Pre toga upoznah kolegu @vasa.93 iz Niš... i malo popričasmo ...srećna selidba... u 'ladne krajeve!

Danas posetih Gadžin Han i spomenik našem heroju Dragutinu Matiću -Oko Sokolovo... Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, najpoznatiji je srpski vojni izviđač. Rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu na obroncima Suve Planine. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja I svetskog rata. Poznat je po svojoj fotografiji koja je obišla svet. Umro je 1. januara 1970. godine u rodnom selu. Rano je ostao bez majke, a ubrzo i i bez oca. Imao je više starije braće i sestara. O njemu se starao najstariji brat Đorđe Đora, zbog čega su ga u selu zali Dragutin Đorin. Njegova familija je gajila konje, i on se naučio veštini jahanja, zbog čega je kasnije, kada je služio vojni rok, regrutovan u konjicu. Nije išao u školu. Oženio se Krunom Ranđelović iz obložnje Sopotnice, sa kojom je do 1910. izrodio četvoro dece – prvo ćerku Kristinu, posle sina Ranđela i još dve kćeri. Često je odlazio u pečalbu – sezonski rad, kao građevinac. Na odsluženje vojnog roka otišao je 1910. u Beograd i bio je u kasarni negde prema Senjaku. Regrutovan je kao konjanik, a kasnije prekomandovan u pešadiju. Često je dolazio u kontakt sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je šašavo hrabar. Kada je izbio Prvi Balkanski rat, još uvek je bio na odsluženju vojnog roka, i dobrovoljno se prijavio za učešće u ratu. Učestvovao je u oba balkanska rata i u njima pokazao veliku hrabrost. Učestvovao je u i Prvom svetskom ratu, u svim važnijim bitkama. Bio je na Ceru, Kolubari, povlačio se preko Albanije, bio na Solunskom frontu, učestvovao u njegovom proboju, učestvovao u oslobođenju Srbije. Uglavnom je obavljao izviđačke zadatke. Svog ranjenog druga Ljubu Milenkovića nosio je nekoliko kilometara sa Cera. Milenković ga je molio da ga ostavi, ali Matić ga je ipak spasao, a Milenković je kasnije lečen u bolnici u Nišu. Posle toga su bili dobri prijatelji. Dragutin Matić je jednom ranjen u Prvom svetskom ratu, na Gruništu u južnoj Makedoniji. Matić se vratio kući oko Božića 1919. Po povratku u rodno selo, vratio se svojim svakodnevnim poslovima. Bavio se zemljoradnjom, a išao je i u pečalbu radeći kao ciglar i ćeramidžija. Jedno vreme bio je čuvar gradilišta svojih rođaka Matića u Beogradu. Godinu dana posle dolaska sa Solunskog fronta rodilo mu se i peto dete – sin Blagoje. Između dva svetska rata bio je i kmet u svom rodnom selu. Uživao je veliko poštovanje naroda svoga kraja i biran je za opštinskog odbornika. Njegovim zauzimanjem izgrađen je (tridesetih godina) u Kaletincu, seoski vodovod koji i danas služi. Kada je počela okupacija Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, njegova žena je uzela njegova vojnička odlikovanja i još neke dokumente, i zakopala ih u pesak pored obližnje reke. Pošto je bila svedok bugarskih zločina u prethodnom ratu, plašila se da bi ona mogla biti opasna za Dragutina i njegovu porodicu. Dragutin je 1965. godine saznao za fotografiju na kojoj se nalazi. Te godine je izdata gramofonska ploča Marš na Drinu, sa njegovom slikom na prednjoj strani. Njegovi saborci su ga odmah prepoznali. Kostadinka Matić iz Niša, koja je poznavala Matića, kupila je ploču i poslala poštom u Kaletinac, na njegovu adresu. Tako je Matić saznao za čuvenu sliku sa njegovim likom koja je obišla svet. Krajem decembra 1969. se razboleo. Iz vojnog garnizona u Nišu na Suvu Planinu je poslat vojni helikopter sa lekarom po njega. Međutim, lekar je zaključio da Dragutin Matić ne bi izdržao put do bolnice. Umro je dva dana kasnije, 1. januara 1970.

