Bender (PMR) … i etapa Bender – Tiraspolj piše: Violeta Nakon ulaska u Pridnjestrovlje, put postaje još bolji. Polu-autoput, perfektan asfalt, drvored i rasveta duž celog puta, sve do Bendera. Doduše, Bender je svega nekoliko kilometara udaljen od granice ali ovako kvalitetan asfalt nismo videli do sada u Moldaviji. Put posle granice je odličan (REW 2016) Bender ispred nas (REW 2016) *** Bender (podjednako se koristi i rusko ime “Benderi”) je mali grad. To je nekadašnja velika saobraćajna raskrsnica: Možete da nastavite na istok ka Tiraspolju ili na jug ka Kaušaniju (Moldavija) ili nazad ka Kišinjevu (Moldavija). Bender lako možete da preskočite na svom putu, pošto R2 magistrala prolazi po obodu grada, a žuri vam se u Tiraspolj ili Odesu. Nemojte! Ovo je jedini deo Pridnjestrovlja koji se nalazi na desnoj, jugo-zapadnoj strani Dnjestra. Tokom rata 1992. godine, kada je Pridnjestrovlje proglasilo nezavisnost otcepivši se jednostrano od Moldavije, ovde su se vodile velike borbe (zbog blizine granice logično) i primirje je proglašeno nakon što su ruske vojne trupe napravile tampon zonu oko Bendera. Neko vreme je Bender bio tampon zona, a onda je faktički pridružen Pridnjestrovlju. Sećate se da smo prošli kroz jedan kontrolni punkt ruske vojske između moldavskog policijskog punkta i PMR granice? Na obodu Bendera, tik ispred mosta preko Dnjestra, naićićemo kasnije na još jedan ruski vojni punkt. Ruske “mirovne trupe” još uvek su prisutne. Bender je saobraćajno čvorište (REW 2016) Na ulazu u Bender, dočekuje nas trijumfalna kapija… (REW 2016) … i veliki supermarket “Šerif”, prvi u nizu! (REW 2016) “Šerif” je glavna kompanija u ovoj zemlji. Srešćemo brojne supermarkete, benzinske pumpe, pa čak i jedan stadion. Na stadionu igra, pogađate, FC Šerif, koji se takmiči, zanimljivo, u prvoj ligi Moldavije. I to ne da se takmiči, već je od 2001. kada se situacija dovoljno smirila da klub zaigra u moldavskom šampionatu, FC Šerif samo dva puta izgubio šampionat!!! Tako da je tajkun Šerif, jer na ovakvim teritorijama iza sličnih kompanija uvek stoji sprega politike i nekakvog tajkunskog povlašćenog položaja, izgleda veliki ljubitelj fudbala, kao i ja. – “Ovaj ‘Šerif’ je stvarno šerif” – primećuje S. Supermarket “Šerif”… (REW 2016) … i benzinska pumpa “Šerif”… (REW 2016) … i stadion “Šerif” na putu između Bendera i Tiraspolja (REW 2016) A ja primećujem da se baš niko na Balkanu ne bi postideo ovog stadiona . *** – “Hajde baš da vidimo cenu goriva kad naiđe”, kaže S, pa pogledom tražimo pumpu. – “Au, sunce ti, nula (!). Dele besplatno gorivo”, smeje se S. Ispostaviće se kasnije da je cena benzina, pomalo neočekivano, viša nego u Moldaviji. Radovi na nadvožnjaku iznad pruge… (REW 2016) … i pruga ispod. Ovo je glavni pravac Beljci-Kišinjev-Tiraspolj-Odesa (REW 2016) *** Duž magistrale nižu su brojni spomenici i memorijali, uglavnom borbi za nezavisnost, žrtvama palim od strane “rumunskog agresora” i ruskim mirotvorcima. Tvrđava na Dnjestru pored Bendera, turistička atrakcija na koju su ponosni (REW 2016) Spomenik ruskim mirovnim snagama (REW 2016) …u velikom kružnom toku, glavnom čvorištu magistrala na obodu Bendera (REW 2016) Veoma je čest bilbord koji poziva na jedinstvo sa Rusijom. Rusija, materijalno i politički, predstavlja glavni stub i razlog postojanja Pridnjestrovlja. U Moldaviji i ovde, u Tiraspolju, ima raskrsnica gde na semaforu stoji uvek zelena strelica za skretanje desno. To je fiksan znak, nije svetlo. Korisno! Interesantna adresa ove fabrike (REW 2016) *** Dok se vozimo lepo uređenom magistralom, razgovaramo o Benderu. Nismo planirali zaustavljanje pre Tiraspolja, ali ovo što smo videli do sada, kao da su gradski oci pravili teaser, privlači nas da svratimo. Na granici smo se zadržali kraće nego što smo očekivali, pa imamo vremena za kafu. Na kružnom toku, kod spomenika ruskim mirotvorcima, skrećemo u grad. Malo kasnije vratićemo se na istom mestu na magistralu i nastaviti dalje, preko Dnjestra, ka Tiraspolju i Odesi. Ulice u Benderu su uglavnom sređene (REW 2016) Supermarket u prizemlju bivše javne komunističke zgrade, komercijalizacija! (REW 2016) Automobili su uglavnom “treća ruka” iz Evrope… …a grad je veoma dobro održavan (Bender 2016) Komunalne službe koriste stare vojne kamione (Bender, REW 2016) Grad je zelen, drvoredi na svim većim ulicama (Bender 2016) Autobuska stanica u Benderu… nema veze, stadion je odličan (REW 2016) *** Bender je drugi po veličini grad u Pridnjestrovlju, uz Tiraspolj jedini centar. U poređenju sa Beljcijem, manji je, ali puno sređeniji. Pijaca, prodavnice, ulice, sve je u mnogo boljem stanju nego u Beljciju. U centru grada je veliki trg, sličan onom u Beljciju. Parkiramo motor u nastavku trga, parking se ne plaća. Redak smo prizor i ljudi nas odlično primaju! Na trgu srećemo vojnika sa granice, završila mu se smena, prepoznaje nas i mahne sa osmehom, komentariše kako mu je veoma drago što nismo samo prošli kroz Bender, već smo eto i svratili. Ljudi zagledaju motor, niko ga ne dira. Veoma, veoma su pristojni i gostoljubivi. Uređene banke, za promenu novca (Bender, REW 2016) Pridnjestrovlje ima svoju valutu (PMR rublja), ima svoje tablice, svoju zastavu i svoj jezik (ruski). Svi natpisi su ćirilični, za razliku od Moldavije koje se vratila na latinicu. Po svim tim obeležjima, defintivno su, u svojoj glavi, raskrstili sa Moldavijom, koliko god Moldavija nije sa njima. Međutim, ostali su lokovani u tom nerešenom odnosu i samo sa nekom posrednom, neformalnom vezom sa Rusijom (koja im pruža potporu u tom nedovršenom otcepljenju), pa stoje tako zaglavljeni, što bi rekao M. Selimović: “ne mogu ni napred, ni nazad”. Korisna info za putnike, kurs PMR rublje (2016) PMR valuta je čak i vizuelna kopija ruske rublje (REW 2016) Pridnjestrovske tablice, nepriznate u Moldaviji (REW 2016) Neophodan dokument za ulaz motociklom u PMR – carinska deklaracija (REW 2016) Zastava PMR, na vrhu svake javne zgrade (REW 2016) Sudbinski povezani sa Rusijom i Moldavijom (REW 2016) *** Bender ima trolu, to je osnovni prevoz i ovde. Ima savršene ulice i put do granice. Deluje modernije od Moldavije, a ustvari su siromašniji. Pridnjestrovlje je siromašnije od najsiromašnije nacije u Evropi! To je velika tragedija, jer su pre rata 90-tih bili industrijski i najrazvijeniji deo Moldavije. Dosta od te discipline i komunalnog reda se odmah vidi, razlika u odnosu na unutrašnjost Moldavije je evidentna, i to na pozitivnu stranu. Ono što se ne vidi na prvi pogled je besperspektivnost života u enklavi zaustavljenoj u 25-godišnjem zamrznutom konfliktu. Osim ako ste Šerif ili neko Šerifov… Na ulasku u Bender (REW 2016) Novac se menja u banci. Bez stresa i nesigurnosti, bez gubitaka na kursu. Kafa americano je oko 1 evro (tako se kaže beogradski “produženi” u svetu ), skuplja nego u Moldaviji. Gorivo je oko 1.1 evro, skuplje nego u Moldaviji. Hrana i piće u restoranima su nešto skuplji nego u Moldaviji. Pauza za kafu i predah… kafići su moderni i brojni u Benderu (REW 2016) REW adventure u Pridnjestrovlju (REW 2016) *** Vraćamo se na magistralu kod spomenika ruskim “spasiocima”. Tu je čitav memorijalni park, sa obe strane puta ima po nekoliko spomenika posvećenih borbi za nezavisnost 1992. godine. Tenk sa zastavom… viđali smo po Internetu, lendmark za malobrojne turiste i fotografisanje, mi ne stajemo! Desno, preko mosta, za TIraspolj i Odesu (REW 2016) Ruske “mirovne trupe” i dalje čuvaju most preko Dnjestra, bivšu tampon zonu (REW 2016) …prolazimo bez zaustavljanja (Dnjestar, REW 2016) I prelepi Dnjestar… poprište tako krvavog sukoba (REW 2016) *** Tiraspolj je udaljen od Bendera svega 15-tak kilometara. Put je veoma dobar, ali i dosta opterećen, to je glavna magistrala. Između Bendera i Tiraspolja vozi trola! Ovo je prva međugradska trola koju vidimo u životu! Trola br. 19, vozi na relaciji Tiraspolj-Bender (REW 2016) I tako, vedra duha i potpuno odmorni, stižemo do Tiraspolja…

