Bravo drugari! Želja koja pobeđuje prepreke i duh... šta je više potrebno za avanturu ?

Isporuka im je do 10 radnih dana i isporucuju samo u SLO. Meni gume trebaju upravo zbog tog puta u SLO (i okolinu ), buduci da sam na starim trenutno na 16k km, i skroz su na kraju zivota, pa bih rado (ako mogu) sredio to pre/u toku puta...

Odlican sajt, hvala! Nadam se da cu uspeti da se dogovorim oko isporuke i montaze kod nekog od lokalnih vulkanizara...

Fantasticne fotografije! Predivan putopis. Na granici ozbiljnog štiva... . Bravo!

Da li neko zna gde je jos, osim u Motoboxu (NS), moguce kupiti Continental moto gume? Konkretno zanima me model Trial attack u dimenzijama 110/80R19 (prednja) i 150/70R17 (zadnja). Buduci da sam sledece nedelje, sticajem okolnosti, u SLoveniji: ako neko zna gde tamo moze da se nabavi ista guma (i po kojoj ceni) - bicu veoma zahvalan na informaciji. Takodje, da li neko zna gde jos pored KELENE mogu da se nabave Metzeler moto gume (konkretno, model Tourance EXP u istim dimenzijama)? Problem je sto Motobox i Kelena nemaju ove modele u gornjim dimenzijama na stanju, pa me znaima da li postoje alternativni dobavljaci? Hvala unapred.

Pozdrav Mile, vidim da si putopis procitao, pa da ne duzim previse: danas sam kao poslednju poruku putopisa ubacio i servisne informacije (smestaj, cene, bezin itd.). Mislim da ti moze pomoci u planiranju putovanja. Srecno!

Putopis je ažuriran servisnim informacijama, koje će verujem biti od koristi ukoliko planirate slično putovanje. Ove podatke od sada možete pronaći u poslednjem nastavku putopisa (strana 2). Pozdrav!

Na Sajmu je bilo, sa popustom, nesto iznad 20k din. Bar sam ja od mladjanog prodavca dobio takvu informaciju...

Mozda nekom bitna informacija - Conti Trial attack trenutno nemaju na stanju zadnju u Motobox-u. Inace, tekuca cena je u odnosu na Sajam u BG znacajno otisla gore i sada je preko 23k din za set...

Evo predloga za jednodnevnu lepu i raznovrsnu vožnju. Provezao sam to ovog vikenda i mislim da se kvalifikuje da predložim i ostalima rutu. Cilj puta: Zasavica. Zasavica je mrtvaja Save nekih 9km uzvodno od Mačvanske Mitrovice, tj. tačno preko puta Sremske Mitrovice. Nešto kao mala i još ne zatravljena verzija Obedske bare (mada nisu nastale na isti način). Osim toga, ideja je u rutu ubaciti obližnje lepe i kvalitetne puteve za vožnju. Itinerer je sledeći: Beograd – autoputem do Šimanovaca – pre naplatne rampe se isključite ka Šimanovcima i vozite kroz mesto – Pećinci-opet prelazite auto-put – Ruma – Sremska Mitrovica- most preko Save – Mačvanska Mitrovica – Zasavica Svi navedeni sremski putevi su u savršenom stanju. Jedina loša deonica je poslednjih 9km od Mačvanske Mitrovice do Zasavice (poslednjih 1km je makadam, mada jako dobrog kvaliteta). Na samoj lokaciji imate salaš (plaća se ulaz!) sa mini zoo vrtom, osmatračnicom, stazom pored bare i dva restorana. Jako je lepo za decu i manje društvo. Evo kako to izgleda: Ruta dalje je izabrana po kriterijumu dobrih puteva primerenih bržoj vožnji (većinom): Zasavica - Šabac (novi put pored Save, savršen!) – Valjevo (put Šabac-Valjevo je po meni jedan od najboljih u Srbiji) – Ćelije – Beograd Samo poslednje deonica je dosadnom (i opasnom) Ibarskom. Kompletna tura je oko 300km i potpuno opušteno staje u jedan dan (sa pauzama, uključujući ručak, oko 7h) Eto, nadam se da sam nekome dao ideju... Pozdrav!

