Čekao sam da se bar malo smiri situacija pa da pozovem... Upravo sam izjavio saučešće i čuo se mojim drugarom i bratom od nastradalog Gorana koji je to veče takođe bio u koloni. Išli su iz Beograda ka Smederevu. Nesreća se dogodila na auto-putu u poslednjoj desnoj dugoj krivini na Bubanj potoku. Pokvareni auto je stajao neosvetljen u krajnjoj desnoj traci. Nastradali Goran da bi izbegao parkirani auto ispravlja svoju CBR 1100XX (a samim tim i krivinu), udara u razdelnu bankinu na auto-putu i sa suprugom koja je bila suvozač preleće sve trake iz kontra smera. Još u toku leta sa glave mu spada kaciga koja nije bila vezana, nakon čega udara glavom u jedan jedini saobraćajni znak sa suprotne strane... Sreća u nesreći, supruga mu je letela preko 70m ali ni u šta nije udarila, prošla je čak i bez preloma. Goran nažalost nije imao sreće. Tačan dan sahrane se još uvek ne zna jer ožalošćena porodica i dalje čeka da dobije telo sa sudske medicine koji tek treba da odrade test na Kovid19.

Fotografiju sam preuzeo od mog prijatelja, predsednika MK Arhangel. Slikano je nekim mobilnim u mrklom mraku i izuzetno je bila loša. Koliko sam mogao ja sam je malo uvećao i koliko toliko ispeglao...

U mom slučaju potkapa obavezno i uvek. Bez obzira na kvalitetnu unutrašnjost kacige koja je antibakteriološka, periva, lako se skida... ne mogu da zamislim kacigu na glavi bez potkape. Pored svega što su kolege već navele, dodao bih da u mom slučaju potkapa mora da bude pamučna jer ništa sintetičko na sebi ne podnosim. Osim toga baš vodim računa kako je odrađen štep odnosno sastav na samoj potkapi koji skoro uvek ide po samoj sredini. Moguće da ljudi sa dužom kosom nemaju problema ali taj sastav pod pritiskom kacige zna fino da nažulja prilikom dužih vožnji. Takođe, taj štep ostavlja "ožiljak" preko celog čela i glave koji nakon skidanja kacige i potkape stoji još fin vremenski period. Zbog previše velikog i grubog štepa imam nekoliko modela potkapa koje ne nosim uopšte ili kad baš moram nosim ih preokrenute. Evo nekoliko varijanti koje izbegavam i jedne koja je ok.

Poslednji put sam tvrđavu Bač obišao baš, baš odavno i dopalo mi se mesto. Od prijatelja sam čuo da je dosta toga odrađeno na tvrđavi pa tako pre nekih mesec dana reših da je posetim ponovo, namerno sam "gađao" kraj dana. Na prvu sam primetio razliku i napredak ka boljem. Trava je pokošena, dosta restauratorskih poslova je odrađeno, postavljene su klupice, kiosk sa suvenirima... i mesto je zaista živnulo. Međutim, samo malo kada bi se potrudili da sve tako skockano i ostane... Dekorativna rasveta je lepo osmišljena ali verujem da bi mesto uveče bilo još atraktivnije kada bi sve postavljene svetiljke i radile jer bar trećina ih ne radi. Ali ono što me uvek najviše iznervira je kada vidim ostavljeno đubre u vidu omota od sladoleda, paklica cigareta, papira, PVC kesa i flaša... Zato i jesam prokomentarisao i postavio fotografiju na temi "ekologija" što je @Satelis već spomenuo u prethodnom postu. Sreća, ako tako mogu da kažem, pobacane otpatke sam zatekao "samo" na dva mesta i to pored klupica. Celokupni osećaj je ipak veoma pozitivan, moja topla preporuka svima koji vole da obilaze ovakvu vrstu lokaliteta. @Satelis je u svom postu sjajno pretstavio ovu tvrđavu i stvarno ne bih imao šta više da dodam sem da postavim po neku svoju fotograviju.