E sad mi krivo što sam prejudicirao :). Kritike su na mestu, zato i postoji ova tema. Trudićemo se da se popravimo.

Kao što rekoh, zeko, mnogo lako sudimo. Činjenica je da ni ti, ni ja, nemamo pojma zaista šta se ovde desilo... Kolegi motociklisti od srca želim da što manje boli i da se što pre vrati na posao...

Poenta je da mnogo lako sudimo i donosimo zaključke preko Interneta, bez uviđaja... Ako si bio očevidac, onda se izvinjavam.

Odakle znaš koliko je vozio? i to baš 56kmh... Nadam se da je kolega dobro i svakako želim brz oporavak!

U toku je ul fotografija. Promenili smo fotografa, nadamo se da ce vam se fotke baš, baš svideti... nama deluju do OO edit: ima oko 900 fotografija, pa je razumljivo trajalo za nijansu duže

Da je bilo ko imao pristojan grip i da je, samim tim, tempo u trci bio malo jaci, Ducati ne bi bio tako dobar. Mislim da je ovaj vikend vise kombinacija stanja asfalta i kvaliteta guma, nego sto je Dukati resio svoje probleme u krivinama... Sto se Aprilije tice, mislim da su vozili eksperimentalni agregst, pa razvoj dogadjaja nije onda veliko iznenadjenje...

Pricao MM u Mudjelu da je medium sa desne strane bila tvrdja nego hard guma. Miselin prvo negirao, pa izdao saopstenje da je markez u pravu Pišanje...

Ma jasno... ko ne navija za Mateu, crkao mu koprocesor za empatiju Svi smo slabi na njega!

