Mo\da nije 100% odgovaraju'a tema, ali nema bolje : Elem, koju mast koristite kod stavljanja pločica (semi sphere shims) kod štelovanja ventila za novije boxere? Gde ste je kupili? Ja sam do sad koristio 2 puta neku unuverzalnu mast iz Uradi sam, ali nešto nisam zadovoljan jer se ne ponaša kao što bi trebalo (kažu ljudi, da ne lepi, a da se pločica drži od same masti)

Ljudi, je l' bi išao neko za vikend do BL?

U pravu si, vremenom troši sve manje ulja, kako je i očekivano. Ipak, ovako diskretan skok (sa 100-150ml/1000km na 0) siguran sam da je do ulja, jer inače taj Motorex i reklamiraju da je rađen sa idejom smanjene potrošnje (a meni je to bilo jako važno). Ranije sam koristio BMW (castrol) mineralno 20w50. Inače, na satu imam oko 47K. Od prošlog maja .

Kockica, po kockica... sklapa se mozaik .

Doktore, to je dobra info. Prilično mi se sviđa ova varijanta preko Korzike. Mislim, kada već plivamo motorima, da obiđemo oba ostrvaa... . A razlika u ceni trajekta je taman spavanje na Korzici...

Koliko se ja razumem, ulja za mokra kvačila nemaju neke aditive koja imaju ulja za suva, a koji smetaju pločama na kvačilu i čine da kvačilo pod opterećenjem nekad prokliza (mislim, za ove motore kojima je kvačilo potpopljeno u motorno ulje). Koliko se sećam kada sam to čitao svojevremeno, neki od tih aditiva zaista povećava temeparaturnu otpornost ulja, pa mi je zamislivo da ulje za mokra kvačila može više da se troši u našem bokseru. E sada, ja ove đuntine temperature ne znam koliko su tačne i kako bi proverili (možda onaj temp pištolj ako ima neko?), a za ovo Motorex vidim sada da jeste MA; ali ja to nisam ni gledao, dovoljno mi je bilo što je bilo brendirano za boxer i što ga koriste na gs-u ljudi, a ja za sada empirijski potvrđujem da ga zaista moj boxer ne troši. Videćemo sada na kraju intervala korišćenja, da li se isposti i koliko se troši, ako se troši...