Ma da, ali meni na 13mm visine kutijice ne paše čak ni mini din... SVHS je odlična altetrnativa, jer ima dovoljno pinova za sve meni potrebne signale za upravljanje mobilnim i dosta čvrsto hvata, a staje u raspoloživ prostor. Za kablovske veze - DIN je zakon (naročito, kao što sam jednom rekao, 60stepeni DIN - ima ga u Kanibalu).

Tako je, potpuno se slažem. Što robustniji konektori i kablovi (mada kod nas kablovi i lemovi nisu bili problem, već nežan originalni(!) konektor). Sećaš se one moje kutijice koju sam ti pokazao, a na kojoj sam terminisao SVE kablove? Deo za upravljanje mobilnim definitivno ću da prebacim na npr. svhs ili rca konektor (sada je 3.5mm sterao+2.5mm mono). Mali 2.5mm mono konektor koji koristim za upravljanje javljanjem/pozivanjem sa mobilnog prosto na šasijskoj strani nije dovoljno robustan i na svakih 200-300km gubi kontakt... Definitivno i empirijski potvrđeno: što robustniji spojevi.

PX-888 je £39.50 a postarina: £8 Dogovorio sam se sa likom da napise vrednost 30$, a standardno se salje kao poklon. http://cgi.ebay.co.uk/ws/eBayISAPI.dll?ViewItem&item=170470761816&ssPageName=STRK:MEWNX:IT Kako si platio? Paypal-om? Verovatno ću uzeti tu stanicu za motor. Javi kada stigne da testiramo...

U Mikroprincu može da se kupi produžni 3.5mm stereo male-female kabl od 1.2m. Košta oko 150din (ako se dobro sećam). Neka ti komša Rajko odseče konektore i prelemi na ono što tebi treba. Sa konektorima izaći će oko 250din, što mislim da ti je ok... EDIT: naravno, sam kabl je spiralni, baš kakav želiš i mislim da ti je dužina od 1.2m taman...

Znači komšo, ne verujem šta si iskopao sa fotografije :D . Tako je, još koristim staru poziciju za PTT taster. Malo sam se navikao, malo još nisam uhvatio vreme da montiram upgrade... Naravno, ko radi od nule - pozicija koju je pronašao fibra je jedna od dve savršene pozicije na upravljaču. Pogledajte fotke sa brmbrmovog motora (druga savršena pozicija je pored ili UMESTO ablend tastera, mada kod mene je dosta teško to lemiti jer je unutra klobuk žica). Nama je u RUmuniji komunikacija otkazala kod BrmBrma, jer je originalni 2.5mm konektor (uzet sa originalnog hf stanice i iskorišćen za kabl između autocoma i stanice) prenežan. Moj konektor od 50 dindži iz Mikroprinca radi savršeno sada već na oko 2500km. Prelemićemo to čim se uhvatimo... Inače, fibra, kondenzator i otpornik i dalje stoje savršeno (ODLIČNO zalemljeno ).

Mi smo u tim krajevima bili proslog vikenda. Sada je nastao i putopis: http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=54568.0 Ko nije bio, obavezno da ide! (ko je bio, obavezno ponovo ). PS: Viminacijum je fantasticno uredjeno nalaziste iz rimskog doba. Ne propustite!

