Puka opravdanja... Omatorilo se more, pa postalo zima :nanana:

Ajde ovaj Grebic , meni je dozvoljena upotreba tog nadimka kada sam usvojeni i ja takav, sto se krece tom reklamiranom lepotom bez motora, mislim rece mi neko sto mu pocinje prezime na B a zavrsava na OJOVIC da prodade motor, ali ti milance me iznenadjujes . Čuj, autom...

Ovo je vrhunski primerak motora, realno je srecan onaj ko ga dobije.

Biće servisne informacije naravno, obično to uvek sastavim za kraj putopisa. A kraj je blizu...

Bravo, odgovor je tačan, Tisa naravno. Moze čokolada, mada, znajući dobitnika, verovatno je dimljena vešalica primerenija .

E, ne može čovek predugo da bude srećan, to ti je. Taman siđoh sa Karpata i stigoh u Mukačevo, kao da sam i mogao nešto drugo da očekujem od grada sa ovakvim imenom (!), poče tarapana. Poslednji policijski punkt u Ukrajini izgleda ima direktivu, ne pustiti stranca besplatno nasmejanog! Kada nas je nadmudrio gore na planini i izbegao svaki radar, e neće ga majci ovde proći. No passaran! I što bi rekao Bata Stojković u onom Šotrinom filmu, ne znam sada baš po redu kako je to sve bilo, ali uglavnom Policajac ih je sve nadmudrio - osta Srbin lakši za još pedeset evropskih. Ili to, ili frka. I bi to. Šta ćeš, sila Boga ne moli. *** Kao i moje raspoloženje, i kvalitet kolovoza se pokvario, odjednom i do daske: Vozim paralelno sa mađarskom granicom, tek nekoliko stotina metara od granične linije, kroz mađarska sela. Zanimljivo, vidim retko se ovde prolazi, rekoh već da volim ravnicu, pa mi ravnica i ne smeta. Jedno nagradno pitanja za pažljivog čitaoca: koju reku ovde prelazim? Pomoć prijatelja: nastaje, ne izvire dakle, u Ukrajini i apsolutno svi ste čuli za nju! Sve vreme vozim pored mađarske granice. Evo me, kako je i bukvalno dodirujem: Neću brale i to ti je. Idem za Rumuniju! Naravno, stajem na pumpu da dolijem gorivo, do čepa, u Ukrajini je gorivo i dalje primetno jeftinije nego u ljubljenoj nam EU. I posle cele države, onolike, najbolji kurs promene evra u hrivnju pronalazim na benzinskoj stanice blizu rumunske granice. Eto, i to se događa ponekad, obično svima sednem na glavu kako na granici pljačkaju i tupim, ne dozvoljavam promenu veće količine novca. Ponekad prosto ispadneš glup . Još malo ovakvog puta: ...i ubrzo sam na granici. Bez većih poteškoća, rutinski i brzo, ulazim u Rumuniju: Odjednom sve se menja. Put je odličan, vertikalna i horizontalna signalizacija savršena, svako skretanje obeleženo, usputna mesta sređena i razvijena. Rumunija je daleko odmakla, veoma je napredovala. Izuzetno je, pametno i istrajno, iskoristila položaj nove članice Unije. Iako se samim Rumunima ne čini uvek tako, mi koji redovno i istrajno već više od deset godina tamo odlazimo, skoro kao u ubrzanom filmu promatramo napredak ove lepe i velike zemlje. Ako i treba, držim im stisnute palčeva i želim sve najbolje! Kao i (gotovo) uvek u Rumuniji, lokalni novac uzimam "iz kutije". Tako je najčešće najjeftinije: Sreća da su gotovo svi magistralni pravci u Rumuniji savršeno sređeni (zanimljivo, redak izuzetak su upravo pravci ka Srbiji, uz možda još neki kilometar ka Bugarskoj, tj. novom mostu kod Kalafata), poslednjih sto i pedeset kilometara vozim po mraku. U Oradeu, Veliki Varadin po naški, stižem, noć je već odmakla. Hotel je na periferiji, lako ga pronalazim. Za osamnaest evra imam čistu sobu i dobru garažu za motor: Trebalo bi da sam setan, ovo je poslednja noć dugog putovanja. Umesto toga, samo sam umoran i gladan. Pomalo još besan na ukrajinsku policiju. Kada rešim prvo, drugo će se rešiti samo od sebe, računam. *** Posle obilne večere čitam kako mi prijatelji spremaju doček na grainici. Drago mi je, sada već ne mogu da dočekam da noć prođe. Ej čoveče, pa vraćam se kući. Zaista...