Zbunjeni Vinjales, u rebusu totalno ... retko necenzurisan i iskren danasnji intervju: http://m.crash.net/motogp/news/252342/1/weekend-of-woe-causing-vinales-big-drama-in-head.html Zanimljivo!

Nego, sta kazete za Lutija? Samp 7p iza Morbidelija...

Hmm.. ne bih izvlacio prevelike zakljucke oko JL sada. Ipak je ovo njegova staza... videcemo za jos koju trku.

Pedrosa, Markez, Lorenco

Zato je MM veliki šampion: "Of course you lose a little bit of confidence but as you saw; I crashed, I went back out and pushed to the limit, crashed, pushed to the limit again. And tomorrow of course I will push again,” "Today I took a lot of risks and crashed a few times, but honestly I prefer to start fourth with four crashes than tenth with no crashes. Also it was good to understand that tomorrow we need to be really patient.” "It looks like the one that it is the best to manage [the drop in tyre performance during the race] because he pushes less the tyres, is Dani," Marquez said. "He is really light and also very smooth with the riding style and he is managing quite well. "So tomorrow we need to understand if he is faster like in Jerez, and we need to finish second. But if we can we will try to fight [for the win]." http://www.crash.net/motogp/news/252294/1/marquez-defiant-after-four-falls-in-a-day.html A Vinjales kuka, na motor, gume, stazu: "We tried our best today and modified the bike in the sessions: all the way to the front, all the way to the rear, long bike, short bike," Vinales said. "But the problem is that the bike is not accelerating and keeps spinning, especially in corners 3 and 4 and the last one. "Very strange. I don't have a good feeling on the bike. With the medium front I have a good feeling but the rear medium is terrible, after one lap I have to use less power. "I have no grip and the bike is 'jumping'. I go out of the box and the bike is stable and when I start the [fast] lap it is moving a lot. It is really strange and we are trying our best.” http://www.crash.net/motogp/news/252282/1/vinales-in-a-spin-no-grip-and-the-bike-is-jumping.html Lorenzo: “Little by little we're closer.” “We saw in the test that here I got the speed and the confidence to do much better than in Mugello,” said Lorenzo, who faded badly in last year's race – when still a Yamaha rider - once the front tyre faded. “It was like that even if this morning I struggle a little bit. So, we make a radical change to the bike and I feel much better in the afternoon. “I was just in front of Dani [Pedrosa] and I was losing a little bit, but quite constant and without making any mistakes. So, this will be very important for tomorrow. The good point of our bike is that we generate a little bit less graining on the front. “This for sure will be very important for tomorrow because looks like the Yamaha and especially the Honda overheat a little bit the front and this is not good when you start losing the front in this corner. For the opposite, on the rear we miss a little bit of grip so tomorrow in the warm-up we're going to try to find it. “We are having some little light thing every time, each time in the last three races. In Jerez I finish on the podium. In Mugello I lead the race for the first time, and here is the first time I am in the first row. Let's try to let these moments stay longer in the race. I think we are coming. Little by little we are closer.” http://www.crash.net/motogp/news/252295/1/lorenzo-little-by-little-were-closer.html

Nema komentara? Markez omlatio 5x? Rosi tragičan, Zarko nije ušao u Q2 (dočekasno ovo kao iznenađenje ), ali Folger brutalan? Lorenco na omiljenoj stazi odličan? Janone 'oće u Apriliju? Erceg u Barseloni, ali ostavio Džankića kod kuće? Ni to ništa? Splasla atmosfera, ajde nema veze što smo svi na motoru... dosadno ovako

