Kupio sam ga prilikom proslog "seta" lepog vremena, pre 20-ak dana...cena nesto oko 3500 din (mogu da pogledam tacno), 12Ah, za XT 600.

Ja juce formirao Exide, samo se naspe elektrolit, i saceka 15min-prema uputstvu.

Ima jedan moj drugar iz kluba ST na prodaju, kupio je cruiser-a pa mu stoji. Pozovi ga i pitaj...Micko 061/1118010

Ako mene pitas...ja ne bi ni silazio u Veneciju, vec bi odmah od Bergama otisao u Alpe/Dolomite, tu potrosio vreme koje imam i krenuo nazad jadranskom ili kroz BiH, i nema greske. Ako bas hoces u Veneciju (lepa je ali zrtvujete uzivanje u voznji), a imate jos uvek vremena, idite severno u okolinu Cortine d' Ampezzo, okrenite nekoliko pass-ova pa opet nazad kuci.

Mozes i ovako da sacuvas link... Jel od Venecije ides nazad kuci, ili ti je jos nesto u planu?

Clan "nevoljica" ima neotec...ja sam je probao, nosim Nolan L velicinu i Shoei L mi savrseno odgovarala, tako da ne mislim da treba manji kalup.

Ne moras slikati ekran, imas u google map-u link za rutu koju iscrtas...(mada nesto nece kratki link)-to je onaj znak sto lici na karike lanca. https://www.google.rs/maps?saddr=Via+Borgo+Palazzo%2FSS42&daddr=45.9164674,10.3926649+to:45.9134842,11.1725838+to:Via+Tiziano+to:Unknown+road+to:Via+Adriatico&hl=en&ll=45.713851,10.851746&spn=1.582144,3.749084&sll=45.570794,12.385712&sspn=0.396552,0.937271&geocode=FZ4suQIdBBaUAA%3BFTOhvAIdWJSeACn3mk85Ms2DRzG6QB-MAUkiMg%3BFYyVvAId53qqACk1e020maB4RzFUlO-G9q2i2A%3BFbj7vgIdDTi5AA%3BFa73vQIdvrG5AA%3BFU5htgId57_AAA&mra=mi&mrsp=5&sz=11&via=1,2&t=m&z=9 Ja bih to pre ovako...ima oko 420km, malo je ambiciozno, ali izvodljivo ako se krene na vreme. Svracate u Rivu del Gardu, prelep gradic, odlicni putevi za voznju, i za kraj poslastica, Passo san Boldo.

Severno od autoputa...koji god lokalac da odaberes, sve je bez greske. Ukoliko imas dovoljno vremena, u 2 dana mozes da obidjes lepe prevoje i prdele.

:jee1:

U sustini si vec dao odgovor. Mislim da nema potrebe traziti "centralni" smestaj...jedan od razloga je sto svaki dan gubis vreme u odlasku i povratku na neka mesta za voznju i pri tome najcesce prodjes vise puta istim putem. Smestaja ima svuda koliko hoces, mada moze da se desi da negde gde najmanje ocekujes smestaji budu dosta popunjeni. Nikada nisam isao u spicu sezone, pa tu moze biti problema sa trazenjem smestaja. Ponesi neki laptop/tablet, pa uvece mozes da rezervises smestaj za sutra uvece i pritom, moguce, uhvatis last minute. Mala mesta su jeftinija i narocito smestaji izmedju mesta, u selima. Dobra varijanta su i smestaji u Bungalovima u kampovima (cesto je bolji smestaj od jeftinih hotela/motela/gasthof-a/albergo-a) kao sto smo mi imali na lago di garda.

Kepi je polomljen drzac za retrovizor (koji je u sastavu cilindra) na jednoj strani, ne znam samo jel na levoj ili desnoj...