KORISNE INFORMACIJE: Smeštaj: Motel Continental (Drobeta Turnu Severin) *** Motel se nalazi na oko 500m nizvodno od brane HE Đerdap 1 i graničnog prelaza sa Srbijom, a na 12km od centra Severina. Čist i korektan motel, renoviran pre nekoliko godina, sa velikim i izuzetno čuvanim parkingom, perfektno lociran. Poseduje restoran. Upravo ovaj motel mi smo izabrali za prenoćište. Cene: Prenoćište za 2 osobe, uključen (oskudan ) doručak, parking je besplatan Standard soba: 39eur Exacutive soba (veća, lepši pogled na Dunav): 44eur Rezervacije: www.booking.com Hotel Continental (Drobeta Turnu Severin) *** Iz istog lanca kao prethodni motel, hotel se nalazi u samom centru Severina i gleda na Dunav. Hotel je veliki (290 ležaja), što praktično znači da uvek ima mesta. Perfektno lociran ukoliko želite da budete u samom gradu. Enterijer hotela zahteva renoviranje . Cene: Prenoćište za 2 osobe, uključen doručak, parking je besplatan Standard soba: 39eur Exacutive soba: 44eur Rezervacije: www.booking.com Hotel Đerdap (Kladovo) *** Hotel se nalazi u centru Kladova (Srbija), na samoj promenadi pored Dunava i predstavlja najveći hotel u okolini. Poseduje čak 330 kreveta. Dva sprata hotela su renovirani. Cena prenoćišta za 2 osobe, u Standard sobi sa doručkom: 3500 din (35eur) Rezervacije: +381 19 801 010, 801 090 Hotel Aquastar Danube (Kladovo) **** Apsolutno najbolji hotel u okolini (računajući i Rumuniju i Srbiju). Ovaj hotel u potpunosti opravdava svoje četiri zvezdice. Izgrađen pre nekoliko godina, nalazi se u centru Kladova, na promenadi pored Dunava i na samoj gradskoj plaži. Hotel poseduje čuvanu garažu, prelep SPA centar, nekoliko restorana i moderno uređene sobe. Preporuka u svakom pogledu! Cena prenoćišta za 2 osobe uključujući doručak (švedski sto), parking u garaži i korišćenje SPA centra: oko 7500 din (75 eur) Rezervacije: +381 (0)19 810 810 www.hotelkladovo.rs Karataš (Kladovo) – bez kategorizacije Karataš je bivše akcijaško naselje, koje je delom renovirano i koristi se kao smeštajni kapacitet najčešće za đačke ekskurzije i pripreme sportskh ekipa. Nalazi se na samom magistralnom putu Kladovo-Golubac, na 10km od centra Kladova, u neposrednoj blizini HE Đerdap 1. Smeštaj je u 2,3 i 4-krevetnim sobama. Svaka soba poseduje svoje kupatilo/wc. Improvizovani parking je ispred samih baraka . Kompleks raspolaže sportskim terenima i zatvorenim bazenom. Karataš je lokacija koju kao smeštaj koriste sve BJB vožnje i Reli, kada su u ovom kraju. Prenoćište za 2 osobe, bez doručka: oko 1200 din (12eur). Rezervacije: na licu mesta Kurs valute - Rumunija (maj, 2010.): 1 EUR = 4.21 LEU Zamena valute, i u Rumuniji i u Srbiji, vrši se isključivo u menjačnicama. Svako veće mesto, u ili blizu centra, ima menjačnicu. Pažnja: plaćanje u EUR nije moguće! Cena goriva - Rumunija (maj, 2010.): Benzin 95 oktana: 1l = 4.44 LEU Benzin 98 oktana: 1l = 4.81 LEU Cene u kafićima (Drobeta Turnu Severin): Pizza mala – oko 3.5 eur Pizza XL – oko 6 eur Piće – do 1.5 eur bezalkoholno Pivo – oko 1.5-2 eur Cene se odnose na centar grada i motel Continental. Razno: Na celoj opisanoj ruti u Rumuniji bankomati su dostupni samo u Turnu Severinu. Većina kafića i restorana, čak ni u Severinu, NE PRIMA kartice. U Srbiji bankomati su prisutni u svim većim mestima na ruti. Sve modernije pumpe u Rumuniji primaju kartice. Na svim pumpama besplatno možete koristiti WC . U odnosu na Srbiju, Rumunija je u +1h vremenskoj zoni. Imajte ovo na umu, najviše zbog radnih vremena!

