Ako bi se ja pitao, sve nalepnice osim Honda Africa Twin bi sklonio...Nema razloga za reklamiranjem, a i deluje načičkano, osim ako nije neki rally fazon u pitanju. U tom slučaju bi uradio čitav motor u tom fazonu, nije skupo, a deluje organizovano. Inače za čitav posao oko bajka

Moj dobar drugar i majstor kod koga već godinama održavam motore. Radi sa tolikom strašću koja se retko sreće. Gomila mojih prijatelja sirom zemlje održava motore kod njega. Pored toga što uradi servis, obavezno sredi i poneku sitnicu ako zatekne nešto na motoru da nije kako treba. Uz to, servis je operaciona sala, dok jedan motor ne izadje, drugi ne ulazi. PS1. U Kraljevu je on Mile Kalčo PS2. @DarkoČa videh te kada si odlazio, u ulici pored kasarne, si prošao pored troje biciklista

Zavisi čega, onog najbitnijeg izvlači Suza.

Koristim garmin vec nekih 12-13 godina. Prvih par godina sam ludeo sa njegovim nacinom rutiranja...a onda sam, sto bi rekao jedan moj poznanik, postao "pravi garmin user". U pocetku sam rutirao, a to sada vec odavno neradim...mrzi me u neintuitivnom basecamp-u to da radim. Ova varijanta sa googlemaps bi trebalo da je dosta laksa. PS. nacin na koji garmin rutira je predmet sprdnje u moto krugovima vec godinama

Kao i obično nego, jesenas, u septembru se malo vozikah tim krajevima, pa izmedju ostalog i Skradin...ne znam da li je sada jeftinije zbog Corone, ali ulaz je kostao (Lozovac, kod Skradinskog buka) 200Kn...nama se učinilo da je bolje da to potrošimo "kod Dinka" u Starigradu...

@nikvuksa Hvala, ruta je gotovo ista kao kada ste vi išli. Takodje smo bili oduševljeni.

Baza koju planirate da završite, biće Enduro Biblija Srbije.

Ovaj sač iz rerne spremam često. Kada ga složim, nalijem vodom skoro do vrha, pokrijem folijom ali dobro zadihtujem i pečem tačno 3 sata bez otvaranja. Voda taman ispari koliko treba da se dobro spremi, a ne ostane potpuno suvo.

Šta uradi za far?

Tačno da nikada ništa nije uradjeno na ovom motoru, ne znam kako je ovako zapušten...ipak je to motor iz ovog veka.

Ovaj putopis je mnogo vise od putopis. Štivo koje daje nadu i hrabri! Drugar sa kojim sam napravio mnogo kilometara i mnogo hleba pojeo sa njim zajedno ima nepokretnu levu ruku i kraću levu nogu, a i dalje vozi i radi više nego mnogi zdravi. Otac mi nema desnu nogu, ali iznad kolena...iz ličnog iskustva sam video koliko je volje potrebno da se nastavi dalje. U tom smislu ti čestitam na svemu! Svaka čast!

Dobra...nama ova Corona zeznu Sardiniu...jbg.

Obe destinacije su baš lep izbor tokom perioda kada kod nas nema voznje. Odlično!

Ovi motori su prelepi, i sam bi ovako napimpovao stari motor, ali su ovi motori pre pimpovanja bili čitavi. Ovaj koji sam ja postavio je bio za prerade, nije bio u stanju da se zadrzi u originalnom fazonu, pa zato ide u prerade. Uzet je u zameni od tipa koji je nesto vec počeo sam da budži.

Ovo što pominjem mi je blizak drugar, stvarno su projekti u pitanju. Konkretno, za ovaj projekat je kupio čitavu R1 samo da bi skinuo vešanje, a ostatak prodao...morao je da prepravi ceo zadnji kraj od boldorke za centralni amortizer umesto 2, kompltno sredjivanje masine...Svaka prerada mu je originalna, i lepo osmišljena. A slažem se sa tobom, ako je motor u prilično originalnom stanju da je bolje raditi restauraciju u original, nego da ide u kobasice. Sad sam pozvao da ga pitam oko troskova. Ovaj motor njega kosta oko 4000€, prethodna CB1000 oko 3500...uglavnom skoro svi koje je radio su preko 3000.

