ima alternativa u Lidl-u.

Hvala na odgovorima i info

Nadam se da cu u nekom od narednih termina uspeti da odem na track day u intro grupu. Ne zbog nekog jurcanja vec cisto da i to probam. Citajuci ovu temu i iskustvo kolege @Forsberg malko sam se zabrinuo da li bih mogao tako nesto sa gumama na svom stromu Ako je kolegi tako sa full asfaltnim gumama, kako ce biti sa nekima koje to nisu? U pitanju su Bridgestone Trail Wing TW101/TW152. Da li bi smanjenje pritiska i tu pomoglo?

Dakle, Nevesinje. Iz Blagaja se direktno ukljucujem na magistralu i polako penjem uzbrdo. Gore na visoravni vetar pocinje da duva k’o nezdrav. Takve je jacine da me u kriivini baca levo desno po celoj traci. Pravce prate dugacke brze krivine sa veoma dobrim asfaltom. Sto bi ljudi rekli, pista. Barem je tako dok ste u federaciji. Kako se predje u rs, kvalitet asfalta, nazalost, drasticno opada. Sve krpa preko zakrpe. Pogotovo u serpentimana pred samo Nevesinje. Ne dopustam da mi to kvari uzivanje. Prvobitno sam planirao ovde da rucam, ali posto sam se bas najeo za dorucak, jos uvek nisam gladan. Doduse motor jeste, te ipak pravim pauzu da natocim gorivo. Kada god sam dolazio u Nevesinje uvek sam nailazio na ljude koji zele da popricaju kada vide da sam iz Novog Sada. Uglavnom imaju neke rodbine po NS ili Vojvodini, pa zele da podele svoja iskustva kada su isli kod njih u posetu. I uglavnom se zavrsi pricom kako im je cudno sto je Vojvodina toliko ravna (“cim predjem Frusku Goru mene zaboli glava koliko je ravno”) Ni ovaj put nije bio drugaciji, te je pauza bila malo duza dok sam se ispricao sa majstorom na pumpi. Gorivo je sipano do cepa, ostavljam Nevesinje za sobom i nastavljam dalje prema Bileci. Put vodi preko visoravni pa ga odlikuju, kao i pre Nevesinja, duge brze krivine. U jednom trenutku se nailazi na “Gvozdeni most” i prelazi preko reke “Zalomka”. Nazalost, korito je suvo. Vetar nastavlja da duva i donosi kisne oblake. Sve mi se vise priblizavaju. Moram dati malo po gasu da im pobegnem. Dobro je pa nema saobracaja. Tek po koji Gofl ili traktor. Mada nema ni ljudi. Samo po koja kravica pored puta. Uspesno bezim kisnim oblacima … … i uskoro nailazim na nesto sto nisam ocekivao. A to je ovaj pogled na polje i Berkovice. Odusevljen sam, kao da sam ponovo u Alpima. Posle jos nesto voznje dolazim i do Bileckog jezera. Definitivno je vreme za pauzu. Iako sam vec pomalo gladan, vise mi se pije kafa. Taman da se malo okrepim. Posle malo duzeg zadrzavanja, nastavljam dalje prema Trebinju. Usput skrecem sa magistrale da bih posetio manastir Dobricevo. Kada sam vec posecivao Zavalu, sto ne bih i ovaj kada je usput. Nazalost, parking ispred je prazan, a kapije manastira zatvorene. Sta da se radi, obilazak ostavljam za neku drugu priliku. U nastavku me put vodi kroz Mosko i pored poznatog konaka. A po cemu je poznat? Po janjetini Morao sam da stanem i uzmem koje kilo za poneti. Taman kao iznenadjenje za moje domacine. Inace sam malo zbunio konobare. Valjda nisu ocekivali nekoga u potpunoj moto opremi da im trazi meso za poneti. Cudno su me gledali. Verovatno su se pitali gde cu okaciti kutiju. Dobro je pa je top case dovoljno velik. Ubrzo stizem i do Trebinja. Plan je bio da ce devojka sa rodjacima doci pre mene i da cemo se naci na nekoj klopi. U medjuvremenu se plan sa njihove strane promenio, te ostajem sam u Trebinju. Odlazim na Crkvinu, brdo u istocnom delu grada odakle se pruza fantasticn pogled na ceo grad i reku Trebisnjicu. Ovde sam bio jednom pre, ali nocu. Stojeci ovde ne mogu da odlucim koja je panorama bolja, dnevna ili nocna. Na ovom lokalitetu se nalazi i crkva Blagovještenja tj. Hercegovacka Gracanica. Inace replika Gracanice sa Kosova, a izgradjena je kao ispunjenje zelje cuvenog pesnika Jovana Ducica izrazene u njegovom testamentu. Dan polako prolazi, a ja postajem vec ozbiljno gladan. Jeste da imam pecenja u “gepeku”, ali ne bi bilo u redu da to sam pojedem Sedam na motor i krecem ka Ljubinju. Put mi je poznat te sam bio spreman na 60km truckanja. Ali bivam prijatno iznenadjen. U toku je potpuna rekonstrukcija celokupnog puta Trebinje - Ljubinje, pa umesto zakrpa i neravnina vozim po ganc novom asfaltu. A pored toga jos je i saobracaj skoro nepostojeci (zbog radova je zabrana saobracaja svaki dan od 8 - 14 casova, a i posle toga ljudi izbegavaju ovu deonicu). Prava uzivancija i fantastican zavrsetak dana. Ocas posla stizem “kuci”. Cak je i meso jos uvek toplo

