Dolazimo preko Karpata, tako da ulazimo na Kaluđerovo. Termin je, naravno, malo teže predviteti... pz!

Sutrašnji dan, 38. od polaska (!!!), čekamo sa nestrpljenjem. Poslednji dan ekspedicije, povratak kući i susret sa porodicama i prijateljima koji su nas podržavali sve ovo vreme. Lepo je putovati – ali je lepo i vraćati se, naročito kada vas toliko ljudi čeka! Sa nestrpljenjem, radošću i zahvlanošću na podršci čekamo trenutak susreta. Poslednja etapa, od Brašova do Beograda preko Karpata, duga je nešto preko 600km. Hit the Road dolazi kući! PS: Hvala unapred svima koji će nas, uz naše porodice, dočekati sutra. Možda patetično zvuči, ali ZAISTA nam puno znači!

Pretposlednji dan ekspedicije bio je posvećen Brašovu. Sa punim pravom, rekli bi smo, jer je ovaj prelepi transilvanijski grad na obodu Karpata opravdao sva naša očekivanja. A ona pri tome uopšte nisu bila mala! Pogledajte (prvo je gradska većnica, a drugo i treće centralna pešačka zona, tj. deo iste): Stafului, centralni trg starog grada (kula je stara gradska većnica, iz 15. v): Crna crkva (protestantska, iz 13-14. v) - simbol grada i jedna od najvećih crkava od Beča do Istanbula: Stari grad, ulica: Pravoslavna crkva sv. Nikole - Brašov (rumunska četvrt): Brašov: Strada Sforii, jedna od najužih ulica u Evropi: HtR iznad Brašova i panorama grada: Centar Brašova (crvena zgrada je Rektorat): Prelep grad! Blizu je - ne propustite. Rumunija je i onako jedna od najdostupnijih interesantnih destinacija iz Srbije.

Žariću, nama bi bilo drago! Ko hoće motorom da nas sačeka, od 19h čekajte nas na OMV Pančevo, na pančevačkoj obilaznici. Odatle, idemo zajedno do Baze. Moram da kažem u lično ime - podrška uvek znači. Ovaj put nas je dobro umorio i podrška drugara prija.

I još nešto: već osećamo blizinu kuće! I blizinu svih onih koji nam se raduju, koji nas hrabre i razumeju i bez kojih ovo putovanje ne bi bilo moguće. Osećamo, skoro kao materijalnu stvar, blizinu naših porodica!

Danas je bio dugačak, dugačak dan. No, na kraju smo bez bilo kakvih problema pristigli u pretposlednju stanicu puta - fascinantni Brašov. Dan je počeo posetom vinariji sa najvećim vinskim arhivom na Svetu (potvrđeno i od Ginisa!) - moldavskoj vinariji Milestii Mici, koja se nalazi u istoimenom selu, nekih 20km udaljenom od Kišnjeva. Ova vinarija poseduje vinske podrume duge oko 200km (da, dobro ste pročitali!), u koje se zbog veličine ulazi vozilima! Naravno, nismo propustili priliku da se opskrbimo zalihama izuzetno kvalitetnih vina, po bagatelnim cenama, koje ćemo trošiti u dugim zimskim mesecima bez vožnje motora. Kroz Moldaviju smo, u želji da još malo upijemo pravu atmosferu ove zemlje, do granice sa Rumunijom vozili isključivo malim lokalnim putevima, uglavnom makadamskim, što je oduzelo dosta vremena. Nakon ulaska u Rumuniju, budući da nikada, kao sav normalna svet, ne vozimo jednostavnijim putevima (magistralama) u želji da pronađemo još jednu od brojnih prečica , zabasali smo pred samo smrkavanje u karpatska brda, na seriju makadamskih puteva. Avanturu je dodatno pojačavala i činjenica da su dva motora već bili na rezervi goriva! Sve ovo uslovilo je da na krajnju odrednicu za danas, Brašov, pristignemo tek oko 23h po lokalnom vremenu, posle 14h provedenih na putu i u snimanju! Ekspedicija ceo sutrašnji dan provodi u Brašovu. Pripreme za povratak su već počele! Milestii Mici (čita se Milešti MIći): Šta kupiti, šta poneti u ograničenom prostoru: Ma naravno, pakuj SVE (zaista nenormalno dobre cene za ozbiljni dobra i arhivska vina!): Fontana sa vinom (ovo ima i u Aleksandrovcu!): Nikada lakšim putem ! Makadamskim lokalnim pravcima sve do rumunske granice: Na granici, baš kao i svaki put do sada (uključujući i one zaHebane) snimamo na kvarno: Uzgred, samo su nas Rusi u Kerču ukebali (i to kada smo već prošli kontrolu i ukrcali se na trajekt koji preko moreuza vodi u Ukrajinu) i formatirali nam karticu (ali, nadam se da materijal nećemo izgubiti ) Prvi susret sa EU policijom : Ušli u Rumuniju, ručak: Put ka Brašovu: U sumrak, na rezervi goriva, opet nam đavo ne da mira i umesto magistralom do Onestija na putu za Brašov preprečujemo preko karpatskih brda i 30km makadama. Kroz noć koja je pala već posle prvih 5km : U Brašov stigli tek oko 23h po lokalnom vremenu. Prašnjavi i srećni :

