Uhhh...pa vec posle ovakvog predstavljanja mi nije dobro... Vas dvoje ste mi sinonim za ljude koji znaju zasto i kako! Svaka vam cast!

Penzija kakvu bi pozeleo svaki biker! Svaka cast na turi, citacu putopis sa uzivanjem!

Sve ovo sto kazes je tacno, ali nisam hteo preterano time da se bavim jer su to sve podaci koji postoje na zvanicnom site-u. Sto se tice trka, nema se utisak kao dok gledas kruzne trke...svi prate trke preko radija...trkace za celu trku vidis 4 puta da prolete pored tebe i to je sve. Mnogo bitnija stvar na IOM od samog rezltata, za nas koji tamo uspemo da se pojavimo jednom, u odnosu na one koji dolaze redovno, je ukupna atmosvera na ostrvu. Sa trkacima nismo razgovarali i slikali se jer nije bilo previse vremena, bili smo samo 3 dana na ostrvu, a treba videti mnogo toga...inace za sve to bi moglo da se bude 10-ak dana bez problema.

Nije ti se nesto svidelo u Rumuniji po snegu...

I ja koristim EBC sinter napred, organic pozadi...po preporuci Goodridge.

U jednom trenutku, dolazimo do skretanja na put koji ide paralelno sa italijanskom granicom sve do Villach-a. Predeli kroz koje taj put prolazi, kao i kvalitet samog puta se toliko menjaju svakog trenutka, da je nemoguce ispratiti da li se vozis izmedju pasnjaka sa prelepim pogledom, kroz gustu sumu ili klisurom reke, a kvalitet puta varira od brze magistrale do uzanog lokalnog puteljka sa valovitim asfaltom. Dan je vec odmicao, a trebalo je potraziti neki smestaj. Prolazimo kroz Villach, pitamo na nekim mestima, ali nista sto bi nam bilo prihvatljivo. Odlucujemo da idemo do Faaker See-a, jos od posete Harley davidson mitinga znamo da ima dosta smestaja. Ubrzo nalazimo smestaj (80€ B&B/ 3 osobe) u prelepoj prirodi. Zena koja nas vodi do sobe prica srpski, iz Bosne je i kaze nam da gazda takodje prica dobro srpski jer su mu mnogi radnici iz ex-YU.

Silazak sa ovog prelaska iz Italije u Austriju nas je pocastio voznjom kroz jednu od najlepsih dolina kojima sam se vozio, Defereggen valley. Na zalost, toliko smo se zaneli u uzivanju, tako da nemamo apsolutno ni jednu fotku. Posle Lienz-a, biramo voznju uskim putem koji spaja planinska sela i sa koga se pruza predivan pogled.

Priblizavamo se granici sa Austrijom. Kisa se nesto misli da li da pada ili ne. Za prelazak smo odabrali najmanji od najmanjih puteva, prevoj Staller Sattel (Passo Stalle). U podnozju se nalazi jezero Antholzer See (Lago di Anterselva). Tik iza jezera nailazimo na cudan znak koji oznacava deo sata u kome je dozvoljen prelaz u pravcu prema Austriji. U ovom slucaju je to bilo od 30-45 minuta. Nema potrebe da kazem da smo se ispred znaka zaustavili u 46. minutu. Odmah mi je bilo jasno da treba da cekamo dugo, ali sam to lako i potvrdio u razgovoru da prvim autom koji se zaustavio. Vracamo se do jezera i na samoj obali pravimo piknik. U ovako divnom okruzenju, vreme prolazi i brze nego sto smo se nadali. Put do vrha prevoja se vozi u koloni, svih onih koji su sacekali pravi trenutak. Put je toliko uzak da nema sanse da se obidje automobil. Na vrhu pauza, sve je mokro od kise, i malo snega pored puta. Sa Austrijske strane je jedno malo jezerce, Obersee. Sve deluje dosta hladno, kao da smo na vecoj visini.

Na samom silsaku trazimo mesto da napravimo pauzu. Na jednoj krivini ispred nas se pojavljuje hotel sa odlicnom terasom, pa resismo da tu svratimo, po sistemu "sta kosta da kosta"...medjutim cene su i vise nego regularne.

Prolazak kroz nekoliko bajkovitih sela i krecemo na uspon prema Furkelpass-u (Passo Furcia). Uspon je kratak, ali je spust na drugu stranu dugacak i zanimljiv. prolazimo kroz prdele gde se nalazi jedno od poznatih skijalista Kronplatz.

Silazak na drugu stranu je otvorio nove poglede. Predeli su izgledali fantasticno okupani suncem.

Krecemo jednim malim ali veoma zivopisnim prevojem, Wurzjoch (Passo delle Erbe). Put je veoma uzak, jednim delom u senci. Kako je bilo jos uvek jutro, osecala se pricna hladnoca, narocito kako smo se priblizavali vrhu. Na delu puta u senci, sa strane je bilo snega koji je padao prethodnih dana.

Naredno jutro sam se probudio vrlo rano i malo sam gledao sa terase. Izgleda i da je pogled bio ukljucen u cenu.

