Svaka acst momcima!

Sledeci cilj je jezero Iseo. Lagano ulazimo u zaledje ovih gradica i vozimo se dobrim krivudavim putevima na kojima skoro da nema saobracaja. Put koji vodi pored reke uskoro se penje u planinu i tu dolazimo do prvog prevoja, Passo Cento Croci. Posto silazak sa prevoja vodi u ravnicu prema jezeru, ispred Parme izlazimo na autoput i kasno popodne dolazimo do gradica Iseo na istoimenom jezeru. Malo smo potrazili smestaj, ali odlucujemo da probamo da nadjemo kamp i vidimo da li ima bungalova. Nalazimo tri fenomenalna kampa, svi u redu jedan do drugog, i u poslednjem nalazimo drveni bungalov na par metara od obale jezera, 35E. Uvece odlazimo u obilazak peske. Grad nam se veoma svideo.

20.05.2010. Odmah posle dorucka, krenuli smo prema Cinque Terre, nacionalnom parku od pet gradova na strmoj obali Ligurijskog zaliva. Odlucili smo da posetimo dva. Iznad luke La Spezia put pocinje da vijuga iznad mora i ispred nas se vidi prvi od tih gradica, Riomagiorre. Strmim putem spustamo se do ulaska u grad, gde se parkiramo i u obilazak idemo peske. U sustini citav grad se satoji od jedne ulice koja se spusta do mora i nekoliko redova zgrada na bocnim padinama. Sve izgleda veoma simpaticno. Povratak je malo tezi, penjemo se uzbrdo. Opet voznja krivudavim putem do sledeceg grada koji smo posetili, Vernazza. Parking se ovog puta nalazi dosta izvan grada, ali mi dobijamo mogucnost da sidjemo motorom sve do ulaska u grad i parkiramo se na parkingu za stanare. Od prvog pogleda, ovaj gradic ostavlja neki poseban utisak. Glavna ulica vodi do mora, gde se nalazi mali trg i marina. Sve zgrade su ofarbane zivopisno i to daje poseban smek citavom gradu. Inace, za sve one koji mogu malo vise vremena da posvete poseti Cinque Terre, svih 5 gradica spojeni su pesackim stazama sa pogledom na more, kao i vozom, a stanice se nalaze vrlo diskretno ukomponovane u ambijent ovih gradica.

Ja sad stigao kuci, bilo lepo, ja se proveo extra!

Imam na motoru Conti Trail Atack... Jos pre nego sto sam ih stavio, citao sam na raznim forumima da prednja guma trese na 60km/h i ispod toga. Uprkos tome, na Dolomitima sam video da mnogo nemackih vozaca vozi tu gumu i odlucio sam se da je kupim...I meni se pogodio komad koji trese, i to dosta. Znam da nisu svi primerci takvi, ali isto tako znam i dosta koji jesu. Osim toga, guma nije losa, u nekoj ostrijoj voznji 80-150km/h, ponasa se dobro, prati zadatu putanu, ima odlican grip...ali sve ovo ne vazi kad se vozi sporije, npr. na planinskom putu. Jos ako je mokro, osecaj nesigrnosti je dodatno izrazen. Inace, prenja guma je Made in Korea, a zadnja Made in Germany. Mozda je to odgovor na neujednacen kvalitet prednje gume.

Lepo putovanje! I jos GP!

Kisa je prestala u trenutku kad smo sa broda ugledali Livorno, a na obali nas je docekalo sunce. Posto je brod stizao kasno popodne, nije bilo vremena da nastavimo dalje, pa smo odlucili da u obliznjoj Pisi nadjemo smestaj. Otisli smo do Pise, nekih 20-ak km, obisli krivi toranj i nasli hotel, 70E/BB. Uvece smo malo prosetali kroz grad. Tipican toskanski gradic, pun studenata, cak po malo prljav. Ko je bio u Pisi, a nije pridrzavao toranj da ne padne, kao da nije bio...

