Sledeca destinacija je San Gimignano, poznata turisticka destinacija i stari grad poznat, izmedju ostalog i po svojim tornjevima. Vozimo brdskim krivudavim putevima, u grupi sa jos nekoliko motora. Fenomenalan put za krivinarenje. U jednom mestu kroz koje prolazimo je i mini sajam vina na otvorenom. Ubrzo smo na parkingu ispred zidina starog grada. Vec je i prilicno toplo, jos uvek nista ni od kise, ni od zahladjenja. Obilazak u moto opremi nije najsrecnije resenje, ali sta je tu je. Na jednom od trgova nailazimo na paradu u kojoj ucestvuju vojni orkestri u svecanim unifomama. Jos malo setnje po ulicama starog grada, dok vrucina nije priterala da se sedne na pice.

Jos sinoc u hotelu smo proverili prognozu za naredni dan...kako idemo prema severu, u nekom trenutku bi trebalo da naidjemo na kisu. U tom smislu, i jutro je bilo tmurno. Mi smo odlucili da krenemo lokalnim puteljcima, kroz zivopisna mesta i predele. Apsolutno svako seoce kroz koje smo prosli, toliko je sarmantno da je to za ne poverovati. U jednom trenutku, put nas dovodi do jedne varosice, pa taman tu pravimo i pauzu. Dok su Aleksa i Glodjo narucivali kafu, ja sam prosetao do glavnog trga, na kakvom bi pozavidela i mnogo veca i poznatija mesta...Greve in Chianti.

Nego sta nego Caponord na Nordcap... Samo Aprilija jos nije zasluzila tepihce ispod motora....

Sto se tice tih "malih uglova"...samo njih smo se trudili da obidjemo...naravno u vrlo ogranicenom pakovanju. Inace, ovo mi je drugi put u Toscani, prvi put sam obisao malo poznatija mesta. Znaci da bi utrojcilo, moram jos jednom. Samo naredni put obavezno sa zenom...da se posvetimo uzivanju u tim "malim uglovima".

Vec na 20-ak kilometara pre Siene, poceli smo da se raspitujemo za smestaj...mada kojim smo se puteljkom dovezli do tamo nije ni cudo da ga nije bilo. U svakom slucaju, na samom ulasku u grad nalazimo pristojan hotel (90€ B&B/3 osobe). Malo raspremanja i palimo do grada. Naravno motorima. Tu na ulasku u stari grad postoje zabrane saobracaja koje smo ignorisali i parkirali se unutar zidina na parking za motore gde parkiraju mestani. Idemo do glavnog trga Piaca del Campo. Obicaj je da se sedi ili leskari na trgu, popije po neko pice pa ni mi nismo odoleli.

Kada smo se dohvatili tih prelepih puteva, gotovo da nismo stajali. A vec smo bili na dohvat Siene. Par fotografija koje sam napravio dok smo sipali gorivo.

Ubrzo nakon pauze, ulazimo i zvanicno u Toscanu. Predeli pocinju da lice na fotografije sa turistickih vodica. Nailazimo na neobicno lep i ocuvan stari grad na vrhu brdasceta....Montepulciano. To je model koji se replikuje u Toscani nebrojeno puta. Samo, ovoga puta smo tek na izlasku iz grada postali svesni da ovo mozda nismo trebali da propustimo. Suvise je dobro izgledalo. Uz sve to, malo nakon povratka sa putovanja, u ordinaciju mi dolazi zena koja zivi u tom kraju i dodatno mi zacinjava pricu...pa sam se obavezao da cu to nekom nrednom posetom Toscani imati u vidu.

Prilikom jednog uspona, na samom vrhu vidimo parking na kome su desetine motora, pa se zaustavljamo da vidimo o cemu se radi. U pitanju je restoran sa pogledom na Lago Trasimeno. Nismo bili spremni da propustimo priliku da upijemo malo pogleda sa terase restorana.

Po nekad prekinemo sav taj uzitak da dopunimo rezerve kofeina... Ali odmah nastavljamo gde smo stali.

Kako zalazimo dublje prema Toscani, predeli su sve zivopisniji. Na jednom mestu vidimo sto sa klupama ispod drveta u hladovini, i odlucujemo da tu doruckujemo... Posle uzitka u hrani i pogledu, nastavljamo da uzivamo u lepoti predela i voznji.

U jednom od tih mesta nailazimo na salon Triumph-a u kome se kriju pravi rariteti. Naravno, bez obzira sto je u pitanju malo mesto, salon je opremljem veoma dobro i u svom sastavu poseduje i servis.

Nakon izlaska iz Ancone po sistemu okolo-naokolo, konacno dolazimo na zeljeni put kojim idemo u pravcu "Parco del Monte Cucco"...Put vijuga kroz lepu prirodu i po neko seoce. Neka od tih sela deluju tiho i skoro napusteno, ali neka su i pravi biseri. Pogled na jednoj od raskrsnica...

U Anconi nas docekuje suncano jutro. Iskrcavanje, pa u potragu za izlaskom iz grada. Samo da prodjemo i pored nekog marketa da se snabdemo sa klopom. Na ovim putovanjima, jedan od obicaja nam je i da kada naidjemo na neko lepo mesto, napravimo piknik, pa valja imati u koferu nesto za tu priliku. Ovo lutanje po Anconi se malo oduzilo, pa smo tako naisli i na nekakav vidikovac.

