Kao što rekoh, u ovom postu crkva i deo ergele...

Hvala puno. Ne, potpuni sam amater. Jedino što volim lepu fotografiju, volim da fotografišem i zabeležim gde sam bio. Što se foto opreme i znanja tiče, profesionalcima nisam ni do kolena. Fotke uglavnom potpisujem jer mi ih traže na još nekim mestima + razni mangupi hoće da ih preuzmu (što meni ne smeta uopšte), ali ih onda oni potpišu i na nekom sajtu napišu kako preuzimanje i kopitranje nije dozvoljeno, što mislim da nije u redu. Hvala zaista, drago mi je da Vam se sviđa. Ali bez lažne skromnosti, mislim da ništa ne otskačem od ostalih kolega koji takođe na sjajan način pretstavljaju svoje vožnje na ovoj temi. ... Da se sada nadovežem na moj poslednji post u kome sam spomenuo Bečej i atrakcije u okolini. Koga je put doveo u Bečej, sem Arače koju sam pretstavio toplo preporučujem da obiđe i dvorac "Fantast" ili "Dunđerski" kako ga neko zove. Dvorac se nalazi na 15Km od Bečeja i podignut je 1925. Iako je njegova porodica sagradila nekolicinu vila i zamkova, Fantast Bogdana Dunđerskog je daleko najveći i najraskošniji. Bogdan Dunđerski je važio za jednog od najbogatijih ljudi tog vremena u Srbiji, nikada se nije ženio niti je imao dece, bio je boem ceo svoj život ali je bio i veliki ljubitelj konja. Priča se da ih je u jednom trenutku imao i preko 1400 od kojih je najpoznatiji bio konj po imenu Fantast, potomak možda najpoznatijeg trkačkog grla svih vremena Kazanove iz obližnje Zobnatice 1932. godine na Beogradskom hipodromu Fantast je u sve tri trke odneo pobedu a kada je uginuo Bogdan ga je sahranio na imanju, pa je tako dvorec po njemu i dobio ime. Ergela koja postoji i dan danas je tada iznedrila neke od najboljih trkačkih konja u regionu i zauzimala je više od polovine celokupnog imanja. Pored 40 pomoćnih zgrada na imanju odmah do dvorca izgrađena je i kapela u neovizantijskom stilu i posvećena je svetom Đorđu. U njoj je po svojoj želji Bogdan Dunđerski i sahranjen. Ikonostas u crkvi je radio Bogdanov veliki prijatelj i naš poznati umetnik Uroš Predić. Što se samog dvorca tiče jedino su vrata i zidovi danas ostali autentični. Nakon oslobođenja 1945. sav raskošni nameštaj, kristalni lusteri, tepisi, srebrnjaci... sve što je Bogdan sa ljubavlju donosio iz Beča kako bi opremio dvorac je odneto u nepoznatom pravcu. U dvorac su čak puštene i ovce usled čega je i pod u potpunosti stradao... Crkva je trebala da postane električna centrala ali nakon jednog pisma kojeg je Uroš Predić poslao Moši Pijade crkva je stavljena pod ključ. Crkva je ponovo osveštana i omiljeno je mesto za krštenja i venčanja dok je Fantast danas bajkoviti hotel sa restoranom u kome sam svaki put kada bih došao naišao na neku proslavu. Ko reši da ga poseti i obiđe savetujem da ne preskače penjanje na vrh kule jer za jednu ravnicu pogled je stvarno fenomenalan. Veoma ga je lako naći i da, prilaz je u potpunosti asfaltiran, nema makadama PS. U ovom postu ću postaviti slike dvorca a u sledećem slike crkve i ergele.

Iz Srbije moguće putovanje u 18 država WWW.DANAS.RS Zbog loše epidemiološke situacije u našoj zemlji iz dana u dan sve više zemalja zatvara ganice za državljane Srbije, koji sada...