Crni kockasti. Plasticni ili alu, svejedno. Mada ja sam pristrasan jer na svom imam kockasti.

Licno,cele godine nosim ovu podkapu: Kao sto je vec receno, sve je stvar navike, pa mi je sada nezamislivo da vozim bez nje (osecam se nekako go)

Dan 3. Blagaj - Nevesinje - Bileca - Trebinje Posle 2 dana odmaranja doslo je vreme da se ponovo vozi na 2 tocka. Vremenska prognoza za danas obecava da nece biti kise, tj. previse kise. U planu je duzi krug pa postoji mogucnost da ce se zakaciti neki pljusak. Hteo sam ranije krenuti, ali to bas nije izvodljivo kada si u gostima. Mora se ujutru prvo popiti kafa, pa onda dorucak natenane. Na jedvite jade sam uspeo odbiti da ponesem nesto za rucak. Dok se jutarnji ritual zavrsio i dok sam se spremio/obukao vec je postalo toplo. U prevodu, u trenutku sam se preznojao. Nema sta vise da se ceka, sedam na motor i krecem. Posle 2 dana pauze imam osecaj da se moramo ponovo upoznavati. Na svu srecu to kratko traje (dok sam dosao do magistrale, sve je u redu). Prva stanica danas je Blagaj, tj. izvor reke Buna. Put do tamo znam napamet (a i sve je obelezeno znakovima). Krene se za Stolac, pa nastavlja za Mostar i zatim skrece ka Nevesinju. Ali posto sam danas spreman za avanturu pratim navigaciju jer kaze da ima blizi put (Google Maps). I tako, u nekom trenutku na pola puta ka Mostaru, navigacija kaze skreni desno. I ja skrenem. Posle 50m put se suzava sa 2 na 1 traku. Ok, ovo mora da je preko nekog brdskog puta. Nije problem, asfaltiran je i pratim navigaciju. Cak prolazim pored par kuca i neke dece koja me gledaju u fazonu “sta ce ovaj ovde”. Pratim tako navigaciju i primecujem da se moje kretanje udaljilo od putanje. Hmm, nav je rekla da skrenem desno, mora da nisam primetio skretanje. A mozda put nije dobro ucrtan na mapama. Nije problem nastavljam dalje i sve se vise udaljavam od putanje. Kada sam dosao do racvanja puta, stajem da detaljno pregledam mapu. Posto izgleda da je mapa u pravu i da sam sada na pogresnom putu, okrecem se nazad. Dolazim do tog famoznog promasenog skretanja i odmah mi je jasno zasto ga nisam primetio. Taj put kojim, po mapi, treba da idem je teski makadam. Uzbrdo. Verujem da je i traktorom problem proci tamo. U redu, dosta je ovakve avanture (i od spore voznje se kuvam), te se