Plan je jednostavan: brzinom svetlosti do Velikog Gradišta i Srebrnog jezera, gde ćemo u obilju tamošnjih restorana pronaći ručak, a onda nasipom pored Dunava pravo u Ram, odakle ćemo skelom preći Dunav. Davno je postalo jasno da nećemo stići na skelu u 15h. Ništa zato, bar ne žurimo. Veliko Gradište je još jedan lep gradić na Dunavu, koji razvojem Srebrnog jezera doživljava pravi mali turistički bum. Još jedno mesto koje sam oduvek smatrao za živo i veselo. Pristižemo brzo i prolazimo kroz grad: Najkraćim putem, kejom pored Dunava, izlazimo na Srebrno jezero. Visoko urbanizovano turističko mesto, Srebrno jezero doživljava procvat u poslednjih 5-6 godina. Za one koji nisu bili, najlakše ga je opisati kao brata blizanca beogradske „Ade“. Pregrađen rukavac Dunava koji je time postao jezero, sa velikim brojem restorana i kafićima pored vode: Kafana „Kod Brke“, sa parkingom i još ponekim slobodnim mestom (bitna stvar na Srebrnom jezeru!) čini nam se kao najpogodnije odredište za ručak. Smeštamo se, nekako. Ali avaj! Velika gužva, ograničeno vreme (jer moramo stići na skelu) i posledična nervoza dovode do neprijatne rasprave sa konobarima i, da stvar ne bi eskalirala, Violeta i ja selimo se u gore prikazani kafić. God damn, ništa od ručka! Ljubazno osoblje kafića i hladno piće smiruju donekle moju nervozu. Ostatak isparava odmah pošto sam seo na motor i zavrnuo GAS! Bila je to nezaboravna vožnja po nasipu pored Dunava i kasnije do Rama. Nezaboravna. Negde pored puta, ostala je zbunjena i jedna policijska patrola . Dolazimo u Ram. Brmbrm stiže 5 minuta kasnije . Tu se sreća najzad osmehnula mom gladnom stomaku. Vanredna skela, 45 minuta ranije nego po redu vožnje. Na njoj nema više mesta za automobile, ali zato ima za dva motora! Bili smo poslednja dva vozila utovarena na skelu. Evo nas kako prelazimo Dunav. Mojim saputnicima bio je to prvi prelaz Dunava skelom i svi smo već dobro raspoloženi. Smiraj dana, Dunav miran, gospodski nas pušta na banatsku stranu. U pozadini se vidi citadela na uzvišenju iznad Rama, a na 3. fotografiji, uz Violetu, i jedan naš forumaš (uvek čovek na nekoga naleti na ovoj skeli): Pristajanje u Banatsku Palanku ostavlja nam još dovoljno dnevnog svetla da se smestimo u jedan od odlična tri riblja restorana na samoj obali. Nedugo zatim, riblja čorba je već u stomaku, a šaran i smuđ na tanjiru. U cilju kompatibilnosti sa uobičajenim sadržajem BJB putopisa , na ovom mestu objavićemo prvu (i poslednju) sliku ovoga: Lagano sumiramo utiske i prepričavamo proživljeno. Prisutan je snažan osećaj ispunjenosti. Slažemo se da je ovo tura skromna po kilometrima (može praktično da stane skoro u jedan dan), ali prepuna sadržaja. Tako nekako mislim i danas. Prepuštanje omiljenom srpskom kafanskom sportu („Ja ću!“, „Ne, ja ću!“), a BrmBrm izlazi kao najizdržljivi pobednik , znači da je vreme za poslednju etapu puta. Još ranije odlučili smo da deonicu do Izbišta i onda uskim i veoma lošim putem kroz Deliblatsku peščaru do Deliblata, ostavimo za neki drug put, kada ovde budemo za videla. I onako sam to provezao u više prilika. Sada, dakle, biramo pravac Bela Crkva-Kovin, po obodu peščare i onda dalje uobičajeno do Pančeva i Beograda. I dobro smo izabrali! Ova deonica, naročito deo kroz peščaru od Bele Crkve do Kovina, jedan je od najlepših i najkrivudavijih (!) puteva u Vojvodini. Put pust i savršen. Uživanje za kraj ture. Šlag na tortu. Na žalost, (veoma) kratko je trajalo . Pred Botaničkom baštom u Beogradu stavljamo tačku na dva savršena dana: Te noći, kada sam legao u krevet i neposredno pre no što ću utonuti u san, pred očima mi je još uvek bio samo Dunav: KRAJ