Malo je tema otišla u psihološko-filosofska naklapanja, pa verujem da će retko ko od onih koji pokušavaju da pronađu neki koristan savet imati bilo kakvu korist od iste. Takođe, kada čovek čita visokoumne polucije vozača koji drže kočnicu do pola krivine (sic!) uhvati ga neka mala snaga i pomisli da nema smisla pisati i prepirati se - takvi i onako najbolje voze (pa neka je i na tastaturi). No, onda se setiš sebe kako i koliko ti je značio pravi savet, pa pomisliš - ajde, da probamo kratko i jasno, bar ono što može u pisanoj formi (a jebeš vožnju i savete bez poligona, pokazivanja i probe). Dakle, osnovno: a) Sedenje na motoru: Pronađi svoje mesto na motoru, tako da ti je udobno i da "paše" (na brini ako ne ide iz prve, za to treba neko vreme). Pri tome obrati pažnju da ne sediš baš priljubljen uz tank (dobro pravilo je da ostaviš npr. širinu pesnice do tanka). Za motor se drži kolenima, dakle: stegni kolenima motor, a ruke opusti. Da, sasvim opusti! Na fuzestaririma noge drži na prstima. Tako ćeš osetiti i najmanji "feedback" motora. Znam, udobnije je na sredini stopala - ali, probaj - videćeš da držanje prstiju na fuzasterima nije toliko neudobno, a mnogo je bolje za vožnju. I najvažnije: nemoj biti stegnut, opusti se! Trebaće ti neko vreme, ali videćeš koliko motor bolje reaguje i "sluša" kada si opušten. Ako se stegneš, svaka neravnina, kočenje i ubrzavanje izbacivaće pomalo motor iz ravnoteže, a ti ćeš se posledično još više stegnuti. Dakle, što bi deca rekla: opušteno . Vežbaj sve ovo! Sedenje možeš da vežbaš i na centralnom štenderu, ako hoćeš... nije sramota! b) Ubrzavanje i usporavanje: Nikada nemoj naglo davati gas (biće vremena i za to!) i nikada nemoj panično da kočiš. Prednju kočnicu drži isključivo sa dva prsta desne ruke, prvim i drugim do palca. Nema razloga za stisak i grčevito pritiskanja - kočnica odlično radi i kada se nežno i mirno dozira! Kada kočiš (naročito oštrije), opet kolenima uhvati jače motor i nikako se ne opiri rukama, ruke ostaju opuštene! Koči uvek i prednjom i zadnjom kočnicom. Tako rasterećuješ bar donekle prednji točak (videćeš već - na početku karijere najlakše prokliza prednji točak), a i skraćuješ zaustavni put. Na nizbrdici van asfalta koči samo zadnjom, težina je na prednjem točku i ne želiš da kočenjem možda blokira i prokliza. Kada ubrzavaš ("daješ gas") malčice se nagni napred neposredno pre - tako popravljaš balans. PS: ako imaš ABS možeš panično da kočiš (mada je i dalje pogrešno i loše). Ali pazi: ABS ne reaguje na bočna proklizavanja, pa nemoj da se čudiš ako se poneseš i preteraš, pa u krivini malo vrdne zadnji točak. Bolje je da se ponašaš kao da nemaš ABS i da slediš gornja pravila! c) Upravljanje: Konvencionalno upravljanje znaš - uostalom, položio si za A kategoriju, zar ne ? E, tu ima jedna kvaka: konvencionalno upravljanje ne pomaže mnogo kod vožnje motora, naprotiv - gubi ti vreme i produžava reakcije. Postoji nešto što se zove "obrnuto upravljanje" - countersteering. Kratko rečeno: kada gurneš korman OD SEBE levom rukom, skreneš levo. Kada gurneš volan OD SEBE desnom rukom - skreneš desno. Znam, zvuči ludo - ali je tako (da ne objašnajvam sada, čista fizika je u pitanju!). Probaj! Ne postoji niko ko nije uspeo IZ PRVE. Najpre blago guranje, sasvim nežno, pa sve odlučnije. Videćeš, motor se vozi uglavnom isključivo korišćenjem obrnutog upravljanja. Vežbaj. Vrlo brzo ćeš postati umetnik ove tehnike. Jako se lako uči i SVI mogu i treba da je koriste, pa i ti! d) Vožnja u zoni komfora i "skeniranje": Vozi UVEK u svojoj zoni komfora! To je onaj tempo, putanja, ponašanje na putu sa kojim se osećaš sigurno. Vremenom, tvoja zona komfora će se menjati, baš kao što razni vozači imaju različite zone komfora. Nemoj nikad, da bi npr. bio cool u grupi, da izlaziš iz svoje zone komfora! Stićećeš ostale - ne brini. Ne podleži pritisku, vozi u skladu sa svojim mogućnostima UVEK i budi iskren prema sebi! Kada voziš - posmatraj sve oko sebe i predviđaj! Znam, ovo se ne može naučiti, ovde uglavnom pomaže samo iskustvo. Ali, ako se trudiš i razmišlajš, skratićeš vreme za koje ćeš razviti sopstveno iskustvo! Ne budi lenj. Gledaj sve oko sebe: put, vreme, okolnosti, druge učesnike u saobraćaju i njihovo ponašanje, signalizaciju, sopstvenu budnost i raspoloženje - predviđaj šta sve može da se dogodi. Svodi se na isto: u odnosu na stanje svega oko sebe, vozi uvek u svojoj zoni komfora. Ne ulazi u situacije iz kojih ne znaš UNAPRED kako ćeš da izađeš. e) Ponašanje u krivini: U krivini, kako bi prošao istu, motor je uvek manje ili više nagnut. Kada ti je motor nagnut, smanjuje se površina kontakta gume sa podlogom, što znači da je sila trenja između gume i podloge manja, a ovo znači da postaje "klizavije". Ovo, sa svoje strane znači, da I GAS I KOČNICU moraš da doziraš u krivini pažljivije. Obrati pažnju: kočenje (i davanje gasa) u krivini nije zabranjeno. Ali, postoji jedno pravilo: što si više nagnut, to manje smeš da kočiš/daješ gas. Znači: ako si skroz uspravan (90 stepeni u odnosu na podlogu) možeš maksimalno da kočiš i daješ gas, a ako si u maksimalnom nagibu (za sve gume koje mi vozimo to je 45 stepeni - priznaj mislio si da je više!) onda ne smeš uopšte da kočiš i daješ gas. Za sve između, već sam ti rekao: što si više nagnut, to manje smeš da kočiš i daješ gas! Zapamti ovo, važno je! Kako da sediš u krivini? Seti se - ideja nam je da imamo što veće trenje prilikom prolaska kroz krivinu, tj. da nam bude manje klizavo. Veće trenje je kada je motor manje nagnut, logično - veća površina gume je u kontaktu sa podlogom. Da bi manje nagli motor u krivini imaš jedan trik: pomeri se ka unutra, tj. ka nagibu krivine (neki kažu i: "visi malo sa motora"). Najpre samo malo i blago i vežbaj! U krivinu uđi najpre glavom i ramenon i nagni se malo ka unutra (ka smeru u kome je motor nagnut). Vremenom, možeš malo i da izmestiš zadnjicu ka unutra, što bi rekli: na pola guza , dovoljno je. Ideja svega ovoga je da pomeriš težište vozača i motora (a znamo, vozač i motor su jedno, zar ne?) ka temenu krivine, što znaći da sam motor za istu brzinu može manje da bude nagnut, a to je videli smo već - bezbednije! Nemoj da si lenj na motoru, radi u sedištu i vežbaj ovo što sam ti rekao! Gde da gledaš u krivini? Ima jedno pravilo, koje se pokazalo kao velika istina: motor ide tamo gde ti gledaš! Drugim rečima, NIKADA nemoj da gledaš u prepreku ili ivicu puta ili bankinu koja se približava, jer tamo ne želiš da ideš! Gledaj najpre u teme krivine, a onda gledaj što dalje (idealno u izlaz iz krivine!). Logično: tamo želiš da motor stigne. A ima i drugi plus: kada gledaš daleko od sebe, sve je mirno i teče nekako sporo (logično, jer je daleko). Kada gledaš neposredno ispred ili pored sebe, sve juri ogromnom brzinom i ne možeš