Pridnjestrovlje! Dobrodošli! Chișinău, Transnistria granica, Bender, Tiraspol, Ukraina granica, Odessa Etapa: ~200 km piše: Violeta Polako napuštamo Kišinjev, probijajući se kroz saobraćajnu gužvu u centru grada. Danas nas čeka dosta nepoznanica, radujemo se da upoznamo Tiraspolj i PMR (zvanično: Pridnjestrovska moldavska republika, kraće: Pridnjestrovlje, eng. Transnistria), nadamo se da administrativne procedure na ulasku neće biti suviše iscrpljujuće, zatim nas čeka ulazak u Ukrajinu i na kraju dana Odesa. Kao što rekoh, dosta nepoznanica, tako da je vreme potrebno za svu tu administraciju teško predvideti unapred… *** Nakon aerodroma, bulevar kojim izlazimo iz Kišinjeva polako se menja u odličnu magistralu sa dve trake u svakom smeru, obraslu drvoredom. Put je dobar, najbolji kvalitet asfalta otkad smo u Moldaviji. Kasnije se ta magistrala sužava u jednu široku traku, ali su radovi na proširenju u toku. Nasuta je zemlja pored puta, biće 2+2 kad se završe radovi. Tako je sve do Tiraspolja! Za razliku od deonice Beljci – Krikova, gde je saobraćaj bio sporadičan, ruta od Kišinjeva prema Tiraspolju i Zelenom koridoru je mnogo više opterećena. Logično, jer ovo je glavni pravac za Odesu, veliku luku i svakako najveći centar cele regije. Interesantno rešenje. Benzinska pumpa je u sredini i zajednička za oba smera (REW 2016) 2+2 magistrala, od Kišinjeva prema Tiraspolju. Najbolji asfalt u Moldaviji (REW 2016) Spremno za radove, uskoro će i ovde biti 2+2 trake (REW 2016) *** Odmah posle Albinice stižemo do raskrsnice gde se odvajaju rute: iza nas je Kišinjev, levo se ide za Bender i Tiraspolj (Pridnjestrovlje), a desno za Kaušeni (Căuşeni) i Zeleni koridor. Kada je Severian prošli put išao ovuda (samo u suprotnom smeru, od Odese do Kišinjeva), prošao je Zelenim koridorom, tim parčetom “ničije zemlje” ostavljanim od strane ratnog pobednika (PMR), kako bi ljudi mogli iz Moldavije da prođu u Ukrajinu bez ulaska na njihovu teritoriju. O prolasku kroz Zeleni koridor možete čitati ovde. Raskrsnicu čini jedan neobičan trougao, veliki i prostran, na njemu su pumpa, restoran, auto servis… Sve što može da zatreba čoveku na putu. Ovo je ujedno poslednje mesto da odlučite da li ćete dalje u Pridnjestrovlje (preko reke Dnjestar u Bender i potom Tiraspolj) ili ćete za Ukrajinu kroz Zeleni koridor, južnom obalom reke. Mi nastavljamo levo, rutom R2 ka Pridnjestrovlju. Sipamo gorivo na toj (Lukoil) pumpi. Nemam pojma zašto Sev voli Lukoil, ali voli, lice mu se ozari kada u tim krajevima vidi njihovu pumpu (mislim da je zbog euro5 goriva?). Nema samousluge u Moldaviji – momak sipa gorivo i odmah naplaćuje, kao nekad kod nas, vozač ne silazi sa motora Ovde se razdvajaju putevi: levo za PMR, desno za Zeleni koridor (REW 2016) Nema samousluge na pumpama u Moldaviji (REW 2016) Levo je povratak za Kišinjev i dalje za Beljci, desno je Bender i dalje Tiraspolj (REW 2016) Predeo kroz koji vozimo je valovit i zelen, sa poljima. Oblaci prave spektakularne scene, ja sve to fotkam u letu, mislim u sedištu Istočna Moldavija (REW 2016) Još malo… (REW 2016) Vozimo kroz zeleni koridor , ali ne i kroz Zeleni koridor (REW 2016) *** Za zvaničnu Moldaviju, Pridnjestrovlje je deo njene teritorije. Stoga formalno ulaskom u Pridnjestrovlje vi ste i dalje u Moldaviji (makar za moldavsku stranu), ali praktično moldavska vlada, pa ni policija, nemaju nikakve ingerencije u Pridnjestrovlju. Pridnjestrovlje sebe smatra državom u punom smislu, sa svojom administracijom, policijom, jezikom… Poznato, zar ne? Da bi se usled te formalno-praktične zavrzlame ipak odvijao svakodnevni život, jer on ide svojim tokom, na administrativnoj liniji/granici (zavisi sa koje strane gledate), iz našeg smera nailazimo najpre na kontolni punkt moldavske policije. Nema čak ni rampe, ima jedan policijski kontejner, gde se vrši odjava izlaska/prijava ulaska u Moldaviju. Republici Moldaviji jako je stalo da ovo mesto ne izgleda kao zvanična granica. Dakle, dežurni moldavski policajac proveri dokumenta i pita, na ruskom, da li se iz Pridnjestrovlja vraćamo u Moldaviju. Da smo odgovorili kako upravo to planiramo, jednostavno bi nas propustio, kao što je uradio sa svim ostalim lokalcima (pošto nije granica, nema kontrole!). Budući da mi iz Pridnejstrovlja idemo direktno u Ukrajinu, šalje nas do kontejnera na carinsku proceduru za motocikl, gde unose podatke o motociklu i nama, putnicima, u informacioni sistem i objašnjavaju da je to procedura odjave, kako sledeći put kad dođemo u Moldaviju ne bi imali problema na ulasku. Naime, pošto Moldavija severno od Dnjestra ne kontroliše ono što smatra svojom granicom prema Ukrajini, potrebno je da sve te formalnosti uraditi na poslednjem mestu gde zvanična država ima kontrolu, a to je baš ovaj neugledni kontejner! Imajte to na umu, jer ako ovde ne dobijete izlazni pečat i ne odjavite motocikl u smislu izlaska iz zemlje, na povratku iz Ukrajine možete imati problem. A povratak je neophodan, pošto granični prelaz iz Ukrajine direktno ka Rumuniji ne postoji! Još nešto: nemojte bilo šta plaćati na moldavskoj strani. Nema granice, nema kontrole, nema plaćanja! Moldavska strana prelaza (REW 2016) *** Dok se odvija registracija izlaska, stižu dva Slovenca na motorima. Ne govore ruski, pomalo su nesigurni i smoreni (odvikli su se od granica), prolaze proceduru odjave iz Moldavije, a onda, posle prvih pozdrava, kreće dijalog sa Sevom: – “Tiraspolj je čisto gubljenje vremena”, kaže jedan od njih. – “Ako tako mislite, zašto ne idete na Zeleni koridor? Uštedećete vreme i novac na granice (MD-PMR i PMR-UA). Malo je duže u kilometrima, ali mnogo kraće u vremenu i manje košta.” Oni se čude, nikad nisu čuli za tu opciju. Shvatili su da moraju da prođu kroz Tiraspolj, a ne zanima ih i smaraju ih granice. Severian objašnjava kako da to izvedu: – “Vratite se do raskrsnice-trougla, pa idite za Kaušeni. Obićićete Pridnjestrovlje kroz Zeleni koridor. Imaćete samo jednu granicu (MD-UA) i nećete plaćati skupe pridnjestrovske takse za ulaz.” Situacija je sasvim nadrealna, jer nas četvoro sve vreme stojimo pored puta, motori su parkirani pored puta, zvanično smo izašli iz Moldavije (svi smo već dobili pečate koje potvrđuju da smo napustili Moldaviju, iako srećno i spokojno stojimo i pričamo u istoj), Moldavci automobilima uredno prolaze pored nas, dežurni policajac im pregleda dokumenta i trudi se da ne obraća pažnju na nas, jer zna da Slovenci koji su izašli, a hoće nazad, samo donose zavrzlamu i probleme, pa je odlučio da ga se sve to ne tiče. Drugari Slovenci odlučuju da im se sviđa naš predlog i da će da se vrate u Moldaviju, pa da zaobiđu Pridnjestrovlje. Severian im napominje da su se već odjavili, pa da odu opet do kontejnera da se prijave i dobiju ulazne dokumente. Na to kažu oni: – “Ma nema problema, mi smo EU, mi prolazimo na ličnu kartu!” Ta nadmenost zapadnoevropskih turista, a sad vidim da se proširila i na ponekog iz nove EU, uvek me fascinirala. Bila sam zatečena njihovim totalnim neshvatanjem gde su, gde se nalaze i kuda idu, pa i nepoštovanjem procedura zemlje u kojoj su. Oni su samo krenuli do Odese, a sve to usput im je smaranje. Zamišljam kako će to izgledati kada se pojave blaženi u Kaušeniju na granici, bez ulazne carinske (“tamožnaje”) deklaracije za motocikle, jer su ih upravo ovde odjavili, dakle bez i jednog papira za iste i zamišljam tu mašinu u koju će ih moldavski pogranični organi ubaciti (sve u cilju popravke svog kućnog budžeta ). Sležemo ramenima, pozdravljamo se, oni se okreću nazad, mi nastavljamo ka pridnjestrovskoj granici. *** Vozimo se kroz tampon zonu, za Moldaviju ona zvanično ne postoji, za Pridnjestrovlje je to međugranična zona. Par stotina metara iza punkta moldavske policije prolazimo kroz kontrolni punkt ruske vojske (ruska vojska nalazi su u Moldaviji pod plaštom mandata međunarodnih mirovnih snaga, koje razdvajaju nekada zaraćene strane, Moldaviju i PMR). Kontrolni punkt ruske vojske (REW 2016) *** Ubrzo stižemo do graničnog prelaza za Pridnjestrovlje, koji izgleda baš tako – kao pravi granični prelaz. PMR strani jako je stalo da ovo mesto izgleda kao (veoma) zvanična granica. Prilazi policajac i ljubazno, na ruskom, kaže da parkiramo motor, tu već stoje minibus i par automobila, i da odemo u prostoriju pasoške kontrole. Već ovaj prvi kontakt, u kome dobijamo uputstvo šta da radimo, pravi je pozitivan utisak. Ne treba sami da se snalazimo, odlično, uštedećemo malo vremena. Ulazimo u prostoriju pasoške kontrole, unutra je gužva, minibus je stigao ispred nas. Inače, minibus vozi na liniji Kišinjev –Tiraspolj. Ljudi čekaju u redu, dajemo pasoše, policajac unosi podatke u IS, ništa ne popunjavamo (od mene već drugi plus!), usput se trudi da ljubazno komunicira: – “Gde idete? “ – “Do Odese.” – “A, na more.” – “Srbija nema more, pa malo…” – “Razumem. Koliko ostajete u Pridnjestrovlju?” – “5-6 sati.” – “Tako. Manje od deset!” (to je za njegov unos) Vraća nam pasoše i daje iskucanu dozvolu za boravak do 10 sati. Besplatno! Bez da smo popunjavali ijedan formular! Izlazimo ispred i opet onaj prvi policajac prilazi i pita: – “Da li ste dobili dozvole?” – “Jesmo.” Meni pokazuje da čekam pored motora ako želim, a Sevu pokazuje da ide u drugu prostoriju i da “prijavi motocikl” – treba i on da dobije dozvolu . Ljubazni su opet. Policajac pokušava da objasni zašto se plaća osiguranje, trudi se i veoma mu je stalo da bude jasno da to nije mito, već zvanična polisa obaveznog osiguranja u PMR: – “Zeleni karton na žalost kod nas ne važi.” – “Znam”, odgovara kratko Severian. – “Možete da idete okolo (prim. aut. kroz Zeleni koridor) i da ništa ne platite, vidim da ostajete kratko i idete dalje”, trudi se da bude od koristi i ljubazan. – “Znam, ali želim da vidim Tiraspolj.” – “Cenim to”, kaže i postaje još ljubazniji. Komandir sluša razgovor, pa se i on priključuje, i popunjava carinske dokumente umesto S. Na odlasku saosećajno kaže: – “Eto, ispao Đoković sa Vimbldona”. Smejemo se. *** Šta posle ovoga čovek da kaže? Bilo je dovoljno brzo, bilo je jasno (sve vreme smo upućivani gde da idemo), bilo je pošteno. Bili su ljubazni i trudili su se da ćaskaju, koliko im položaj i jezik omogućavaju. Poznavanje ruskog i znanje ćirilice, mogućnost da se pročitaju formulari i informacije na šalterima, mnogo pomažu, ali ovde je bilo mnogo više od toga. Bila je želja da se strancu turisti prikažu u najboljem svetlu. Nema ih mnogo, tih stranaca, još uvek zaziru od dolaska i obilaze ih u luku, ali eto, pojavi se neko, ili dvoje, koji baš hoće kod njih. Oni će im uzvratiti dobrodošlicom. Dakle na granici smo platili sledeće: osiguranje za motor (plaća se 0,18% procenjene vrednosti motora, a procenili su ga na 4060$, uz namigivanje komandira) taksa za privremeni uvoz usluga špeditera Sve zajedno je ispalo ~15$, mnogo manje nego što smo očekivali. Cela procedura traje oko sat vremena (~15 minuta za dozvolu za ulazak i ~45 minuta za motor). *** Nakon izlaska iz prostorije za špediciju, ponovo prilazi isti policajac i pokazuje nam da možemo da idemo. Ljubazno.* * Napomena: Ovo je opet ruski tip granice (opisivala sam ga pri ulasku u Moldaviju), ali znatno unapređen. Motor sve vreme stoji parkiran pored, čovek se šeta od šaltera do šaltera; to je isto. Međutim, policajac sve vreme prati razvoj situacije i upućuje na sledeći korak. Ljubazno. Da naglasim: Nikakav mito! Ni pokušaj mita! Jedna od stvari koja se piše po Internetu o Pridnjestrovskoj granici, kako uvek maltretiraju turiste i iznuđuju mito, je čista glupost! Verovatno je posledica jezičke barijere. Pretpostavljam da su plaćanje osiguranje/takse/špedicije usred nerazumevanja, neki proglasili mitom. Ili su prosto bili istraumirani samim šetanjem od šaltera do šaltera ili… ko zna. Ali, svakako nije istina! Stižemo do Pridnjestrovlja. Ovo je prava granica (REW 2016) Pridnjestrovska Moldavska Republika (REW 2016) Znate koga smo sreli na PMR granici? Drugare Poljake, treći put (REW 2016) *** Naše iskustvo ulaska u Pridnjestrovlje je, na kraju, ispalo veoma pozitivno. Bilo je i brže i jeftinije i organizovanije nego što smo očekivali. Svi su se trudili da ostave dobar utisak (sa obe strane linije, uključujući i nezainteresovane Ruse između) i svi su bili ljubazni. Eto kako čovek, ako se osloni na internet informacije, može da se uplaši procedure i odustane, a kako ustvari to posle ispadne baš onako kako treba da bude. I tako uđosmo u Pridnjestrovlje!