Prvi dan idemo do Splita. Vreme promenljivo, stajemo nekoliko puta da obucemo kisna odela. Normalno, cim se obucemo kisa prestaje. Nema mnogo pauziranja, poznati putevi i cepaj. Poslednji put na izlasku iz Mostara pocinje kisa i kao i do sada odmah prestaje. Odabrali smo da idemo sporednim putem prema Ljubuskom, pa na jedan mali prelaz udjemo u Hrvatsku i onda starim putem paralelno sa autoputem prema Splitu. Taman u suton stizemo u luku na ukrcavanje. Nakon sredjivanja u kabini odlazimo na palubu da popijemo po neko pivo. Svi stolovi zauzeti, pa se prikljucujemo dvojici bikera iz Makarske. Tu krecu da se obrcu ture piva. Ubrzo nam se prikljucuje jos jedan biker sa Pala iz Bosne. Oni su svi krenuli u Misano na trke. Vece zavrsavano unutar salona, i posle nekoliko piva u kombinaciji sa rakijom koju smo poneli u cuturi, odlazimo na spavanje.

Obicno sam putopise pisao off-line, pa ih kasnije samo postavljao. Ovaj put mi se nije dalo tako. Nisam bio siguran ni da li pisati putopis. Nije se desilo nista posebno. Ali barem smo obisli prelepe krajeve. To je samo za utehu. Od gomile prelepih mesta nema fotografija. Moracete mi verovati na rec. Prelepo je i ko bude u prilici da ode, nece se pokajati. Mi smo na zavrsetku poslovne sezone resili da se provozamo. I bas tako smo se i ponasali, vozili se. To je i bio razlog sto nismo ovekovecili neka mesta koja su to zasluzila. Samo smo uzivali u voznji. Skoro da nije bilo bitno gde idemo...hajde negde da se vozimo. Ja sam se malo zabavio planiranjem, bez posebnog detaljisanja. Jedino sto smo unpred resili, bila je rezervacija trajekta iz Splita do Ankone. Kako za Toscanu nismo imali nista posebno na umu, posluzio sam se ADAC-ovim kartama koje sam odstampao. Na njima su vec obelezeni zanimljivi putevi za voznju motorom ( http://www.adac.de/reise_freizeit/ratgeber_reisen/motorrad-reisen/tourenkarten/default.aspx?ComponentId=40672&SourcePageId=40453 ). Za Dolomite je ideja bila da obidjemo neke od prevoja na kojima nismo bili prethodnih godina. Taj recept se pokazao vrlo uspesno.

Duzina 114mm Crta za MAX (mereno od cepa) 62mm Crta za MIN (mereno od cepa) 107mm

Ovo se samo zove outlet, a inace su cene uobicajene. Jeftino je samo sto je na akciji. Jedino sto je dobar izbor.

Remapiranje sam odradio u Hrvatskoj, jedne godine kada smo isli u Umag. 5 minuta posla. Drugi motor posle toga.

Vozio sam Guzzi V 35/II 5 godina. To mi je bio prvi ozbiljniji motor. Naputovao sam se njime bez ikakvog problema. Ako je dobro odrzavan i u dobrom stanju, ne bi trebalo da ima problema.

Prica sa sekundarnim leptirima je kod Stroma, ne znam za Caponord. Otvaranje sekundarnih leptira kasni u odnosu na otvaranje gasa na malim obrtajima, pa se oseti blaga neodlucnost u reakciji na dodavanje gasa. Ovo sve vidis tek kada ih skines (ostaje motor leptira da CDI ne bi prijavljivao gresku). Ja sam posle remapiranja vozio sa leptirima jos skoro godinu dana, pa sam ih tek onda skinuo, i razlika je velika...kao da motor dise punim plucima. Inace sve ovo sam saznao na V-strom.hr (forum).

Ja imam sa termometrom...izmericu kasnije pa cu da napisem...

Proba: Edit: Radi postimage za sve apre!

Bas to mi treba...Hvala puno! Veceras moram da probam!

Proba: Sa kog hosta moze da se postavi vise slika odjednom kao sa "fodi"-ja? U oglasu su mi nestale slike koje sam hostovao, pa bih probao neki novi host ako ima.

Ima... Vozio sam pored Stroma i Varadera, pa tu mogu da dam poredjenje...Caponorda nisam. Varadero je u principu motor po sistemu vozis i ne mislis...skoro da nema neku posebnu manu. Veoma lako se vozi, cak i u gradu za razliku od Stroma...fluidan je kako to samo Honde znaju, sve radi lepo i mekano...skoro idealno za neko "penzionersko" kruziranje, iako moze i da se potera vrlo dobro. Strom je motor sa mnooogo vise karaktera, dosta odlucniji na gasu, cvrsci, stabilniji. Da bi radio kako treba potrebno je uraditi remapiranje i skidanje sekundarnog leptira. Ima jos po neka sitnica koja moze praviti probleme, ali nista sto se ne moze izleciti (npr. korpa kvacila). Sve u svemu, oba motora su dobar paket, i vrlo su slicni u globalu, na vlasnicima je da se odluce posto su u pitanju sitnice.