vracam na magistralu i idem poznatim putem. U Blagaju me kod parkinga zaustavljaju likovi koji tamo rade. Kazu naplacuje se parking i za motore, 1e, ali ne moram tu da parkiram. Mogu otici skroz do tekija, te to i cinim. Parkiram jedno 100m od ulaza i ono sto odmah primecujem jeste da ovde nema nikoga Pusto je. Moze se naci po koja osoba koja je tu poslom, ali od turista ni traga ni glasa. Moguce je da je to zbog toga sto je jos Jun, ali pre ce biti da je tu onaj drugi razlog umesao prste. U svakom slucaju meni odgovara. Sto manje guzve, to bolje. Dolazim do samih tekija, placam upad (10KM) i ulazim unutra. I tu u potpunosti dolazi do izrazaja to sto nema turista. Unutra je sve zatvoreno Ne radi ni kafic, ni suvenirnica, ni poslasticarnica, pa cak ni wc. Bukvalno ispada da sam platio ulaz samo da bih procitao par informacionih tabli. I da mogu da sidjem do vode, najblize moguce samom izvoru. Ako nista, bar sam se ohladio. Da budem iskren, u samu kucu se moglo uci. To je radilo i bilo otvoreno. Jedino se trebalo izuti kako obicaji nalazu, a nisam imao snage za to (jer sam nosio kacigu i tank torbu jos sa sobom). Elem, napustam objekat i mosticem prelazim na drugu stranu. Iz ove perspektive je moguce sagledati celu lepotu ovoga mesta. Jednostavno predivno. Definitivno ako prolazite u blizini, trebate navratiti. Da, mesto jeste turisticko (ima prodavnica suvenika koliko hocete i necete, ima kafana isto toliko), ali pruza fin ambijent za predah. Vracam se do motora, pakujem i nastavljam dalje. Sledeca stanica mi je avionski hangar u blizini. Ali posto nisam mogao motorom doci do tamo (kameni blokovi blokiraju put), odlucujem da odmah produzim ka Nevesinju.

Ono kad drug krene na voznju, a ne kaze gde. Posle sat vremena krenes i ti u voznju u svom nekom pravcu, pa naletite jedan na drugoga negde bogu iza tabana:

@baneBP Ispadne prosek 4.3 (doduse ovde vise vozim po gradu). Ali opet mislim da je donekle i zbog kvaliteta goriva. A ovo mi je ukupna prosecna za predjenih ~14500km: Ovih 6.68 je bio ceo rezervoar samo po autoputu u Nemackoj. @JevtaNS Priznajem da penzionerski vozim

Kada sam skoro isao u BiH, prosecna potrosnja je bila 3.62 (po boardu 3.66). Presao sam 1800km, a vozio kombinovano (ne skroz penzionerski), sa punim top case-om.

