Koristim garmin vec nekih 12-13 godina. Prvih par godina sam ludeo sa njegovim nacinom rutiranja...a onda sam, sto bi rekao jedan moj poznanik, postao "pravi garmin user". U pocetku sam rutirao, a to sada vec odavno neradim...mrzi me u neintuitivnom basecamp-u to da radim. Ova varijanta sa googlemaps bi trebalo da je dosta laksa. PS. nacin na koji garmin rutira je predmet sprdnje u moto krugovima vec godinama

Kao i obično nego, jesenas, u septembru se malo vozikah tim krajevima, pa izmedju ostalog i Skradin...ne znam da li je sada jeftinije zbog Corone, ali ulaz je kostao (Lozovac, kod Skradinskog buka) 200Kn...nama se učinilo da je bolje da to potrošimo "kod Dinka" u Starigradu...

@nikvuksa Hvala, ruta je gotovo ista kao kada ste vi išli. Takodje smo bili oduševljeni.

Baza koju planirate da završite, biće Enduro Biblija Srbije.

Ovaj sač iz rerne spremam često. Kada ga složim, nalijem vodom skoro do vrha, pokrijem folijom ali dobro zadihtujem i pečem tačno 3 sata bez otvaranja. Voda taman ispari koliko treba da se dobro spremi, a ne ostane potpuno suvo.

Šta uradi za far?

Tačno da nikada ništa nije uradjeno na ovom motoru, ne znam kako je ovako zapušten...ipak je to motor iz ovog veka.

Ovaj putopis je mnogo vise od putopis. Štivo koje daje nadu i hrabri! Drugar sa kojim sam napravio mnogo kilometara i mnogo hleba pojeo sa njim zajedno ima nepokretnu levu ruku i kraću levu nogu, a i dalje vozi i radi više nego mnogi zdravi. Otac mi nema desnu nogu, ali iznad kolena...iz ličnog iskustva sam video koliko je volje potrebno da se nastavi dalje. U tom smislu ti čestitam na svemu! Svaka čast!

Dobra...nama ova Corona zeznu Sardiniu...jbg.

Obe destinacije su baš lep izbor tokom perioda kada kod nas nema voznje. Odlično!

Ovi motori su prelepi, i sam bi ovako napimpovao stari motor, ali su ovi motori pre pimpovanja bili čitavi. Ovaj koji sam ja postavio je bio za prerade, nije bio u stanju da se zadrzi u originalnom fazonu, pa zato ide u prerade. Uzet je u zameni od tipa koji je nesto vec počeo sam da budži.

Ovo što pominjem mi je blizak drugar, stvarno su projekti u pitanju. Konkretno, za ovaj projekat je kupio čitavu R1 samo da bi skinuo vešanje, a ostatak prodao...morao je da prepravi ceo zadnji kraj od boldorke za centralni amortizer umesto 2, kompltno sredjivanje masine...Svaka prerada mu je originalna, i lepo osmišljena. A slažem se sa tobom, ako je motor u prilično originalnom stanju da je bolje raditi restauraciju u original, nego da ide u kobasice. Sad sam pozvao da ga pitam oko troskova. Ovaj motor njega kosta oko 4000€, prethodna CB1000 oko 3500...uglavnom skoro svi koje je radio su preko 3000.

Ovo su trackovi skinuti sa GPS-a 162.gpx 163.gpx 164.gpx 165.gpx 166.gpx 167.gpx 168.gpx 169.gpx 170.gpx 171.gpx 172.gpx 173.gpx 174.gpx 175.gpx 176.gpx CurrentTrackLog.gpx

Ako treba neko detaljisanje, piši.

Drugar serviser je napravio nekoliko prerada prethodnih godina preko zime, i bas kao sto kaze Yanco, svaki je bio sredjen od srafa nadalje, sa zamenom svih mogucih delova. Sto bi se reklo, napravi ga na novo. Dok su mogli ovde da se registruju, malo vozi pa proda, a posle toga posalje za Britaniju kod kuma i tamo proda. To mu dodje neka zanimacija preko zime. I sada je sredjivao jednu boldorku sa vesanjem od R1, ne znam kako ce zavrsiti. Sustina je da sve kosta dosta ako hoces da se napravi kako treba.