Poslednje jutro na turi. Žare nam priredjuje dorucak kod njega kuci. Posle toga odlazak do jos par moto-shopova i u trzni centar da se kupe pokloni za zene i decu. Krecemo tek malo posle podneva. Drzimo solidan tempo. U jednom trenutku, Aleksa se prijavljuje da ima problema sa motorom. U pitanju je previse istegljen lanac. Novi lanac i lancanici koji su kupljeni u Louis-u, uredno su zapakovani u koferu. Na jednom parkingu u Hrvatskoj dotezemo lanac do maksimuma i dosta laksim tempom nastavljamo dalje. Vec je dosta kasno i pitanje je da li cemo do ponoci stici u Kraljevo. Negde pred Beogradom se razvajamo i Glodjo i ja nastavljamo brzim tempom prema kuci. Postaje vec prilicno hladno, a od Kragujevca do kuce smo se zaledili. Konacno kod kuce posle 3300km. Tura je bila fenomenalna. Uzivali smo u svakom trenutku. Vreme nas je posluzilo odlicno, iako smo u nekoliko navrata bili blizu da nas kisa ozbiljno opere. Obzirom da skoro nista nismo organizovali, i da smo posli na turu tek tako da se provozamo, ispalo je bolje nego sto smo se nadali. Toscana je mali raj i svakako zasluzuje ozbiljnije istrazivanje, posveceno, a ne u prolazu. Obavezno cu se vratiti, prvom prilikom. Alpi/Dolomiti su infekcija koja traje. Ovo mi je cetvrti put i sada smo se trudili da malo zagrebemo ispod povrsine. Poznati prevoji su vec odavno odvozani, pa smo se sad provozali onim manje poznatim, ali ne i manje vrednim. Par detalja koje sam primetio u Italiji...wifi je u Italiji pod odredjenim animozitetom, nema ga besplatno i neograniceno nigde. Svako iz ekipe mora da trazi pass za sebe i najcesce je vremenski ogranicen, nekada i samo 5 min. U Austriji je kao i kod nas, dobijes sifru i cepaj. Pizza je u Italiji pojeftinila...ranijih godina, cene su se kretale uglavnom od 8-13e, ovoga puta, klopali smo pizzu na 4 mesta u 4 razlicita grada (San Gimignano, Terme Montecatini, Modena, Lago di Garda) i svuda su sve pizze u cenovniku bile 6,5-7,5€. Ili smo samo imali srece. Uglavnom, raj za oci, melem za dusu!

U medju vremenu smo se culi sa nasim drugarom Žaretom iz Slovenije i dogovor je bio da se sretnemo u blizini Dravograda. Mi smo krenuli namanjim mogucim putem na karti, tako da smo prosli najzabacenijim slovenackim selima. Kasnije nas je Žare proveo nekim zanimljivim puteljkom od Velenja preko Kamnika do Ljubljane. Nakon obilaska moto-shopova, svratili smo do Žareta kući gde smo razgledali njegovu kolekciju auto i moto tablica. Godinama skuplja stare tablice, tako da se tu do sada nakupilo raznih rariteta. Kasnije su nas Žare i njegova supruga poveli na veceru u kineski restoran u Grosuplju. Kinezi drze mali hotel/restoran i tu smo uzeli sobu po povlascenoj tarifi, bez fiskalnog racuna (60€/soba za 3 osobe).

Jutro je svanulo bas kao posle kise. Voda koja se zadrzala u prirodi, isparava pod prvim suncevim zracima. Lagano se pakujemo i idemo prema poslednjem parcetu uzitka na ovoj turi...ruti 69, poznatom bikerskom putu izmedju Lavamunda i Gamlitz-a. Samo pre polaska, svracamo do bikerskih svetilista, Louis-a i Hein Gericke-a. Put nas vodi kroz lepu prirodu i tipicno austrijski uredjena mesta. Na jednom skretanju pocinje cuvena ruta. Put se penje u planinu sumovitim krajem i kao stvoren je za jurcanje. U nekim delovima je suv i osuncan, a negde u senci je jos uvek vlazan sa po nekom baricom. Nagon za jurcanjem se bori sa razumom, ipak se vlazni delovi pojavljuju iznenada. Zaustavljamo se tek na silasku na ravniji deo puta. Pravimo malo duzu pauzu u cuvenoj bikerskoj kafani "ROUTE 69".

Izgleda da su u mnogim evropskim, a bogami i vanevropskim zemljama u zabludi, pa dozvoljavaju 0,3-0,8 za voznju motora. Bice da smo mi u ovome, kao i u mnogim drugim stvarima, pametniji od citavog sveta.

Uhhh...pa vec posle ovakvog predstavljanja mi nije dobro... Vas dvoje ste mi sinonim za ljude koji znaju zasto i kako! Svaka vam cast!