@antir3ality - hvala! Možda si u pravu u vezi posebne teme. Kad' drumske kafane imaju svoju temu možda bi mogle i lokacije vezane za našu bogatu istoriju. Šalim se ja malo, ima već podosta kvalitetno pretstavljenih kratkih vožnji koje su sadržale posete istorijskim lokalitetima Srbije, kolege to lepo odrađuju. Meni je ideja da kad već repriziram obilaske nekih manje poznatih i zabačenih lokacija to i zabeležim za uspomenu a usput i prenesem ljudima, možda se neko i zainteresuje. ....... Ukoliko se neko možda "umorio" od krivina i uželeo dužih pravaca kroz naše ravnice, sledećih nekoliko lokacija je definitivno vredno posetiti. Za polaznu tačku ka lokacijama ću uzeti Bečej a prva na redu će biti ruševina srednjovekovne romaničke crkve. Sama samcijata, napuštena i urušena Arača se nalazi u sred atara između Novog Bečeja i Novog Miloševa. Trobrodna bazilika je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas. Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. godine kralj Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 1551, Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nikada nije obnovljena. Selo Arača je postojalo u 17. veku. Tu su dolazili 1660. godine kaluđeri srpskog manastira Pećke patrijaršije da skupljaju prilog. Popisani su sledeći stanovnici pravoslavni Srbi: domaćin Vujica (kod koga su konačili), Jovan, pop Kosta, knez Petar i knjeginja Draginja, Boža Jovin, Dmitar, Ognjan i Petar Stojanović. Novija arheološka istraživanja potvrđuju da su uz crkvu sa severne strane postojali konaci i mnogobrojni grobovi. Konzervatorski radovi obavljeni su tokom 1970 – '78. i 2013. dodine. Iako usamljena u sred atara Araču je veoma lako pronaći. Sa glavnog puta treba skenuti preko pruge nakon koje vas čeka nešto malo više od 5 Km makadama. Makadamski put je veoma dobro utaban možda čak i najbolji od svih koje sam koristio da bih prišao nekom zabačenom lokalitetu.

Idemo dalje... Još jedan skriveni biser naše istorije nalazi se skriven na obroncima Fruške gore u selu Ledinci (predgradju Novog Sada). Retki srednjovekovni zapisi iz fruškogorskih manastira kažu da se na tom mestu nalazio manastir Savinac, posvećen Svetom Savi, kojem se nakon turskih osvajanja gubi svaki istoriografski trag. Da li je ruševina zapravo crkva manastira Savinac, ili crkva Svetog Prokopija koja se takođe pominje u nekim izvorima, ne može se sa sigurnošću utvrditi iz istorijskih spisa, a za podrobnija arheološka ispitivanja naravno nema sredstava. Lokalno stanovništvo još koristi i nazive "Ledinačka kula" i "crkva Svetog Đorđa". Ono što se pouzdano zna jeste da je crkva pripadala pravoslavnoj tradiciji, jer je orijentisana u smeru istok-zapad sa oltarom na istočnoj strani. Na crkvi se ne mogu uočiti bočni prozori već samo (verovatno naknadno) načinjeni otvori koji su po svemu sudeći služili kao puškarnice što svedoči o burnoj prošlosti ove građevine. Ranije nije bila međutim vidim da crkva danas postoji na Gugl mapi pa pronalaženje ne bi trebalo da bude problem. Samo poslednjih nekoliko desetina metara uzbrdo pre crkve je (kao po običaju) makadamski put tako da ljudi sa nižim motorima mogu parkirati u podnožju i do lokacije doći peške.

Još malo fotografija vezanih za moj prethodni post...

Šumske doline Kosmaja vekovima kriju tajne Svete gore despota Stefana Lazarevića, koji je na pitomoj šumadijskoj planini stvorio poslednje utočište za pravoslavne monahe, učene ljude i umetnike koji su prevaljivali hiljade kilometara sklanjajući se od osmanske najezde. Početkom 15. veka oni stižu u despotovinu Srbiju iz celog Istočnog rimskog carstva, iz Sinaja, Male Azije, manastira i skitova Atosa natovareni knjigama i relikvijama. Nedaleko od Beograda, Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, posvećen je Svetom Đorđu. Podignut je verovatno u 13. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je najstariji deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka sa prizemljem i spratom. U trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom. Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan. U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas, manastir Kastaljan je u ruševinama, propada neistražen čekajući neka bolja vremena... Iako zabačen i napušten, Kasteljan nije teško pronaći. Po nekom nepisanom pravilu kada se radi o lokalitetima ovakve vreste i do ovog vodi makadamski put.