Uh, mrzim vas...

Nego, danas je bio u toku oštar polufinalni duel u severnoistočno evropskom prvenstvu atraktivnih žena: Odesa - Kišnjev. Na mukama smo bili ceo dan, prosudite sami : NIsmo mogli da se odlučimo koja od ovih dama da reprezentuje grad protiv Odese, teške reči su pale, a dilema ostala! Na kraju smo uradili jedino moguće - organizovali izbor pa da Forum demokratski glasa. Devojke su ljubazno pristale da ponesu brojeve, kako bi vam olakšale glasanje: Eto, to vam je Kišnjev ...

Današnji dan protekao je u obilasku i snimanju glavnog i najvećeg grada Moldavije - Kišnjeva. Kišnjev je grad parkova. Zelen i brdovit. Monumentalne socrealističke arhitekture, grad je koji je ubrzano počeo da se otvara ka svetu i koji primetno pokušava da bude urban i moderan. Ipak, Moldavija je još uvek zatvorena zemlja. Stranci su na ulici veoma retki i samim tim neka vrsta atrakcije. Hit the Road tim bio je zanimljiv lokalnim stanovnicima bar koliko i lokalni stanovnici nama. Kišnjev: Prisustvovali smo i prvoj moldavskoj trci na štiklama! Naravno, kada jedan od nas (Saša) organizuje istu takvu trku u Srbiji. Bilo je zabavno! Već sutra, nakon posete najvećoj moldavskoj vinariji - Milestii Mici (koja ima oko 200km podzemnih skladišta vina i najveću vinsku kolekciju na svetu!!!), napuštamo Moldaviju i stižemo u prelepi i fascinantni Brašov. Poslednju stanicu pred povratak kući!

I za ovo moram posebnu poruku : Naime, uđemo mi u KIšnjev i naravno nemamo smeštaj. Ovde kamp ne pali, krenemo da tražimo spavanje - jedan hostel, drugi, pa hotel... sve ili puno ili preskupo. I tu negde, između tamo i ovamo, preporuče nam hotel Turist. Kad ono!!! Svi dani spavanja u ćumezima, pa i na ulici i sva ona kampovanja po kiši i prašini vratili su nam se sa kamatom – u Hotelu “Turist”, za 16 Eur po osobi, dobijamo (Sale i ja bili ubestveni tandam pregovarača ) pravi pravcati sovjetski apartman! Kao neki stari, pomalo ofucani ali i dalje držeći, Burberry kaput - luksuz, koji je doduše video i boljijeh dana, ali ipak luksuz! Samo kupatilo, a ima ih dva, veće je od većine soba u kojima smo do sada spavali. Hehe, gledajte ovo: Eto, tako se mi mučimo - 20kvm kupatilo i mermerni pod . Odmah smo uz Jack-a održali sastanak , a ozbiljno uzimamo u razmatranje da zaboravimo na RUmuniju, ostanemo ovde 4 dana i opeglamo 1100+ km do kuće u cugu sa dve granice . I cene u Moldaviji su sjajne. Kompletna večera (stejk, salata, piće i desert) u totalno ok restoranu - 8 Eur po osobi! Odmah nam se sve svidelo ...

