I tako, bilo je malo ovoga: Pa, opet malo ovoga: Nadovezano sa nekoliko kilometara ovoga (obratite pažnju na drugoj fotografiji kako Brmbrm disciplinovano pokazuje rupe ): A, sve vreme bilo je ovoga (ah!) Deonice sjajnog puta, koje zamenjuju deonice puta u izgradnji definitivno prestaju. Dalje nas ruta vodi starim asfaltom, u prilično lošem stanju: Ništa zato. Transalp i Strom živahno prihvataju promenu, a lokacija do koje dolazimo predstavlja svakako jednu od najzanimljivijih tačaka puta. Zašto? Stigli smo dakle u podnožje čuvenog vidikovca na Golom brdu! To je ona tačka/odmorište na desnoj, srpskoj, obali Dunava na kojoj nastaju sve one čuvene fotografije "Železnih vrata" - izlaza iz poslednjeg klanca Đerdapske klisure. Tačka koja označava jedan od najlepših prizora Evrope, koji ako niste uslikali kao i da niste bili na ovoj turi. Naravno, kasnije u toku putopisa videćete i naše verzije fotografija sa ovog mesta (uz neizbežno poziranje ). U ovom trenutku, ushićeno pristižem na lokaciju. Kada god sam bio na Golom Brdu želeo sam da prošetam rumunskom stranom, a sada sam upravo tu. Na ovom mestu nalaze se: Manastir Mraconia: to je onaj prelepi manastir koji ste, siguran sam, uvek i iznova pokušavali da fotografišete sa Golog Brda. To je upravo onaj čuveni manastir iz spota kojim je Srbija promovisala svoj turizam na CNN-u, pa je pukla bruka kada je primećeno da ta kuća i nije u Srbiji . Eto ga pred nama, kako dostojanstveno pozira. Na istom mestu – još jedan prizor koji smo oduvek pokušavali da fotografišemo sa Golog Brda, a Sunce i nedostatak foto filtera su nam samo povremeno to dozvoljavali. Statua lica Decabelus-a, kralja Dačije (važna istorijska kota rumunskog identiteta): Statua je napravljena nedavno – izrada je trajala od 1994-2004. godine i predstavlja fascinantno kič svedočanstvo novoprobuđenog rumunskog nacionalnog identiteta (da ne kažem nacionalizma), sa sve neizbežnim ogromnim kič potpisom finansijera (Iosif Constantin Drăgan). Na ovom mestu završava se i planinski put, na kome je upravo bio u toku moto-reli! Sjajan prizor i objašnjenje za više desetina hard enduro motora koje smo povremeno sretali uz put. Mnogo važnije, na desnoj obali Dunava, na srpskoj strani, tačno ispod vidikovca na Golom brdu, nalazi se „Trajanova tabla“ (čuvena „Tabula Traiana“) memorijalna ploča nastala u slavu završetka Trajanovog vojnog puta. U neposrednoj blizini nalazio se i Trajanov most preko Dunava, koji je uništio rimski imperator Aurelian u III veku n.e. prilikom povlačenja iz Dačije (odatle i ideja da bude isklesano ono lice preko puta ).Sredinom 19. veka u Dunavu su još bili vidljivi stubovi mosta, a početkom 20. veka dva stuba su ukljonjena budući da su ometala plovidbu na uskom izlazu iz klanca. Trajanovu tablu moguće je videti jedino sa vode i nalazi se u podnožju stene na donjoj fotografiji. Sama fotografija prikazuje već pomenuti čuveni vidikovac na Golom brdu: Zanimljiva inverzija magičnog mesta. Odmaramo i hvatamo energiju. Ljudi oduvek uživaju u Dunavu: Evo je i moja lepša polovina, zamišljena dok se mi pripremamo da nastavimo put. U pozadini je majka Srbija : Pred nama je poslednja deonica puta za danas. Ne želimo da se završi... Nastaviće se...