Ovo su trackovi skinuti sa GPS-a 162.gpx 163.gpx 164.gpx 165.gpx 166.gpx 167.gpx 168.gpx 169.gpx 170.gpx 171.gpx 172.gpx 173.gpx 174.gpx 175.gpx 176.gpx CurrentTrackLog.gpx

Ako treba neko detaljisanje, piši.

Drugar serviser je napravio nekoliko prerada prethodnih godina preko zime, i bas kao sto kaze Yanco, svaki je bio sredjen od srafa nadalje, sa zamenom svih mogucih delova. Sto bi se reklo, napravi ga na novo. Dok su mogli ovde da se registruju, malo vozi pa proda, a posle toga posalje za Britaniju kod kuma i tamo proda. To mu dodje neka zanimacija preko zime. I sada je sredjivao jednu boldorku sa vesanjem od R1, ne znam kako ce zavrsiti. Sustina je da sve kosta dosta ako hoces da se napravi kako treba.

Skoro potpuno sam siguran da nije Motul. Pre će biti da je Eneos. Taj Yamalube sam sipao u ST dok je bila u garanciji, i nisam bio oduševljen, naprotiv. Sa tim uljem sam prvi put u životu shvatio šta znači "razbilo se ulje", do te mere da sam mislio da nešto nije u redu. Naravno, kada je sipano novo, sve je postalo u redu. Čak sam ovde jednom prilikom pitao i člana Expendable da li je Eneos u pitanju, čini mi se da je čovek rekao da su velike šanse, ali da ne može da tvrdi iz nekog razloga. Kada sam izašao iz garancije, sipam Motul 7100 i agregat mnooogo lepše radi, što opet govori u prilog tome da nije isto ulje.

Ne znam iznose ni otprilike, ali je naplatio osiguranja za par bliskih ljudi, pa se potvrdilo.

Iako mi ovo nije prvo putovanje u Tursku motorom, ovog puta je ostavilo potpuno nove utiske. Ono što se potvrdilo od ranije je tursko gostoprimstvo, nešto o čemu bi mnogi imali da nauče. Bilo ga je u izobilju gde god smo se pojavili. Ljubitelji istorije i arheologije su u Turskoj svoji na svome. Na svakom koraku su arheološki lokaliteti i tragovi nekih davnih vremena. Ishrana je autentična i ukusna. Gomila voća i povrća u ishrani, pripremljeno i servirano na najrazličitije načine, različite vrste pita sa čudnim imenima, pečene u turskim pećima na drva, nebrojeno mnogo namaza, što slanih, što slatkih…nabrajanju nema kraja. Pravi užitak za sva čula. Što se tiče vožnje, nije u pitanju prava vožačka tura, kao npr. po Alpima. Putevi su široki i pravi, magistrale su skoro kao autoputevi, planinski krivudavi putevi su pre retkost nego pravilo…ali i pored toga ima nešto privlačno u svemu tome. Cene ukupno gledajući su povoljne, gorivo je oko 1€, klopa i smeštaj su takodje jeftini, jedino je alkohol skup, čak i u prodavnici. Što se ide istočnije, doživljaj tradicionalne Turske je intenzivniji, dok zapadni deo je prilično prilagodjen zapadnim turistima. Svi smo bili prezadovoljni vremenom provedenim u Turskoj.

Iz Sofije smo se brzinski teleportovali kući uz minimalno zaustavljanje, uključujući i oblačenje kišnih odela, jer je na jednom delu puta padala kiša. Mislim da smo već oko podneva bili u Kraljevu.