Posle tankovanja NIS-ove tekućine koju prodaju pod imenom „Benzin“, najzad krećemo. Raspevana vožnja po odličnom asfaltu i sveprisutni Dunav: Veoma brzo stižemo na Golo brdo. Mnogo puta sam bio na ovom mestu i nikada se nisam navikao na prizor. Izlaz iz Đerdapske klisure i pogled na „Železna vrata“ zaista ulazi među najlepše prizore našeg kontinenta. Monumentalno, impresivno, a sada osećamo i jedan novi kvalitet: posetili smo drugu stranu i hodali kroz ovaj kadar. Zatvorili smo krug. Evo ga, poznat prizor i (naravno) razumljiva želja za poziranjem. U dnu, vide se Manastir Mraconia i put na rumunskoj strani. Pogled odavde je upečatljiviji: Nastavljamo dalje. Na polasku, u rukavicu mi se uvukao verovatno mrav, insekt svakako. Odlučio je da demonstrira kako stvorenje od 5g može da pokaže zube stvorenju od 90kg . Bolelo je neko vreme onoliko. Bilo mi je smešno. Vozimo kroz fotografiju. Nestvarno. Predivno: Put na srpskoj strani je u lošijem stanju, ali atraktivnijih pejzaža od puta rumunskom obalom. Naime, rumunskom obalom sve vreme vozite u nivou Dunava (što je opet na svoj način atraktivno), dok put srpskom stranom vodi liticom kanjona i nudi sjajan pogled. Ova činjenica ima i svoju cenu: česti tuneli, mnogi sa vodom koja kaplje sa tavanice. Nezgodno je, na momente (u tunelima preko 200m) čak i pomalo opasno za vožnju motora. Ako planirate ovu turu, gledajte da se srpske strane uvek vozite sa Suncem iza leđa i shodno tome planirajte vreme u koje ćete ovuda proći. Imaćete bolji pogled, a vožnja kroz tunele biće manje zahtevna. Sveukupno imaćete mnogo jači doživlaj. Pratite oznake na tunelima, svi su obeleženi. Pred svaki tunel preko 200m dužine, a ima ih nekoliko, prilagodite brzinu. U njima, budući da ne vidite odmah izlaz, uletećete u mrkli mrak, a očima treba sekund-dva da se prilagode. Ukoliko koristite sunčani vizir na kacigi i on može da se podigne, nemojte da vas mrzi – učinite to pred svaki tunel. Na donjoj fotografiji nalazi se jedan od pomenutih tunela, slikan sa rumunske strane. Lepo se vidi i razlika u visini trase sa rumunske i srpske strane: Brzo vozimo. Prolazimo Donji Milanovac: Prolazimo i Lepenski vir (ne zadržavamo se, znamo da Muzej ne radi): Prijatnom i brzom vožnjom, zadovoljni i već pomalo gladni, dolazimo do Golubačkog grada. I ovde je osećaj kompletnosti snažno pristuan. Prošli smo i sa one drugu strane, gledali stare zidine preko reke kako već vekovima čuvaju ulaz u klisuru, a sada hodamo oko njih. O staroj tvrđavi već smo sve rekli, pa ostaje da pogledamo fotografije: Na drugoj strani posmatramo Moldovu Veche, kroz zidine starog zdanja: Da, definitivno smo zatvorili krug. Zadovoljan, skačem na motor i nastavljamo dalje. Zadovoljan, ali gladan... Nastaviće se...