Od Lavova do Velikog Varadina (Oradea), pretposlednji dan puta, opuštanje počinje Novo jutro u Lavovu, još jedno predivno jutro u nizu, nagovestilo je istu takvu etapu putovanja. Poslednji deo putešestvija, kako bi to Rusi rekli, od Lavova do Beograda, u dužini od svega osam stotina i još neki kilometar, podelio sam na dva dana. Subota je, vikend tek počinje, nema pravog razloga za žurbu, Beograd će izvesno biti na istom mestu i u nedelju. Dodatno, ubeđujem sam sebe u mislima, zašto bi bilo ko vozio ekspresno preko ravne i dosadne Mađarske, uvek i u svakoj prilici prednost dajem Rumuniji! Dan počinje okupan Suncem. Za nekoga kome direktna sunčeva svetlost veoma škodi, zabrinjavajuće mnogo uživam: Lavov, za razliku od nekih drugih gradova koje poznajem , ima završenu i funkcionalnu putnu obilaznicu. Istu biram iz strogo pragmatičnih razloga, video sam juče kako izgleda proći kroz sam centar grada i ne bih jutros da posmatram reprizu, no nisam očekivao da će u stvari biti zabavna za vožnju. Čist ćar, uživanje sabajle: Dobra magistrala, glavna saobraćajna veza Ukrajine sa Evropom (tromeđa Ukrajine, Slovačke i Mađarske, uz veoma bliske granice Poljske i Rumunije), brzo me dovodi do vozačkog vrhunca dana: ukrajinskih Karpata! Predeo odjednom postaje odličan za vožnju: dobar asfalt, duge krivine, saobraćaj u dane vikenda u okviru podnošljivog opterećenja za takav put, uživanje polako počinje: Karpati, taj dugačak i moćan planinski lanac u koji sam prosto zaljubljen, u Ukrajini je već nekako pitom, smiren, polako silazi u svu onu ravnicu sa obe, severne i južne, strane. Najviši prevoji ovde jedva dostižu hiljadu metara iznad nivoa mora, no Karpati k'o Karpati, za mene lepši i uzbudljiviji čak i od Alpa, glavu mogu da pognu tek pred Dolomitima, sjajni su za vožnju uvek, po Sunčanom danu, na dvadesetak stepeni prosto su motociklistički raj: Traje ova lepota dovoljno dugo da ozbiljno navodi na razmišljane. Vredi li ovde doći još koji put, eto zbog ove lepote same po sebi? Oko sto dvadeset kilometara čistog uživanja: Vredi, vredi...

Ako je maglio pinlock iznutra onda je potpuno slepljen sa spoljnjim vizirom, bez sloja vazduha izmedju, tj opet nije lepo namesten. Pinlock je cista fizika, ako ima vazduha izmedju dva sloja, a oni nalezu kako treba, ne moze da mnogo i dugo magli.

Pinlock koji ima silikon samo na spoljnjem viziru, kao npr. Schubert viziri, moze da se okrece. Okretanje pinlocka je jedna od najefikasnijih fora i dugo to koristim. Inace, ako pinlock magli, 100% je sigurno da ne naleze dobro, to je cista fizika. Skinuti i staviti ponovo, dok ne zadihtuje kako treba.