@maksara - bilo koja ozbiljnija apoteka, recimo... Čepići za uši - WWW.APOTEKASRBOTRADE.RS - Čepići za uši

Obedska bara

Ovo kod nas nikada ne bi prošlo. Naši i da pokrenu postupak to pitaj Boga kada i kako bi se završilo... POLICIJA REAGIRALA NAKON STRAVIČNOG VIDEA Kažnjena vozačica koja je životno ugrozila motorista kod Ratca - Dubrovački Dnevnik DUBROVACKIDNEVNIK.NET.HR Motorist iz Dubrovnika objavio je nedavno stravičnu snimku pretjecanja automobila koja je opasna po život, a iz Policijske...

Da, sjajan glas. Sa Jutuba... @Scholesy198 - Vrh, baš mi je drago! Nadam se da si uživao?

@DraganNS - apsolutno si u pravu. @shoyyka - nema na čemu, nažalost potpuno si u pravu. Izgleda da smo sami sebi najveći neprijatelji. Nije ovo jedini slučaj, postaviću još fotografija sa nekih zanimljivih lokacija na kojima sam bio a koja su prepuštena zubu vremena. @king_julien - Nema na čemu, drago mi je da sam probudio bar još nečije interesovanje jer mesto je zaista izuzetno. Što se osećanja sramote tiče ništa mi ne pričaj... Bukvalno sam gledao gde stajem da ne bih zgazio na nešto, na neku neku ploču, na neki delić naše istorije... Onu ploču na kojoj je mrtvačka glava sam jedva primetio, bila je prekrivena svime i svačim... ja sam je očistio. A onda na samom ulazu sa desne strane vidiš kako je neki mamlaz crnim flomasterom obojio par simbola. Pa o čemu mi pričamo? @bajker71 - nema na čemu, biće toga još. Iskreno, prijatelji su me potsetili da pretstavim ljudima neka mesta na kojima sam bio jer nagomilalo mi se puno toga a ja sam se malo ulenjio što se pisanja tiče... Da upotpunim post o napuštenoj crkvi evo i jednog video zapisa, možda se nekome svidi. Ne zamerite, nisam se previše trudio da to izgleda "profi", moglo je i bolje.

@Scholesy198 - za pre podne ne znam ali ko se odluci da na lokaciji bude oko 17h pa na dalje... obavezno neka ponese Autan ili neko drugo sretstvo za zastitu od komaraca.

Druga lokacija koju sam spomenuo u prethodnom postu nalazi se u selu Gorovič. Zadužbina despota Stefana Lazarevića, drevni hram posvećen Preobraženju Hristovom, u kome se krstio, venčao i pred prvi srpski ustanak sa ustanicima pričestio vožd Karađorđe Petrović i dalje izgleda veličanstveno iako napušten i oronuo propada u sred šume. Crkva u Goroviču, zadužbina despota Stefana, jedna je od najstarijih u Šumadiji i jedna od najvećih iz tog doba. Predanje kaže da je despot 1396. godine pred Nikopoljsku bitku tu zanoćio sa vojskom. Usnio je, bar tako kaže predanje, san u kojem je bacio koplje preko glave. Obećao je da će, ako preživi, na mestu gde se koplje zabolo da podigne crkvu pokajnicu, u znak zahvalnosti i kajanja. Tako je i bilo. Crkva kroz istoriju nije rušena, pa su graditeljski radovi originalni. U 18. veku nekoliko puta je obnavljana, a konačno je napuštena 1860. godine. Priča se da je SPC digla ruke od ovog hrama jer je i dalje prisutno mnoštvo paganskih simbola... Mesto je zaista vredno posete a o njemu se malo zna. Za one koji budu zainteresovani, postavio sam mapu sa putanjom kroz Gorovič. Malo je zaguljeno naći jer Gugl ne može da vas dovede do same crkve jer jednostavno nema unesene nikakve puteve i ulice kroz selo. Koordinate koje su na mapi sam uzeo ispred crkve gde sam i parkirao motor. Poslednjih nekoliko stotina metara do same crkve vodi makadamski put pa oni koji su voljni da obiđu a ne žele da se bahću sa makadamom mogu da ostave motor na završetku asfaltnog puta, nije daleko.