GRAN PREMI MONSTER ENERGY DE CATALUNYA MotoGP Free Practice Nr. 3 Classification 2017 Barcelona, Saturday, June 10, 2017 Pos. Num. Rider Nation Team Bike Km/h Time Gap 1st/Prev. 1 93 Marc MARQUEZ SPA Repsol Honda Team Honda 340.9 1'44.178 2 26 Dani PEDROSA SPA Repsol Honda Team Honda 340.2 1'44.279 0.101 / 0.101 3 19 Alvaro BAUTISTA SPA Pull&Bear Aspar Team Ducati 346.9 1'44.395 0.217 / 0.116 4 41 Aleix ESPARGARO SPA Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 337.6 1'44.409 0.231 / 0.014 5 4 Andrea DOVIZIOSO ITA Ducati Team Ducati 342.0 1'44.615 0.437 / 0.206 6 99 Jorge LORENZO SPA Ducati Team Ducati 342.8 1'44.623 0.445 / 0.008 7 29 Andrea IANNONE ITA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 340.8 1'44.656 0.478 / 0.033 8 45 Scott REDDING GBR OCTO Pramac Racing Ducati 343.2 1'44.676 0.498 / 0.020 9 9 Danilo PETRUCCI ITA OCTO Pramac Racing Ducati 344.2 1'44.681 0.503 / 0.005 10 8 Hector BARBERA SPA Reale Avintia Racing Ducati 337.9 1'44.740 0.562 / 0.059 11 94 Jonas FOLGER GER Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 338.3 1'44.763 0.585 / 0.023 12 35 Cal CRUTCHLOW GBR LCR Honda Honda 338.8 1'44.803 0.625 / 0.040 13 25 Maverick VIÑALES SPA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 341.1 1'44.889 0.711 / 0.086 14 76 Loris BAZ FRA Reale Avintia Racing Ducati 339.6 1'44.985 0.807 / 0.096 15 46 Valentino ROSSI ITA Movistar Yamaha MotoGP Yamaha 337.3 1'45.053 0.875 / 0.068 16 5 Johann ZARCO FRA Monster Yamaha Tech 3 Yamaha 338.4 1'45.240 1.062 / 0.187 17 53 Tito RABAT SPA EG 0,0 Marc VDS Honda 341.1 1'45.252 1.074 / 0.012 18 43 Jack MILLER AUS EG 0,0 Marc VDS Honda 338.7 1'45.289 1.111 / 0.037 19 50 Sylvain GUINTOLI FRA Team SUZUKI ECSTAR Suzuki 338.1 1'45.912 1.734 / 0.623 20 44 Pol ESPARGARO SPA Red Bull KTM Factory Racing KTM 338.6 1'46.243 2.065 / 0.331 21 17 Karel ABRAHAM CZE Pull&Bear Aspar Team Ducati 339.1 1'46.259 2.081 / 0.016 22 22 Sam LOWES GBR Aprilia Racing Team Gresini Aprilia 333.7 1'46.267 2.089 / 0.008 23 38 Bradley SMITH GBR Red Bull KTM Factory Racing KTM 333.9 1'46.853 2.675 / 0.586 Weather Conditions: | Track Condition: Dry| Air: 28º| Humidity: 43%| Ground: 38º

