Tako je... ima tu gore na agregatu par "bunarića" koji mi se uopšte ne dopadaju,naprave problem... Operem motor i posle, može i posle dva dana, naravno zavisi od vremena, skinem ga sa centralnog stendera na ćopavu i krene potočić na levo...nisam gledao odakle "izvire"...

Jedno je jasno... MM ovde nema konkurenciju! A i ja k'o da sam otkrio toplu vodu Ili ga Fabio čeka da se vrati pa da krene jako...haha

Nisi ti druže vozio TDM-a... Levi palac dole mi nabildovan

Pa jel' ga uzeo jeftinije? Aha, lažeš, ovo,ono...svo pravo je imao, zar ne?

Nemojte nam snove rušiti

Podsetio me FB... pre 7 godina kad se penjasmo...

Pre neki dan kad mu menjah antifriz i filter za vazduh uhvati me mrak... setim se Nešinog saveta, upalim ga, taman dok "gura" nov antifriz ja zevah, zevah, ne primetih ništa sumnjivo...ne nadjoh odgovarajuće crevce ili bužir ali stavljam preventive radi!

Plaknuo ga... Počinjem da mislim da mu je prava km... oko 44000...tek počinju da se primećuju "ožiljci" na agregatu od udara kamenčića i td. To je, mislim jedan od najreprezentativnijih dokaza o predjenoj km...to se ne može sakriti bez tretmana koji je skoro nemoguć na leguri aluminijuma! A i grane mu iste sa obe strane, kao da su blizanci... tri godine od čišćenja, još lepe, glatke, normalno požutele... Love it... Ali... 2002 godište, prva serija... 44000 km... nemoguće, nelogično... a opet se nadamo Hteo da ga prodam da kupim noviji...a isto preš'o k' o moj... miran mali !!! Još razmišljam... uzeći noviji samo na papiru... e to je prava investicija Meni ovaj motor "nenormalno" leži... za sve... osim off-a...može blagi... a nije skup, ej? Ali leći će mi i Tracer,Versys, GS i td... ... ali skupi? Udavi ja, a? Ako, ako, valja se...

Šta znam... nezgodno je to... dosta zavisi i od procene samih "kupaca", kako je došao, s kim, odakle je došao...da li je elokvencija veštačka ili je nema? Mnogo se može pročitati iz očiju! Ne znam ni ja, 7-8 ih kupovah, svaki probah bez depozita, za jednog čopera išao čak do Bujanovca, 311km od mene... probah tamo, popričali, dogovorili se... saznah koliko je gorivo tad bilo jeftinije u Makedoniji U Lapovo otišao... tip radi u Nišu,nije kući, pre toga popričali, ugovorili cenu ako me zadovoljava mašina... žena mu tu, roditelji, probao, dao keš, oterao motor... tek se posle par dana upoznali pri prevodu...i danas me čudi kako je smeo tako?!?

Jel medicinski petrolej?

Ipak bih ti stari poklonio

Zamenih antifriz i filter za vazduh... kočiono ne stigoh... mrak...

Ima l' razlike?

Samo jedna stvar je bolja od toga da motoru uzvraćaš tako što ga "osvežavaš" i will forever love you ... valjda će mu biti dosta tečnosti?

To je prava stvar... samo ovo "dobro gorivo"... to je diskutabilno

Ja na pola... 325ml tretira do 70l goriva, minimum mora biti 20l goriva...

Posle 44 'iljade predjenih može jedan aditiv, mislim da će mu koristiti... što i jeste ali pravi učinak će se videti kad se ladne pa na dalje...

Juče mu sipao aditiv da ga očisti malo... pa na auto put... Znači mora full throttle ... naravno da ne mora, samo sam dva puta na max po 10 sec... obećao sam mu više nikad A i bila prilika da vidimo da li su tačne fabričke specifikacije... Bitno je da nema wobblinga sa koferom!