Verujem da se Topola sa okolinom mahom većini našla na nekoj od ruta. Na zahtev mojih prijatelja pretstaviću ovde dve istorijske lokacije, dva mesta koja su moja topla preporuka za obilazak i za koja se malo zna. Na mapi sam formalno obeležio trasu iz Beograda, oni koji eventualno budu zainteresovani naravno, neka lokacije ubace u svoje planirane rute (vožnje). Beograd je u vreme vladavine sina kneza Lazara, viteza, putnika, ratnika i pesnika bio centar trgovine, diplomatije, zanatstva i umetnosti. Opčinjen Beogradom, „Najkrasnijim mestom od davnine“ obnovio je razrušeni grad posvetivši ga Bogorodici. Kao i mnogi vladari i plemići tog doba, despot Stefan Lazarević je voleo da odlazi u lov u okolna sela. Okolina Kosmaja bila mu je jedna od omiljenih lokacija. Prilikom jednog takvog lova, 19. Jula 1427. godine (na današnji dan) despot Stefan je umro od posledica moždanog udara. Smrt ovog strogog, ozbiljnog i prosvećenog vladara na neki način je u narodu predstavljena kao propast, kao Strašni sud, naročito posle propasti despotovine i pada pod tursku upravu sa kojom se gubi i državni identitet srpske srednjovekovne države. Na mestu upokojenja (smrti) omiljenog vladara, a u neposrednoj blizini crkve čiji je ktitor sam bio, postavljen je kameni beleg. Najbliži saradnici koji su u trenutku nesreće činili despotovu svitu, podigli su obelisk od venčačkog kamena, ispisujući poruke odanosti i poštovanja. U tim zapisima se kaže da je spomenik podigao vlastelin Đurađ Zubrović. Na čeonoj strani spomenika uklesan je epitaf uz koji je urezana i predstava Hristovog krsta na Golgoti, simbol stradalništva i mučeništva, kao i slabo vidljiva predstava jelena koja aludira na događaj u lovu. Natpisi na svim stranama spomenika svedoče o zahvalnosti, ljubavi i bolu zbog gubitka vladara: „Blagočastivi Gospodin Stefan, dobri gospodin...„ i „Predobri i mili i slatki gospodin despot, o gore tomu ko ga vide na ovom mestu mrtva“. Epitaf na čeonoj strani jedan je od najlepših zapisa ove vrste: „Car slave Isus Hristos NI KA. Ja Despot Stefan, sin svetoga kralja Lazara, i po njegovom predstavljeniju milošću Božijom bih gospodin svim Srbima, Podunavlju i Posavlju i česti Ugarske zemlje i bosanske još i Primoriju Zetskom. I u bogomdanoj mi vlasti provodih života mojega vreme koliko se blagom Bogu svide godine 38. I tako dođe mi zapovest opšta od svih cara i Boga. Govoreći poslanik meni i anđeo „idi“. I tako duša moja od uboga razluči se tada na mestu zvanom Glavagodine 6935 indiktona 5, sunčanog kruga 19 i mesečeva 19. meseca julija, 19, dana“. Spomenik despotu Stefanu se nalazi u Crkvinama, zaseoku sela Markovac nedaleko od Mladenovca, u porti crkve Svetog proroka Ilije. Spomenik od belog kamena je inače i najstariji javni spomenik na teritoriji Beograda.

Čuvajte se ljudi, ludaka na sve strane. Lipovička šuma danas...

Nedavno sam bio pozvan pa sam i učestvovao na prezentaciji Indian motocikala u Beogradu. Osim prijatne atmosfere kafe-kluba "Garaža" gde se prezentacija održala bilo je moguće i probati model Roadmaster. To je ujedno bilo i moje prvo vozačko iskustvo sa Indian motociklom. Iako ta kategorija motocikala zaista nije moj fazon, prijatno sam iznenađen radom agregata, ležanjem (s' obzirom na gabarite) i udobnošću.

Veliki protesti motociklista u Nemačkoj - Moto Berza WWW.MOTO-BERZA.COM Tokom prve nedelje jula, motociklisti širom centralne Evrope su se okupili na protestu protiv zabrane vožnje na nekim...