Šest Dukatija u q2 Posebno bravo za Bautistu, Aleša i Pedra!

Samo se vi smejte, ali JACKASS je bio u pravu! Posle intervencije Saveta vozača kod Kapirosija, vratili lejaut staze na varijantu od prošle godine, tj. upravo onako kako je Miler vozio . I tako, umesto magarac, ispade dalekovid i jedini koji je trenirao pravu putanju . http://www.motogp.com/en/news/2017/06/09/catalan-gp-layout-to-revert-to-chicane-used-in-2016/231152

@Savan Savane, skroz razumem tvoj stav i poštujem tvoje pravo na isti. Ipak, smatram ga (kratkovidim i) jako društveno opasnim, jer kada god društvo (a još gore država!) krene da štiti moja prava od mene, smatrajući me u proseku nedoraslim da razumem šta je za mene dobro, naša civilizacija je ozbiljno pogrešno skrenula kod Albukerkija... Kao i svaka generalizacija i ova o kojoj ti pričaš je pogrešna. Samo što je i opasnija od većine drugih, jer je država najjači baja u kraju i kada krene da uvodi represije i zabrane, sve načelno brinući o nekom prosečnom meni i za moje dobro, ja se po difoltu bunim i drečim, dok stvari ne odu predaleko i đavo zaista ne odnese šalu... A što se TT-a tiče (ili Dakara itd), ja da umem i imam (para, OO itd) ne bih sekund čekao... To što tebi to izgleda kao ludi rizik, njima (a i meni) je živeti život u svom najlepšem obliku, na način takav da i na drugim poljima onda daješ najbolje od sebe. To ne bi smeli da nam uzmete, samo zato što vas je više! Složićemo se, dakle, da se ne slažemo...