Yogibear je neprevazidjen... ali lepo je kad je nešto zapisano, pročitaš nekad nešto, i nauči se, bre... od ove naše mučne istorije! Ko zna koliko knjiga da se napiše... A toliko toga zaboravljeno, nema se kad, grabimo ka Jevropi... šta bi napravili Ameri da imaju ovakvu istoriju...

Svi smo mi cupike u odnosu na ondašnje heroje...pardon, ne heroje već junake... kako su živeli... i nema žalbe nego guraj bato... zar ne? PS Jedan stariji gospodin,po-stariji reče:E sinko junaci odavno izginuše ostali mi... znaš već! Zato nam i rade, ovo što nam rade! Da znate... mudro zbori čiča... a?

Pre toga upoznah kolegu @vasa.93 iz Niš... i malo popričasmo ...srećna selidba... u 'ladne krajeve!

Danas posetih Gadžin Han i spomenik našem heroju Dragutinu Matiću -Oko Sokolovo... Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, najpoznatiji je srpski vojni izviđač. Rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu na obroncima Suve Planine. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja I svetskog rata. Poznat je po svojoj fotografiji koja je obišla svet. Umro je 1. januara 1970. godine u rodnom selu. Rano je ostao bez majke, a ubrzo i i bez oca. Imao je više starije braće i sestara. O njemu se starao najstariji brat Đorđe Đora, zbog čega su ga u selu zali Dragutin Đorin. Njegova familija je gajila konje, i on se naučio veštini jahanja, zbog čega je kasnije, kada je služio vojni rok, regrutovan u konjicu. Nije išao u školu. Oženio se Krunom Ranđelović iz obložnje Sopotnice, sa kojom je do 1910. izrodio četvoro dece – prvo ćerku Kristinu, posle sina Ranđela i još dve kćeri. Često je odlazio u pečalbu – sezonski rad, kao građevinac. Na odsluženje vojnog roka otišao je 1910. u Beograd i bio je u kasarni negde prema Senjaku. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije prekomandovan u pešadiju. Često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je šašavo hrabar. Kada je izbio Prvi Balkanski rat, još uvek je bio na odsluženju vojnog roka, i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratu. Učestvovao je u oba balkanska rata i u njima pokazao veliku hrabrost. Učestvovao je u i Prvom svetskom ratu, u svim važnijim bitkama. Bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke. Svog ranjenog druga Ljubu Milenkovića nosio je nekoliko kilometara sa Cera. Milenković ga je molio da ga ostavi, ali Matić ga je ipak spasao, a Milenković je kasnije lečen u bolnici u Nišu. Posle toga su bili dobri prijatelji. Dragutin Matić je jednom ranjen u Prvom svetskom ratu, na Gruništu u južnoj Makedoniji. Matić se vratio kući oko Božića 1919. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Godinu dana posle dolaska sa Solunskog fronta rodilo mu se i peto dete – sin Blagoje. Između dva svetska rata bio je i kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi. Kada je počela okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, njegova žena je uzela njegova vojnička odlikovanja i još neke dokumente, i zakopala ih u pesak pored obližnje reke. Pošto je bila svedok bugarskih zločina u prethodnom ratu, plašila se da bi ona mogla biti opasna za Dragutina i njegovu porodicu. Dragutin je 1965. godine saznao za fotografiju na kojoj se nalazi. Te godine je izdata gramofonska ploča Marš na Drinu, sa njegovom slikom na prednjoj strani. Njegovi saborci su ga odmah prepoznali. Kostadinka Matić iz Niša, koja je poznavala Matića, kupila je ploču i poslala poštom u Kaletinac, na njegovu adresu. Tako je Matić saznao za čuvenu sliku sa njegovim likom koja je obišla svet. Krajem decembra 1969. se razboleo. Iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu Planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Međutim, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.

Malo pre smo se mimoišli...evo me na odmorištu blizu Aleksinca... fluoroscentna kaciga... nešto se plavi, izbi oči... nova mašina... klimnuli smo glavom jedan drugom... Jel' tako?

A sad auto-put!

Sa srećom ti Kawa!