Danas je bilo svašta zanimljivo: Jutro je značilo polazak iz Odese i konačan pozdrav sa Ukrajinom. Granica sa Moldavijom se nalazi veoma blizu milionske Odese i kao i sve ostalo u ovom kraju sveta, nije obična i dosadna. Naime, nakon vojne, a potom carinske i pasoške ukrajinske kontrole (sve to deluje dosta ozbiljno!) dobija se propusnica i ulazi se u tzv. “zeleni koridor”, uzak pojas zemlje između Ukrajine, Moldavije i još jedne otcepljene teritorije na našem putu! Otcepljene ovoga puta od Moldavije – Prijednjestrovlja. Prijednjestrovlje je naseljeno etničkim Rusima i Ukrajincima, predstavlja uzak pojas zemlje od desne obale Dnjestra do istočne moldavske granice sa Ukrajinom i faktički je nezavisno od moldavske vlade. Ovo je i rezultovalo ostalvjanjem uskog koridora kojim se direktno iz Moldavije može preći u Ukrajinu (prelaz Palanka sa moldavske strane). Tokom vožnje “zelenim koridorom” zabranjeno je zaustavljanje i naročito snimanje. Naravno da smo se i zaustavljali i naročito snimali… Ugodnom vožnjom po lošim moldavskim putevima dolazimo u glavni grad Moldavije – Kišnjev. Kišnjev je tipičan post-sovjetski grad – mnogo monumentalnosti i socrealizma. Polazak iz Odese: Opet popravka Mimijeve komunikacije na putu, ovoga puta otišao konektor: U Ukrajini su izbori - i Kličko ušao u arenu (ko je rekao Šapić ?): Ulazak u "zeleni koridor", vojna i granična kontrola Ukrajine (snimano na kvarno): Snimamo prilog u sred koridora: Kontrola moldavske vlade, iza koridora (BTW, nije bilo reketa za ulazak, stvari napreduju u Moldaviji!): Vožnja ka KIšnjevu i ulazak u grad: Kišnjev noću:

Ovo što sledi zaslužuje posebnu poruku - glavne znamenitosti i lepote Odese! Verujte da nismo uhvatili ni 5% realnosti. Edno malo Skitlšče , koje se pretstavlja kao fotograf HtR ekspedicije, naviklo se na motore, pa nije uspeo da pohvata sve... Elem: Eto, tako je to...

Današnji dan sam nazvao: "Šetnja kroz lepotu - Odesa". Kroz lepotu u svakom smislu - i arhitektura i spomenici i kafići i ljudi naročito i ona posebna slovenska toplina, koja se, nije fraza niti uobrazilja, oseća na svakom koraku! Odesa nas je kupila i vraćaćemo se sigurno. Nije baš toliko daleko... Neka govore fotke: Zgrada Opere: Divljenje slovenskom velikanu - spomenik Puškinu ispred gradske skupštine Odese: Izbori su u toku i u Ukrajinu. Kampanja na svakom koraku: Simbol grada - spomenik Hercogu Rišeljeu - svakog pridošlicu koji stiže iz luke pozdravlja u znak dobrodošlice: Pošto smo bar dvojica iz ekipe VELIKI filmofili, kao magnetom privučeni PRVO smo otrčali do ovog KULTA - čuvene stepenice iz "Krstarice Potemkin" Sergeja Ezenštajna, jednog od najvažnijih filmova svih vremena. Inače, šta smo sve tu snimali videćete (!). Miloš (snimatelj) i ja smo pokušali da napravimo mali omaž u našoj seriji ovom kultnom filmu! Idemo dalje, detalji iz šetnje: Odesa, grad luke (najveća u Ukrajini!) i mornara: Panorama grada:

Evo malo fotografija od juče: Kamp pored Simferopolja i polazak: Na putu: Ulazak u Odesu: Veče u Odesi: Najzad pronašli spavanje koje možemo da platimo u ovom skupom gradu : Povratak kući se primakao! Još manje od 2000km i svega 5-6 dana...

Stigli u Odesu. Jeeedva našli smeštaj. Malo smo umorni, mada mi je vožnja danas zaista prijala . Slike u toku večeri...