Penzija kakvu bi pozeleo svaki biker! Svaka cast na turi, citacu putopis sa uzivanjem!

Sve ovo sto kazes je tacno, ali nisam hteo preterano time da se bavim jer su to sve podaci koji postoje na zvanicnom site-u. Sto se tice trka, nema se utisak kao dok gledas kruzne trke...svi prate trke preko radija...trkace za celu trku vidis 4 puta da prolete pored tebe i to je sve. Mnogo bitnija stvar na IOM od samog rezltata, za nas koji tamo uspemo da se pojavimo jednom, u odnosu na one koji dolaze redovno, je ukupna atmosvera na ostrvu. Sa trkacima nismo razgovarali i slikali se jer nije bilo previse vremena, bili smo samo 3 dana na ostrvu, a treba videti mnogo toga...inace za sve to bi moglo da se bude 10-ak dana bez problema.

Nije ti se nesto svidelo u Rumuniji po snegu...

I ja koristim EBC sinter napred, organic pozadi...po preporuci Goodridge.

U jednom trenutku, dolazimo do skretanja na put koji ide paralelno sa italijanskom granicom sve do Villach-a. Predeli kroz koje taj put prolazi, kao i kvalitet samog puta se toliko menjaju svakog trenutka, da je nemoguce ispratiti da li se vozis izmedju pasnjaka sa prelepim pogledom, kroz gustu sumu ili klisurom reke, a kvalitet puta varira od brze magistrale do uzanog lokalnog puteljka sa valovitim asfaltom. Dan je vec odmicao, a trebalo je potraziti neki smestaj. Prolazimo kroz Villach, pitamo na nekim mestima, ali nista sto bi nam bilo prihvatljivo. Odlucujemo da idemo do Faaker See-a, jos od posete Harley davidson mitinga znamo da ima dosta smestaja. Ubrzo nalazimo smestaj (80€ B&B/ 3 osobe) u prelepoj prirodi. Zena koja nas vodi do sobe prica srpski, iz Bosne je i kaze nam da gazda takodje prica dobro srpski jer su mu mnogi radnici iz ex-YU.

Silazak sa ovog prelaska iz Italije u Austriju nas je pocastio voznjom kroz jednu od najlepsih dolina kojima sam se vozio, Defereggen valley. Na zalost, toliko smo se zaneli u uzivanju, tako da nemamo apsolutno ni jednu fotku. Posle Lienz-a, biramo voznju uskim putem koji spaja planinska sela i sa koga se pruza predivan pogled.

Priblizavamo se granici sa Austrijom. Kisa se nesto misli da li da pada ili ne. Za prelazak smo odabrali najmanji od najmanjih puteva, prevoj Staller Sattel (Passo Stalle). U podnozju se nalazi jezero Antholzer See (Lago di Anterselva). Tik iza jezera nailazimo na cudan znak koji oznacava deo sata u kome je dozvoljen prelaz u pravcu prema Austriji. U ovom slucaju je to bilo od 30-45 minuta. Nema potrebe da kazem da smo se ispred znaka zaustavili u 46. minutu. Odmah mi je bilo jasno da treba da cekamo dugo, ali sam to lako i potvrdio u razgovoru da prvim autom koji se zaustavio. Vracamo se do jezera i na samoj obali pravimo piknik. U ovako divnom okruzenju, vreme prolazi i brze nego sto smo se nadali. Put do vrha prevoja se vozi u koloni, svih onih koji su sacekali pravi trenutak. Put je toliko uzak da nema sanse da se obidje automobil. Na vrhu pauza, sve je mokro od kise, i malo snega pored puta. Sa Austrijske strane je jedno malo jezerce, Obersee. Sve deluje dosta hladno, kao da smo na vecoj visini.

Na samom silsaku trazimo mesto da napravimo pauzu. Na jednoj krivini ispred nas se pojavljuje hotel sa odlicnom terasom, pa resismo da tu svratimo, po sistemu "sta kosta da kosta"...medjutim cene su i vise nego regularne.

Prolazak kroz nekoliko bajkovitih sela i krecemo na uspon prema Furkelpass-u (Passo Furcia). Uspon je kratak, ali je spust na drugu stranu dugacak i zanimljiv. prolazimo kroz prdele gde se nalazi jedno od poznatih skijalista Kronplatz.