Slažem se sa gore napisanim 100%. Ja sam pisao o zaustavnom putu. Nisam pravio nikakav scenario. Čisto tehnički sam posmatrao. ABS je odličan sistem, i namenjen je za ovo što si napisao.

I ja mislim da imaš i pozadi senzor. Koje je godište motor? Postoje motocikli samo sa senzorom napred, ali starije generacije i vrlo retko. Zadnji senzor zna da bude u samoj glavčini pa nije baš vidljiv...

Ajde da kazemo da si za zaustavni put donekle u pravu, ali ti tvrdim da dobar vozač zaustavi motor brze nego neiskusan kad mu se aktivira ABS. Zašto? ABS popušta pritisak i tad se donekle sila kočenja gubi a put povećava. Ako kočiš tako da se ABS ne aktivira nego silom tik ispod toga, zaustavićeš se ranije nego kad se ABS aktivira.

ABS na motociklima Nameće se zaključak da je ABS sistem relativno prost, ali da bi radio dobro, potrebno mu je dosta dodataka. NA motociklu je to mnogo komplikovanije jer ima više stepeni slobode. YAW senzor nema svrhu na njemu, a ni angular. Tako na osnovnim ABS sistemima na motociklima imamo samo momenat gde sistem očitava da li je točak blokirao ili ne. Znači mnogo, ali uliva malo lažnog osećaja sigurnosti. I koliko ja znam (pišem sve iz glave, proveriću) na motociklu se ABS pojavio tek kad je nastao potpuno nezavistan sistem, gde prednji i zadnji točak nemaju veze jedan sa drugim. Ko ga ima na motociklu, predlažem da ga isproba u kontrolisanim uslovima. Momenat kada se prvi put aktivira je dosta čudan, pa može da iznenadi. E sad, kako na kolima, tako i na motorima, postoje sistemi koji imaju više ulaza (imputa u ECU) i samim tim bolju kontrolu. U ostalom, ko prati GP zna koliko je elektronika sad važna. Dakle sem običnih sistema postoje oni sa dodatnim sistemima. Kao i na kolima, novije generacije poseduju i TC (throttle control) gde vam sistem ne dozvoljava (kao ASR) da vrtite zadnji točak brže od onog koje je potrebno za trenutno brzinu. (tačno bih crkao da moram da vozim motor sa TCom ) Zatim postoje senzori koji prate da li je došlo do podizanja prednjeg točka, ili do podizanja zadnjeg točka. Čini mi se da je među prvim komercijalnim motorima to uradila Aprilia sa sistemo APRC. Na motociklima koje mi vozimo uglavnom, motocikli srednjeg cenovnog ranga (MT, ER, SV...) je sistem sa osnovnim funkcijama. Dakle, blokirao točak, nije blokirao točak. Pomaže mnogo u nekim situacijama, ali vozite kao da ga nemate, to je najbezbednije. Ovaj sistem služi da ispravlja greške vozača, a na nama je da te greške svedemo na minimum. Pitajte šta vas interesuje, pa ako znam, odgovoriću. Ako ne znam, znam gde da pogledam (samo da skinem prašinu sa knjiga )

Uporedo, novi sistemi imaju angular senzore. To su senzori koji mere naginjanje vozila. Postoje YAW senzori. Oni očitavaju obrtanje vozila oko vertikalne ose. Kad sve ovo dolazi kao imput do ECUa, i još ECU ima info o brzini, broju obrtaja, stepena prenosa... dolazimo do ESPa. Pa i do Active Dynamic stability control. U tom sllučaju je i vešanje aktivno, pa uz pratnju svih parametara, podešava vešanje. ASR- sistem protiv obrtanja točka većom brzinom od brzine vozila. Radi kao ABS ali na kontra stranu. Dakle, ako se točku obimna brzina naglo poveća, pumpa dodaje pritisak na kočnicu. ESP- Elektronska stabilnost vozila- kombinacija ASR i ABS. Ako vozilo počne da kliza, pumpa dodaje silu kočenja (ASR varijanta) ili oduzima (ABS) Da bi se doslo do ESPa bilo je potrebno vise od pumpe i senzora na točkovima. Zasto? Dešava se da vam auto klizne, ali promena obimne brzine je relativno jednaka. (za svaki točak posebno, jer se u krivini obrcu različitom brzino svi) E tu nastupa YAW senzor (kucnite u googlu, odmah cete razumeti sta je, a ja nemam mesta da stavim fotku ovde). On kazuje sistemu da li auto počinje da kliza i na koju stranu. Tad nastupa kočenje točka da "ispegla" YAW angle, ili ajmo reci ugaono ubrzanje oko vertikalne ose. Kuckam dalje...