Magistrala uz Dunav obiluje mestima za odmor. Odmorišta su solidno uređena, sve od reda sa sjajnim pogledom i (uglavnom) debelim hladom . Mi stajemo na jednom, nasumično odabranom mestu. Obratite pažnju na rumunsku porodicu u pozadini: Prisutni Rumuni porodično su došli na piknik. Osluškuju i čuju da pričamo na srpskom (ili su nam samo videli tablice ). U trenutku otac me poziva i insistira da se pridružimo na ručku (svo četvoro!). Zahvalili smo se na pozivu – bukvalno smo jedva uspeli da objasnimo da nismo gladni, toliko je insistirao. Gostoprimstvo i prijateljstvo – to je ono što nas je pratilo celim putem kroz Rumuniju. Bilo mi je drago zbog toga. Spomenuo sam da su nam motori opremljeni komunikacijom (PMR stanice). Sjajna stvar, dok radi . Još negde po ulasku u Rumuniju, najpre malo po malo, a onda sasvim komunikacija na Brmbrmovom motoru je otkazala. Evo nas kako pokušavamo da osposobimo prokletinju : Ispostavlja se da 2.5mm konektor ne leži dobro u stanici i da ga treba zameniti. Glupost koja nas je lišila koordinacije do kraja puta. Naravoučenije: nigde bez lemilice (ima ovde već jedan takav)... Još malo uživamo i poziramo: Krećemo dalje. Nirvana se nastavlja. Pogledajte jedan srećno uhvaćeni kadar i zamislite kako izgleda kada kilometrima vozite kroz ovakvu fotografiju: Put iz snova i uživanje koje traje: I tako, dolazimo naspram Lepenskog Vira. Još jedan sjajan pogled (loše fotografisan, doduše ), koji je usled položaja puta nemoguće videti sa srpske strane. Naspram nas nalazi se arheološki lokalitet „Lepenski Vir“: Lepenski vir (dobio ime po dunavskom viru) verovatno je najzanačajnije arheološko nalazište u Srbiji i jedno od najznačajnijih u okruženju. Otkriveno je sredinom ’60-ih godina 20. veka, a iskopavanjima je rukovodio čuveni pokojni akademik prof. dr Dragoslav Srejović (koga sam poznavao, budući da je bio školski drug mog oca). O Lepenskom viru dalo bi se pričati dugo i široko, ali ovde ćemo samo reći da je kultura Lepenskog Vira bila jedna od najkompleksnijih kultura praistorije. Sam lokalitet obuhvata u stvari 7 praistorijskih naselja (lokaliteta) sa oko 150 (!) objekata, a broj pronađenih artafekata meri se hiljadama. Zanimljivo je da je početkom ’70-ih godina prošlog veka nalazište izmešteno 30-ak mera više, kako bi se izbeglo potapanje usled izgradnje HE Đerdap. Trenutno (maj 2010. god.) Muzej ne radi, budući da je još uvek u rekonstrukciji. Blizina Donjeg Milanovca označava i kraj savršene deonice puta kroz Rumuniju. Bilo je lepo dok je trajalo – vraćamo se u uobičajene balkanske drumske uslove... Nastaviće se...

Nastavljamo dalje. Trenutno smo negde u visini Golupca. Vreme je predivno i raspoloženje je na visini. Koristimo prvu priliku da izađemo na samu obalu Dunave. Inače, Dunav je ovde najširi na celokupnom svom toku. Širok je oko 7km (po rečima lokalnih stanovnika). To je naravno posledica delimično Đerdapske klisure u kojoj se Dunav sužava na momente i na 200m, a delimično i dve izgrađene brane nizvodno (Đerdap 1 i Đerdap 2). Bilo kako bilo, impresivan je: Hitamo u klisuru, jer postaje vruće. Naravno, ulaz u klisuru obeležen je Golubačkom tvrđavom. Prvi put gledam poznat prizor sa rumunske strane. Ushićen sam! Inače, Golubačka tvrđava-grad (XIV vek) služila je kao kontrola plovnog saobraćaja kroz Đerdapsku klisuru, na čijem samom ulazu se nalazi. Zanimljivo, ne zna se ko ju je izgradio (prvi put se pominje u ugarskim spisima oko 1335. godine). Kroz istoriju su je kontrolisali Srbi, Mađari, Turci (najduže) i Austrijanci. Tvrđava ima 10 kula, a ulaz u klisuru kontrolisan je artiljerijom i verigama (lanac) koje su bile razvučene između Donjeg grada i stene u Dunavu (danas sa rumunske strane). Ovo je jedna od najlepših srednjevekovnih tvrđava u Srbiji, a prema njoj se odnosimo katastrofalno: izgradnjom HE Đerdap 1 nivo Dunava je podignut i potopljen je deo Donjeg grada, kroz čije dve glavne kapije je provučen i glavni magistralni put! Ostatak tvrđave je relativno zapušten. Ushićen i pomalo tužan, uvek se tako osećam kada prođem pored Golubačkog grada... Nalazimo se na ulazu u klisuru. Dunav se ovde sužava sa 7km na 300m. Osećate snagu koja nastaje: Početak klisure je ujedno i početak deonice od više destina kilometara fenomenalnog puta. Tačnije, ovo je jedna od najlepših deonica koje sam vozio u životu. Nov asfalt, dugačke i brze krivine, fantastični predeli. Nije čudo da ovaj put spada u TOP 5 puteva za vožnju kroz Rumuniju. Pogledajte: Peeeeglamo . Ne želim da se ikada završi ovaj put. Savršenstvo. Nirvana. Ipak, udaljavamo se jedan od drugog i posle nekog vremena stajemo pored Dunava na kraći odmor... Nastaviće se...