to da ispratiš. Probaj ovo npr. sa linijama na putu i videćeš o čemu pričam! Šta još treba da znaš? Davanje gasa u krivini uspravlja motor (širi putanju!). Imaj UVEK ovo na umu. Gas se dodaje isključivo nežno i polako, dakle isto što važi i za kočenje. Tri tvoja najveća neprijatelja u krivini su: 1) Proklizavanje prednjeg točka: verovatno najčešći uzrok pada u krivini. Nastaje kada jednostavno nema dovoljno trenja između prednje gume i podloge (usled klizavog asfalta, prejakog kočenja, prepreke ili kombinacije ovih faktora) i motor se smakne. Za milisekund, ne znaš ni šta te je snašlo a već si na zemlji . Dobra strana je da je ovo verovatno najlakši pad sa motora (ako se izuzme pad u mestu ) 2) Tzv. "highside" pad, iliti po srpskom "katapult". Nastaje kada npr. na izlazu iz krivine naglo i prerano/preoštro daš gas, zadnji točak prokliza na jednu stranu, ti se uplašiš i naglo oduzmeš gas, a motor posledično cimne na drugu stranu i izbaci te iz sedišta kao iz katapulta preko motora. Ovo je jedan od težih padova sa motora, pada se na glavu i ključnu kost (ovo drugo, ako imaš sreće!). Ima i još nekih uzroka ovog pada, ali je ređe. 3) Tzv. "ispravljanje krivine", tj. ispadanje sa puta zbog nemogućnosti da provezeš ceo luk krivine. Dešava se kada preceniš brzinu na ulazu, a onda se uplašiš da ne možeš dovoljno da nagneš motor i fiksiraš pogledom ivicu puta koja se (sve brže) približava. Hej - nemoj da gledaš ivicu puta i veruj, uvek može još malo da se nagne motor (seti se priče o kretanju u sedištu)! Nemoj da paničiš, ova greška uvek nastaje usled panike! Najbolja taktika za prolaz kroz krivinu ti je ovo: Pre ulaska u krivinu završi ceo posao! Dakle: šaltaj u nižu brzinu ako treba, završi kočenje, nemesti se u sedištu malo ka strani u koju ćeš da skrećeš, malko zavrni gas, samo do ivice onog mrtvog hoda između skroz opuštenog gasa i one tačke pre nego motor počne da prima ubrzanje (videćeš, ako ovo uradiš motor neće da cimne pri davanju gasa kasnije!) i onda kreni u krivinu. Gas u krivini počni da daješ što pre, čim uslovi dozvole! Idealno: odmah ! Ideja sa davanjem gasa je da težinu preneseš na zadnji točak i tako rasteritiš prednji, a samim tim smanjiš rizik od proklizavanja prednjeg točka usled nepredviđenih okolnosti. PAZI: davanja gasa nije isto što i ludačko davanja gasa do daske! Ubrzava se nežno, lagano i polako! Kada vidiš izlaz iz krivine i uveriš se da nema prepreka - gas možeš da daješ po želji, ali i tada pazi: davanje gasa, rekosmo već, širi putanju i uspravlja motor. Imaj uvek to na umu! f) Putanja kroz krivinu: Koja je putanja najbolja (naravno, pričamo o vožnji u javnom saobraćaju)? Ona koja nam daje najviše vremena za reakciju i izbegavanje prepreka ako se pojave u krivini! Al' si mi pomogao, reći ćeš sad . Ne brini, može i konkretnije: u krivinu ulazi široko, "kasno". Seti se priče o pogledu - na taj način najdalje vidiš u krivini. Najpre ćeš videti vozilo iz suprotnog smera na ulazu u krivinu. Nakon kasnog ulaza u krivinu, ako vidiš izlaz gledaj u isti, u protivnom gledaj u teme i obrnutim upravljanjem odlučno skreni. Na taj način imaćeš najviše prostora na izlazu iz krivine i rizik od "ispravljanja krivine" (tj. ispadanja sa puta) biće ti manji. Takođe, ako se pojavi neka prepreka u krivini, imaćeš vremena da malo ispraviš motor, naglo zakočiš, izbegneš prepreku i nastaviš skretanje. Zapamti jedno: ovo nije sveto pismo i univerzalno pravilo! Mnogo je različitih krivina na ovom svetu i uglavnom za sve njih postoji poseban pristup. Upravo zato neću ovde dalje da ti pričam i crtam putanje: prolaz kroz krivinu i najbolja putanja daleko najbolje se uči vožnjom iza vozača koji zna šta radi. Ustvari, jedino se tako uči i razvija korisno iskustvo! Ovo gore je dovoljno teorije, a onda na put ili još bolje stazu! g) Vožnja po kiši Najpre, dobra vest: ne brini, motori su napravljeni da rade i po kiši! Nije smak sveta ako pada - stići ćeš kući bezbedno ! Po kiši je "klizavije", dakle sila trenja između gume i podloge je manja. Drugim rečima, važi sve što smo rekli za nagib u krivini: što manje trenje, to si blaži sa kočnicom i gasom. Veoma blag! Na kiši se čuvaj zebri i razdelnih linija na putu. U Srbiji se koristi jako klizava farba, koja je prava opasnost za motocikliste! Dakle, u raskrsnici, prolazi između belih polja na zebri. Ako mora preko belog, molim bez gasa/kočnice! Budi uvek dobro vidljiv, a naročito po kiši. Jarke boje kišnog odela pomažu, zaboravi izgled i slaganje boja! Opusti se u vožnji! Što si više stegnut, to je gore po kiši - ovo važi još intenzivnije nego po suvom! I na kraju - vozi motor sa ispravnim gumama!!! A to nas dovodi do: h) Tehnička ispravnost motora: Važno koliko i tvoja veština vožnje! Najpre gume - gume su jedino preko čega motor ima kontakt sa podlogom. Molim te nemoj da štediš na gumama! Bolje parkiraj motor nego da voziš sa lošim gumama. Putna guma mora da ima šaru bar 2mm i da ne bude starija od 5 god. Starije od toga - udrvenila se i po kiši i hladnom ćeš da klizaš. Ćelavije od rečenog - klizaćeš i po suvom! Takođe i ne manje važno - vozi propisan pritisak u gumama, za svoju gumu i uslove vožnje (na putu/van puta). Gde da nađeš te podatke (?) - pa pored ovolikog Interneta to nije teško, zar ne? Kočnice, tj. pločice, diskovi i nivo kočionog ulja: proveravaj istrošenost diskova i pločica. Diskovi su ti ono okruglo na točku (disk, ime kaže samo), a pločice ono što sa dve strane struže po disku. Pronađi ispod koje mere ne sme da ide i jedno i drugo. Ako ne znaš sam, zamoli nekoga ko zna ili, još bolje, nauči! Moraš da imaš poverenja u svoj motor da će stati, kada mu kažeš da stane. Proveri povremeno nivo kočionog ulja. Obično se lako vidi, većina motora je napravljena tako da to vidiš već jednim pogledom! Redovno održavanje: održavaj svoj motor, onako kako je proizvođač propisao. Ako nemaš, pronađi na Internetu korisničko uputstvo. Pročitaj, nemoj da si lenj. Ako zariba mašina i ostavi te pored puta, nećeš stradati - ali, gde je zabava u tome? Voli svoj motor i održavaj ga. I onako nema ničega racionalnog u ovom našem hobiju, pa mu iracionalno posveti neko vreme ili ge vozi kod nekoga ko zna! i) Praksa: Džaba ti sve ovo što sam ti rekao - ako ne vežbaš! Motor je kao i svaka druga fizička aktivnost - teorija ti znači na početku i do nekog nivoa, nakon toga pomaže samo praksa, praksa, praksa i praksa! Uvek u svojoj zoni komfora. I jako važno: NIKADA nemoj da slušaš teoretisanje o vožnji nekoga ko ne ume da ti pokaže sve o čemu priča! To direktno znači da SVAKO FORUMSKO ZNANJE I INFORMACIJU uzimaš sa velikom dozom rezerve i ne primenjuješ pre nego dobro razmisliš i probaš u kontrolisanim uslovima. Jeste - apsolutno isto važi i za sve što sam ti ja napisao! Uzmi sa rezervom i misli svojom glavom...