Još jedan dan bliže kući. Idemo prema Grčkoj, pa preko Bugarske. Osim što smo stali u neku kafanu, da se rešimo turskih lira, ništa zanimljivo. Vreme se polako kvari i najavljuje kišu. Nije je bilo prethodnih dana, pa da popuni statistiku. Deo kroz Grčku je kratak. Od mesta Komotini, ide se u planine i vožnja postaje veoma zabavna. Sve do trenutka kada nailazimo na nepreglednu kolonu. Lagano vozimo pored kolone sve do ispred granice. Kiša samo što nije počela, čak mi se čini i da nas je poprskalo par kapi na granici. U Bugarskoj nam je ideja da preko Pamporova izadjemo na Plovdiv pa dalje do Sofije gde bi noćili. Odmah nakon granice, Garmin nas provodi jednim, ne tako dugim planinskim putem koji je on video kao prečicu. Odavno nisam prošao napuštenijim putem. Prolazimo par vrlo živopisnih mesta. U Zlatogradu se održavao neki vašar ili skup, sve je vrvelo od naroda, mada nismo imali ambiciju da se priključimo. Idući dalje, priroda je raskošno pokazivala sve svoje čari. Ovaj deo pripada Rodopima, planinskom vencu u južnoj Bugarskoj. Kako sam godinu ranije, obišao deo Rodopa, i ostao oduševljen vidjenim, sada mi se sve to samo potvrdilo. Rodopi su jedan fenomenalan region za moto turing. Imalo bi se tu par dana motati okolo. Kako se približavamo Pamporovu, našem zamišljenom mestu za pauzu za ručak, kiša je postajala sve konkretnija, pa smo uz zaštitu kišnim odelima, odlučili nastaviti dalje i kasnije pronaći neku kafanu za ručak. Planina je tokom kiše, iako predivna, delovala po malo mistično. Silazak prema Plovdivu je, iako prilično klizav po kiši, fenomenalan. Spust je kroz klisuru dok reka huči pored puta. Na svakih par kilometara je po neka etno kafana, pa se i mi nasumičnim odabirom odlučujemo za jednu. Tu smo na licu mesta raskrstili sa navikama u ishrani, stečenim u Turskoj, i širom otvorenih ruku se vratili balkanskim običajima u ishrani. Nakon obilnog ručka, ostalo je samo da se dovezemo do Sofije, gde smo noćili poslednji put na ovom putovanju. Još jedan deo uz planinsku reku, pa onda gas autoputem i za čas smo u Sofiji. Pokušali smo da uzmemo isti smeštaj kao u odlasku, ali je bio zauzet, pa smo uzeli 2 apartmana u novijem delu Sofije. U pitanju je zgrada sa apartmanima, garaža u suterenu i mala recepcija. Vrlo komforan smeštaj za pristojnu cenu. Kako je smeštaj u stambenom delu grada, veče smo proveli u apartmanu gde smo imali rekapitulaciju putovanja.

Već na doručku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kući. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga što smo želeli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kućama. Već na doručku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kući. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga što smo želeli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kućama. Krećemo bez žurbe, lagano. Ništa nije u planu za obilazak, pa smo ležerni. Čitav dan je ispred nas i kilometri se samo nižu. Put je dosta brz, pa se smenjuju periodi vožnje i odmaranja u drumskim kafanama. Cilj za večeras je Eceabat, trajektom iz Čanakale preko moreuza Dardaneli. Nekih stotinjak kilometara ispred Čanakale put prolazi kroz planinski predeo, delom sa pogledom na more u daljini, pa smo svi tu dali malo oduška. U Čanakale, stižemo tako da hvatamo trajekt koji treba da isplovi za par trenutaka. Vožnja trajektom je kratka i brzo se stiže na drugu stranu. Eceabat je veoma malo mesto, a hotel koji smo uzeli se nalazi preko puta pristaništa. U pitanju je mali porodični hotel, poznat medju bajkerskom populacijom, što svedoči mnoštvo nalepnica iz čitavog sveta. Iza hotela je nešto poput ogradjene baste gde se motori bezbedno parkiraju. Gazda hotela nam je dao preporuku za restoran koji se nalazi nedaleko. Dok smo se prikupljali ispred hotela, priključili smo se gazdi hotela koji se sa nekim prijateljom pio pivo. Ispostaviće se da je taj prijatelj, profesor istorije sa istambulskog univerziteta i napisao je par knjiga o galipoljskoj bitci. Ima li boljeg mesta za čas istorije. Tu smo se dotakli različitih tema, o svemu i svačemu, od geopolitike, do taksi na alkohol koje je uvela turska vlada. Veče smo završili u restoranu, uz dobru hranu i pivo.

Moj dobar drugar se bavi naplatama osiguranja za štete u saobraćaju, u zemlji i inostranstvu i apsolutno nije ni približno tačno da možeš sam da naplatiš iznos kao kada to radi neko ko se time bavi. Od sastavljanja oštetnog zahteva, preko toga na šta se sve ima pravo, do pozivanja na zakon i sl. Obično se ljudi iznenade na šta sve imaju pravo, a nisu mogli ni da pretpostave. Uglavnom, sa sve provizije, dobiješ više love nego kada sam pokušavaš.