Malo pre smo se mimoišli...evo me na odmorištu blizu Aleksinca... fluoroscentna kaciga... nešto se plavi, izbi oči... nova mašina... klimnuli smo glavom jedan drugom... Jel' tako?

A sad auto-put!

Sa srećom ti Kawa!

Hmmm... a ja se kanim da kupim onaj mali PP... kako li bi se ponašao pri tumbanju, ipak je pod pritiskom... da ne bude posle leeet ako ga turim ispod dupeta?!?

Aha.. znači jedna od ovih...otkriven si Više od dve trećine svetskih zemalja ima pravilo desne strane, osim Australije i Velike Britanije, levom stranom se vozi gotovo u svim Južnoafričkim zemljama, Japanu, Maleziji, Indoneziji, Papua Novoj Gvineji, Indiji, Pakistanu, Gvajani, Surinamu, kao i nekim Karipskim i Polinežanskim ostrvima. Od evropskih zemalja, osim Britanije i Irske, levom stranom se vozi na Malti i Kipru... Motor nov... srećna prodaja!

Možda je Švajcarac... tamo upisuju prvu reg.... ako je crn ram, a siv agregat onda je 2004...

Ovo je FZ1-druga generacija... ono je FZS1000 - prva generacija... na drugoj nema karburacije!

Verovatno misliš na stiker tj. znak Yamaha ili slovima... Treba biti znak Yamaha, ne slova... i crn ram i agregat!

Ili žena ode kod Ace?!?

Ne pomenuh uopšte da su bahati... nisu to, samo su mladi i sve što ide uz to...uvek ima izuzetaka, kao u svemu... I ja volim sve što vole mladi... ili barem ponešto Ali... moje mišljenje... velika odgovornost je na vodji kolone jer kako on, tako i ostali... znate ono... da mi ne pobegne i td....

Tačno se vidi mlados'... Pred sam Rudnik, onih par oštrih krivina pred naselje... u jednoj meni levoj "dečaci" "normalno" pretiču kolonu od par automobila, njih 3, zadnji Repsol Honda primetih... "normalno" je da su u mojoj traci... ej u oštroj krivini, njima desna... ajd da je leva pa i nekako... Sreća,kažem sreća da videh kolonu i usporih tj. ispravih se... inače obično tu ulazim sa max nagibom, skoro do razdelne...ič se ne uzbudih... udri, izbole me... al' sramota, dva "bajkera"...

Juče popodne napravih krug preko Rudnika, Gružanskog jezera, KG-a... pa svratih kod kolege da pogledam nju bajk... šta reći? I ne sumnjah da je k'o nov... kao i uostalom prethodni motori... Kao i uvek gostoljubiv domaćin (i domaćica)... nisam smeo ni da gledam kolače za posluženje (izbacio sam šećer)... Prepun saveta... iz iskustva... Hvala! Slike nisu baš nešto zbog lošeg položaja Sunca ali dobro... A zvuk... reže!

Gone

Posle ove šetnje ogladnelo se,gde ćemo,nemamo pojma,naći ćemo nešto...i nadjosmo u Kaludjerski barama, Vila Tara President...ekstra hrana,cene ok,a najvažnije što je na visini pa je hladovina dok je dole u BB milion stepeni...što i kasnije otkrismo... Najeli se i odmorili pa da bežimo nazad...kad peh,malo posle BB naleteh na kamičak,kao da je prvi put ali ovaj tako oštar kao za sečivo i krk u gumu...poče da žvaće...čestitam...stanem,a van onih milion stepeni,au...izvadim onaj mali prcoljak od rezervne,nikad je nisam stavljao,turim,spustim,kad ona mekana...ajd da se vrnem da je naduvam ili okrpim bušnu...nedaleko vulkanizer Djole,nema nikoga...dalje...nedaleko nadjosmo drugog s tim što ovaj prodaje polovne gume...čiča pogleda gumu,jedva isčupa kamičak,nema krpljenja...doduvao rezervnu,a i nadje neku polovnu istih dimenzija te vratismo alu felnu na auto i tutanj...dobro je ispalo na kraju...malo udavih ali...