19.05.2010. Jutro je suncem obasjalo kamp. Tog dana smo samo trebali stici do Bastie i ukrcati se na ferry za Livorno. Vec kad smo posli, pocelo je da se oblaci. Imali smo delic poznatog puta do St. Florenta. Malo smo napravili pauzu na trgu. Odatle smo preko jednog prevoja dosli u Bastiu. Prosli smo ulicama Bastie. To je najveci grad na Corsici. Centralni trg u Bastiji je stvarno imresivan. Dok smo ga obisli, pocelo je da se oblaci i da duva vetar pa sam predlozio da se spustimo u luku i sacekamo ukrcavanje da bi imali gde da se sakrijemo ako pocne kisa. Naravno, cim smo dosli u luku poceo je pljusak. Pogled na Bastiu sa broda. Citav grad je rasut po okolnim brdima. Izgleda veoma zanimljivo. Sigurno bi sve te boje delovale mnogo zivlje i lepse da su obasjane suncem. Korzikanska zastava na pramcu broda. Inace, korzikanci su vrlo ponosan narod i pricaju korzikanskim jezikom, koji je neka mesavina francuskog i italijanskog jezika.

@ Marokanac Kako mi je samo bilo zao kad ste izgubili/obrisali slike sa Corsice kad ste vi bili, a ja planirao da idem... U svakom slucaju, i ja planiram opet da se vratim.

Vredelo je truda!

Auuu.... Sta reci osim BRAVO!

Corte je zivopisno planinsko mestasce i prilicno je zivo. Nekadasnji glavni grad Corsice. Iskoristili smo priliku da kupimo neke sitnice na poklon. Ipak stizemo da u toku dana pronadjemo kamp koji smo hteli i iznajmljujemo bungalov, 43E. Razlog je bio da u bungalovu, apartmanu spremimo neku kuvanu klopu, posto smo prethodnih dana uglavnom jeli sendvice. Ali tu krece potraga za marketom gde bi kupili namirnice. Jednostavno ga nema nigde. Na kraju smo otisli do samog ulaska u Calvi. Presrecni sto cemo kupiti sve sto nam treba, samo sto smo usli, cujemo sa razglasa da imamo jos pet minuta jer se market zatvara. Kupujemo na brzinu i shvatamo da greska koju smo napravili u dolasku u kamp, izasavsi na jedan deo brzog puta umesto kroz planinu, i nije greska jer bi zakasnili u nabavku i ostali bez klope. Kamp se nalazi skoro na samoj plazi.

18.05.2010. Sutradan nam je spremila dorucak u svojoj trpezariji. Probali smo dzem od mandarina i kivija koji ona sprema. Dobili smo savete oko rute kojom smo taj dan zeleli da idemo, i jedan limun na poklon iz njenog dvorista. Nikada u zivotu nisam video toliko veliki limun. Nastavili smo putem koji vodi kroz selo u planine. Taj dan je bas bio pogodak sto se tice puteva i predela. Citavo vreme smenjivali su se razliciti predeli i mestasca. Plan je bio otici sa istocne obale na zapadnu bas kroz sredinu ostrva, pa glavnim putem do Cortea, i na kraju ako stignemo cak do severa ostrva, blizu Calvija, da potrazimo bungalov u jednom kampu koji smo videli pre dva dana. Prvi deo puta je po malo podsecao na neke nase predele. Posle toga smo isli kanjonom reke Golo, pa na vidikovac. Posle toga smo se preko planinskih puteva spustili na obalu mora. Vreme je za pauzu. Onda sam pustio Garmina da me izvede na glavnu magistralu za Corte. Taman kad sam poceo da sumnjam da sam se polakomio, mi smo bili na pravom mestu, i to jos ispred marketa koji radi. Prvo pogodno mesto pored puta i rucak moze da pocne.