U Rumuniji pumpe su moderne, sa svim sadržajima na koje smo i mi navikli. Prisutno je nekoliko velikih lanaca, a najveći domaći lanac je Rompetrol (koji prodaje i OMV benzin). Cena benzina je nešto veća nego u Srbiji (oko 115din/l za 98 oktana benzin), ali računajte na oko 5-10% manju potrošnju, usled evropskog kvaliteta goriva Evo nas na Rompetrol pumpi u Oraviti. Globalizacija ima i neke pozitivne efekte (npr. ujednačen izgled i sadržaj pumpi), pa se eto nekad i u rumunskoj provinciji osetite kao kod kuće: Izlazak iz Oravite, ukoliko želite lokalnim putem kroz Nacionalni park da izbijete na Dunav, nije obeležen, niti logičan. Raspitujemo se za pravac ka Moldovi Veche i posle malo muke i grešaka, ljubazni stanovnici nas upućuju (pantomimom ) na pravi put. Prestižemo još jednu grupu od 3 motora i neko vreme sa uživanjem vozimo zajedno: Rumunski bajkeri su sjajni. Voze u smaknutoj koloni, na pumpama prilaze i lako uspostavljamo kontakt, vole Srbe , a na putu smo sreli više desetina motora i baš ni jedan nije propustio da pozdravi ili vrati pozdrav. Pravo uživanje! Kvalitet puta se popravlja. Ulazimo u nacionalni park, brdovit teren, a predeli postaju sve lepši: I onda, posle 20-ak km krivudavog i zanimljivog puta kroz četinarsku šumu, počinje spust i iza jedne krivine puca vidik na njega - plav, velik i lenj, usporen Đerdapskom klisurom u koju će uskoro ući i dodatno sa dve brane iza – Dunav, moćan i pitom u isto vreme! Zaista je, kako pesma kaže, „Oj Dunave naše more“. Pozdravljamo se sa našim rumunskim prijateljima, sa kojima smo opet neko vreme zajedno vozili. Jedino na motoru ljudi mogu da se sprijatelje, a da ne razmene ni reč niti stisak ruke, čak i da ne zastanu! Mi smo očarani prizorom i usporavamo, kako bi slika što duže trajala, a uspomene dobro arhivirale i ono što fotoaparati i naše (ne)umeće sa njima nisu kadri... Dunav i ulaz i Đerdapsku klisuru sa rumunske strane kao da nam kažu: Dobrodošli! Nastaviće se...

