@Stefan-K1200R tako sam i pretpostavio, ali rekoh ajde da priupitam. Moj gornji kofer je Đivi Treker 42. Izbor je pao na njega jer je veći od fabričkog, a ima dimenzije koje dozvoljavaju nesmetano otvaranje bočnih OEM kofera. Iako ima još malo "lufta" sa obe strane, mislim da je Treker 42 najveći kofer koji ne ometa otvaranje bočnih OEM. A možda i grešim? Zato sam i počeo da se interesujem za asortiman LS2.

@Stefan-K1200R rekao bih da smeta pri otvaranju bocnih kofera?

@drs aha.

@Forsberg Zare, ne Žare. Nenad Neša Zarić - Zare: 064 184 25 11

"Oboren motociklista na uglu Bul. kralja Aleksandra i Deskaševe, kombi koji ga je udario izlazio je iz Deskaševe i stoji na šinama, tramvaji neće ići neko vreme. Motociklista je u svesnom stanju."

https://www.blic.rs/vesti/hronika/poginuo-motociklista-kod-ratkova-devojka-18-preticala-kolonu-pa-udarila-u-njega/3kllnwf?utm_source=facebook&utm_medium=social&utm_campaign=blic-page-post&fbclid=IwY2xjawFdCFBleHRuA2FlbQIxMQABHWjIF58ynX3Mzt8EpcCtHd0ujM0wPlVUnhXPNMvg_oZXZfa0OGbVcr3Emw_aem_L1TU_VZH6ok7ontEX1L7CQ

Ako mislis da su to moji prekrsaji, pu, pu, nisu daleko bilo. Taj spisak danas dobih sa kamerama koje su ili nisu pustene u rad.

Dobih danas...

Međunarodno BMW takmičenje "GS Trophy 2024" u Namibiji je počelo pre dva dana...

Biraj...

"Srce Isusovo" - Lupeni, Rumunija

Boban Marjanovic, 224 cm, 132 kg... znam da nije u budzetu, postavljam fotku cisto radi poredjenja.

U severo-istočnom delu dvorca se nalazila cisterna, za snabdevanje vodom stanovnika zamka Solotnik. Njen približno kružni oblik je uslovila živa stena, zidovi cisterne su bili premazani glinom, u sredini se nalazio bunar prečnika oko jedan metar, izgrađen slaganjem kamenih ploča, bez upotrebe veziva. Prostor između bunara i zida cisterne je bio ispunjen šljunkom. U cisternu se sakupljala kišnica, koja se prečišćavala, taložila kroz šljunak i slivala u bunar. Bunar je u odličnom stanju i dan danas. Tvrđava ima trapezoidnu osnovu dimenzija 20 x 30 metara, sa kapijama na istočnoj i zapadnoj strani. U nju se ulazilo preko pokretnog drvenog mostića koji je vodio do kružne kule, srušene u prvoj polovini prošlog veka, od koje danas skoro da nema ostataka. Priče o rudnicima soli i zlata, kao i legende o zakopanom blagu srpskog srednjovekovnog velmože sakrivenom negde na prostoru tvrđave, prenose se u narodu sa kolena na koleno. Nažalost, te priče umesto turista privlače brojne tragače za blagom koji uništavaju i ono malo što je od srednjovekovnog grada preostalo. Na fotografiji ispod je krst iznad crkve sa početka ove priče, dok u pozadini, na samom vrhu brda, stojim na zidu tvrđave. Napomena za one koji odluče da se protegnu do utvrđenja Solotnik. Od crkve vodi ne baš laka pešačka staza ka samom vrhu stenovitog uzvišenja. Međutim oni koji se odluče da motociklom dođu do tvrđave, treba da ignorišu Gugl navigaciju jer će ih ona dovesti samo do crkve. Najbolje je da od puta #171 krenete ka selu Pakline a nadalje putanjom koja vodi do tačke obeležene crvenim markerom. Ta crvena tačka je zapravo ovo mesto, poslednje skretanje ka tvrđavi. Neka vam ona bude glavni orijentir za odlazak do utvrđenja. Google Maps WWW.GOOGLE.COM Find local businesses, view maps and get driving directions in Google Maps. Ovo je jedno od onih zaguljenijih lokacija za pronaći, ali ko se zainati, isplatiće mu se trud. Priroda i pogled sa same tvrđave su fenomenalni. Kojekuda po Srbiji – Google My Maps WWW.GOOGLE.COM Kojekuda po Srbiji