Moram i da spavam nekad, nemojte da ste na kraj srca! Ajd za pocetak ovako. Ljudi dozivljavaju ABS kao neku megagiga tehnologiju koja je svemoguca. To smo zakljucili u onoj temi. Ali je stvar mnogo drugacija. Ideja ABSa je bila da se spreci wheel lock (zakljucavanje, tj blokiranje) točka. Uvraženo je mišljenje da je razlog kraći zaustavni put. A zapravo je ideja da se usled naglog kočenja ne izgubi upravljivost. Kada ste u krivini a dodje do naglog kocenja i blokade točkova, automobil pocinje da se krece pravo po inerciji. Onda dolazi do belaja, a okretanje upravljača apsolutno ne menja putanju automobila. Ideja je bila da se za prosečnog vozača napravi sistem koji ce u ovakvoj situaciji da omoguću kontrolu vozila i održi upravljivost koliko je to moguće. Naravno, primenjivan je i razvijan za upotrebu na automobilima. Cak su zapravo neke primitivne verzije ABSa stavljane najpre na vozove. E sad, razvoj sistema je išao u korak sa elektronikom. Samim tim , prvi modeli su imali jedan senzor, pa kad taj senzor ocita naglu promenu brzine rotacije tocka, pumpa je popustala pritisak na sve tockove. Mana je bila sto se tad desavalo da kad je jedan tocak nagazio travu i blokirao, na svim tockovima dolazi do otpustanja pritiska i onda se put drastično povecavao. Takodje se došlo do zaključka da se na klizavim podlogama zaustavni put drastično povećava. Zatim se napravio sistem koji prati svaku osovinu ponaosob. Pa ako blokira prednji levi točak, oba ce da "popuštaju". Današnje verzije imaju kontrolu svakog točka ponaosob. Takodje imaju prilagodljiv sistem (ako ste na snegu, ABS bude manje agresivan i dozvoljava točku da ostane blokiran par trenutaka, kako bi se ispred točka napravio klin od snega ili peska/blata) Tome pomažu dodatni senzori, kao i brzina promene broja obrtaja. Da pojasnim: Ako vozimo na ledu i stisnemo kočnicu, brzina točka opada sa V1 na 0 trenutno. Sistem zna da je na asfaltu to nemoguće i samim tim dozvoljava da točak blokira na kratko. Takodje preko ABS senzora radi i ASR i ESP. Uglavnom na većini vozila, ništa od ovih sistema ne radi ispod 10km/h. Cak kod nekih i više. Vektra C je jedan od izuzetaka. Kod nje ABS radi uvek. Iz tog razloga ima loše rešen ASR, pa se često ljudi zaglave i ne mogu da izadju jer je sistem preagresivan i ne dozvoljava da točak zašlajfuje ni malo.

Ne mora da znaci... Pitanje je sta ECU meri od vrednosti. Ali cesto bude zasebno po tocku, i tad elektronika naglo usporenje tocka i na to reaguje. Sistem ne mora da bude povezan preko oba tocka. I kad je dobro uradjen, onda i nije. Ne vezuje brzinu prednjeg i zadnjeg, nego meri ponaosob, te ABS radi za svaki tocak posebno. A pri tom, poenta ABSa jeste povecana upravljivost prilikom naglog kocenja. Na ustrb zaustavnog puta. Sposoban vozac (nizak procenat, ali argumentujem sam uredjaj za usporavanje vozila/kocnice) ce zaustaviti vozilo za kraci predjeni put nego neiskusan sa ABSom. Ali odosmo u off. Otvorite temu o ABS i obecavam vam svima pozamasan tekst o istom. Od prve (koja je realno bila uzasna po danasnjim merilima) do poslednje generacije. A mogu i da nadovezem ostale senzore na vozilima, od YAW, do lean... Eto, cak ce i Jovan dobiti stivo za tekst.

Diskovi na tvom motociklu su plivajuci. Ne valja da zapeknu pa da nema lufta ni malo. Odokativnom metodom, ako uzmes disk rukom i mozes da ga mrdnes u smeru obrtanja tocka i kontra, ali ti treba malo veca sila, onda je ok. Ako "klamparaju" tj. Mozes sa dva prsta da ih mrdas, potroseni su prstenovi ili su popucale feder podloske. Akonje nesto od toga, nema prese, nema zezanja, samo novi diskovi. Ali mislim da je na tvom dvotockasu sve ok, samo nisi znao da treba da ima zazora.

Odlican alat. Za gornje navrtke na obicnim stapovima prednjih vila je prekopotreban. Naravno, kad nemamo taj alat, tanka krpica i dobar nasadni kljuc posluze, ali ovako nesto bi bas dobro doslo. Nikad nisam video u ponudi kod nas.

Pa kad je motor stogod. Menjao sam, na jednom S prednje zmigavce danas. Posle 19-20 godina, fabricki odluce da odu u penziju. Na K1 seriji. Menjao sam i kod sebe (sem toga sam promenio auspuh i opruge na svom, venredno nikad nista, da ne cuje zlo). Prednji doduse, zadnji se drze. Nisam fotkao. Eto, da ne bude da je sve savrseno.