Skoro potpuno sam siguran da nije Motul. Pre će biti da je Eneos. Taj Yamalube sam sipao u ST dok je bila u garanciji, i nisam bio oduševljen, naprotiv. Sa tim uljem sam prvi put u životu shvatio šta znači "razbilo se ulje", do te mere da sam mislio da nešto nije u redu. Naravno, kada je sipano novo, sve je postalo u redu. Čak sam ovde jednom prilikom pitao i člana Expendable da li je Eneos u pitanju, čini mi se da je čovek rekao da su velike šanse, ali da ne može da tvrdi iz nekog razloga. Kada sam izašao iz garancije, sipam Motul 7100 i agregat mnooogo lepše radi, što opet govori u prilog tome da nije isto ulje.

Ne znam iznose ni otprilike, ali je naplatio osiguranja za par bliskih ljudi, pa se potvrdilo.

Iako mi ovo nije prvo putovanje u Tursku motorom, ovog puta je ostavilo potpuno nove utiske. Ono što se potvrdilo od ranije je tursko gostoprimstvo, nešto o čemu bi mnogi imali da nauče. Bilo ga je u izobilju gde god smo se pojavili. Ljubitelji istorije i arheologije su u Turskoj svoji na svome. Na svakom koraku su arheološki lokaliteti i tragovi nekih davnih vremena. Ishrana je autentična i ukusna. Gomila voća i povrća u ishrani, pripremljeno i servirano na najrazličitije načine, različite vrste pita sa čudnim imenima, pečene u turskim pećima na drva, nebrojeno mnogo namaza, što slanih, što slatkih…nabrajanju nema kraja. Pravi užitak za sva čula. Što se tiče vožnje, nije u pitanju prava vožačka tura, kao npr. po Alpima. Putevi su široki i pravi, magistrale su skoro kao autoputevi, planinski krivudavi putevi su pre retkost nego pravilo…ali i pored toga ima nešto privlačno u svemu tome. Cene ukupno gledajući su povoljne, gorivo je oko 1€, klopa i smeštaj su takodje jeftini, jedino je alkohol skup, čak i u prodavnici. Što se ide istočnije, doživljaj tradicionalne Turske je intenzivniji, dok zapadni deo je prilično prilagodjen zapadnim turistima. Svi smo bili prezadovoljni vremenom provedenim u Turskoj.

Iz Sofije smo se brzinski teleportovali kući uz minimalno zaustavljanje, uključujući i oblačenje kišnih odela, jer je na jednom delu puta padala kiša. Mislim da smo već oko podneva bili u Kraljevu.

Još jedan dan bliže kući. Idemo prema Grčkoj, pa preko Bugarske. Osim što smo stali u neku kafanu, da se rešimo turskih lira, ništa zanimljivo. Vreme se polako kvari i najavljuje kišu. Nije je bilo prethodnih dana, pa da popuni statistiku. Deo kroz Grčku je kratak. Od mesta Komotini, ide se u planine i vožnja postaje veoma zabavna. Sve do trenutka kada nailazimo na nepreglednu kolonu. Lagano vozimo pored kolone sve do ispred granice. Kiša samo što nije počela, čak mi se čini i da nas je poprskalo par kapi na granici. U Bugarskoj nam je ideja da preko Pamporova izadjemo na Plovdiv pa dalje do Sofije gde bi noćili. Odmah nakon granice, Garmin nas provodi jednim, ne tako dugim planinskim putem koji je on video kao prečicu. Odavno nisam prošao napuštenijim putem. Prolazimo par vrlo živopisnih mesta. U Zlatogradu se održavao neki vašar ili skup, sve je vrvelo od naroda, mada nismo imali ambiciju da se priključimo. Idući dalje, priroda je raskošno pokazivala sve svoje čari. Ovaj deo pripada Rodopima, planinskom vencu u južnoj Bugarskoj. Kako sam godinu ranije, obišao deo Rodopa, i ostao oduševljen vidjenim, sada mi se sve to samo potvrdilo. Rodopi su jedan fenomenalan region za moto turing. Imalo bi se tu par dana motati okolo. Kako se približavamo Pamporovu, našem zamišljenom mestu za pauzu za ručak, kiša je postajala sve konkretnija, pa smo uz zaštitu kišnim odelima, odlučili nastaviti dalje i kasnije pronaći neku kafanu za ručak. Planina je tokom kiše, iako predivna, delovala po malo mistično. Silazak prema Plovdivu je, iako prilično klizav po kiši, fenomenalan. Spust je kroz klisuru dok reka huči pored puta. Na svakih par kilometara je po neka etno kafana, pa se i mi nasumičnim odabirom odlučujemo za jednu. Tu smo na licu mesta raskrstili sa navikama u ishrani, stečenim u Turskoj, i širom otvorenih ruku se vratili balkanskim običajima u ishrani. Nakon obilnog ručka, ostalo je samo da se dovezemo do Sofije, gde smo noćili poslednji put na ovom putovanju. Još jedan deo uz planinsku reku, pa onda gas autoputem i za čas smo u Sofiji. Pokušali smo da uzmemo isti smeštaj kao u odlasku, ali je bio zauzet, pa smo uzeli 2 apartmana u novijem delu Sofije. U pitanju je zgrada sa apartmanima, garaža u suterenu i mala recepcija. Vrlo komforan smeštaj za pristojnu cenu. Kako je smeštaj u stambenom delu grada, veče smo proveli u apartmanu gde smo imali rekapitulaciju putovanja.