Ispravio hvala, ali i u pravu si - skroz logičan lapsus . Nego što žena ima oko, ništa ne promakne...

Centralni Trg Rinok, markantna plošćad sa gradskom kućom u sredini i tačno četrdeset i četiri zgrade koje ga okružuju, sve do jedne zaštićeni spomenici arhitekture, zaista je efektno mesto. Predlažem šetnju ovim trgom, nogu pred nogu i lagano posmartanje ljudi. Lep grad, lepi ljudi, čak ni loše vreme ne može da pokvari vaše raspoloženje. Zanimljiva stvar - mobilna biblioteka. Povežete svoj uređaj preko wi-fi računarske mreže i besplatno preuzmete neko od brojnih raspoloživih dela ukrajinske književnosti. Sjajno! Nastavljam šetnju, centar Lavova nije prevelik, nekako je taman, u dohvatu tabana svakako, pa kada je tako šteta je da ne vidim sve! Važno mesto za Poljake, a Poljaka, i lokalnih i turista iz Poljske, ima na svakom koraku. Adam Mickiewicz je dobio svoj spomenik, a veliki poljski uticaj na grad svoje svedočanstvo (centralna lokacija na drugom kraju bul. Slobode): Grad je zaista lep, čak i po kiši! Kiša već jako poliva, što bi rekao Balašević, to joj je zanat, zanimljivo, ljudi kao da se ne obaziru. Pa kad je već tako, nastavljam i ja svoju šetnju: Mokro, ali romantično. Prelepi Lavov. Posle Harkova i Kijeva, eto još jedan biser. I umesto da se prosto vratim kući, najbrže moguće, zaključujem još jednom i ovoga puta definitivno - Ukrajina zaista ima šta da pokaže, da ponudi putniku! Vredna je vaše pažnje, moji moto prijatelji!

Ulice i male radnje Lavova zanimljiva su mesta. Za one koji vole takve stvari, a tu i sebe ubrajam, gotovo da ništa drugo nije potrebno za predivnu šetnju: Ima tu i puno odličnih kafića i restorana, od malih i intimnih, do velikih međunarodnih lanaca. Za svakoga ponešto, ali uvek sa prihvatljivim cenama! Lavov je pravo mesto za odmor, nevezano za vožnju i motor. Svega oko osam stotina kilometara od Beograda, takoreći iza ćoška! Otkrivam na sopstveno iznenađenje, Jedna od najlepših ulica, u samom centru Lavova, je srpska ulica. Smeštena na uglu ruske i centralnog gradskog Trga Rinok, teško je zamisliti bolju lokaciju i samim tim skoro fizički osećam naklonost celog grada prema mestu sa koga dolazim i narodu kome pripadam. Lep osećaj. Naročito što ulica živi, buja mladošću i lepotom!