Dalje nas put vodi istocnom obalom. Izlazak iz Bastie je pravac od jedno 20km nalik na autoput kroz industrijsku zonu. Plan nam je uskoro naci neki smestaj posto je vec vece. Svratili smo u par kampova trazeci neki bungalov, ali bez uspeha. Imao sam jedan tip, waypoint, koji su mi dali poznanici iz Hrvatske, mesto gde su oni nocili kad su bili na Corsici. Naravno, Garmin me je malo prosetao. Odveo me je malo dalje od snimljene pozicije-waypointa koji sam dobio. Posto sam ipak uspeo da nadjem trazeno mesto, i ja sam snimio poziciju da bih kod kuce obe pozicije pogledao u Map Sourceu. Pozicija koju sam ja snimio, bila je kod hotela, a ona koju sam dobio, bila je mozda kilometar dalje. Ovo slicno mi je ponovio i u Sloveniji, kasnije. Hotel je izgledao prekrasno, kao iz bajke. Medjutim, gazdarica mi je rekla da nema mesta. To je znacilo, trazenje novog smestaja po dosadnoj istocnoj obali. U poslednjem trenutku, setio sam se da pitam gazdaricu za preporuku, dobio sam vizit kartu i objasnjenje. OK, idemo da nadjemo novi smestaj. Vec nam se ucinilo da ga necemo naci. Tumarali smo seoskim putem, doduse uredjenim. Kad smo vec bili blizu da odustanemo, jer trazenog smestaja nema, a isto tako nema nikoga da pitamo, ugledah tablu sa imenom. Tu smo. Uzak put je vodio strmo u dvoriste. Nisam bio siguran da li je upste dobra ideja, ovako natovaren, tako strmim putem silaziti po mraku, ali neki unutrasnji glas me je terao da probam. I bingo! Ispred nas se ukazuje hacijenda kao iz bajke. Prelepo dvoriste pored recice. Ovo je najromanticnije mesto gde smo nocili na citavom putovanju. 60E/BB. Gazdarica je nemica, zivi tu sa porodicom i u Nemacku retko ide. Kako i ne bi kad zivi u ovakvom raju.

Od St. Florenta krecemo u obilazak Cap Corsea. Put vijuga stenovitom obalom iznad mora. Smenjuju se prelepa kamena sela. Sve vreme boravka na Corsici, uobicajeno je da vidite oldtajmere od kojih staje dah. Dok smo pili kafu ispred nas je prosla Alpina s kraja 70-ih i bas sam pomislio kako je ovo retko da se vidi. Nedugo zatim, prosla je jos starija. Imao sam utisak da se vozi po lokalu kao bilo koji drugi auto. Na vrhu poluostrva je mnostvo vetrenjaca. Ipak je i vetar zastitni znak Corsice. Suprotna strana je dosta pitomija i put je bas uz more. Jedno za drugim, nizu se mestasca sa malom marinom. Idemo prema Bastiji. Posto prolazimo kroz Bastiu, planirao sam da kupimo kartu za ferry, dva dana unapred. Vec sam znao da nije dobra ideja kupovati na dan putovanja. Tako se i ispostavilo na salteru. Kad sam zatrazio kartu, prodavacica mi je rekla da nema jer su sva mesta za motore popunjena, ali kad sam rekao da mi treba tek za dva dana, sve je bilo u redu.

17.05.2010. Naredni dan smo imali malo vise srece u potrazi za marketom. Nalazimo ga vec na samom izlazu iz grada. Kupujemo namirnice koji cemo da pojedemo na nekom lepom mestu pokraj puta. Idemo prema Calviju. Put ide obroncima planine koja se se svojom nepristupacnom obalom survava u more. Nailazimo na vidikovac, idealno mesto za dorucak. Jos neki prevoj, malo dobrog, malo loseg puta i eto nas ispred Calvija. Tu smo malo skrenuli sa puta. Na vrhu brda je crkva sa prelepim pogledom na Calvi. Calvi je simpatican gradic na severu Corsice. Iskoristili smo priliku da se opustimo na rivi pored mora. Laganica. Idemo dalje prema Cap Corseu, poluostrvu na severu Corsice. Naravno, usput prelazimo jos po neki prevoj, uzivamo u voznji. St. Florent Sipamo gorivo u St. Florent. Uobicajena slika sa pumpi na Corsici, mnostvo motora.

Krecemo dalje. Ubrzo put izlazi na obalu i vijuga uz more. Iza jedne krivine, nailazimo na plazu i beach bar pored puta. Pauza. Ne zurimo nigde. Tu malo gledamo kartu koju sam kupio odmah prvi dan u Bonifacciu. Izgleda da dobacujemo do Porta. Ispred Porta, put se suzava i prolazi kroz oblast crvenih stena sa vidikovcem, Les Calanche. Pogled i citava okolina deluju impresivno, ali foto aparat ne moze da docara ni delic svega toga. Spustamo se u Porto. Vec na ulasku vidimo dobar kamp i svracamo da pitamo za bungalove. Cena je 58E sa posteljinom. Odlucujemo da sidjemo u grad i vidimo da ima pregrst hotela za 50E/nocenje za dvoje, pa se za jedan takav odlucujemo. Zapravo, citav gradic su skoro sve sami hoteli, mali, porodicni. Ovo mestasce je na nas ostavilo jak utisak. Malo je i neverovatno uredjeno do najsitnijeg detalja. Sa jedne strane grebena je plato oko koga su smesteni hoteli, a sa druge strane grebena, planinska reka se uliva u more. Preko reke je lucni most koji vodi na drugu stranu gde je mala marina i plaza.