Dan 3. Vjetrenica Danas opet nece biti nista od voznje na 2 tocka. Vremenska prognoza kaze kisa ceo dan. Cas pada cas ne. S obzirom da juce nismo ulazili u pecinu, odlucujemo da to danas odradimo. Koga briga da li kisa pada ako se nalazis desetinama metara ispod zemlje Tako da ponovo idemo do Zavale, ovog puta propisno obuceni. Guzve nije bilo verovatno zasto sto je radni dan. Ako brojim vodica, ukupno nas je 8. Placemo ulaznice i krecemo u obilazak. Tura idu na svakih sat vremena i traju 45-50 minuta, sto je dovoljno da se predje tih 600m pecine koji su uredjeni za posetioce. "Posebno je privlačna pojava snažnog vjetra na ulazu kao i osjetno strujanje vazduha na nekoliko mjesta u unutrašnjosti" ... .. "kao i davna urušavanja stropova divovskih razmjera." "Ukupno je otkriveno oko 6.700 m podzemnih kanala. Speleološke specifičnosti ove jedinstvene pećine su ljepota, prostrani hodnici i dvorane, brojne naslage siga" ... (na slici nije pravo groblje vec je to samo naziv naslaga, posto podsecaju na tursko groblje) ..."te bogat hidrografski svijet sa brojnim jezerima, nekoliko vodopada, više stalnih potoka i na desetine manjih periodičnih tokova koji teku raznim smjerovima." U pecini se takodje mogu naci brojni dokazi ljudskih aktivnosti. Pocev od praistorije pa do modernog doba (grafiti). Nekada davno su ljudi su cak i trajno bili naseljeni u gornjim delovima pecine (blize ulazu). "Zaštićeni je spomenik prirode od 1950. godine, a 1981. proglašena geomorfološkim rezervatom prirode. Pećina je poznata i kao jedno od najvećih staništa čuvenog vodozemca, tzv. “čovječije ribice”." Iako su to jutro stigli spaleolozi, nazalost nismo videli covecje ribice. Jos nisu zavrsili posao i nisu se vratili u vise delove pecine gde se nalazi bazencic u koji postave covecje ribice. Ali smo zato videli leoparda i medveda. Doduse preparirane u pocetnom delu pecine. Tih 50ak minuta sto smo bili unutra brzo prolazi, te izlazimo iz pecine puni informacija. Nas vodic je bio veoma strpljiv i odgovarao nam na svakakva pitanja. Takodje bio veoma ljubazan da nam dozvoli da slikamo (doduse u povratku). Ukljuceno u cenu je i obilazak muzeja koji se nalazi par stotina metara dalje. Tu nas docekuje prijatna zena, kustos muzeja, koja nam prica o istorijatu pecine i okoline (Popovog polja). A tu je jos jedan leopard, sa veoma modernim modnim detaljom. Tu je izlozen i camac koji je izvucen dubokio iz pecine. Verovatno su ga nekad davno istrazivaci koristili da zadju dublje u pecinu (posto je deo iste pod vodom; onaj deo koji nije otvoren za javnost). Vjetrenicu takodje krasi i diverzitet zivotinjskog sveta. Uglavnom su to sitnije zivotinjice, adaptirane zivotu bez svetla. Ovime zavrsavamo obilazak i vracamo se kuci po kisi.