Na granici velika gužva. Procenjujemo da se čeka preko 1h, pa odlučujemo da polako obiđemo kolonu . Niko se ne ljuti, naprotiv – dva automobila se sklanjaju da oslobode mesto, a naši policajci otvaraju poseban šalter da mi prođemo! Na rumunskoj strani gužve nema i mi srećni, za 10 minuta i bez skidanja kaciga, ulazimo u Rumuniju. Živeli motori (!): Da li sam naveo razloge jutrošnjeg kašnjenja? Pa, bili su to pokušaji da osposobim moj Garmin Vista stari GPS da pročita NT karte Rumunije. Zakasnio jesam, ali uspeo u tome nisam, tako da navigacija bez GPS-a, ali i bez papirne karte, daje našem putu prizvuk avanture već u Moraviti, nekih 5km posle granice. Ipak, uspevamo da pogodimo sva prava skretanja i uhvatimo lokalni put (u lošem stanju) ka Oraviti: Prvu pauzu od kretanja pravimo u nekom selu iza mesta Jamu Mare. Prljavo selo, sa prelepim centralnim parkićem: Posledica prolaska kroz Banat i lokalni dijapazon insekata – pogledajte motore za oko 120km : Nastavljamo. U daljini se već vide obronci Karpata. Tamo idemo! Iza Oravite, kroz Nacionalni park izaćićemo na Dunav, negde u visini Velikog Gradišta. Put je na momente katastrofalan, a na momente dobar. Za enduro motore, ipak nema problema: Prelepi drvored najavljuje dolazak u Oravitu, što ujedno znači i opraštanje od Banata. Doviđenja Banatu i pozdrav drugoj etapi puta! Vreme je za tankovanje i pauzu...

Polazak se odužio. Planiran za 8h, pomeran na 9h, krenuli smo u 10.30h . Nervozu zbog kašnjenja, Violeti i meni u momentu rasteruje dobro raspoloženje naših saputnika i legendarna Brmbrmova opuštenost, jedini lek za moju još legendarniju plahovitost . Evo je ekipa u dobrom raspoloženju, na mestu sastanka i startu vožnje (ELP pumpa na pančevačkom putu): Put do Vršca, kroz Banat, savršen. Neopterećen, temperatura idealna, mi željni vožnje. Na motorima imamo komunikaciju i lako usaglašavamo tempo. Ja volim tu ravnicu, koja polako, iza Alibunara, prelazi u valovitost Deliblatske peščare, a onda vas odjednom pozdravi Vršački breg. Budimo se, dakle: Bombardovani stotinama najrazličitijih insekata, koji se rasprskavaju u svim bojama spektra , stižemo u Vršac: Nema stajanja, kasno smo krenuli i hitamo odmah ka granici!

Oduvek sam voleo reke. Naročito dve na kojima sam odrastao: Savu i Dunav. Kasnije, kada je došla i ljubav prema motorima, logično je bilo da vožnja pored ove dve reke za mene bude uvek i iznova izvor velikog zadovoljstva. Mislim da ne postoji još mnogo puta/nasipa/staze/brega uz Savu i Dunav kroz Srem, Posavinu, Banat i istočnu Srbiju a da ga nisam prešpartao motorom. Dunavsku magistralu prošle godine prošao sam, da ne preteram, ali bar 5-6 puta. I svaki put gledao sam povremeno na drugu, rumunsku stranu, pravio u glavi plan za jednu pravu, kompletnu vožnju niz Dunav. Vožnju sa obe, srpske i rumunske, strane: od Moldove Veche do Turn Severina, pa onda od Kladova do Rama. Svaki put mi je nedostajao osećaj kompletnosti, nervirale su me granice i njihova suštinska besmislenost. Radoznalost je bila pobeđena odbijanjem da popunjavam formulare i drndam se oko pribavljanja rumunske vize (mada je prava istina da me je vremenom i godinama sve više vređao sam vizni režim i da sam, osim u poslovne svrhe, imao sve veću inerciju u pribavljanju viza). I onda je svetla budućnost stigla, makar po pitanju viznog detanta . Preduslovi su dakle bili tu, Dunav (ravnodušan prema nama) uvek prisutan, dobro društvo na okupu, čak su i vremenske prilike sarađivale. Plan je napravljen: zatvoriti krug, voziti Đerdap onako kako je oduvek trebalo, niz i uz Dunav – na dve obale, kroz Rumuniju i Srbiju! I dodati usputne lepote (Banat, obronke Karpata, Deliblatsku peščaru...). Planirana ruta: Beograd-Pančevo-Vršac-Moravita-Jamu Mare-Oravita-Moldova Veche-Đerdapska klisura-Orsova-Turn Severin, Pa onda nazad: Turn Severin-Kladovo-Golo brdo-Đerdapska klisura-Donji Milanovac-Golubac-Veliko Gradište-Srebrno jezero-Ram-prelazak Dunava skelom (!)-Banatska Palanka-Izbište-Deliblatska peščara (ali kroz sredinu!)-Deliblato-Pančevo-Beograd Dva dana i 650km opuštene vožnje na jednom od definitivno najlepših moto putnih pravaca u okruženju. Termin: 1. i 2. maj 2010. Učesnici: Ivana, BrmBrm, Violeta, Severian. Pa da krenemo!