Jeste Đunta, to je taj Motorex (samo sam ja nabavljao u pakovanjima po 1l, jer mi je trebalo 5l - do 4.2l za zamenu ide u moj motor sa filtrom). U mom motoru je oko 6k km, znaš gde sam bio i šta radio u tih 6k, i još nije potrošio ni gram ulja. Naravno, ovih zadnjih 4k su uvek najinteresantniji za kvalitet ulja, pa ćemo videti taman do kraja sezone... Castrol mineralno 20w50 (BMW etiketa) trošio mi je oko 150ml na 1000km u proseku. PS: ja kvalitet ulja gledam samo po potrošnji istog i po boji (tj. promeni boje) prilikom zamene. U tom smislu, ne znam neke naučnije metode, od ovih da kažemo organoleptičkih ...

Hehe... istina, istina . Nego, sada ozbiljno: jedino me za Sardiniju brine imamo li šta da vozimo tamo 7 dana, a da ne natežemo. Mislim, ostrvo je, koliko vidim, 260x140km - meni to ne deluje da ima nekih 6x350km ruta. Ili grešim? Takođe, dosta mi skupo deluje režija - trajekt, puno km sa skupim ITA benzinom itd. U tom smislu se brzo istopi prednost u odnosu na cenu smeštaja u Švarcvaldu. I na kraju, ako odlučimo za Sardiniju - svakako valja ići dublje u maju (koliko god pregovori i cene dozvole), jer od pola maja kapiram da to već može da liči i na letovanje pomalo...

Koliko vidim na sajtu, ovaj poslednji je malo skup... A da je dobar - dobar... Nego, kako je za trajekt do Sardinije? Odakle, koliko, koliko često? PS: pita Violeta, ima li aerodrom ?

