Znaci zamandalili su ih oba, steta...

Drago mi je da ste ih obisli i sto vam se svidelo mesto. Do kog ste svetionika bili? Ovaj sto sam na mapi obelezio pod brojem 1 bi trebalo da je otkljucan. Pod brojem 2 je zakljucan od kako je zavrseno renoviranje...

@travelman hvala puno, nadam se da si se i ti lepo proveo. Naravno da nisam zaboravio na obecanje i jedva cekam "izvestaj" iz prve ruke. Pozdrav iz Bugarske!

@kingdrom puno srecnih i bezbriznih kilometara zelim!

Vec nekoliko dana sam u Bugarskoj. Presao sam kod Dimitrovgrada, radni dan je bio i samo dva auta ispred mene. Nikakve potvrde ne traze i ne trebaju. Saobracajna i pasos su sve sto prilazes prilikom prelaska, formalno pitaju gde ides... Nakon pasoske kontrole Bugarski carinik mi pokazuje da prodjem bez zaustavljanja bukvalno vicuci: "Ajde ajde, ti si dobar!" Za motocikle ne treba vinjeta.

Sjenič - Tara

Pavle je bio iz Goločela, a Đula iz Mrovske. Njihovi očevi, Jovan i Filip, imali su samo po jedno dete. Najveće gazde dva susedna sela nadmetale su se u bogatstvu i prkosili jedan drugom u tome ko ima više, a ko je bolji i uticajniji, ko ima bolje konje, a ko volove i bolju zemlju, bolje zgrade i imanje. Rodila se zavist koja je prerasla u mržnju iako se nikada posvađali nisu. A kako to obično biva, iz mržnje se rodila i ljubav. Pavle i Đula su se slučajno upoznali i velika ljubav je trajala sve dok roditelji nisu saznali. Tada je Filip saopštio da udaje Đulu, a Jovan naložio Pavlu da bira koju hoće – svaku osim Đule! Kada su shvatili da im je ljubav zabranjena i da sudbinu ne mogu promeniti, dogovorili su se da se vide poslednji put, na mestu gde su se upoznali. Bila je jaka zima, vejavica i noć. Pavle je došao u zakazano vreme, ali je Đula kasnila. Dok je čekao, napali su ga i rastrgnuli gladni vukovi. Đula je zatekla samo njegovu ruku koju je prepoznala, i od tuge je izdahnula. Roditelji su pronašli Đulu smrznutu kraj drveta, sa Pavlovom rukom u naručju. Shvativši da su Pavle i Đula životom platili njihovu mržnju i netrpeljivost, Đulini i Pavlovi roditelji su jedni drugima pružili ruku pomirenja. Na mestu njihovih susreta podigli su spomenik – Ašikov grob, kao obeležje ljubavi svoje dece. Kao u romantičarskim spevovima, gde ljubav i smrt uvek idu zajedno, i njihova ljubav ostala je da živi večno, a Ašikov grob u selu Mrovska kod Šapca, mesto njihovih ljubavnih sastanaka i nesrećnog stradanja, zauvek da svedoči o ljudskoj taštini, dovoljno velikoj da izbriše dva mlada života. Ašikov grob na tromeđi Pocerine, Mačve i Posavotamnave već gotovo dva veka privlači putnike namernike, zaljubljene parove i turiste. To je kameni beleg sa urezanim krstom sa jedne i šakom desne ruke sa druge strane, bez slova i brojeva, postavljen u znak sećanja na veliku i tragičnu ljubav Pavla i Đule. Na inicijativu meštana okolnih sela, izgrađen je spomen-kompleks, postavljen pored starog kamenog belega. Njega čini raspolućeno srce, kao simbol prekinute ljubavi i otvorena knjiga na čijim stranicama je ispisano: „Ovde počiva priča o ljubavi. Pavle i Đula postaše deca raja. Voleli se iskreno i do kraja.”

Banjska stena - Tara

Danas ostavih a sutra podižem motor sa redovnog velikog servisa. Za vikend imam nekih obaveza, a od ponedeljka, utorka, srede (kad god)... bukvalno gde me put odnese jer su mi glavni planovi za putovanja ove sezone propali zbog Korone. Niti mi se igde žuri niti imam bilo kakva ograničenja. Jedino bi trebao da se "zapljunem" u Sofiji na 20 - 30 min. bukvalno. Možda bih i u Pirotu (okolini) proveo par dana jer imam u planu nekoliko lokacija na Staroj planini, pa bih dalje ka Sofiji, Perniku, Dupnici i jezerima gde bih sigurno imao 2 noćenja u Saparevoj banji. Voleo bih da odem i vidim Rt Kalikaru (Cape Kalikara) i overim plažu Bolata (nisam bio). Iako još ne znam tačno ne treba mi puno da krenem.