Druga zanimljiva lokacija vredna posete koju sam spomenuo u mom prethodnom postu bi bila pećina Beli majdan ili Rakovačka pećina kako je još zovu. Pećinu nije stvorila priroda već čovek. Beli majdan je zapravo napušteni rudnik iz kojeg je vekovima vađen kamen - kaolinski granit. Nema pouzdanih podataka vezanih za starost ali se pretpostavlja da je rudnik bio aktivan još u XII veku. Na lokalitetu Gradina u Novom Rakovcu pronađeni su klesani blokovi koji po sastavu najverovatnije vode poreklo iz ovog rudnika. Pouzdano se zna da je rudnik bio aktivan u XVIII veku jer je kapela na groblju u Starom Rakovcu (1751) izgrađena od kamena koji je vađen iz Belog majdana. Nakon viševekovne eksploatacije, rudnik je napušten 1937. godine. Pošto sam se nadovezao na @shoyyka post i ova lokacija se nalazi nedaleko od dvorca Špicerovih. Nakon što se prođe poznati manastir Rakovac nekih 150m dalje, odnosno na prvom skretanju levo počinje seoski makadamski put uzbrdo gde savetujem da se ostave motori. Oni uporniji se mogu tim makadamom popeti još nekoliko desetina metara uzbrdo i ostaviti motore na mestu odakle desno u šumu vodi put ka rudniku (na tom mestu sam ja ostavio motor i vidi se na fotografiji). Gde god ostavili motore ostaje još oko 250-300 metara da se prođe peške šumskom stazom.

Nadam se da mi @shoyyka neće zameriti al' voleo bih da se nadovežem na njegov post sa prethodne strane u kome je sjajno prezentovao obilazak dvorca Špicerovih. U nekoliko navrata sam bio tamo, to mesto nam svakodnevno nestaje pred očima i šteta je ne obići ga. Ono što bih dodao za one koji se odluče da ga posete je da kada su već došli do dvorca Špicerovih mogu da svrate na još dve zanimljive lokacije koje su na "dohvat ruke" a o kojima se ne govori tako često. Naravno, Fruška gora je takođe tu, ali da bi nju obišli u celosti trebaju vam dani... Prva lokacija bi bila ruševina rimokatoličke Crkve Svetog Rudolfa u Banoštoru sagrađene u neoromaničkom stilu. Crkvu je o svom trošku i na svom zemljištu izgradio grof Rudolf Chotek iz Futoga. Temelji su iskopani 1910. a blagoslov crkve obavljen je 1914. godine na spomendan svetog Rudolfa koji je i titular crkve. Kako je većina katoličkog stanovništva bila nemačkog porekla koji su tu živeli od 1764. godine, njihovim odlaskom nakon završetka rata 1946. crkva je ubrzano propadala... Crkvu je veoma lako naći, nalazi se odmah pored glavnog puta.

Udes se dogudio juče oko 17h u Karađorđevoj ulici kod nekadašnje glavne autobuske stanice u Beogradu. Nezvanično, došlo je do oduzimanja prednosti od strane vozača automobila. Vozač motocikla je teže povređen.

Otac prijavio nestanak sina koji je otišao da proda motor jer mu je telefon bio nedostupan, a onda je neko dao JEZIVU DOJAVU POLICIJI WWW.BLIC.RS Faris Ćurkić (33) iz Novog Pazara i Armin Kasumović (20) iz Sjenice poginuli su u četvrtak veče kada su motorom udarili u...

Desert Eagle - IMI

Stari železnički most na Savi - Beograd

ODLUČENO: EU ostaje zatvorena za Srbiju možda i do kraja avgusta WWW.BLIC.RS Ambasadori zemlja članica EU odlučili su da ne vrate Srbiju na listu zemlja kojima je na osnovu "bolje ili slične epidemiloške...

Državljani Srbije od sutra mogu u Bugarsku s negativnim PCR testom INSAJDER.NET Građani Srbije od sutra će moći da uđu u Bugarsku zbog turizma uz negativan PCR test ne stariji od 72 sata, objavilo je...

Kao što rekoh, u ovom postu crkva i deo ergele...