Današnji dan Hit the Road ekspedicija provela je u vožnji Krimom. Početna stanica bila je Jalta, a zatim dvorac Livadija u kome je 1945. godine održana čuvena konferencija na Jalti kada su Čerčil, Ruzvelt i Staljin praktično podelili svet. Odatle vozili smo uz obalu Crnog mora do Sevastopolja, gde je smeštena ruska crnomorska flota. Put nas je dalje vodio dublje u kopno, do Simferopolja, glavnog i najvećeg grada Krima, gde ćemo prespavati večeras. Spavanje je opet u kampu, na jezeru koje se nalazi na periferiji Simferopolja. Nešto poput spavanja u beogradskom Košutnjaku! Krim je, inače, zbog većinskog ruskog stanovništva i autonomije koju uživa u odnosu na Ukrajinu više Rusija, nego Ukrajina. Vidljivo je to na svakom koraku, od jezika do predizbornih bilborda gde velika većina partija poziva manje ili sasvim otvoreno na ujedinjenje sa Rusijom. Ujedno, Krim je možda i najlepši deo crnomorske obale koji smo do sada na našem putovanju videli i zemlja raznovrsnog i predivnog vina! Pogled iz kampa večeras: Vatra, uvek dobra za moral : I jedna fotka u čast Blue Rider-a i njegovog putopisa. Ne znamo čoveka, ali siguran sam da delimo sliačn duh. Prepoznaće neki lokaciju : Ekspedicija sutra vozi tešku etapu, dugu oko 500km od Simferopolja do predivne Odese. Može se reći da tek ulazimo u Ukrajinu! Hvala svima koji nas prate i daju podršku. Na ovako teškom putu, taj vetar u leđa mnogo znači. Zaista ovde ima dobronamernih ljudi!!!

Današnji dan iskoristili smo da servisiramo dva motora. Posle skoro 7000 km puta došlo je vreme za redovan servis. Naravno, u sopstvenoj režiji. I dok je jedan deo ekipe radio na motorima, drugi deo je vredno snimao Jaltu. Sve je teklo po planu, tako da smo posle dužeg vremena imali slobodno veče! Jalta:

A, evo i celog puta do sada (tj. do Jalte). Skoro 7000km i brojimo : PS: Ovo su sve tracklogovi, tj. zaista prevezena ruta

A evo i Abhazije i Rusije, zajedno ... Za ovo zajedno imam piće od gotovo svakog u ovim krajevima

Čuj... provode se po Jalti. Radimo po ceo dan Evo, obećana mapa šta smo sve obišli u Gruziji: PS: bili i dole do Batumija, ali nisam ugključio Garmina pa nema trackloga, tek sada videh

Stigli u Jaltu na Krimu danas popodne. Zaista smo mrtvi umorni. U Jalti ostajemo dva dana. Sutra radimo redovan servis na malom Stromu i BMW-u. Inači, kao i u Jermeniji i Gruziji, i u Ukrajinu su u toku izbori. Sve samo ne redovna situacija . Ukrajina je PRIMETNO siromašnija nego Rusija. Mnogo, mnogo lošija infrastruktura. Ali i MNOGO jeftinija, nekako beogradske cene, čak možda i jeftinije. Benzin je malo skuplji nego u Rusiji (u Ukrajini je oko 1.1 Eur, a u Rusiji ispod 1 USD). Ovo gore je trajekt Port KAvkaz (Rusija) - Port Krim (Ukrajina) Evo nas u Kerču, ukrajinska strana: Iz vožnje na Krimu: Jalta uveče:

Ekspedicija je posle 36h vožnje od Sočija i peripetija ušla u Ukrajinu! Dan je počeo vožnjom po kiši od ruskog mesta Loo, gde smo noćili. Prethodno veče smeštaj smo jedva pronašli, po velikom pljusku i nevremenu. Kišovito jutro prelazi u promenjljivo vreme dok se vozimo ruskom crnomorskom obalom. Gelendžik nas je impresionario svojim prelepim plažama i opštim nivoom usluge. Cene su nastavile da nas šokiraju! Nakon posete Novorusijsku, gradu koji je nemačka vojska poslednjeg napustila i II svetskom ratu, krećemo ka Azovskom moru gde je bilo predviđeno kampovanje. Mnogo smo snimali u toku dana, tako da na azovsko more stižemo kasno i tu donosimo, pokazaće se, odličnu odluku: samo večeramo i silazimo do plaže, a onda odmah idemo ka Port Kavkazu, ruskoj luci iz koje trajektom prelazimo u Ukrajinu. NA granicu stižemo oko 21.30h po lokalnom vremenu. Pokazalo se da komplikovana ruska pogranična procedura, koja je samo pogoršana činjencom da su primetili da snimamo na granici, traje do jutra – na trajekt smo se ukrcali oko 6h ujutro!!! Uspeli smo da odremamo svega 3h, u vrećama na ulici, na samoj granici!!! U Ukrajinu smo ušli prelaskom moreuza između Crnog i azovskog mora, u svitanje. Predivno! Trenutno smo na ulazu na čuveni Krim, nekih 150km od Jalte. Očekujemo da u ranim popodnevnim satima i stignemo do ovog čuvenog ukrajinskog letovališta, nekih 40h posle polaska iz Sočija! Izgleda da avanture za nas ni izdaleka nisu gotove.