Dan 2. Zavala Malo se kasnije ustajemo jer smo sinoc zaglavili pricajuci. Dok se doruckovalo vec je proslo 11 sati, te mi je kasno da krecem u voznju motorom. Isplanirao sam neki fin krug, pa ne bih pod nekim pritiskom da ga vozim, da ga skracujem. Ostavicu to za sutra. Guzica ne da mira, ne moze da bude na jednom mestu. U redu, ali sta raditi danas? Rodjaci predlazu da skoknemo do manastira Zavala, blizu Ravnog. Nisam znao gde je to, pa sam morao pogledati na mapi. Heh, stvarno je blizu. Takodje kazu da tu skoro odmah pored manastira ima i neka pecnina. To me je kupilo Posto cemo svi ici, idemo automobilima. Oni ce da vode jer znaju put, a mi pratimo. Odmah od starta su ga dali po gasu. Iako je nedelja i nemamo nista u planu za danas (cak je i rucak bio spreman) ispalo je da kasnimo. I to da debelo kasnimo. Kako i zasto ne znam. U jednom trenutku posle Ravnog, daju zmigavac i staju na siroko prosirenje sa leve strane. Tu su neke klupe, pa sam cak pomislio da smo dosli na parking (jer su rekli da je manastir u brdu). Kad ono ne. Rodjaci nisu bili sigurni da li smo na dobrom putu ili smo trebali negde da skrenemo Dok tu pokusavaju skontati da li smo na dobrom putu (jesmo bili), ja ostajem zabezeknut pogledom na Popovo polje. Jednostavno predivno. Posto smo zurili (jer kasnimo), rekao sam sebi da cu doci ovde drugi dan, da popijem kafu na miru i uzivam u panorami. Posle par minuta voznje dolazimo do manstira, parkiramo i krecemo u obilazak. Guzve, nema. Tj skoro da nema nikoga pored nas. "Manastir Zavala nalazi se na rubu Popovog polja, podno planine Ostrog. Pouzdanih podataka o vremenu njegovog nastanka za sada nema. Prema tradiciji postanak crkve Vavedenja Presvete Bogorodice vezuje se za prvog hrišćanskog cara Konstantina, koji je nakon izgradnje velike crkve u Slanom stigao u Zavalu i vidjevši da je stanovništvo pobožno odlučio da tu sagradi hram." "Najstariji pisani dokument iz 1514. godine je potvrda o prodaji vinograda Serafionu, manastirskom Igumanu." "Specifičnost arhitektonskog rješenja crkve uslovljena je njenim položajem koji ostavlja utisak isposničkog monaškog prebivališta. Svojom sjevernom stranom crkva je podvučena pod stijenu koja velikim dijelom čini njen sjeverni zid." "Unutrašnjost crkve je 1619. godine freskama ukrasio veliki srpski slikar XVII vijeka, hilandarski monah Georgije Mitrofanović. Posebna mjesto zauzima ikona Emanuila (Isus dječak) oslikana na svodu crkve." "U manastiru Zavala iskušenik je bio Sveti Vasilije Ostroški koji je rođen u obližnjem selu Mrkonjići gdje je podignuta i crkva u njegovu čast." Moram priznati da sam se posle obilaska manastira osecao kao Radojicin mali iz Slozne Brace; otisao na ekskurziju da obilazi manastire Pored se nalazi i stari spomenik bratsvu i jedinstvu, koji je video bolje dane. Sledece odlazimo peske do pecine Vjetrenice. Ako se pitati zasto se tako zove, pa dovoljno je samo doci do ulaza u istu da vam bude jasno. Iz ulaza konstantno duva hladan vetar. Prosto neverovatno. Nisam znao da ovako nesto postoji tako blizu Ljubinja. Kada sam pretrazivao “Hercegovina shights” na internetu pre polaska na put, ovu atrakciju nisam nasao. Ture sa vodicom postoje, ali tad nismo isli. U pecini je konstantna temperatura od oko 12 stepeni, te nije pametno ulaziti bez adekvatne odece. Na kraju sedamo u restoran, koji inace ranije bio zeleznicka stanica "Zavala" na pruzi Gabela - Zelenika. ”. Pruga je zatvorena sredinom 70ih godina proslog veka, a zatim razmontirana i asfaltirana. Danas je moguce proci celom trasom u sklopu biciklisticke rute. Tom prugom je saobracao legendarni “Ćiro koji je sada izlozen u Trebinju, ispred stare zeleznicke stanice. Posto nas kuci ceka rucak, na meniju je kafa. Naravno, "Franck"-ova