Koliko znam nema. Ipak proveriti pred eventualni polazak jer znas da se situacija sa Koronom menja iz dana u dan... Nema na čemu. Evo par saveta, možda budu od pomoći... Moja preporuka je da nađeš smeštaj u Saparevoj banji koja je nekih 20ak Km udaljena od žičare sa kojom ideš u planine, odnosno koja te vodi do jezera. Žičara radi do nekih 16-17h (treba proveriti) da bi znao da planiraš odlazak i povratak. Cene žičare su šarolike tipa: u jednom pravcu, povratna karta, multi (dnevna, višednevna)... u jednom pravcu je 10 Leva (oko 5 Evra), povratna karta je 18 Leva (oko 9 Evra). Vožnja žičarom do vrha traje oko 30 min. Ili, ukoliko želiš da prespavaš na planini ili ako propustiš poslednji termin za povratak žičarom imaš Ivan Vazov Hut (klik na link). Planinska kuća je u pitanju ali napomena da nema tuševa i tople vode, treba poneti vreću za spavanje i struja je limitirana.

Nedavno se ispričah sa omladincima iz kraja, grupicom veoma dobrih klinaca koji slobodno veme troše na zujanje i čačkanje svojih malih skutera koji su uglavnom kineske proizvodnje. Nakon šaljive opaske jednog od njih tipa: blago meni gde sve mogu da idem jer je njima i svaki odlazak do šireg centra Beograda avantura, dao sam im nekoliko ideja... Te nesrećne 1999. godine je (poput mog sina) nekoliko momaka iz pomenute grupice i rodjeno. Započeo sam im priču o Straževici, brdu na Beogradskoj periferiji za koje i jesu i nisu čuli. Osim lepog 360° vidikovca sa koga se Avala i soliteri (Beogradska naselja) vide kao na dlanu, brdo je postalo poznato i po tome jer je gađano (bombardovano) skoro svakog dana tokom 78 dana NATO agresije na SRJ. U samom brdu ispod više od 100m granitnih stena nalazi se ukopan "tajni" vojni objekat popularno nazvan "Rupa". Objekat sagrađen još u vreme SFRJ je projektovan da izdrži direktan pogodak atomske bombe od 20 kilotona. Priča se da je nekolicina tunela u objektu sagrađena još za vreme Drugog svetskog rata od strane nemaca koji su tu držali municiju. "Rupa" je bila od strateške važnosti za odbranu zemlje, odnosno glavni komandno operativn centar RV i PVO kako JNA tako i VJ. U nju su se slivale sve informacije ali su i iz nje slate informacije i uputstva vezana za vazdušne napade NATO. Uprkos besomučnom bombardovanju "Rupa" je bila operativna svih 78 dana agresije i nije pretrpela nikakva oštećenja. Po priči vojnika koji su služili u njoj, neretko su preko vesti javnog informisanja (koje su pratili) i saznali da su bili gađani. Po njihovim rečima zvuk udara najjačih raketa i bombi je bio isti kao kad neko normalno zatvori vrata. Jedina oštećenja su bila naneta antenama i komunikacionoj opremi koja se nalazila na samom vrhu brda gde je bilo i relejno čvorište. Da bi sve vreme zadržali operativan status, naši hrabri vezisti su se veoma često peli na vrh brda i popravljali oštećene ili uništene releje. Nažalost, prilikom jedne takve intervencije zastavnici Vladimir Vujović i Vlastimir Lazarević poginuli su osposobljavajući sistem veze podzemnog komandnog centra, što je bio zadatak od izuzetnog značaja za odbranu zemlje. 26. marta 1999, u popodnevnim satima, ekipa 210. bataljona veze kreće na Straževicu. U ovom timu su zastavnici Vujović i Vlastimir Lazarević, vršnjaci i kolege iza kojih su tada bile godine zajedničkog rada. Stigli su na ovo brdo, koje će od tada po svakodnevnim napadima postati poznato svim građanima Srbije. Nije bilo vazdušne opasnosti, jedan deo tima je otišao prema porušenim antenama, drugi je počeo sa istovaranjem novih. Oko 15.55 časova odjeknula je strahovita eksplozija... Zastavnik Vujović je bio teško ranjen. Prenet je u vozilo hitne pomoći i u teškom stanju prevezen je na VMA. Povremeno svestan, uspeo je samo da zatraži da obaveste njegovu suprugu o tome šta se desilo. Sutradan je podlegao povredama. Telo zastavnika Lazarevića koji je poginuo na licu mesta je izvučeno tek sutradan. Dvojica saboraca posthumno su odlikovana Medaljom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti. Na mestu njihovog stradanja na brdu Straževica izgrađen je jedinstven spomenik "Glasnik sa Straževice" od ostataka rakete, uništene antene, i drugih sredstava RV i PVO, a na njemu su uklesane reči koje vezisti svakodnevno koriste: „Ostanite na prijemu. Završavam.“ Spomenik (vidikovac) je veoma lako naći, do njega vodi asfaltni put i ograđen je žičanom ogradom sa kapijom koja je otvorena. Možda nekom i bude usput... Podelih ovo sa vama jer mislim da neke ljude, mesta i događaje jednostavno treba sačuvati od zaborava. VEČNA IM SLAVA I HVALA!