Juče sa autom, porodično rešili da pobegnemo od žege pa gde ćemo nego na visinu...na našu lepoticu Taru... Pauza naravno,na Kapiji Podrinja... Onda malo niže se umismo ledenom vodom... Potom ne stajemo nigde do Perućca i vidikovca,par slika da se utefteri i vozi Miško... ...do skretanja za čuveni vidikovac Banjska stena...uh smorismo i sebe i auto vožnjom po kamenom makadamu oko 6 km ne baš tako lošeg ali mora se polako,ja više prvom nego drugom...ovih 6 kao 66 ali nekako stigosmo do improvizovanog parkinga...odatle pešice oko 800 m do vidikovca po sličnom makadamu, uz na par mesta upozorenja da je ovde stanište Mrkog medveda,da hodate na vlastitu odgovornost...bla,bla...ma idi bre,šta me štrecate...nadali smo se da će biti manje raje pošto je radan dan...i bilo je,podnošljivo,mogu misliti kako je vikendom... Ali pogled za sve pare,vredi videti... p pic upload sites

A zar nije Fazeru od 2005-e crn agregat? Pre će biti 2004...crn ram, siv agregat... To znam jer se meni Fazer svidja i gledah ga ranije ali... vetar me odvratio... i alergija na insekte, jbg...

Prostije ne može biti... odviješ ta dva šrafa i samo izvučeš, ne ide to duboko... slobodno, nema se šta oštetiti...

Na sprat...nešto mi se nije išlo na tavan

Na kraju se vratih na Iriški venac na lanč...nas dva how long should i rest between workouts

E onda do zadatog cilja...Dvorca porodice Špicer u Beočinu Zanimljiva je to priča...ne baš srećna... Na obroncima Fruške gore malo iznad Novog Sada leži mesto Beočin, a u njemu Špicerov dvorac. Dvorac je izgrađen 1898. godine za imućnu porodicu Špicer- beočinske Jevreje nemačkog porekla po nacrtima velikog arhitekte Imrea Štajndla koji je projektovao zgradu parlamenta u Budimpešti. Ede Špicer je posedovao veliki udeo u akcijama beočinske fabrike cementa u to vreme. Dvorac je pored demonstracije moći velikoposednika imao za cilj da ukaže i na kvalitet cementa od kojeg je sazidana ova velelepna građevina, a koji se direktno proizvodio u njegovoj fabrici. Špicerovi su u dvorcu živeli do početka Drugog svetskog rata, kada su otišli u Nemačku gde i danas žive njihovi potomci. Za vreme rata dvorac je postao sedište nemačke komande, a potom je kroz vreme menjao funkcije od škole i biblioteke, preko kulturnog centra, rukometnog kluba i restorana… do onoga što je danas – kuća duhova, ukleti dvorac, napuštena ruina. Ede Špicer je u ovom dvorcu živeo sa svojom ženom Klarom, sinom Jonasom i ćerkom Johanom. Oni koji su posluživali porodicu ostavili su priču ili legendu kroz koju provejava zla kob… Priča kaže da je tu često boravila Špicerova ćerka kada je provodila svoje dane van Beča i Pešte. Kažu da je šetajući po vrtu i bašti sa knjigom u ruci znala da se zadrži iza, gde je nekada bio mali letnjikovac i gde je buknula ljubav izmedju nje i konjušara. Ta se ljubav nije ostvarila jer su joj roditelji branili. Po nekim kazivanjima ona se zbog nesrećne ljubavi i ubila. I danas, više od 100 godina kasnije, kod nekih meštana i dalje strah postoji. Kažu meštani da su se na njegovom tavanu gnezdili golubovi u vreme kada je u dvorcu bila smeštena škola. Mnogi nisu smeli ni kročiti u taj golubarnik, ubeđeni da su stari tavani lavirinti misterija. Možda samo gvozdeni i betonski zmajevi na fasadi dvorca znaju šta je od ovoga mit, a šta istina? la cardio for lower back pain

Dan kao stvoren za vožnju (kao )...gde ću?Zaintrigirala me priča o jednom dvorcu pa krenuh... Prva pauza od 3 minuta u Rumi... Potom do Manastira Vrdnik-Sremska (Mala) Ravanica... Манастир Врдник, познат и као Мала Раваница, један је од најзначајнијих манастира на Фрушкој гори. Године 1811, на Видовдан, када је завршена манастирска црква, у њу су пренете мошти светог кнеза Лазара. Zatim do Etno naselja Vrdnička Kula