Bez da drzim bilo ciju stranu u ovom "sporu"... Koliko znam pomenuti stand sa svim mogucim dozvolama i utvrdjenim datumima je vec bio postavljen kao i sve one drvene kucice sa kolacima, bombonama, pljeskavicama... Taj stand je zakupila firma koja se bavi prodajom peci na drva, kamina itd... koja je tu i izlozila svoje proizvode. Za sve privremene objekte (kucice, standove) koji se u centru Beograda svake godine postavljaju uoci novogodisnjih praznika se poprilicncno unapred sve zna. Ono sto je potpuno slucajno iskrslo je informacija da firma koja prodaje peci napusta stand nekoliko dana pre isteka vremena nakon kojeg stand mora da bude uklonjen. Niko nije bio zaintetrsovan za tih nekoliko preostalih slobodnih dana pa se tako grupici BMW entuzijasta i rodila ideja... Neka me bilo ko upucen u ovu tematiku ispravi ako sam u necemu pogresio. Prvu fotografiju na kojoj je stand sa izlozenim pecima sam preuzeo sa interneta.

@Nolanka - mozda na nekom buvljaku, sto bi izbegavala kupovinu Daineze opreme kod zvanicnog uvoznika recimo?

Još malo fotografija vezanih za moj prethodni post...

Ljubiteljima prirode kao i onima koji vole da puste korak na nekom lepom lokalitetu srdačno preporučujem da posete Zagajička brda koja zbog specifične vegetacije zovu i Banatska Toskana. Radi se od drevnim peščanim dinama sada prekrivenim stepskom vegetacijom koja izranjaju iz monotone nizije. Nalaze se na severoistočnom delu Deliblatske peščare i nemoguće ih je videti dok im se ne približite. Prilaz nije baš pristupačan motorizovanim posetiocima pa ih je to možda i sačuvalo i učinolo koliko toliko netaknutim. Najviša tačka u brdima je na visini od 256m i na njoj se nalazi zidani obelisk koji zapravo štiti tačku geodetskog premera koja se nalazi u njegevom podnožju i koja datira još iz vremena Austrougarske. Do Zagajičkih brda je moguće stići iz tri pravca: 1 - Preko Dolova, Mramorka do Šušare od koje ima još oko 5 Km do spomenika. 2 - Sa magistralnog puta Pančevo - Vršac u mestu Uljma skrenuti ka Beloj Crkvi a potom u mestu Izbište desno ka Šušari i dalje ka brdima... 3 - Ovam rutom sam ja išao: Beograd - Panćevo - Kovin - Grebenac do groblja kod koga prestaje asfaltni i počinje peščani put. Odatle ima oko 7 Km do spomenika... Običnim autom je skoro nemoguće doći do spomenika. Motociklom sa nešto većim klirensom ne bi trebao da bude problem tokom nekog sušnog perioda kada nema blata. Ni skroz suv pesak nije baš najsrećnija podloga jer je tada i najrastresitiji. Ceo rezervat je pod zaštitom države i u principu se ne dozvoljava motornim vozilima odlazak u brda, pogotovo ne vikendom kada ima baš puno posetilaca koji u privatnoj režiji ili u grupama sa vodičima pešače ka vrhu. Prisutan je i čuvar (šumar) radnik Srbijašuma koji u Ladi Nivi krstari rezervatom, što zbog pomenute zabrane, što zbog ljudi koji se pogube... Sve u svemu predivni predeli koje treba videti uživo.

Da ne otvaram posebnu temu, misim da će i ovde biti ok. Sve više viđam kolege sa kamerama na kacigama i motociklima, možda neko može i voljan je da pomogne za dobrobit svih učesnika u saobraćaju. Moj dobar prijatelj, koordinator za bezbednost dvotočkaša u sekretarijatu za saobraćaj i predsednik Asocijacije za Bezbednost Motociklista Vladimir Jevtić je započeo rad na istrazivanju najčešćih opasnih situacija u saobraćaju u kojima učestvuju motociklisti u Srbiji. Potrebna mu je pomoć a njegovu poruku ću preneti ovde: Moto društvo, potrebna mi je Vasa podrška U toku je rad na istraživanju najčešćih opasnih situacija u saobracaju, u kojima učestvuju motociklisti u Srbiji Da bi prikupili realne podatke, jako su mi značajni i snimci opasnih situacija sa GO Pro ili neke druge kamere sa kacige ili motocikla. Npr. "zamalo nezgode" u raskrsnici, oduzimanje prvenstva bez migavca, los kolovoz i sl. Želim da naglasim da će svi lični podaci i registarske oznake sa snimaka biti apsolutno zastićeni (bez lica i registarskih oznaka). Sve služi iskljucivo za edukaciju, uz saglasnost vlasnika snimka. Kontakt inbox, mail: vladimir.jevtic@abm.rs