Vreme je da nastavimo priču... Za one koji su izgubili nit, ili bi samo da obnove sećanje, prethodni grad možete pronaći ovde Lavov-Lviv-Lvov-Lemberg, grad sa više lica, baš kao što ima više imena Lavov, zvaćemo ga srpskim imenom dakle, komplikovan je grad za smeštaj putnika motocikliste. Hoteli u centru grada po pravilu nemaju odgovarajući parking za motocikl, logična je to posledica činjenice da je centar grada dobro očuvana istorijska četvrt. Sa druge strane obod mesta obiluje adekvatnim i dobrim hotelima, ali avaj - putniku sa ograničenim budžetom u ovom slučaju prepreka su cene. Okreni obrni, stvar se svede na izbor nekog od brojnih hotela u malim satelitskim mestima, desetak ili više kilometara udaljenih od Lavova. U mom slučaju, evo šta motor i vi dobijete za tridestak evra: U blizini je, sasvim zgodno ali i zabavno za mene, benzinska stanica azerbejdžanske državne naftne kompanije Socar. U želji da pronađu tržište za svoje drivate, proširili su se po celom regionu. Meni je zabavna činjenica da su mi poznati i pouzdani, baš kao i zapadni petro trgovci na koje je većina navikla: Da Lavova možete svojim motorom za svega desetak minuta, ili, ako kao ja ne želite da kvarite šetnju celodnevnom strepnjom za sudbinu motora na javnom parkingu, možete koristiti ono što koriste i lokalci - maršutke. Maršutka je neka vrsta linijskog taksija, popularnog i veoma jeftinog, različite veličine, ima ih od sasvim malih kombija, do gotovo autobusa, koja prevozi putnike po unapred definisanoj ruti. Maršutke nemaju stanice, morate im mahnuti da vam stanu, ponekad to i nije sasvim lako, ponekad je u njima gužva, ali uvek vas brzo prevezu i to po pravilu do samog centra grada. Maršutke veoma rado i često koristim u svim ex-SSSR državama, ni Ukrajina nije izuzetak: Iz maršutke iskočite ravno na prospekt Svobody (bul. Slobode), na samom početku ove centralne lavovske ulice je markantna zgrda Pozorišta, opere i baleta: Ambijent na ulici, i pored na momente tmurnog i kišovitog dana, osvaja na prečac. Lavov je živ i veseo grad, prave centralnoevropske arhitekture: Turizam je značajna delatnost u Lavovu, pogotovo u centralnoj zoni grada. Prodavci suvenira su na svakom koraku. Priznajem, ponekad ni sam ne volim previše taj turistički vašar, ali ovoga puta iznenađen konstatujem da je stvar urađena se neuobičajeno visokom dozom stila. Pogledajte samo ovog trgovca i njegov mali mobilni štand: Tu je naravno i uobičajeni vašar, čak i kada ga ne tražite, pronađe on vas: Ukrajina je verovatno najkomplikovanija hrišćanska država u religijskom smislu, za koju ja znam. Svaka zamisliva grana hrišćanstva ovde je prisutna! Ukrajina ima čak tri pravoslavne crkve: ukrajinsku pravoslavu crkvu - moskovsku patrijaršiju, zvanično priznat deo ruske pravoslavne zrkve, koja ima i najviše hramova u zemlji, ukrajinsku pravoslavnu crkvu - kijevsku patrijaršiju, nastalu posle osamostaljenja zemlje 1995. koju druge pravoslavne crkve ne priznaju, ali koja ima najviše vernika u zemlji, kao i ukrajinsku autokefalnu pravoslavnu crkvu, opet i samu podeljenu na dve suprotstavljene grupe! Pored toga, u Ukrajini deluje i jedinstvena Grko-katolička crkva (tzv. Unijati), zanimljiva grana hrišćanstva nastala u 16. veku kao pokušaj ujedinjenja pravoslavaca i katolika, te naposletku i tradicionalna katolička i protestanska crkva. Katolička crkva u Lavovu ima naročito velike, lepe i značajne hramove, ne čudi to budući da Lavov, udaljen svega pedesetak kilometara od Poljske, ima značajnu katoličku manjinu. Ovo obilje hrišćanskih pravaca i učenja valjda nigde nije toliko očigledno i prisutno kao oko Krakovske ulice u Lavovu. Na potezu od svega nekoliko stotina metara, sve nabrojane hrišćansku crkve, uz dodatak jermenske apostolske crkve, imaju svoje hramove. Grko-katolički hram Preobraženja Gospodnjeg: Predivna i jedinstvana jermenska katedrala, najstarija crkva u Lavovu. Stara čitavih 650 godina, može se reći da je ova crkva čak jedan od novijih i mlađih hramova drevne jermenske apostolske crkve! Katoličke katedrale i samostani: Pravoslavne crkve: Svi ovi hramovi mesto su mira i spokoja. I sećanja, ako želite da se sećate:

Pre tri dana prosao kroz rumuniju. Kao ni do sada, nisu trazili nikakav novac da prezentujem, niti potvrde. Ocito da rade profajling , tj. traze od slucaja do slucaja, ali nije pravilo...