Na zalost, rok za otkazivanje uz pravo na refundaciju novca odavno je prosao (utorak, 16h). Uslovi su navedeni na sajtu, prilikom prijave i u instrukcijama za uplatu.

Mangart sam gadjao 4x do sada... uvek je put bio zatvoren .

Ako misliš baš na mene lično, razmislio sam odavno. Još negde kao tinejdžer. I dalje mislim isto: svaka punoletna osoba, pravno odgovorna, potpuni je i neupityni vlasnik sopstvenog života. Društvo (a da ne spominjem tek državu!) nema tu šta da traži... iako je prirodni impuls svake birokratije otrgnute od izborne kontrole da prereguliše naša lična prava. U suprotnom, doći će dan kada će te kažnjavati kada ne obučeš pulover, a po mišljenju birokrate voluntariste napolju je suviše hladno. Pa ćeš da ozebeš... a društvo, jebi ga, košta tvoje lečenje, je l'? Razmisli ti o tome...

A evo ga i čuveni toalet papir, koji je standardan u svim ex-sovjetskim prostorima, a tako je impresionirao Violetu (vidi post gore ): Deluje spartanski, ali moram da vam kažem - apsolutno je putnički fenomenalan! Zipovan i učinkovit, uvek je tu kada je frka, jednom sam na ekspediciji od 100 dana potrošio tek nekoliko! Pa nek kažu posle da SSSR nije imao superioran proizvod! Mislim uz, razume se, Moskvič(a)...