Dan 1. Novi Sad - Ljubinje Budim se oko 5 sa planom da krenem najkasnije do 6. Umivanje, oblacenje, sedaj na motor i polazak. Kafu preskacem, a doruckovacu kad predjem granicu. To je barem bio plan. Realnost je drugacija. Dok sam devojci pomogao oko pakovanja auta, vec je proslo 7 te krecemo u isto vreme. Ona ide da pokupi ostale putnike, dok ja se ja upucujem ka Zvorniku. Necemo se cekati Malo sunca, malo oblaka, suvo, nije pretoplo. Vreme je fantasticno za voznju, te nigde i ne stajem. Prolaze Irig, Ruma, Sabac, Loznica. Tek posle Banje Koviljace prvi put stajem i to na pruzni prelaz. Rampa je spustena i kolona je. Voz je uskoro dosao i prosao, te sam nastavio ka granici. Sa nase strane rutinska kontrola bez i jedne progovorene reci, dok su sa BiH strane vec pricljiviji. I policajcu i cariniku bilo zanimljivo sto idem sam motorom: “Au, daleko jos imas da se vozis”, “Mora da uzivas”, “Gde ti je rezervna guma, jel moze da stane u kofer?”, “Sumnjiv si, mora da imas nesto ispod sedista” Dobro je pa su se samo salili Odmah po prelasku stajem na benzinsku pumpu da natocim gorivo. Preko 2 sata se vozilo, valja malo protegliti noge. A moglo bi se i doruckovati (creva mi uveliko krce). Dok obavljam dorucak kontempliram kojim putem dalje ici. U pravcu Vlasenice su se navukli oblaci i kako mi se po njima cini kisa samo sto nije. U pravcu Sekovica ima oblaka ali znatno manje. Hmm… u redu, izbor i nije bas komplikovan. Biram opciju broj 2. Pre koju godinu sam prolazio autom tom deonicom (Karakaj - Sekovici - Tisca) i nije mi ostala u bog zna kakvom secanju. Asfalt je bio onako, 50-50% (dobar - los). Ali kad uzemem u obzir da ima finih krivina i da je saobracaja neuporedivo manje, a ja na motoru, to mora da bude dobitna kombinacija. Tako i bi! Kvalitet asfalta se popravio, tako da bih sada rekao da je 95% dobro. Strom uziva u krivinama, kao i ja. Kisa je par puta pokusala da pada, ali to je bilo samo par kapi. Brzi smo od oblaka. Ocase posla dolazim do Tisce i raskrsnice gde se 2 puta (ovaj i onaj preko Vlasenice) spajaju. A tu iznenadjenje! Policija napravila punk sa jedno 10 vozila i sve zaustavljaju. Ni ja nisam izuzetak te stajem, ali samo na kratko. Odgovorih na 2 postavljena pitanja: Da li imate polozeno za kategodiju? - Imam Da li imate sve od opreme? - Imam Dovidjenja, srecan put - Hvala vama, dovidjenja Ponosan na to kako sam brzo prosao kontrolu, tj brze od ostalih, nastavljam dalje (devojku, kada je tu prolazila autom nisu ni zaustavili; samo joj mahnuli da nastavi dalje; naravno da mi je to nabijala na nos jer je brze prosla od mene). Ne lezi vraze, kako sam krenuo posle 1 km pocinje pljusak. Uf, najzad su me oblaci stigli! Bas kako sam izasao iz naseljenog mesta