Kao sto Brmbrm rece - mi smo prosli tuda proslog vikenda. Vode u tunelima ima - ali nista to nije strasno. Rupe u tunelima nismo primetili , pa izgleda da smo imali srece. Odrona na putu nije bilo, a kako nije bilo vece kise i njih ne ocekujem. Put je u veoma solidnom stanju i nema razloga bilo ko da se plasi. To je prelepa i sigurna voznja.

Da, ja sam mislio na Conti Trail Attack, a ne Conti Escape;)). Prebacio u glavi . Cena je bas kao sto doktor rece, nesto iznad 20k din za komplet u Motoboxu NS.

Ja sam vec na 16k na fabrickim... zadnja plese na sve strane, toliko da je vec zabavno . Ja sam za zamenu odabrao Continental Conti Escape. Ima u NS. Dosta su hvaljene, pa me zanima zasto si odlucio bas za Dunlop (meni je za nijansi univerzalniji D607)?

Evo ga jos jedan koji se pronalazi u naslovu teme . Sto bi rekli neki ovde: da se upisem...

Kilometraza za respekt. Bravo! Tura standardno atraktivna. Ko jos nije bio - sta cekate ? Vec sledeceg vikenda imate zajednicku BJB voznju upravo ovim putevima: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=54247.0

Svaka cast na voznji. U isto vreme bili smo i mi na istom mestu i izgleda da smo se i sreli u prolazu .

Sve su ti vec rekli ostali, ali moram i ja: SVAKA CAST! Pozrtvovanost i prisebnost za respekt. Nadam se da razumes da ste ti i devojka presudno pomogli tom nesrecniku.

Nema sarkazma, potpuno si pogresno razumeo ???. U prvom citanju ucinilo mi se da si pravio nosac kod drugara, pa sam pomislio da je jednostavno da procenimo troskove. Onda sam video da je to bilo kod "strugara", a da sam ja lose procitao... Bilo mi je smesno, tj. opaska je bila na sopstveni racun . Ako ti nije tesko, svakako da bi znacilo za kompletnost teme da slikas taj nosac (kao sto bi i Brmbrm mogao da slika ) pa da mopgu ljudi da vide i izaberu neku od alternativa. Ako nosac ima neku netrivijalnu cenu, ocigledno da necemo to da upotrebimo za sve redare (jer se i onako nema dovoljno sredstava), kad vec vezice skroz vrse posao. Ipak, za ljude koji licno resavaju komunikaciju (pa i PTT taster), bitno je da na jednom mestu imaju sto vise alternativa, pa ce svako izabrati sta mu najvise odgovara. U tom smislu je i jager/fibra prica oko laringofona dragocena za temu. Hvala ti unapred na trudu oko fotkanja!

Tamo negde ranije sam ponudio pomoc jer smo identicno resili taj problem Jedino bih predlozio da resite i nosac za taster profi a ne da ga karabudzite vezicama .. Kod strugara se lepo napravi nosac koji se navuche na guvbernalu a istog je precnika i na kom se nalazi i shraf za stezanje .. Navuce se izmedju rukohvata i sledeceg elementa bash kako ste i pomenuli jer ce takav nosac spreciti eventualno okretanje tastera posle nekog vremena .. Mozda ga zakomlikova previshe ;D ali ukoliko ima potrebe mogu i da napravim fotku .. Apsolutno napravi fotku. Takodje, da li je moguce nosace poruciti od tvog druga, tako da ih napravi par desetina komada? Ako ne, kako moze da se nabavi makar nekoliko komada ? I na kraju - imas li neku procenu troskova (bitno u ovoj varijanti od nekoliko desetina)? EDIT: sad vidim da nisi pravio kod "drugara", nego kod "strugara" :D. Lepse je tako, samo pitanje koliko kosta...

Lalajko - meni deluje da si ti odlucio...