Poslušajte ove Peđine reči, bolje poente celog ovog putovanja nećete pronaći! Putujte klinci, gde god možete i uvek kada možete. Ništa na svetu ne širi vidike kao putovanja!

Hvala svima na divnim rečima, zaista. Dosta je bilo odmora, sutra nastavljamo putopis! Stigosmo do Lavova...

Samo kratko pitanje, zar za kočionu tečnost ne važi da je treba menjati na svake dve godine? Tj. samo prvi put posle jedne godine, a onda na dve? Pitam, jer su moja serv. uputstva takva (reprom 2010+). Inače, ti si veoma veliko pojačanje za ovu sekciju foruma, dragoceni su ljudi koji umesto recikliranja Internet znanja imaju zaista iskustva iz prve ruke. Unapred se radujem tvojim porukama u ovoj maloj BMW sekciji...

Nije još kraj putopisa, ostaje da završimo priču, stigli smo do Lavova.

Zatvoren krug. Po želji malog Aljoše, poslaednja deonica obojena žutom (zašto žutom, pitajte njega ): A sada dolazak iz moje perspektive, malo tehnički nesavršeno, u svom onom uzbuđenju nisam dobro povezao audio, ko te pita, od koga je, dobro je: Hvala vam ljudi!

Prebacujte ove fotke u Putopis! Ne postoji bolji način da se ovakvo putovanje završi, nego ovaj koji ste mi priredili! Mesto im je tamo. Hvala vam, ljudi...

Ljudi, hvala vam svima od srca! Jos je sve uzburkano u meni, tek sam iz VIR-a ušao u kuću, ali ovakav doček nisam ni u snu sanjao! Toliko motora i dragih lica, učinili ste da se osetim veoma posebno. I molim vas da prebacite fotografije sa granice i iz vožnje u ovu temu. Doček koji ste mi priredili bio je integralni i možda najlepši deo ovog putovanja, mesto mu je u ovoj temi. Zaista nisam mogao da zamislim lepši način kako izvesti ove poslednje kilometre, nego u onoj koloni sa vama. Hvala vam od srca!