i sad naravno nemam gde da obucem kisno odelo. Nista, nastavi da vozis pa ce pojaviti neka nastresnica. Posle jedno 10 minuta nailazim na neku kafanu sa nadkrivenom bastom. Stajem i ulecem unutra. Brzo oblacenje, zahvaljujem se gazdi (koji je tu doruckovao neko pecenje) i odlazim. Kisa me konstantno prati i cas pada, cas ne. Prolazim Kladanj, zatim i Olovo. Tu je fino pala temperatura (sto zbog nadmorske visine, sto zbog kise) pa je cak prijatno ispod kisnog odela. I barem se ne znojim. Kako se priblizavam Sarajevu, kisa polako prestaje. Takodje temperatura pocinje da raste. Pre ukljucenja na auto put stajem na benzinsku pumpu da se raskomotim. Zadnjih 15ak kilometara se kuvam. U nastavku, auto put, Bradina, Kladanj, Jablanica… Od jutros mi je plan bio da stanem kod Jablanickog jezera na rucak, ali protiv tog plana su se urotili oblaci. Kisni oblaci stalno vise nad glavom i samo cekam kada ce krenuti da lije kisa. Na svu srecu nekako uspevam da izbegnem novi pljusak i samo zakacim po koju kap. Ta sreca me pratila je pratila do izlaska iz kanjona Neretve. Bukvalno sam izasao iz tunela (gde se put odvaja od reke), opet pljusak. Tolike su kapi padale da sam udarce itekako osetio na svojoj kozi. Dobro je pa ubrzo nailazim na benzinsku pumpu gde se sklanjam od kise i pravim malo duzu pauzu. Em da prodje kisa, em da “rucam” (brazilski orah i plazma) i malo se okrepim vodom. Cak sam nasao i euro krem blok u tank torbi, sto me je poprilicno oraspolozilo (zaboravio sam da sam ga spakovao). Moram priznati da je bio totalni trip cekati da kisa prodje jer ako se pogleda u pravcu Neretve (pravca iz kom sam dosao) vidi se da je tamo potop. Kisa lije ko luda. Ako se pogleda u pravcu Mostara (tako gde treba da idem), sunce sija skoro bez oblacka na nebu. A ja se nalazim nekako ni tamo ni vamo. Posle jedno pola sata kisa prestaje. Prolazim vruci Mostar, skrecem levo ka Trebinju i relativno brzo dolazim do danjasnjeg cilja, Ljubinja. I odmah idem do centra na kafu. Treba mi da dodjem malo sebi. A i zasluzio sam je. Javljam devojci da sam stigao i gde ih cekam. Ona odgovara da su se malo zadrzali sto zbog guzve na putu, sto zbog konstantne kise. U prevodu, nacekacu se, te narucujem jos jednu kafu i sok. Posle jedno sat i po evo njih autom i naravno da su dovukli kisu sa sobom Utesna cinjenica je da je to bio samo kratki letnji pljusak inace bih narucio i 3. kafu cekajuci da prodje. Koliko sam ukupno vremena tu cekao dobro pa nisam postao deo inventara. 5 minuta kasnije dolazimo kod devojkine rodbine. Ovo ce biti baza narednih 10ak dana. Lepo je malo pobeci od svega poznatog i jednostavno odmoriti se. A usput videti / istraziti neke nove krajeve. Nervoze vise nema, ni u tragovima.