Jutro. Dogovor je bio: u 9:45h spremni kod motora! Krenuli smo u 11:15h . Ipak, velika prednost smeštaja koji smo izabrali bila je blizina graničnog prelaza. Nepunih 500m. Granica između Srbije i Rumunije ide sredinom toka Dunava, a sam granični prelaz nalazi se na brani HE Đerdap 1, pri čemu se brana koristi i kao prelaz preko reke. Budući da su srpski i rumunski prelaz svaki sa svoje strane, brana je ujedno i „ničija zemlja“. Na granici opet gužva. Naravno, lagano, elegantno zaobilazimo kolonu i stižemo na rumunski prelaz. Pasoška kontrola, ne skidamo kacige i kada sam već pomislio da krenem pojavljuje se rumunski policajac i počinje da ćaska. Te koliko motor „ide“, te gleda jaknu i protektore, biva impresioniran komunikacijom (koja je, nekim čudom, od jutros ponovo proradila. No, pokazaće se – ne zadugo ). Moli me da uključim motor i da on proba malo da turira. Sve to traje, smejemo se svi zajedno, a ljudi iza kuvaju i nervozno nas straljaju pogledima. Tek, evo nas kako prelazimo branu, zverajući na sve strane u pokušaju da upijemo trenutak i sačuvamo ga u uspomenama što je više moguće. Za inženjera elektrotehnike (pa makar i računara ) prelazak ovog inženjerskog landmark-a je veliki doživljaj: Inače, trenutno su cigarete značajno jeftinije u Srbiji nego u Rumuniji, tako da ih Rumuni primetno švercuju. Zaustave stare Dačije na sred brane i onda se pretovaruju, raspakuju pakovanja i štekaju paklice po kolima. Violeta se pita kako su tako hladnokrvni kada ih carinici gledaju, a mene nervira sveprisutno smeće od ambalaže. Prelazimo u Srbiju. Violeti, po prvi put, traže da skine kacigu. Valjda je bila sumnjiva... Posle kratke posete Karatašu (videti poslednji nastavak putopisa – odeljak o smeštaju) dajemo gas i hitamo ka desetak kilometara udaljenom Kladovu. Već je prošlo podne. Iznenada u slušalicama čujem poznat glas kako me doziva. Šta je sad? I kako radio veza opet funkcioniše, kada je upravo i sasvim simbolično , po prelasku u Srbiju prestala da radi? Bio je to Kochamatori! Na vikendu sa svojom šarmantnom suprugom, sedeći u dvorištu pored puta za Kladovo,video nas je kako prolazimo. Skočio čovek, dohvatio svoju radio stanicu i počeo da doziva na nezvaničnoj, ali ništa manje standardnoj, BJB frekvenciji. Mi smo već odmakli preko 1.5km, no prijem je bio savršen. Živele PMR radio stanice i standardizacija! Vraćamo se da se pozdravimo (što bi rekli u Zapadnoj Srbiji – da se pitamo ): Sada već jurimo ka Kladovu, na mini promotivnu vožnju (osim meni, za sva tri preostala saputnika biće ovo prva poseta ovom lepom gradiću). Kladovo je lep lučki i turistički gradić na obali Dunava, sa svojih destak hiljada stanovnika. Oduvek sam voleo to mesto. Nekako mi je, valjda zbog bučnih i šarenih kafića u centru i promenade pored Dunava, veselo i živo. Sušta suprotnost velikom susedu preko reke - Severinu. Pokazujem svojim saputnicima najpre tvrđavu „Fetislam“ (na kojoj i BJB reli provodi jedno veče), a onda i grad: Kafa, razgovor, polako se budimo. Kasno je, postalo je vruće, a mi smo se tek zagrejali. Vreme je za put! Nastaviće se...

Uskoro...

Da, zezali su me na tu temu celim putem ;D. Mada, nema veze sa Turnu Severinom - severian je lik iz SF tetralogije Džina Volfa. Bio mi je zanimljiv lik, tako da sam pre jedno 20+ godina uzeo taj nick na Sezamu i tako to ostalo...

Srecan prvenac! I da ih bude jos mnogo...

PS: sve zasluge za fotografije pripadaju (uglavnom) Ivani i Violeti Završetak kroz Srbiju sutra - porodične obaveze zovu (slava, tj. slave )...