Srecne rane junače. Da se brzo oporaviš. Verujem da si se "ohrabio" i onda poslednji put preterao, a mislio si da i ako preteras, ABS ce da ti pomogne. Ako uspeš da dodješ do snimka, verovatno ce biti slika jasnija. Ekspertizu uradi, ali verujem da se nece naci greska na motoru.

Hvala na odgovoru!

Shared album - Ranko Drobnjak - Google Photos PHOTOS.APP.GOO.GL

Pozdrav kolege. Moj venčani kum prodaje svoj motor. Juce mi je rekao. Motor je kupljen prošle godine, u perfektnom stanju, a takav je i ostao. Jedino je prednja guma bila malo tvrdja pa je dobio novu miselinku i stavljene su napred nove pločice. Uz motor ide navigacija, utičnica, kofer. Bukvalno je bez trunke ulaganja i bez ikakve greske. Na satu ima 28.000. Postaviću link ka oglasu (ako nije protivno pravilima, ako jeste uklonite) a u sledećem postu ću da ubacim fotke koje sam ja juče napravio. Cena je 3100€ Prodaje ga jer je našao Varadera 1000 kojeg bi da kupi, a najviše mu odgovara da menja za Varadera ali da bude u istom stanju kao njegov, ili makar približno. Kawasaki kle 500 WWW.POLOVNIAUTOMOBILI.COM Kawasaki kle 500, 2006. godište, Enduro / Cross, vozilo prešlo 28000 km, Zrenjanin. Cena 3.100 € - Motori - Polovni Automobili

Kolega 2 pitanja. Moze naravno i na PP odgovor, a tvoja je slobodna volja da ni ne odgovoris, necu zameriti ni malo. Dakle, da li i kako može da se napravi hemija za kadicu? Ja sam nešto izmućkao i radi posao, ali verujem da ti imaš bolji recept. Drugo, prevlaka metala preko dizni. Koliko je debela prevlaka, tj koliko smanji promer dizne? Ovo nije motor za komercijalnu upotrebu pa i nije bitno, nego pitam iz radoznalosti?

Nisam iz prvog posta skapirao da je do navoja. Meni je malo bolji strugar u NS napravio cep ulja za neki KTM. Izgleda vrlo slicno ovim cepovima i uradio ih je bas korektno. Skoro identicno, s tim da je pravio od celika. Ako se ne snadjes...

Hm, sad vidim da onaj jedan (dalji) nije original? Verovatno taj curi. Ako sam dobro video na fotki... Probaj da vidis sa @Havarisan da li ima original cep.

Nije ti odgovarajuci O ring. O Ring i silikon nikada ne idu zajedno. Ako je sve kako treba, silikon je nepotreban, a cak i nepozeljan.

Ja isto tipujem na aspuh 99%. Moguce da je bas katalizator grunuo od udarca. Skidaj ga pa ces videti.

Nisam se dobro izrazio, pa da preciziram. Ne moze da crkne tako da na jedan cikindar baca a na drugi ne baca. Moze da nekad radi a nekad ne, ali u tom slucaju oba cilindra koja napaja nekad rade a nekad ne...

Pazi sad pecku... Kad si menjao kablove 2 na 3, i 1 na 4, da li si menjao na bobinama ili si menjao mesta kapicama? Opet, i ja sumnjam na karbove. Bobina ne moze da crkne do pola, ili radi ili ne. S obzirom da su 2 bobine, ti dobijas varnicu na 1. I 4. U isto vreme. Kao i na 2. I 3. Tako da same bobi e otpadaju iz price. Proveri otpornost kapica i kablova.

Ljudi... Skoncentrisite se malo. Abs ne dozvoljava da prednji tocak blokira. Da bi ste vozili na prednji, tocak ni ne sme da blokira! Ako blokira necete uspeti da odignete zadnji kraj jer prednji kliza. Tako da kad radite podizanje na prednji tocak, imali abs ili ne, ne pravi nikakvu razliku. Tocak svakako ne blokira i Abs se nece aktivirati. Njemu se verovatno desilo da je guma ugrejana i asfalt dobar, te je trenje bilo odlicno. Kocio je agresivno, teziste i masa otisle na prednji, momak verovatno nije ocekivao, kad je odigao zadnji, on nije popustio kocnicu i eto belaja. I to opasnog.

Karburatori... Mada sad kad pogledam snimak sa ulivanjem goriva... hm... Kazes da ima varnica na ta 2 cilindra? Ako si merio kompresiju i sve je OK onda nisu pretegnuti ventili.

Ako si uzeo prednji lančanik bez ublazivaca (one gume sto se vidi na koleginom lancaniku), bude mnogo bucniji. Ali nije nikakav problem, sem sto je malo neprijatno za uho dok se ne navikneš.

Hehehe, mislim da mu je to potpis koji se automatski doda pri poruci.