Lagano napustamo metodu planinica-krivinica, izlazimo na glavni put i dolazimo u Ajaccio. Jos na samom ulasku u grad, radujemo se marketu, jer smo videli putokaz. Ali ovoga puta bezuspesno jer ne radi. Od ovog trenutka, temperatura je pocela da podseca na leto. Grad vec u startu ostavlja impresivan utisak. Pruza se u krug oko zaliva i prilicno je veliki za ostrvske uslove. Poznat je po tome sto se u tom gradu rodio Napoleon Bonaparta. Medjutim, koliko sam uspeo da primetim, tome se ne pridaje neki poseban znacaj. Mislio sam da ce, bar neko napraviti dobar posao, sa prodajom onih poznatih Napoleonovih kapa-sesira turistima. Ali nista od svega. Mi smo tu u suvenirnici napunili bateriju foto aparata, popili pice, malo prosetali...

Sa prevoja idemo nekakvom zamisljenom putanjom. Svracamo u jedno od poznatijih sela na Corsici, Zonza. Temperatura koja se na prevoju prilicno spustila, vrlo kolebljivo se vraca u normalu. Predeli oko nas su vrlo lepi. Put je uglavnom mokar jer je kisica upravo prosla. Prolazimo kroz jos jedno zivopisno selo, Aulene. Steta sto ga zaticemo mokrog, posle kise. Sledece mesto na nasem putu je Zicavo. Put nas vodi preko ogoljene planine jako uskim i losim putem, i naravno, sa gomilom zivotinja na putu. Na vrhu prevoja se radi put tako da asfalt ni ne postoji. Ubrzo dolazimo u Zicavo, jos jedno tipicno Corsicansko selo. Puno kamenih kuca na obroncima i crkva u sredini.

Svaka cast! Lepo i duhovito! Bas dobro!

16.05.2010. Predivno jutro. Plan je preci cuveni Bavella pass i poznatom metodom planinica-krivinica preci sa istocne na zapadnu obalu pa uz more severno dok se moze. Prvi deo puta je uz more. Svracamo na prvu plazu na koju smo naisli. Ubrzo skrecemo na put koji vodi na prevoj. Priroda je sve lepsa, a temperatura sve niza. Prolazimo jednu grupu nemaca na motorima. Ubrzo ih vidim u retrovizoru, pustam ih da me prodju i vec na sledecoj serpentini jedan od njih sa Varaderom pada. Na srecu bez posledica i po njega i po motor. Uspon na Bavella pass je fenomenalan. Medjutim, u nasem slucaju, bas pri samom vrhu pocinje magla.

U Porto Vecchiu smo se malo promuvali i vec je bilo dobro posle podne. U medjuvremenu, kisica opet pocinje da sipi i mi odlucujemo da potrazimo hotel, a odlazak u planine ostavimo za sutra. Posto smo setajuci gradom videli da su restorani neobicno skupi, idemo do marketa da kupimo nesto za klopu. Tu nastaje prava misterija, koja traje sve vreme dok smo na Corsici. Marketi ne postoje. Nigde. Ni jedan. Posle mnogo trazenja, lutanje, odlaska na obilaznicu u potrazi za bilo kakvim mega marketom, na ulasku u grad sa jedne strane, vidimo parking trznog centra i konacno, na cilju smo. Posle nabavke odlazimo u hotel. Pre ovog, obisli smo nekoliko hotela i svi su bili dosta skupi. Ovaj smo platili 85E/BB za dvoje. Samo jedan je bio jeftiniji, ali je izgledao dosta jadno. Uvece smo prosetali. Stari deo grada je na brdu, a u podnozju je marina i noviji deo grada. Inace, Porto Vecchio je na nas ostavio najslabiji utisak sa citave Corsice. Na Corsici se odrzavao nekakav turisticki moto rally, gde ucesnici citaju road book-ove, tj pokusavaju da pronadju pravi put. Posmatrajuci ovu grupu koja je zastala ispred naseg hotela, to ni malo nije lak zadatak.