Hvala puno. Ne, potpuni sam amater. Jedino što volim lepu fotografiju, volim da fotografišem i zabeležim gde sam bio. Što se foto opreme i znanja tiče, profesionalcima nisam ni do kolena. Fotke uglavnom potpisujem jer mi ih traže na još nekim mestima + razni mangupi hoće da ih preuzmu (što meni ne smeta uopšte), ali ih onda oni potpišu i na nekom sajtu napišu kako preuzimanje i kopitranje nije dozvoljeno, što mislim da nije u redu. Hvala zaista, drago mi je da Vam se sviđa. Ali bez lažne skromnosti, mislim da ništa ne otskačem od ostalih kolega koji takođe na sjajan način pretstavljaju svoje vožnje na ovoj temi. ... Da se sada nadovežem na moj poslednji post u kome sam spomenuo Bečej i atrakcije u okolini. Koga je put doveo u Bečej, sem Arače koju sam pretstavio toplo preporučujem da obiđe i dvorac "Fantast" ili "Dunđerski" kako ga neko zove. Dvorac se nalazi na 15Km od Bečeja i podignut je 1925. Iako je njegova porodica sagradila nekolicinu vila i zamkova, Fantast Bogdana Dunđerskog je daleko najveći i najraskošniji. Bogdan Dunđerski je važio za jednog od najbogatijih ljudi tog vremena u Srbiji, nikada se nije ženio niti je imao dece, bio je boem ceo svoj život ali je bio i veliki ljubitelj konja. Priča se da ih je u jednom trenutku imao i preko 1400 od kojih je najpoznatiji bio konj po imenu Fantast, potomak možda najpoznatijeg trkačkog grla svih vremena Kazanove iz obližnje Zobnatice 1932. godine na Beogradskom hipodromu Fantast je u sve tri trke odneo pobedu a kada je uginuo Bogdan ga je sahranio na imanju, pa je tako dvorec po njemu i dobio ime. Ergela koja postoji i dan danas je tada iznedrila neke od najboljih trkačkih konja u regionu i zauzimala je više od polovine celokupnog imanja. Pored 40 pomoćnih zgrada na imanju odmah do dvorca izgrađena je i kapela u neovizantijskom stilu i posvećena je svetom Đorđu. U njoj je po svojoj želji Bogdan Dunđerski i sahranjen. Ikonostas u crkvi je radio Bogdanov veliki prijatelj i naš poznati umetnik Uroš Predić. Što se samog dvorca tiče jedino su vrata i zidovi danas ostali autentični. Nakon oslobođenja 1945. sav raskošni nameštaj, kristalni lusteri, tepisi, srebrnjaci... sve što je Bogdan sa ljubavlju donosio iz Beča kako bi opremio dvorac je odneto u nepoznatom pravcu. U dvorac su čak puštene i ovce usled čega je i pod u potpunosti stradao... Crkva je trebala da postane električna centrala ali nakon jednog pisma kojeg je Uroš Predić poslao Moši Pijade crkva je stavljena pod ključ. Crkva je ponovo osveštana i omiljeno je mesto za krštenja i venčanja dok je Fantast danas bajkoviti hotel sa restoranom u kome sam svaki put kada bih došao naišao na neku proslavu. Ko reši da ga poseti i obiđe savetujem da ne preskače penjanje na vrh kule jer za jednu ravnicu pogled je stvarno fenomenalan. Veoma ga je lako naći i da, prilaz je u potpunosti asfaltiran, nema makadama PS. U ovom postu ću postaviti slike dvorca a u sledećem slike crkve i ergele.

Iz Srbije moguće putovanje u 18 država WWW.DANAS.RS Zbog loše epidemiološke situacije u našoj zemlji iz dana u dan sve više zemalja zatvara ganice za državljane Srbije, koji sada...

@antir3ality - hvala! Možda si u pravu u vezi posebne teme. Kad' drumske kafane imaju svoju temu možda bi mogle i lokacije vezane za našu bogatu istoriju. Šalim se ja malo, ima već podosta kvalitetno pretstavljenih kratkih vožnji koje su sadržale posete istorijskim lokalitetima Srbije, kolege to lepo odrađuju. Meni je ideja da kad već repriziram obilaske nekih manje poznatih i zabačenih lokacija to i zabeležim za uspomenu a usput i prenesem ljudima, možda se neko i zainteresuje. ....... Ukoliko se neko možda "umorio" od krivina i uželeo dužih pravaca kroz naše ravnice, sledećih nekoliko lokacija je definitivno vredno posetiti. Za polaznu tačku ka lokacijama ću uzeti Bečej a prva na redu će biti ruševina srednjovekovne romaničke crkve. Sama samcijata, napuštena i urušena Arača se nalazi u sred atara između Novog Bečeja i Novog Miloševa. Trobrodna bazilika je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas. Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. godine kralj Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 1551, Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nikada nije obnovljena. Selo Arača je postojalo u 17. veku. Tu su dolazili 1660. godine kaluđeri srpskog manastira Pećke patrijaršije da skupljaju prilog. Popisani su sledeći stanovnici pravoslavni Srbi: domaćin Vujica (kod koga su konačili), Jovan, pop Kosta, knez Petar i knjeginja Draginja, Boža Jovin, Dmitar, Ognjan i Petar Stojanović. Novija arheološka istraživanja potvrđuju da su uz crkvu sa severne strane postojali konaci i mnogobrojni grobovi. Konzervatorski radovi obavljeni su tokom 1970 – '78. i 2013. dodine. Iako usamljena u sred atara Araču je veoma lako pronaći. Sa glavnog puta treba skenuti preko pruge nakon koje vas čeka nešto malo više od 5 Km makadama. Makadamski put je veoma dobro utaban možda čak i najbolji od svih koje sam koristio da bih prišao nekom zabačenom lokalitetu.