Dodajemo tempo. I sami smo iznenađeni koliko brzo napredujemo. Uvozali smo se i sada je to već nastupanje u ritmu za uživanje. Pristižemo u Oršavu (Orsova). Oršava je mali lučki grad, veličine Kladova, u neposrednoj blizini Đerdapske klisure („Železnih vrata“ - izlaza iz klanca Dunava, koji smo opisali malopre). Oršava se nalazi na obodu velikog zaliva Dunava, budući da je izlaz iz klisure, a blizina HE Đerdap 1, uslovila formiranje akumulacionog jezera. Put vodi oko zaliva, pa je ulazak u Oršavu sa istoka. Ovo je, udruženo sa jakim popodnevnim Suncem, uslovilo da nemamo ni jednu uspelu fotografiju mesta! Ništa zato, nešto mora da ostane i za sledeći put. Nastavljamo dalje. Česti radovi na putu i propuštanje saobraćaja alternativno traku po traku čine nas pomalo nervoznim. Pretičemo kolone bezočno . I onda, pred nama puca fascinantan prizor - brana HE Đerdap 1: Hidroelektrana Đerdap (branska Đerdap I i rečno-protočna Đerdap II) proizvodi oko 20% struje u Srbiji. Inženjerski je neosporno monumentalan projekat, iako je ekološki veoma diskutabilna (promenila je sve karakteristike našeg toka Dunava i ugrozila Đerdapsku klisuru, a uticaj na mikroklimu je veoma veliki). Ipak, prizoru možete samo da se divite. Mi smo rezervisali smeštaj u neposrednoj blizini brane, nekih 500m nizvodno od nje, u motelu „Continental“. Korektan, mali i čist motel sa veoma dobro čuvanim parkingom, na nekih 12km od krajnje tačke našeg puta niz Dunav – Drobeta Turnu Severina. Više o raspoloživom smeštaju u okolini moći ćete da pročitate u poslednjem nastavku ovog putopisa. Iz drugog pokušaja pronalazimo motel: Pogled iz sobe na branu je sjajan. Ukroćeni Dunav: Savršeni engleski i izuzetna ljubaznost na recepciji čine da se smeštamo u sobe za 10 minuta. Tuširanje, kratak odmor i spremni smo za Turnu Severin (u stvari, na srpskom – Severin)! Drobeta Turnu Severin je daleko najveći grad u okolini (uključujući i Srbiju). Ima preko 100.000 stanovnika i važan je privredni i lučki centar regiona. Odakle ovako komplikovano ime? Elem, grad je nastao još u rimsko doba i u to vreme je nazvan Drobeta (Drobetae). Grad je bio (zbog čuvenog Trajanovog mosta) veoma važan centar i u III veku n.e. je dobio i status rimske kolonije – veoma važan status u to doba, budući da je stanovništvu garantovao ista prava kao građanima Rima. Grad je pod rimskom upravom bio sve do VI veka n.e. (bez obzira na, više puta pomenuto, povlačenje rimske uprave iz Dačije). Kasnije, u toku XIII veka grad pada pod upravu Mađara i dobija ime Severin, po obližnjoj kuli/zamku. Da ne dužim previše, Rumuni sebe vide kao naslednike autohtonog stanovništva iz rimskog carstva, što udruženo sa opšte poznatom "ljubavlju" prema mađarskoj manjini, dovodi do toga da su i gradu ponovo nadovezali staro ime Drobeta. Tek, grad sa dva imena predstavlja lokaciju kojoj, u već ranu noć, hitamo da utolimo glad i radoznalost . Centar grada je lep i moderan. Sa nekoliko kafića i restorana: Ipak, ni prelep park pored Dunava, ni zadovoljstvo predivno provedenim danom ne mogu da pobede iznenađenje: osim u centru u gradu jednostavno ne postoji ulična rasveta! Nasleđe je to, bez sumnje, komunističkih vremena nemaštine i, bez obzira što je progres sveprisutan, kompletna javna rasveta jednostavno nije mogla da bude izgrađena. Malo je reći da je grad noću sablastan. Na žalost, ovo je očigledno nemoguće prikazati fotografijama. Umorni i siti, a neki od nas, koji su moto jaknu pametno ostavili u motelu , i promrzli - vraćamo se do brane Đerdapa, u motel. Dugo lepše nisam spavao... Nastaviće se...