@baneBP sada osim Bugarske i Turska ulazi u priču... Ako ne dalje, bar ću do 7 Rila jezera u Bugarskoj da se provozam.

JOŠ JEDNA ZEMLJA OTVARA GRANICE ZA SRBE Od sutra možemo da idemo u Bugarsku bez PCR testa WWW.BLIC.RS Odlukom ministra zdravlja Bugarske od sutra za ulazak u ovu zemlju nije potreban negativan PCR test na korona virus za...

"NIKADA NIJE DIVLJAO, VOZIO JE PO PRAVILIMA, UVEK IMAO KACIGU..." Tinejdžer poginuo kada ga je udario "jaguar", kažu da je vozač u ruci DRŽAO MOBILNI TELEFON WWW.BLIC.RS Šesnaestogodišnji Nikola M. iz sela Beranje kod Požarevca preminuo je od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreči u...

Nedavno smo baš pisali o tom mestu... https://forum.bjbikers.com/index.php?/topic/54780-kratke-voznje/page/85/#comments

Blechmann R 18

Zašto motociklisti zauzimaju visoko mesto na skali rizika stradanja? WWW.DANAS.RS Od početka godine do sredine avgusta u Srbiji u saobraćajnim nezgodama povređeno je više od 9.000 ljudi, dok su 282...

Kolega je sada dobro i uspešno se oporavlja. Srećna okolnost je što je nakon udara preleteo preko auta... Ima polomljenu lopaticu (pljosnatu ramenu kost) i više lakših povreda. Informacije sam dobio od prijatelja koji ga zna.

Nadam se da mi @travelman neće zameriti ali kada smo već kod Pančeva, nadovezao bih se na njegov post i dodao još jednu (možda nekome) zanimljivu lokaciju za obilazak. Radi se o dva svetionika koja se nalaze na ušću Tamiša u Dunav ili kako još zovu to mesto : "Vodena kapija grada". Svetionici su sagrađeni 1909. u zlatno doba parobrodskog saobraćaja na Dunavu, tada je saobraćaj na reci bez njih bio nezamisliv. Ovo je ujedno i jedini par svetionika na čitavom toku Dunava od izvora do ušća, zbog čega su jedinstveni u čitavoj Evropi. Dugi niz godina bili su prepušteni zubu vremena ali i neizbežnom ljudskom vandalizmu. Naime, vlasnici kuća i bašti su godinama čupali i odnoslili kamen iz temelja svetionika da bi popločali svoja dvorišta i staze... Do te mere su svetionici bili oštećeni da im je pretilo urušavanje. Sreća je da su 2003. svetionici proglašeni za spomenike kulture od velikog značaja, te su 2006. započeti sveobuhvatni radovi na sanaciji koji su završeni 2017. Negde sam pronašao podatak ali neproveren pa me nemojte držati za reč, da se svetionici nalaze i na grbu grada Pančeva. Osim vodenim putem, do svetionika je moguće stići i kopnom. Motociklu sa većim klirensom prilaz ne bi trebalo da bude problem ali jedino nakon nekoliko sušnih dana u nizu. Na mapi sam strelicama obeležio mesta gde treba ostaviti vozilo ako se odlučite da svetionicima priđete peške (oko 500m hoda). Svetionik koga sam na mapi obeležio sa brojem 1 je otključan i moguće je popeti se na vrh. Sa njega sam i snimio kratak video koga ću postaviti na kraju posta.