Milane, ima li u tom Švarcvald hotelčiću svinjetine za mog druga MIMIJA ?

Za novije boksere (tj. moj motor) meni se odlično pokazalo ulje Motorex 15w50, sintetika. Nema u BG, ima u tC motoshopu najbliže da ja znam i cena je (posle vraženog pdv) oko 13 Eur/l.

Dan IV – Šumen i Varna Iz Konstance krećem posle dugog jutarnjeg razvlačenja, tek oko podne. Prvobitna ideja bila je da vozim i noćim taj dan u Varni, ali sam brzo tu ideju napustio: Konstanci je Varna preblizu, a sutradan onda do Beograda ostaje 950km. U tom smislu odlučujem da dan završim u Šemenu, gradu od (opet) 100-ak hiljada stanovnika, nekih 100km zapadno od Varne (dakle, u pravom smeru ka Beogradu). Iz Konstance, nekih 15-ak km nakon izlaska na periferiju grada, najpre odlazim do krajnje tačke kanala Dunav-Crno more. Fasciniran sam ovim kanalom i njegovim značajem. Kao što rekoh ranije – ovo je pravo ušće Dunava u more! Sve vreme od grada prostire se luka Konstanca, a mesto gde se serijom prevodnica kanal spaja sa morem, ujedno je i mesto ogromnog lučkog terminala. Do granice sa Bugarskom vozim lokalnom magistralom pored mora, koja povezuje mala rumunska letovališta i vodi ka pograničnom mestu Vama Veche. Mnogo je veselije tako nego glavnim magistralnim pravcem na Negru vodu i potom Gen. Toševo. Potvrdu svog plana dobio sam i od vlasnika pansiona u Konstanci u kome sam bio odseo, kaže da je prelaz kod Vama Veche pust, sasvim suprotno od zakrčenog glavnog magistralnog graničnog prelaza. Brzo i lako ulazim u Bugarsku. Jedino sam vozilo na graničnom prelazu. Ima, doduše, još desetak pešaka koji prelaze i pazare u prekograničnom bugarskom supermarketu, podignutom nepunih 20m iza granične linije . Bugari su izgradili odličnu magistralu od granice do Varne, iako se radi samo o lokalnom putu: Vozim polako, uživam i pomalo istražujem dobra mesta za neka buduća kampovanja. Ima ih na desetine! Na obali, plaži, na slanim jezerima koja se u velikom broju nižu između mora i magistrale. Predeo je doduše vetrovit i to je neki mudar investitor iskoristio za podizanje velike farme vetrogeneratora, koja broji preko 100 stubova po slobodnoj proceni i prostire se desetinama kilometara istočno i zapadno od magistrale. Nekih 10-ak km od periferije Varne svraćam u čuveno bugarsko crnomorsko odmaralište Zlatni pjasci. Lepo mesto, sa sjajnom plažom: Ako ikada dođete u ovo mesto – nemojte mu suditi prebrzo, već sačekajte i dajte mu šansu. Naime, u mesto se ulazi sa zadnje strane i sve to deluje dosta kilavo i uglavnom nikako, sve dok ne siđete na samu plažu i Zlatni pjasci puknu ispred vas. A plaža je zaista fenomenalna i ima dosta luksuznih i sređenih hotela. U centar Varne pristižem već oko 14h: Varna je veliko mesto, preko 350.000 stanovnika, sa haotičnim saobraćajem. Pošto sam se promuvao, klopao, sipao gorivo – shvatih da je još veoma rano i da ću u Šumen stići pre 16h, pa sam odlučio da na brzinu napravim turu lokalnim putićima od Varne, ka Burgasu, pa preko Avrena i Devnje, nazad na auto-put ka Šumenu. Krug od nekih 150-200km FENOMENALNIH lokalnih i pustih, šumskih puteva i putića i zaista tu može da se vozi za sve pare! Elem, kao što rekoh već – Šumen je mesto od 100.000 duša. Lep, ali potpuno mrtav i mračan grad. Sa druge strane bar je jeftin: tri fast-food porcije i pivo su 3 Eur, a ceo apartman od 50kvm (sa hidromasažnom kadom ) u solidnom hotelu Raj je 18 Eur sa doručkom i parkingom za motor. Evo kako izgleda Šumen: Od Šumena do Beograda ima nekih 850km i to sam odvezao u: DAN(u) V – Beograd: Prvih 200km jako, jako hladno, a kada sam oko Plevena izašao iz oblaka i magle, naglo se razvedrilo i temperatura skočila na idealnih 17-18C. Preostalih 650km do Beograda, rutinskih i dosadanih preko Sofije, prošlo je bez problema i brzo. U Beograd sam stigao malo posle 17h. Violeta nije još stigla sa posla … Kako mi deluje, biće ovo poslednje duže putovanje za ovu sezonu – sezonu u kojoj sam se, realno gledano navozao, ali ja bih (uvek) još…