Svanulo je predivno sunčano jutro u Velikom Varadinu (Oradea). Valjda kao nagrada za poslednju etapu do kuće! Čudan je osećaj, poslednje jutro putovanja. Već sam jutrima ušao u rutinu, ovo je 62. put da se budim na ovom putovanju, sve obavljam efikasno, brzo se pakujem, treba mi tek oko jedan čas nakon buđenja da nahranjen i pripremljen budem na putu. Ne i jutros. Danas vreme teče sporo, spuštam polako gard i tek naporom volje uspevam da se koncentrišem na još jednu vožnju, koliko god ova kratka i jednostavna bila, završeci su najteži i na motoru ponekad opasni. Osećanja su zamućena, komplikovana. Rekao sam već jednom ranije: lepo je putovati, ali lepo je i vraćati se. Na kraju putovanja, kada već osećaš miris doma, a mogu ga već skoro fizički osetiti, topla večera i omiljena torta, poznat parfem i pogled koji dolazi sa njim, uvek sam ovako rastrzan. Da li sam sretan ili sam setan? I jedno i drugo. Uvek, ne može da promaši! *** Planiranje je važno. Planirao sam da ovo putovanje traje šezdeset i jedan dan, trajaće tek dan više. Završavam ga u okviru planiranog vremena i potpuno u okviru planiranog budžeta. U ozbiljnom životu, kada vodite neki projekat, ovo su dva ključna kriterijuma uspeha! *** Sa puta se vraćam bogatiji. Dodatno sam upoznao sebe, eto uvek je moguće pokupiti još poneku samospoznaju. Video sam predivne zemlje, imamo divnu, prebogatu planetu, lepu na toliko međusobno različitih načina. Dato nam je da živimo na predivnom mestu. Ti koji čitaš ove redove, seti se toga, počni od sebe, čuvaj svaki delić ove naše kugle, taj šumarak kada praviš roštilj, ulicu gde hodaš, kada menjaš ulje na motocikli, odloži staro na odgovoran način i tvoja deca treba da uživaju u putovanjima! Najviše i iznad svega: krenuo sam sam, a vraćam se bogatiji za poznanstva sa toliko mnogo predivnih ljudi! Od turskih policajaca u Erzencanu, od njih je ta ljubaznost krenula, pa predivni Iran i svi njegovi divni, obrazovani, moderni ljudi, toliko nesebični i dobri da vam dodirnu srce i podsete vas kako odnosi među ljudima treba da izgledaju, klinci sa recepcije u Azerbejdžanu, nikada od njih hladni hotelijer biti neće kada su toliko emotivnii, pa društvo sa paroma (trajekta), kakvo neverovatno društvo, kao iz filmske priče izašlo, kakva inspiracija i hrabrost! Helge i Verner, čuvali su me kada je bilo vozački najteže, ovamo kao čvrsti i grubi, a strine emotivne najveće, Bože koliko mi nedostaju, nije ni taj jun daleko! Nina, glumica iz Almatija, mali hotel u Astani, klinci iz Astrahana, dobri i pažljivi ljudi se nižu i nužu, niz nema kraja. Svako "srećan put", svako "neka te Bog (različiti Bogovi!) čuva", svaki pogled odobravanja i stisnuta ruka u znak podrške, kada siromašan čovek priđe, vidi se da nema ništa osim te odeće na sebi, ciničan zapadnjak već zauzima gard, a on vas blagoslovi i ponudi vas hlebom, podseti vas da je ljudska dobrota poklonjena rođenjem, da su ljudi pažljiva, nežna i dobra bića. Zapamti to, slučajni čitaoče, bez obzira na ono što su te od rođenja u ovoj našoj zapadnoj civilizaciji učili, bez obzira na teror masovnih medija i njihovog stupidnog pogleda na život, ne daj da te prevare: ljudi su dobri! Čak i oni koji su loši, nisu loši uvek i prema svima. Sve ovo zna svaki putnik, ali eto, ja sam imao potrebu da ti kažem. *** Vreme mi ističe. Polako se spreman za put. Poslednja etapa putovanja. Sva ona prostranstva, sve stepe i pustinje, stala su u mali pansion na obodu Velikog Varadina i jednu dušu u njemu. Da se kreće! Na put! Čekaju me dragi ljudi, nije red da odocnim.

Grad komplikovanog imena. Ako ga zovete na ruskom, onda je Ljvov, ako pričate na ukrajinskom onda je Ljviv (mada, oni to izgovore više kao "Ljiv" ili "Ljvu", nešto između, meni jako teško), a na srpskom je Lavov. I Nemci ga zovu po svom: Lemberg. Jedino ne znam kako je na engleskom, tj. znam - Lviv, ali ne znam kako bih transkribovao...

U pravu si, a inače danas su mi Ukrajinci iznudli još 50 Eur. Razmišljao sam da li da puknem i potučem se, jer ovoga puta je bilo potpuno bez osnova, čista iznuda, ili da shvatim kao putarinu. I shvatio sam kao putarinu. Vidi se da starim, mudriji sam, hehe... Danas je bio planirano predivan (prelazak Karpata) i neplanirano težak dan, tek malopre sam stigao na odredište u Rumuniji (Oradea). Ostala je još sića kiometara, tek oko tri stotine i neki, nije ni za pod zub... da se baci... Društvo, vidimo se sutra!!! Jao, hvata me trema... I zaista se bliži kraj...

Nisam imao Nemanju ovog puta sa mnom, a mene sramota da onako bezobrazno fotografišem