Već na doručku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kući. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga što smo želeli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kućama. Već na doručku, konstatovali smo da je ovo prvo jutro povratka kući. Sve do sada, ispred nas je bilo puno toga što smo želeli i planirali da obidjemo i posetimo, a od ovog trenutka, polazimo nazad svojim kućama. Krećemo bez žurbe, lagano. Ništa nije u planu za obilazak, pa smo ležerni. Čitav dan je ispred nas i kilometri se samo nižu. Put je dosta brz, pa se smenjuju periodi vožnje i odmaranja u drumskim kafanama. Cilj za večeras je Eceabat, trajektom iz Čanakale preko moreuza Dardaneli. Nekih stotinjak kilometara ispred Čanakale put prolazi kroz planinski predeo, delom sa pogledom na more u daljini, pa smo svi tu dali malo oduška. U Čanakale, stižemo tako da hvatamo trajekt koji treba da isplovi za par trenutaka. Vožnja trajektom je kratka i brzo se stiže na drugu stranu. Eceabat je veoma malo mesto, a hotel koji smo uzeli se nalazi preko puta pristaništa. U pitanju je mali porodični hotel, poznat medju bajkerskom populacijom, što svedoči mnoštvo nalepnica iz čitavog sveta. Iza hotela je nešto poput ogradjene baste gde se motori bezbedno parkiraju. Gazda hotela nam je dao preporuku za restoran koji se nalazi nedaleko. Dok smo se prikupljali ispred hotela, priključili smo se gazdi hotela koji se sa nekim prijateljom pio pivo. Ispostaviće se da je taj prijatelj, profesor istorije sa istambulskog univerziteta i napisao je par knjiga o galipoljskoj bitci. Ima li boljeg mesta za čas istorije. Tu smo se dotakli različitih tema, o svemu i svačemu, od geopolitike, do taksi na alkohol koje je uvela turska vlada. Veče smo završili u restoranu, uz dobru hranu i pivo.

Moj dobar drugar se bavi naplatama osiguranja za štete u saobraćaju, u zemlji i inostranstvu i apsolutno nije ni približno tačno da možeš sam da naplatiš iznos kao kada to radi neko ko se time bavi. Od sastavljanja oštetnog zahteva, preko toga na šta se sve ima pravo, do pozivanja na zakon i sl. Obično se ljudi iznenade na šta sve imaju pravo, a nisu mogli ni da pretpostave. Uglavnom, sa sve provizije, dobiješ više love nego kada sam pokušavaš.

Hotel (Ladies Beach Residence) za večeras smo rezervisali u Kušadasiju. Lep, na plaži, garaža, trebalo bi da je sve OK. Na kraju je ispalo i više od toga. Opet na scenu stupa Nata. Mi smo rezervisali nekoliko soba, pa je Nata neobavezno pitala da li ima nešto sa pogledom na more. Ponudili su joj 2 penthausa bez doplate, a kada su ih vodili da im pokažu, zamolili su ih da ne vrište. Kada smo i mi stigli iz garaže, nismo mogli da verujemo kakvi i koliki su apartmani. Spavaće sobe su poput garsonjere sa delom koji glumi dnevni boravak i kupatilom koje je veličine sobe. Dnevni boravak sa kuhinjom i trpezarijom je toliki da možete da se dovikujete sa kraja na kraj. Sve vreme smo se pitali ko je ciljna grupa gostiju. Iako su ogromni i deluju dosta luksuzno, suština je ipak malo drugačija. Bilo kako bilo, komfor koji nam je ponudjen je bio mnogo više od onoga što nam treba i što smo platili. Svi smo se razišli, svako na svoju stranu. Mi smo uhvatili dolmuš koji je prolazio i otišli do centra da malo prošetamo. Kušadasi je veliki turistički grad. Prilično je lepo uredjen. Šetnja centralnim gradski ulicama, neki doner i slatkiš, pa hvataj ponovo dolmuš za povratak u hotel. Veče smo proveli na terasi hotela, uživajući u pogledu uz po neko piće.