Dan III – Konstanca: Ruse sam napustio tek iza podneva. Odličan (i jeeeftin!) hotel, sa besplatnom upotrebom spa centra i eto… Put do Konstance je lak, znao sam to. Oko 350km, od čega je bar pola (a ispostavilo se i više) auto-put. Jedino je prsten oko Bukurešta malo zeznut. Generalno, Rumuni si jako dobro sredili sve svoje magistralne pravce. Čini mi se da su, uz Sloveniju, Poljsku i Češku, možda i najbolje iskoristili ulazak u EU, makar imajući u vidu svoju početnu poziciju. Danas je, po pitanju infrastrukture, Rumunija zemlja odlično sređenih putnih magistralnih pravaca. Prelazim dakle most preko Dunava, između Bugarske i Rumunije. Kao što rekoh, poslednjih preko 50 godina jedina suva veza između dve ex-socijalističke države. Most je u relativno kilavom stanju, ali dobra vest je da za motore nema mostarine (što ujedno znači da idete i preko reda – dakle, samo gas!). Prelazak mosta i promena novca na rumunskoj strani: Na rumunskoj strani je mesto Giurgiu, grad mnogo manji od Rusa. Prelazeći most razmišljam koliko mnogo će Ruse dobiti od trenutka ulaska Bugarske i Rumunije u šengenski prostor. Najpre, bar 50.000 stanovnika iz Giurgiua upućenih na svakdnevni provod i šoping u Rusama (samo preko mosta, bez granice je to 5min), a ujedno i blizinu jednog velegrada kao što je Bukurešt (70km, opet bez granice ispod 1h vožnje odličnom rumunskom magistralom). Oko Bukurešta postoji 3 saobraćajna prstena. Ja idem spoljnim, "kamionskim" . U Bukureštu sam već bio, haos je na prilazima pa valja obići, a i tako mi je najbolje da gađam auto-put ka Konstanci. Ono što treba reći je da je taj prsten izuzetno naporan i opasan za vožnju motora. Poput našeg Kružnog puta oko Beograda iz najgorih dana! Star, uglačan i klizav asfalt, sa OGROMNIM kolotrazima od sveprisutnih kamiona. U trenucima dok vozim tuda prska i kišica, taman da zamesi svo to ulje i prašinu u super klizavu smesu. No, ipak to ne traje predugo – par desetina kilometara i već ste na auto-putu. Auto put ka Konstanci forsira se jako brzo. Radara nema i do mesta Fetesti, na obali Dunava stiže se zaista brzo. Kod Feteštija je drugi (i jedini) most na donjem toku Dunava. Zapravo, Dunav već tu ulazi u deltu, račva se na dva kraka sa 15km širokom adom između njih. Najpre kod Fetestija pređete jedan krak Dunava, pa vozite rečnom adom, a onda kod pomenutog mesta Černavoda prelazite i drugi krak ove monumentalne reke. Sam most (tj. mostovi!) je fantastičan (naročito prvi deo, kod Feteštija), pravi inženjerski landmark. Od Černevode ka istoku polazi kanal Dunav-Crno more, koji završava kod Konstance. Praktično, severno od Černevode Dunav je već ušao u deltu, nije plovan, pa kanal ustvari predstavlja pravo ušće ove velike reke u Crno more! Dakle, sve je to na nekih 10-15min, tako da odgovorno tvrdim da ćete biti ovom deonicom ushićeni! Inače, mostarina za motore se plaća i iznosi oko 2 Eur. A onda pozitivno iznenađenje za mene. Rumuni su završili istočnu deonicu auto puta, od mosta na Dunavu do prstena oko Konstance, tako da u ovu najveću i najznačajniju rumunsku luku na Crnom moru stižem već oko 15h. Odlično! Konstanca je veliki i značajan grad u svakom smislu. Sa preko 300.000 stanovnika (ipak manja od Varne!) prirodni je centar regiona na rumunskoj strani. Takođe, ovo je vezna luka za kompletan saobraćaj sa Dunava ka istočnim morima! Dakle, možda i najvažnija luka Crnog mora, sa najboljim položajem. Ujedno, na periferiji grada tu je i Mamaja, jedno od 5 najvećih i najlepših letovališta Crnog mora. Konstanca je, dakle, grad važan u svakom pogledu. Luka (stara i nova) prostire se obalom u dužini od preko 20km! Ovo je samo delić: Meni zanimljivo – jedan od svetionika u sred grada: Čak ni stara, socijalistička, arhitektura nije siva i sumurna. Konstanca je veseo grad: Još atmosfere sa ulica: Onda odoh na Mamaju, da izvidim situaciju za neko buduće kampovanje . Mamaja je raj! Parče zemlje, široko ne preko 500-1000m, gde je sa istočne strane more, a sa zapadne veliko jezero! Cela Mamaje načičkana je hotelima, apartmanima i kampovima (dva ODLIČNA kampa!) i predstavlja praktično zonu odmora i zabave. Nešto kao naša Ada Ciganlija, samo mnogo veće i naravno, zbog mora, lepše. Evo kako to izgleda: Ovde se zaneo u slikanje i zamalo nisam omrčio, jer je vetar naneo pesak, a ja nisam video : Za mene najlepša plaža na Mamaji – Puro beach: Eto, tako je to… A najlepše od svega – hotel(čić) u centru Konstance, čuvan motor u dvorištu, sa doručkom – opet u okviru planiranog budžeta od 20 Eur dnevno. Obavezno posetiti! Inače, delta Dunava je na 120km od Konstance i izlet sa vožnjom čamcima od 4h po delti pravi se u danu.