Ovo je novina u odnosu na vreme kada sam ja bio. Tada se na granici (na ulasku u zemlju) dobijao dokument za vozilo-triptih gde su se upisivale kazne. Na granici (na izlasku iz zemlje) si morao da pokazes triptih i ako nisi platio, nema izlaska iz zemlje. Pokusali smo da se pravimo ludi, posto se nakupilo kazni bas dosta, ali su nas vratili sa granice.

Jedan nas drugar ima mali servis i svi servisiramo motore kod njega. Nenormalno je veliki pican. Servis radi po principu operacione sale, samo jedan motor unutra. Ako hoces da te spojim, javi se na pp. PS. ako je ova slika iz Bataje, mozda znas Hozea?

U Turskoj sam bio 2005. Pored toga sto je veoma lepa zemlja i ima se dosta toga videti, gorivo je nerealno skupo i treba jako paziti na brzinu, posto ima dosta radara i skupi su.

Nemam iskustva sa Comanderom...imam samo sa remapiranjem Stromovog ECU-a. Kada imas Comander, trebalo bi njega da podesis za odgovarajuci izduv i filter vazduha. Kada nema Comandera, remapiranjem se menja mapa ubrizgavanja i postize optimalniji rad. Konkretno Strom ima neuravnotezen rad na malim obrtajima i to se resava obogacivanjem smese (pomocu uredjaja koji se zove Yoshi box). Uz to se obavezno uklanja sekundarni leptir kako bi se dobio odlucniji odgovor na gas, na malim obrtajima. Ja sam kod mene sve to uradio i motor radi neuporedivo bolje nego pre. Inace, sto se tice gasenja na leru, ako se to desava nakon duze voznje vecom brzinom, to moze biti i do TPS-a.

Jel moze neki savet za nabavku foto-aparata za koriscenje u stomatoloskoj ordinaciji. Koristio bi se za slikanje zuba, kako prirodnih tako i vestackih (protetskih nadoknada)...Znaci makro mod i adekvatan white balance. Samo da ne kosta "sto dukata"...

ja planirao skolski raspust za nesto gde se spremam vec par puta, a nikako...pa ovaj put nisam hteo da izmalerisem...ako bude, bude. Bicemo na vezi...

Silazak je ponovo podrazumevao smrzavanje. Kada smo se spustili sa prevoja, zastali smo na jednom osuncanom prosirenju da se malo zagrejemo. Planirali smo da se odvezemo do mesta Bressanone (Brixen), gde bi nam sutra bila polazna tacka za nove prevoje. Tu smo planirali da se snabdemo namirnicama i da nadjemo smestaj. Potraga za smestajem se prilicno oduzila, tako da je vec uveliko pao mrak. Smestaja jednostavno nije bilo ili je bio neprimereno skup. Posle uzaludne pretrage po gradu i okolnim brdima, izlazimo na magistralu i nalazimo kamiondzijsku kafanu sa smestajem, koju oni u prospektu predstavljaju i kao bikersku, pa tu resavamo smestaj (120€ B&B/ 3 osobe).

Kako je dan vec dobro odmakao, sto se penjemo vise postaje sve hladnije. Na vrhu je bilo svega nekoliko stepeni. Prilicno smo se smzli prilikom penjanja, tako da smo zadrzavanje sveli na svega par minuta, uprkos tome sto je prevoj veoma lep.

Od Merana dolazimo u podnozje Jaufenpass-a (Passo Giovo), u gradic San Leonardo. Mesto je skoro nestvarno idilicno. Dopunjavamo se gorivom i krecemo na uspon. Zaustavljamo se na vidikovcu sa odlicnim pogledom na gradic ispod sebe. Tu razmenujemo i par reci sa tipom koji vozi potpuno posebno vozilo, Transalp prikolicar-enduro.

Na putu prema Meranu, pred nama je novi prevoj, Passo Palade. Table su vec pocele da budu dvojezicne, posto je u pitanju Juzni Tirol. Uvek sam se pitao koji naziv da koristim, italijanski ili nemacki.

Nastavljamo dalje u pravcu Madonne di Campiglio. Predeli postaju sve lepsi. Dolazio sam nekoliko puta u Alpe/Dolomite, ali svaki put se iznova radujem. Kupili su me prvi put pre nekoliko godina i sada svaki naredni put samo dodajem ulje na vatru. U Madonni pravimo pauzu za kafu i malo prosetamo mestom. Veliki sam ljubitelj skijanja i snowboarda, pa mi posete zimskim centrima dodatno uzbudjuju mastu. Na izlasku iz Madonne di Campiglio je Passo Campo Carlo Magno. Bas tu se pruza odlican pogled na okolne vrhove pa stajemo da napravimo par fotografija.

Silazimo na drugu stranu. Pruza se pogled na jos jedno jezero, Lago d'Idro, na kome se smestio uljuljkani gradic u maloj kotlini. Skoro da deluje bajkovito. Bez mnogo zadrzavanja, idemo dalje. Uzeleli smo se dolaska u planinske krajeve.