Iako nije bio primarni cilj tog dana, prvo što sam posetio je bio Živosni istočnik Pesvete Bogorodice, omaleni hram čija je izgradnja počela 2006. godine. Hram je podignut pored izvora Solotnik, a u neposrednoj blizini je i stara obnovljena vodenica. Prilazeći hramu, prvo što uočavam je veliki krst postavljen na steni, visoko iznad crkve. A levo od krsta, na samom vrhu stenovitog uzvišenja vide se ostaci bedema srednjovekovnog utvrđenja. Na teško pristupačni vrh Solotuške stene uz pomoć helikoptera postavljen je metalni krst visok pet metara i težak nekoliko stotina kilograma. To je bio jedini način da krst, koji je bio dar meštana, stigne na vrh 200 metara visoke stene i bude znak da je u njenom podnožju crkva. Nakon crkve nastavljam dalje, smenjivale su se dobre i loše deonice makadamskog puta... ...sve dok nisam došao do poslednjeg oštrog skretanja koje me je odvelo do cilja. I to je to, na istočnim obroncima planine Tare, okruženo fantastičnom prirodom nacionalnog parka, nalazi se malo poznato srednjovekovno utvrđenje Solotnik. O ovom utvrđenju, znanom još kao Kulina ili Kulingrad, nema pomena u istorijskim izvorima, pa ga je teško preciznije datirati. Smatra se da ga je gradio nepoznati vlastelin negde u vreme propasti srpske despotovine i zauzimanja Bosne, ali da je osvojen i razoren pre završetka radova. Dvor u zamku nije dovršen do kraja, niti se stegao kreč u bedemima, a Turci su na juriš osvojili zamak. Branitelji su izginuli, pobijeni ili odvedeni u roblje. Pronađeni delovi oružja ukazuju na to da je posada Solotnika vodila krvavu bitku protiv Osmanlija pre nego što je utvrda konačno pala. Tokom nedavnih arheoloških iskopavanja, u blizini srednjovekovnog grada, otkriveni su ostaci predrimskih i kasnoantičkih utvrda, što upućuje da je lokalitet stariji i značajniji nego što se prvobitno mislilo, kao i na vremenski kontinuitet življenja na ovom prostoru. Kao brojna slična utvrđenja i Solotnik je izgrađen na teško pristupačnom kamenom odseku koji se stropoštava u dubine klisure Solotuške reke, tako da mu je sa severa, zapada i istoka jako teško prići. Jedini lakši prilaz je sa juga, odnosno jugoistoka, koji je osim debljim zidovima, bio branjen i suvim šancem uklesanim u stenu. Pogled koji se pruža sa tvrđave je tek priča za sebe. Interesantno je da je utvrda pozicionirana ispod planinskog grebena kojim je vodio nekadašnji karavanski put, pa je samim tim sa te strane bila teško branjiva, što dovodi u pitanje pretpostavku o njenoj pravoj svrsi. Tuneli probijeni u nekoliko nivoa u stenama litice, koji su služili kao osmatračnice, su takođe neuobičajeni. Zapravo, strateški položaj tvrđave je takav da prvenstveno kontroliše dolinu duboko ispod nje, što sugeriše da je upravo tu bilo nešto važno što je trebalo braniti. Ukoliko su tačna lokalna predanja o rudnicima u Solotuši i okolnim selima, gde se po legendi kopalo i zlato, namena utvrđenja je bila, pre svega, njihova zaštita. Nastaviće se...