Idemo dalje... Još jedan skriveni biser naše istorije nalazi se skriven na obroncima Fruške gore u selu Ledinci (predgradju Novog Sada). Retki srednjovekovni zapisi iz fruškogorskih manastira kažu da se na tom mestu nalazio manastir Savinac, posvećen Svetom Savi, kojem se nakon turskih osvajanja gubi svaki istoriografski trag. Da li je ruševina zapravo crkva manastira Savinac, ili crkva Svetog Prokopija koja se takođe pominje u nekim izvorima, ne može se sa sigurnošću utvrditi iz istorijskih spisa, a za podrobnija arheološka ispitivanja naravno nema sredstava. Lokalno stanovništvo još koristi i nazive "Ledinačka kula" i "crkva Svetog Đorđa". Ono što se pouzdano zna jeste da je crkva pripadala pravoslavnoj tradiciji, jer je orijentisana u smeru istok-zapad sa oltarom na istočnoj strani. Na crkvi se ne mogu uočiti bočni prozori već samo (verovatno naknadno) načinjeni otvori koji su po svemu sudeći služili kao puškarnice što svedoči o burnoj prošlosti ove građevine. Ranije nije bila međutim vidim da crkva danas postoji na Gugl mapi pa pronalaženje ne bi trebalo da bude problem. Samo poslednjih nekoliko desetina metara uzbrdo pre crkve je (kao po običaju) makadamski put tako da ljudi sa nižim motorima mogu parkirati u podnožju i do lokacije doći peške.

Još malo fotografija vezanih za moj prethodni post...

Šumske doline Kosmaja vekovima kriju tajne Svete gore despota Stefana Lazarevića, koji je na pitomoj šumadijskoj planini stvorio poslednje utočište za pravoslavne monahe, učene ljude i umetnike koji su prevaljivali hiljade kilometara sklanjajući se od osmanske najezde. Početkom 15. veka oni stižu u despotovinu Srbiju iz celog Istočnog rimskog carstva, iz Sinaja, Male Azije, manastira i skitova Atosa natovareni knjigama i relikvijama. Nedaleko od Beograda, Manastir Kastaljan (Kasteljan) nalazi se na severoistočnoj padini Kosmaja u selu Nemenikuće, posvećen je Svetom Đorđu. Podignut je verovatno u 13. veku na temeljima rimskog kastruma iz 2. ili 3. veka u vreme kralja Dragutina što svedoči crkva koja pripada raškoj arhitektonskoj školi. Obnovio ju je despot Stefan Lazarević u 15. veku dodajući joj kupolu. Crkva je najstariji deo manastirskog kompleksa koji još čine trpezarija i konak. Trpezarija je iz 15. veka sa prizemljem i spratom. U trpezariji je nađena nadgrobna ploča iz 1332. godine koja svedoči o starosti ovog zdanja, ali je ona odneta. Konak je nešto mlađi od trpezarije sa prizemljem-odeljenjem za smeštaj putnika i spratom. Ceo manastir je porušen krajem 17. veka. Krajem šezdestih i početkom sedamdesetih godina 20. veka manastir je bukvalno otkopan. Tom prilikom pronađena je časna trpeza sa urezanim likom jelena i fragmenti fresaka, što govori da je manastir nekad bio živopisan. U toku Prvog svetskog rata u okolini manastira Kastaljan otpočeo je odlučujući kontranapad Timočke divizije u Kolubarskoj bici. Danas, manastir Kastaljan je u ruševinama, propada neistražen čekajući neka bolja vremena... Iako zabačen i napušten, Kasteljan nije teško pronaći. Po nekom nepisanom pravilu kada se radi o lokalitetima ovakve vreste i do ovog vodi makadamski put.

@maksara - bilo koja ozbiljnija apoteka, recimo... Čepići za uši - WWW.APOTEKASRBOTRADE.RS - Čepići za uši

Obedska bara