DAN II – Ruse: Iz Vidina polazim oko 10h ujutro. Još u Beogradu odlučio sam da do Rusa vozim isključivo lokalnim putevima. Itinerer je Vidin-Montana-Pleven-Bjala-Ruse. Dan je lep, putevi mali i osrednjeg kvaliteta, ali potpuno prazni: Moguće držati jak tempo. Predeli, makar do Plevena, potpuno su isti kao između Zaječara i Negotina – isto je to područje. Zlatno žuto, uglavnom ravno, Stara planina paralelno sa vama sa južne strane – uživa se u vožnji zaista. I svakako izbegnite sve magistralne pravce (Montana-Sofia i Sofia-Pleven)! Iznenađen sam što gradovi kroz koje prolazim (Montana i Pleven, a kasnije pokazaće se i Ruse i Šumen i naročito Varna) imaju bar po 100.000 stanovnika! Uopšte, Bugarska ima preko 10 gradova većih od 100.000 stanovnika. Da li je to posledica dugog socijalizma, gde praktično nije bilo sela i privatne seoske zemlje već su ljudi gravitirali gradovima, ili je nešto drugo u pitanju - ne znam. Tek, za nas je sve to dosta zanimljivo, mislim to odsustvo većeg broja sela na putu i prisustvo puno, za naše prilike, velikih gradova. Elem, Ruse je jedan od tih velikih gradova. Velika luka na Dunavu i grad od koga se pruža jedini most između Bugarske i Rumunije, koji je poslednjih preko 50 godina i jedina "suva" veza između ove dve zemlje. Naravno, preći taj most, a kasnije i jedini most preko Dunava u Rumuniji, bio je jedan od ciljeva ovog putovanja! Dakle, Ruse su lep grad. Malo življi uveče od Vidina, no za nas i dalje "mrtav". I dalje jako jeftin (večera u restoranu u centru grada: svinjski medaljoni sa pečurkama, šopska salata i pivo – 750 din), sa odličnim i jako jeftinim hotelima! Evo atmosfere:

Dan I - Vidin: U Bugarsku idem preko Zaječara, ulazak na Vršku Čuku. Tako je najbliže do Vidina. Put od Paraćina do Zaječara u finalnoj je fazi rekonstrukcije i već je odličan za vožnju. Do sledeće sezone, biće to sasvim lep pravac za motore (naročito sportske i sport-touring). Iznad Zaječara, par kilometara pre Vrške Čuke i bugarske granice, pravim prvu pauzu. Lep dan: Ubrzo ulazim u Bugarsku: Do Vidina stižem u ranim popodnevnim satima, nakon jedva nešto iznad 3h vožnje od Beograda. Vidin je mali grad (nešto ispod 50.000 stanovnika), ali važan saobraćajni čvor na Dunavu. Trenutno trajekt povezuje putni koridor sa Rumunijom, a upravo se završava (ustvari, već je i završen) most koji će povezati Rumuniju i Bugarsku i od koga naši putari dosta zaziru, budući da će taj pravac predstavljati alternativu našem koridoru 10. Po mojoj proceni ta opasnost nije neposredna, budući da ni Bugari, ni Rumuni nisu završili auto-put do i od mosta. Tj. makar ne do trenutka ulaska obe zemlje u Šengen. A tada će, na našu žalost, nepostojanje graničnih kontrola i rampi za putarinu od Austrije do Turske naš koridor 10 nepovratno učiniti vremenski neisplativim. Bilo kako bilo, evo kako izgleda Vidin. Sasvim solidan gradić, mada potpuno pust noću : Zanimljivo da je celoj u Bugarskoj srpski roštilj JAKO popularan (a Bogami i u Rumuniji), pa tako i u Vidinu reklamiraju roštilj pridevom "srpski": Porcija od 350gr ćevapa, dve salate, hleb i pivo – ukupno 3 Eur u centru grada !

Hit the Road I - appendix , tj. nekako je tematski ovom putovanju mesto u ovoj temi: Prošle nedelje, sa poslednjim lepim danima (makar ako slušate vremensku prognozu i zanima vas da na istu obraćate pažnju), vuklo me je ono pusto u nama da malo duže vozim motor . Uostalom, prošlo je bilo već tri nedelje nakon povratka sa HtR ekspedicije . Preuredim obaveze, ostalo je i nešto nepotrošenih, a unapred planiranih i prežaljenih para – i tu vam ja odlučim da skočim na poslednji neprovezen deo crnomorske obale. Drugim rečima, na rumunsku obalu oko Konstance, a potom da se spustim obalom do Varne u Bugarskoj. Odlučim i da sprovedem mali eksperiment – da li je moguće u tim krajevima spavati u čvrstom smeštaju, klopati i voziti u proseku 450-500km dnevno, a sve ukupno za 50Eur po danu (pokazeće se da je moguće sa lakoćom!). Na brzinu planirana ruta bila je ovakva (a kako planirano, tako i realizovano): Dakle, ideja je bila da posetim najpre Vidin i Ruse, bugarske gradove na donjem toku Dunava, a onda pređem u Rumuniju i odvezem do Konstance, odakle ću se Crnim Morem spustiti do Varne, pa nazad kući kroz Bugarsku. Nešto oko 2200-2300 km, na raspolaganju 4 noćenja i 5 dana vožnje…

Lepo, lepo... sve tri destinacije me zanimaju.