Na trajektu pocinje da pada jaka kisa pracena vetrom. Neveliki brod se jako ljulja na talasima. Pitam se kako ce nas vreme docekati na Corsici. Vec sa broda, pocinje da se vidi Bonifaccio i njegov stari grad, cije zgrade vise sa visoke litice nad morem. Docekuje nas lepo vreme, praceno malo jacim vetrom. Kasnije sam saznao da je upravo taj vetar, jedan od zastitnih znakova Corsice. Prvi utisak, koji sam imao kad smo se iskrcali, je da ima toliko puno bikera sa svih strana sveta. Parking u marini, kao i onaj na starom gradu, prepuni su motora svih vrsta. Malo smo obisli stari grad, Bonifacio. Sa litice nad kojom stoje zgrade, pruza se neverovatan pogled. Parking za motore u starom gradu. Imali smo plan da dodjemo do Porto Vecchia, pa odatle u planine.Prvi deo puta je vodio uz more. Vetar je duvao toliko jako da sam imao utisak da ce da nas preturi. Kad smo se odvojili od mora, uzivanje je moglo da pocne.

15.05.2010. Kisa je padala tokom cele noci. U Olbiu smo stigli vrlo rano, vec oko 6.30 i docekali puste, neprobudjene ulice okupane sitnom kisicom i prilicno hladno vreme. I mnogo motora spremnih za iskrcaj. Trajekt za Corsicu smo imali iz male luke, Santa Teresa Galura, do koje smo imali oko 85km. Da je bilo lepse i toplije vreme, imali bismo malo vise volje da barem malo osetimo cari Sardinije, ali ovako, samo smo prosli planiranom rutom. Iza tmurnog jutra nazirali su se fenomenalni predeli prosarani odlicnim krivudavim putevima. Vec oko 8.30, stigli smo u port da kupimo kartu za Corsicu. Tu nastupa prvo iznenadjenje, karte za motore za prvi trajekt u 10.00 su prodate i moramo da cekamo sledeci u 11.00. Pogledam na dokove i nigde ni jednog motora, ali ubrzo pocinje da se formira kolona za ukrcavanje. Luka u Santa Teresa Galuri, gradic je malo iznad na brdu.

Izlaz iz Pompeje je predvidjao da omirisemo gradsku guzvu, jedno krivo skretanje, jedno uspesno vracanje na pravi put i idemo dalje. Ovde sam se ja ponasao kao „pravi Garmin user“ tako sto sam ignorisao njegove predloge za put do Civitaveccie. Ovaj deo puta, potpuno je poludeo i sve vreme je predlagao neku toliko suludu rutu, koja je u jednom trenutku isla sa obale Tirenskog preko obale Jadrnaskog mora do Civitaveccie. A vrhunac njegovog ludila je nastupio na petlji za iskljucenje sa kruznog autoputa oko Rima. Istu ovu rutu sam ukucao, kad smo se vratili, u Map source i predlozena ruta je bila potpuno OK, bas ona kojom smo isli, tako da mi je njegovo ludilo ostalo totalna misterija. Tog dana sam, na pumpi izmedju Barija i Napulja, iskusio potencijanu mogucnost prevare dok sam sipao gorivo. Dao sam novcanicu od 100E da bih platio gorivo, pumpadzija mi je vratio kusur do 50E i napravio malu pauzu da vidi da li cu u brzini da strpam pare u dzep. Posto sam bio obazriv, sa ispruzenom rukom sam cekao ostatak para, pa sam dobio nazad jos 50E. Naravno, ovo se dogodilo narednih dana jos nekoliko puta i potvrdilo moju sumnju da je u pitanju bila potencijala prevara po sistemu APP(ako prodje prodje). Na ulasku u Civitavecciu, pocela je kisica, koja se neckala citavo vece do polaska. Luku smo lako nasli, ali zgradu sa salterima za podizanje karata, jedva. U okviru luke se nalaze razdvojeni dokovi za ukrcavanje, stara marina za ribarske brodove sa ribljom pijacom, kruzni tok sa gomilom izlaza, naplatna rampa za izlaz sa autoputa, gomila putokaza, informacija...A u luci, svasta zanimljivo... Na kraju smo se, uz par napravljenih prekrsaja, ipak snasli. Brod na koji smo se ukrcali je izgledao impozantno i kabina je bila odlicna. Jedino je kisa koja je napolju padala malo kvarila utisak. Civitaveccia sa broda