Stigli NAJZAD u Soči! U Abhaziji smo proveli 1 dan duže od planiranog. Kampovali na moru, što se pokazalo da u takvoj zemlji možda i nije najbolja ideja ... Od jutros nas pere tako jaka kiša da smo zaboravili kako se zovemo ... IPAK - prošli smo kopnom iz Gruzije u Rusiju, oko Crnog mora - što je zaista samo retkima uspelo! I ređe od retkog... Da je put i procedura laka - nije, ne mogu da krijem. Kada saberem sve izazove, što bi rekao Bear Grils - "that is not to be repeated" . Na momente su nas čuvali samo sreća i čelični živci. NI u Gruziju ne možemo više da se vraćamo (ipak, nadam se samo sa trenutnim pasošem). Za njih smo ilegalno prešli granicu. Sinoć i jutros, u kampu, kada smo imali problema sa lokalnim budalama, na momente su trebali baš ti čelični živci da stvari ne eskaliraju. Abhazija je generalno puna oružja, preostalog od skorih ratova. Ljudi se pored puta slikaju sa Kalašima, koje lokalni mangaši iznajmljuju, eto toliko je sve dostupno i neprikriveno. Sa druge strane, ima i divnih plaža i fenomenalnog mora (kupali se sinoć skoro 2h). Doduše, sa ruskim ratnim brodovima u pozadini, koji 24/7 patroliraju obalom ove otcepljene gruzijske teritorije. Sada smo u Rusiji, mokri, koristimo Internet u МакДоналдсу ... nemamo smeštaj, kamp ne dolazi u obzir, jer lije kao iz kabla, ali se opet osećamo kao u civilizaciji! Već sutra nastavljamo dalje - na Azovsko more... Ni izdaleka avantura nije gotova.

Samo kratko, sa praistorijskog Interneta: Ušli u Abhaziju!!! Bilo zaista povuci-potegni, naročito na gruzijskoj strani. Ali, evo nas u Suhumiju. Zaista jedan od vrhunaca našeg puta . Fotke prilažemo kasnije večeras. Nemanja ne radi dok je gladan ...

Evo nas u Zugdidiju, nepunih 10km od granice Abhazije. Punimo rezervoare, koristimo Internet i spremamo se da pokusamo prelaz granice. Tj. posto nam se Gruzija mnogo svidela, odlucili smo da postujemo teritorijalni integritet i suverenitet iste , pa sada ovo zovemo "administrativna linija" . Znate za nase probleme sa terminom ulaska u Abhaziju. Nadamo se da cemo uspeti. Drzite nam palceve!!! Violeta se opet, kao NSKPIRS (Neocekiana Sila Koja Se Pojavljuje i Resava Stvar) istakla sa njihovim MIP-om (sta im prica ne znam, ali uspeva )) i mislim da cemo uspesno preskociti i ovu granicu. Svakako, znacemo do veceras... Tj. gledajte da li se javljamo iz Suhumija ili opet iz Batumija . Mada, to je samo pola posla - jos veca nepoznanica je kako cemo da izadjemo, a ne kako cemo da udjemo Sinoc kampovali pored Batumija. DIVNO MESTO za kamp. Na obali mora, trava, sumica, slobodni konji trce po plazi... Kupali se. Zaista me "ujela" neka meduza, kao kesa velika, bela... jbmlga sta je. Sve je ok. Kada sam preziveo prvih 15 dana ovog puta, zivecu 100 godina . Batumi je inace VELEGRAD. Bukvalno morski Las Vegas. Veliki oblakoderi, Casina, lepi ljudi itd. Bili sinoc i na gruzijskim demonstracijama, snimali... Super, prave devedesete i podsecanje na mlados' . Inace, jedva izvukli zivu glavu iz zamalo tuce sa gruzinima na putu. Mimija tip udario Vectrom po koferima i krenuo da nas pretice, onda mi malo "vikali" i merili vrata na autu cizmama, onda njih trocija (a mi sami ) izasli iz kola. Razdvojila nas policija... Nemanja ispao profesionalac i umesto da nas brojcano pojaca, on sve snimio... Ce da izadje na televiziji ... Al' bolje i to nego da im se pridruzio... Telegrafski, to je to. Kada stignemo, javljamo se...