Dan -10. Novi Sad Ne mogu da docekam polazak i zbog tog iscekivanja u meni raste nervoza. Ne mogu reci da je to ona dobra nervoza pred bilo koji polazak na put u nepoznato. Valjda je to zbog svega sto se desava u svetu i cinjenice da od septembra nisam na duze putovao motrom. Ma procice. Dan -5. Novi Sad Jos uvek je u meni neka ta nervoza/iscekivanje polaska. Neizdrz je jak. Da mogu, istog trenutka bih krenuo na put da promenim okruzenje vec jednom. Dan -1. Novi Sad Vremenska prognoza kaze da ce me sutra definitivno uhvatiti po koji pljusak. Cele nedelje ne pada kisa, a bas mora sutra. Nista, krenucu ranije da sto vise predjem bez da oblacim kisno odelo.

@travelman Hvala puno Za kafu sa lepim vidikom se uvek nekako nadje vremena, a pomaze i to sto uvek nosim pun termos vruce vode gde god da idem (Fruska Gora ili Alpi ili eto BiH).

Mali Strom je motor koji radi sve (i ne buni se), a ni u jednoj kategoriji nije najbolji. Definitivno je vise orijentisan za asfalt i duza putovanja po istom, ali mu nije strano ni nesto lakog offroad-a. Naglasavam lakog. Ako bi da putujes asfaltom negde, pa da sidjes na neki poljski put do mesta za kampovanje/napustene crkve/uredjenog vidikovca, to radi sasvim zadovoljavajuce. Verovatno bi sa nekim agresivnijim (50-50 gumama) bio i bolji. Ako bi kojim slucajem da vozis sumskim putevima i prolazis kroz blato, Strom moze to, ali mu ni malo ne prija (cak bih rekao da je i borba). Da se nadovezem i na sliku iz predhodnog post-a, s obzirom da sam ja upravljao tim Strom-om. Taj dan sam se bogme bas naradio i preznojao. Dok je CRF sa lakocom gutao put, sa Stromom je sve moralo dooosta opreznije (220+ kg nije lako). Bio je to uspesan adventure dan ali su takve avanture zanimljivije sa drugacijom masinom.

Upravo tako, naslov teme je uzet iz te legendarne scene. Milojicin mali nije otisao na ekskurziju, ali Radojicin jeste (kao i ja ) U Neumu sam bio krajem juna i tada se opusteno moglo pridrzavati svih mera socijalnog distanciranja . Taman kada smo odlazili sa plaze su donosili i postavljali lezaljke. Verujem da je dan-2 posle krenula guzva.

Ocekivanja za ovu godinu su bila veoma velika pogotovo gledajuci kako je prosla, 2019., bila izuzetno uspesna. Planiralo se vise moto putovanja (uglavnom kracih), a kruna cele godine je trebao biti odlazak na MotoGP u Cesku pa povratak istocnom rutom preko Slovacke, Madjarske i Rumunije (kao kontrast na proslogodisnji zapad). Onda dolazi mart, sve se zatvara, planovi se otkazuju. Srecom, granica ka Bosni i Hercegovini se u nekom trenutku otvara i kako devojka ima rodbine u Hercegovini, nije bilo tesko odluciti gde ce se potrositi ostati starog godisnjeg odmora. Par puta sam bio "dole", ali nikada turisticki i nikada pre motorom. Uzivajte u "trailer"-u, a detaljniji nastavak sledi . . .

Da, 52l Kappa (KGR52 Garda), ekstra se pokazao

Jedna sa jucerasnjeg vecernjeg rashladjivanja:

Prolazio sam tamo u utorak prosle nedelje i bio je otvoren Rekao bih da je kvalitet uradjenih radova losiji nego deonica Venac - Banstol. I u krivinama je jos uvek bilo rizle od radova. U svakom slucaju bolje nego sto je ranije bilo.

Bas sam se pre 2 nedelje vratio iz tog kraja. Mostar stari most i njegova okolina - https://goo.gl/maps/VJUcKzk2wnC1sEuG8 Vrelo Bune / Tekija u Blagaju - kao sto je @bopk rekao, prelepo - https://goo.gl/maps/ZUpPbaK1oHfGi51r5 Stari grad Stolac - nije bas sredjeno, ali zanimljivo ako volis srednjevekovne rusevine - https://goo.gl/maps/D8yUJGNuumXNCLTr8 Manastir Zavala - https://goo.gl/maps/3mBi77qP6ssqbR4u8 Pecina Vjetrenica - ture su na svakih sat, upad je 10-15KM, vredi obici, jedno od stanista covecje ribice - https://goo.gl/maps/Y1iRWihRmAP9bnTE7 Vodopad Kravica - https://goo.gl/maps/BnVB4quf4k2q2tba6 Neum, uopste nije bila guzva , sada ne znam kakvo je stanje Trebinje, Hercegovacka Gracanica / Crkvina - prelep pogled na celo Trebinje - https://goo.gl/maps/8G2mgh1pFe2hLSba7 Trebinje, Stari grad i Pod platanima - https://goo.gl/maps/LkgmLJyoGP3WcHWK9

Hvala za potvrdu :-)

Kod mene se to desava manje vise od pocetka i to se valjda cuje korpa kvacila (bar po inostranim forumima). Mozda bi neko iskusniji mogao da potvrdi