Glasao za Švarcvald. Najbliže+možemo da otprašimo i Alpe u odlasku i povratku. Valja to svake godine . Termin - što pre, zbog priprema za HtR II. Vidimo se!

Jednostavno ne znaš o čemu pričaš. Se velikom upornošću iznosiš netačne tvrdnje, verovatno iz čiste sujete. Nadam se zaista iskreno da nećeš na teži način shvatiti koliko grešiš i kako ti MIkulanac lepo reče - menjaj to dok je vreme.

Bravo za sve i čestitke na tome što si pronašao kompatibilnu dušu, a umeo to da prepoznaš!

Jbg, ne znam kako. Prosto puklo, valjda od vibracija. Oba puta oni što se lepe, gornji deo na koji se šrafi sama kamera. Prvi put kameru zadržao kabl za audio (koji sam doveo sa komubnikacije zbog blebetanja u snimak ), a drugi put mi se skotrljala u krilo, bila na tanku...

Nego šta nego može - meni su na poslednjem putu (Jermenija-Gruzija) pukla 2 nosača za GoPro!!! Sreća, oba puta sletela kamera u krilo, jednom u stajanju (prednost motora sa uspravnim sedenjem ). Do kada rade Zalužani? Ja sam vrlo rad za jedan vikend tamo...

Radi istine: Nije tačno da u Raduloviću nisu mogli da urade balansiranje zadnjeg BMW točka (rade to rutinski, kao što je Đunta objasnio i ja sam već 2 puta radio to kod njih). Nisu mogli da odrade balansiranje u BEogumi, a kada smo već sa NBGD morali da dolazimo do pančevca, računao sam da je bolje da pare ostavimo drugarima nego da nosimo Raduloviću. Inače, za Deltu je Đunta u pravu - ne balansiraju rođene BMW točkove . PS: nemam primedbe na balansiranje na oba mesta i cena je ista...

@Alien Sa velikim samopouzadanjem propovedaš netačne stvari. Ostavi bar mrvicu sumnje u to što pričaš, bar dok ne sastaviš koju destinu hiljada km na putu. Sasvim kratko ću pokušati da objasnim: 1) Vožnja uz desnu ivicu puta u krivini je OPASNA. Ne možeš da reaguješ na prepreke (odroni, mrtve životinje, parkirana i spora vozila iza temena krivine...), jer ih kasno vidiš i nemaš kada da ispraviš motor ako kočiš (a intenzitet dozvoljenog, tj. bezbednog, kočenja/gasa u nagibu je obrnuto proporcinalan nagibu motora). A NAJVAŽNIJE: potpuno gubiš vreme reakcije za krivine za duplim (iznenadnim) temenom i tako dramatično povećavaš šansu od ispravljanja krivine i fiksacije pogledom prepreke/ivice puta. Ovo je mnogo, mnogo češća opasnost nego širok ulaz u krivinu vozila iz suprotnog smera (gde se svoja putanja rutinski i lako koriguje za svakoga ko vlada tehnikom vožnje i vozi brzinom u svojoj zoni komfora). Objasnio je već Mile. 2) Lupio si i ostao živ u rečenici "gledajuci razne skole sportske voznje u kojima se cak razmatra i izmestanje iz sedista na pola zadnjice". Izmeštanje zadnjice sa sedišta (ka unutra, tj. ka krivini) pomera centar mase vozača i motora ka temenu krivine i time za istu brzinu krivinu prolaziš sa manjim nagibom motora. Manji nagib znači veću površinu gume u kontaktu sa podlogom, a to znači manju verovatnuću proklizavanja prednjeg točka, verovatno najčešćeg uzroka pada u krivini. Iz istog razloga je važno imati putanju kroz krivinu tako da što ranije počneš da daješ gas, kako bi težinu preneo na zadnji točak. Upravo tvoj način vožnje koji si u nekoj od poruka naveo (bacaš motor od sebe) je nebezbedan, jer nepotrebno povećavaš nagib motora u krivini. Pošto vidim da voziš ST (sve samo ne lagan i agilan motor), ne radi se tu o SM tehnici vožnje, nego prosto još nisi naučio da voziš motor . Videćeš, doći će sa praksom samo... 3) California superbike school (i slične škole) VEZE NEMAJU sa sportskom vožnjom. Upravo se radi o školama bezbedne vožnje na putu, a staza se koristi zato što je bezbedna za obuku. Molim te nemoj dalje da izlažeš netačne savete sa pozicije autoriteta. Jedno je sa motorima sigurno: nikada, ali nikada nemoj da budeš previše samouveren i uvek sumnjaj u svoje znanje i veštinu. I najvažnije: motor je kao i svaka druga fizička aktivnost - teorija pomaže do nekog nivoa, ali je daleko najvažnika vežba, vežba, vežba i vežba!