Probudio me je poznati zvuk gorionika iz balona za letenje. Svi smo čekali doručak sa strepnjom. Sva sreća pa je po nešto moglo i da se pojede. Danas idemo do Efesa. Nema mnogo kilometara, i put nije preterano zanimljiv. Na izlasku iz arheološkog lokaliteta se parkiramo i uzimamo kočiju da nas odvede do ulaska, jedno 3-4 kilometra dalje, tako da se kroz stari grad Efes hoda nizbrdo do izlaska. U Efesu sam bio pre jedno petnaestak godina i tada je ostavio baš poseban utisak. Sada isto tako. Grad koji je tada imao glavnu ulicu od oko 2 kilometra, uz to sa mnogo očuvanih detalja, ne ostavlja ravnodušnim nikoga. Posebno je očuvan prednji zid biblioteke. U to vreme sve civilizacije su imale velike biblioteke u kojima su se čuvala sva moguća znanja. To je bio jedan od načina da se pokaže moć. Kuća Device Marije je u blizini, pa kas smo tu hajde da i to obidjemo. U pitanju je jedna mala kućica koju prati, u najmanju ruku, neobična i pitanje koliko istinita priča. Niko od nas nije pokupio bilo kakav utisak na ovom mestu. Sve je delovalo kao klasični zamka za turiste.

Doručak u hotelu je bio…pa baš nesvakidašnji. A sve to zahvaljujući malom nesporazumu. Kada su prvi od nas došli na doručak, konobar verujem nije razumeo, pa nam je servirao a la card doručak umesto predvidjenog uz noćenje. To je podrazumevalo iznošenje svega i svačega, u nekoliko krugova,da ni sam ne bih mogao da nabrojim. Kako se ko priključivao, to je nastavljeno. Kada je hteo da naplati, mi smo rekli da imamo doručak uz noćenje, pa je nastao nesporazum. Tu je uletela Nata, glavni pregovarač u ekipi, i ispregovarala da za sitnu doplatu dobijemo ovaj raskošni umesto regularnog doručka. Od Fethyie-a smo se odmah otisnuli u planinu. Odlična vožnja i prelepi predeli. Prvi deo puta je solidna magistrala, užitak za vožnju. Nakon prevoja, put se sužava i deluje kao nekadašnji planinski put, sa starim asfaltom u ne baš zavidnom stanju. Ubrzo izlazimo na glavni put i hitamo prema Pamukalama. Prvo smeštanje u hotel, pa odmah na Pamukkale. Hotel je zasigurno najlošiji na citavom putovanju. Hotelski kompleks je na odličnom mestu, baš lepo zamišljen, i verovatno je bio i dobar kada je napravljen, ali je sada daleko od toga. Apsolutno svaka moguća stvar je za renoviranje i zamenu. A tek kako je izgledala kafa…kao da je neko oprao noge. Šlag na tortu čini gazda hotela koji ide okolo i priča tako što galami. Cilj nam je kupanje u Kleopatrinom bazenu. Plaća se jedna karta za ulazak u čitav kompleks Hierapolis-a, u okviru koga su arheološki lokaliteti, poznate bele stene sa kojih se sliva voda, i poseban deo gde je prirodni bazen sa toplom vodom za koji se posebno kupuje karta. Mi smo kroz čitav kompleks samo malo prošetali i otišli na kupanje u toploj vodi. Nije baš jeftino da se kupe obe karte, čini mi se oko dvadesetak eura, ali vredi svaki dinar. Bazen ima prirodni oblik, pun je antičkih stubova ispod vode, boja je tamno plava i prozirna, a u delu gde izvire topla voda je veća temperature, i to dosta negu u ostatku bazena. U vodi smo ostali bukvalno do zatvaranja bazena, izašli smo medju poslednjim gostima. Uveče nam je ostalo snage da odemo do nekog bara na pivo.