Da napisem kratko i ovde, buduci da je o tome bilo reci: Sinoc smo dosli do skro idealne lokacije za PTT taster. Taster je inace radijusa 13mm na otvoru za montazu (cisto radi orijaentacije). Najbolje mesto je izmedju nosaca levog ogledala i levog rukohvata, ali tako da je taster pod uglom od 45stepeni u odnosu na podlogu. Taster se za nosac ogledala pricvrsti sa 3 plasticne vezice. Na ovaj nacin, nalazi se potpuno pod palcem, pri cemu ostali prsti ostaju na rukohvatu. Pritisak nije nista tezi (cak naprotiv) od pritiska na ablend taster. Inace, poziciju je predlozio fibra i zasluzuje sve cestitke, jer ovako montiran taster znacajno povecava bezbednost. Brmbrm bi mogao da okaci sliku (montirali smo na njegov motor), da ne tupim ja ovako opisno - slika sve govori...

Moram da te pohvalim za putopis. Sa duhom pisano! Zelim ti jos mnogo putovanja...

Svaka cast - nisam ni sumnjao . Ovo je vise bilo zbog ostalih.

Naravno da je pojacanje izlazne snage stanice na 4W potencijalno korisno, narocito u slucaju kada se 0.5/4W bira kratkospojnikom. Spoljne antene postoje, BNC konekcija, omnidirekcione, mislim da su 12dB bile oko 25eur komad, magnetno postolje, ipak nije za motor. Znam i neku firmicu koja je to uvozila. Inace, fibra - 3-3.5A moze da bude problem - narocito posto svi vezujemo napajanja na neki svicovani izvor (da kad nema kontakta nema ni curenja akumulatora), a to je najcesce zadnja pozicija i tsl. gde u zavisnosti od ostalih uredjaja moze lako da ode osigurac. Naravno, dovoljno je da se izvuce posebna instalacija preko npr. 10A osiguraca. Samo ne treba racunati na 0.5W kod ugradnje, a onda prebaciti na 4W. Generalno - svako znanje je korisno i ovaj feature PMR stanica (koji si otkrio) moze samo da doprinese resenju. Evo, recimo meni si otvorio potpuno nove ideje u razmisljanju. Razlika imzmedju 0.5W i 4W je, najverovatnije (treba testirati) razlika izmedju komunikacije samo u grupi i komunikacije i izmedju grupa.

Zoki, da li imas LINE-IN ulaz (cesto ga pisu i kao AUX) na Zumu? Ako imas, moze lako da se integrise. U principu posto vec imas BT headset u tvojoj kacigi i posto je tvoj Zumo prirodni HUB za telefon, a moze da pusta i muziku i posto ti ne treba kvalitetna full-duplex komunikacija sa suvozacem - najbolje je da vezes neku PMR na lini-in Zuma. Dodjes na picence, taman da se vidimo i zdudamo kablic (kad kupis stanicu)...

U tome je trik - ne moras da cekas pranje. Imas neki planirani sastanak, posao, moze i bioskop (kazu mi prali i po garazama trznis centara ), ili si prosto u radno vreme na poslu. Ljudi dodju gde im kazes i operu u vreme koje tebi odgovara, GDE tebi odgovara. Naravno da je isplativije u parama ici kod obicnog peraca (ovo je skuplje 3x), ali je komoditet veliki, a kvalitet nije ni najmanje manji. PS: nisam gledao da li je auto u pogonu dok radi masina. Ne bih rekao, ali nisam bio prisutan dok su prali.

Fibra - to je normalno. Sve se to uglavnom pravi u PRC , a samo se brendira u zavisnosti od uvoznika/trzista + svako ima svoju kontrolu kvaliteta.

Juce sam probao ovu uslugu (3OPAH-u hvala za temu!). Jako kvalitetno pranje, cak izuzetno. Parom su skinuli cak i oko 80% stvrdnute zemlje sa auspuha (koja je vec nekako postala keramika ), imam utisak da sam im naglasio da bi skinuli sve. Pranje traje oko 25min i fascinantno je sa koliko malo vode to urade. Prakticno, sve sto se prospe ispari i na kraju pranja ne mozete da verujete da nema cak ni male barice ispod motora. Takodje, ne treba pricati koliko je zgodno to sto mozete oprati motor dok radite nesto drugo, na mestu gde VAMA to odgovara. Jednina mana je sto vise nema popusta , tj. mnogo je skuplje nego pranje u obicnoj perionici...