Kišinjev – deo drugi piše: Violeta Pijaca odozgo, sa stepeništa “naše” zgrade. Pored je i mali šoping mol (REW 2016) “Naš stan” je blizu centralne gradske pijace, pa sutradan ujutru za doručak odlučujemo da se počastimo svežim lokalnim proizvodima. Gradska pijaca je živopisno mesto, spojena zelena pijaca sa buvljakom (poznato? ), čista i velika. Ogromna je gužva, ali je vrlo čisto, kupovali smo povrće, hleb i sir, svi su bili ljubazni, isprobavali smo razne sireve i baš su se trudili da nam ugode. Zanimljivo je da prilikom kupovine nema biranja voća i povrća, nisam znala da je to tako, pa sam uzela kesu i, po naški, počela sama da stavljam paradaiz, probirajući. To je u Moldaviji nekulturno (!), shvatila sam kasnije, ali prodavac nije hteo da odbije turistu stranca. Samo me je zamolio da pređem iza tezge, da izaberem šta želim, ali da lokalci ne vide. Da ne počnu i oni da koriste načinjeni "presedan"! Moldavska valuta je lej, MDL (moldavski lej). Kurs je 1eur = 21.8 MDL. Menjačnice su na svakom koraku. Cene na pijaci su niže nego kod nas: paradaiz 6.50 MDL/kg, lepinja 5.50MDL, đevrek 2.5MDL, sir beli stari 60MDL/kg, banane ~20MDL/kg, toalet papir 5 MDL za rolnu. Sve što može da se kupi kod nas, može da se kupi i u Moldaviji i kasnije u Ukrajini. Većina proizvoda su lokalni brendovi, ali ne zaostaju po kvalitetu. Kupili smo u Beljciju, u marketu u prizemlju našeg hotela, penu za brijanje i neki dezodorans, moldavska proizvodnja, bili su jeftini i savršeni. Jedino što nigde nismo uspeli da pronađemo je, nećete verovati, toalet papir kakav se kod nas pravi. Toalet papir je skroz čudan, ruski tip. Od nekog recikliranog papira je, siv i grub, nije beo, tako je čvrsto urolan da ga u jednoj rolni ima čini vam se beskonačno (mi smo tu jednu rolnu vukli do Odese!); ako ga slučajno odrolate, nema šanse da ga opet urolate. Sve do povratka u Rumuniju ni u najboljim marketima nismo pronašli toalet papir na kakav smo navikli ovde kod nas. Pripreme za kupovinu, treba se upoznati sa valutom (REW 2016) Gužva ispred pijace i improvizovane tezge (REW 2016) Povrće je kvalitetno, pijaca je organizovana i čista (REW 2016) Doručak na putu ka stolu, sveže i lokalno! (REW, 2016) *** Kadgod imamo vremena i mogućnosti, kad ostajemo duže od jednog popodneva/večeri u nekom gradu, želimo da upoznamo i malo “pravog života”, onaj deo gde žive obični stanovnici, da izađemo van turističke zone i vidimo kako se zaista živi. Ta želja je pristuna uvek, ali avaj ( ), nekad nema vremena ili iskrsne nešto, pa se ne stigne. Zato smo danas odlučni, krećemo u obilazak Kišinjeva od kraja bulevara Stefan Veliki ka periferiji! Odrednica nam je bulevar Dačija, veliki bulevar sa stambenim blokovima, što bi rekli, spavaonica Kišinjeva. Plus, tražimo neki gradski šoping mol, treba nam supermarket da se opskrbimo za nastavak putovanja. Peške, umesto trolom! Trolejbusi i autobusi, uz mini-buseve, čine mrežu javnog gradskog prevoza u Kišinjevu (REW 2016) *** Na putu ka današnjoj odrednici, a idemo peške koliko god možemo, nailazimo na Manastir sv. Teodora. Kako da kažem, želela sam da posetimo baš taj manastir, juče smo ga tražili i nikako nismo uspeli da ga nađemo, nije bilo jasno gde je u gradu i kao i svi moderni ljudi našli smo ga, tražeći šta? Šoping mol i supermarket, naravno. Manastir posvećen sv. Teodoru sagrađen je na obodu grada u XIX veku. U međuvremenu grad se proširio i okružio ga, tako da je sad tu na dohvat ruke ili noge, trola mu prolazi ispred dvorišta. Izgradila su ga dva brata Makedonca, Teodor i Anastasije Ciufli, trgovci koji su se doselili ovde početkom devetnaestog veka, pa se i manastir i ulica ispred zovu po njima. Manastir je izgrađen u rusko-vizantijskom stilu, pa otud, za mene interesantna, plava boja spolja. Ima stroga pravila (zabranjeno fotografisanje unutra, obavezna marama i skupljena kosa, poželjna duga suknja i sl), koja treba poštovati ako se nađete unutra. Ciuflea ulica i manastir (REW 2016) Ciuflea manastir, posvećen svetom velikomučeniku Teodoru (Kišinjev 2016) *** Posle posete “plavom manastiru” stižemo do bulevara Dačija i velikog i novog šoping mola MallDOVA. Bulevar Dačija je savremeni lendmark Kišinjeva. Planski građen, široki bulevar, sa tri trake u svakom smeru, vodi od praktično centra, ka izlazu iz grada, aerodromu i dalje ka Tiraspolju. Oko bulevara sa obe strane su ogromni stambeni blokovi, socijalističke arhitekture. Tu su i mnogobrojni savremeni šoping molovi i sve ostalo što stambeni blokovi imaju. Ustvari, ovaj deo grada veoma podseća na Novi Beograd, sem što umesto košarkaške hale hostuje fudbalski stadion. Početak bulevara Dačia (REW 2016) Ogromni stambeni blokovi, bulevar Dačia (REW 2016) Stadion Zimbru, dom F.C. Zimbru i moldavske fudbalske reprezentacije (REW 2016) Blokovi nalik na novobeogradske (REW 2016) Grad se širi i po brdima (REW 2016) Stambeni blokovi, velikih, uglavnom novih zgrada, raspoređeni su po obodu grada. Grad se širi i po okolnim brdima. Ubrzano se širi i raste! Na početku bulevara je veliki šoping centar MallDOVA, priznajem domišljatog imena. MallDOVA, šoping centar inventivnog imena (REW 2016) Nov i moderan šoping centar MallDOVA (REW 2016) Pauziramo u Tucano Caffee-u, jednom od odličnih brojnih lokalnih kopija svetskih kafeterija, i pijemo odličan milk shake. MallDOVA je nov, moderan, evropski šoping mol, sa odličnim supermarketom! To smo tražili! *** Predveče šetamo diplomatskim kvartom i kroz dva gradska parka. Većina ljudi priča ruski, to je uglavnom urbano stanovništvo. Svi fensi hoteli su u vlasništvu lokalnog kapitala, očigledno je Moldavija još previše rizična, previše siromašna i previše izolovana za velike svetske lance. Od svetskih lanaca smo videli jedino Radisson Blu, u blizini hrama. Hoteli su moderni (REW 2016) Poznati svetski lanac hotela Radisson Blu (REW 2016) Hoteli lokalnog kapitala preovlađuju u Kišinjevu (REW 2016) O ovom zelenilu pričam sve vreme! (REW 2016) Šoping i biznis centar Sun City u samom centru, pored parka sa hramom (REW 2016) *** Uveče, kod Opere, sa lokalcima gledamo Euro 2016. Večeras je polufinale, igraju Portugalija-Vels. Prisutno je preko 2000 ljudi, atmosfera je sjajna. Svi navijaju za Vels! Sve nervira Ronaldo! Dok ja gledam fudbal, Sev razmišlja: “Ironično je što na stepenicama Opere ljudi sede i posmatraju kako, tamo negde, živi Evropa. Gledaju to baš kao predstavu, kao da u tome nikada neće učestvovati kao akteri, zaboravljeni su od te Evrope još više nego Srbija. Francuska ambasada sponzoriše ovaj simulakrum fudbala. Kakva ironija. I niko to ne primećuje, zadovoljni su zbog besplatne zabave!” UEFA Euro 2016 na velikom panou (REW 2016) Ko stigne na vreme, nađe mesto u parteru (REW 2016) Ko ne stigne, ide na tribinu. Stepenište Nacionalne opere (REW 2016) Dok gledam fudbal… (REW 2016) … Sev uživa jer večeras ne vozi (REW 2016) Evo šta smo gledali. Svi mrze Ronalda (REW 2016) Pozdrav iz Kišinjeva! (REW 2016) *** Ujutru napuštamo grad bulevarom Dačia. Širok i dugačak bulevar vodi ka periferiji i dalje ka Tiraspolju (Pridnjestrovlje) i Odesi. Veoma podseća na autoput kroz novobeogradske blokove, čak je i aerodrom tu… Ustvari izgleda kao ono što naš autoput treba da bude – široki gradski bulevar sa više traka i denivelisanim ukrštanjima, koji vodi ka izlazu iz grada. Bogami je, na momente, čak i Kišinjev po infrastrukturi ispred nas. Pored MallDova tržnog centra, ulazimo u bulevar Dačia (REW 2016) Bulevar Dačia okružuju stambeni blokovi sa obe strane (REW 2016) Aerodrom na obodu Kišinjeva (REW 2016) *** Kišinjev ostaje iza nas, a mi hitamo ka Pridnjestrovlju! Za oboje će to biti prvo iskustvo sa ovom malenom otcepljenom priznatom/nepriznatom državom/teritorijom. Kruže razne priče Internetom: opasno je, komplikovano je ući, još je teže izaći, nema šta da se vidi, razvaljeno je sve, pljačkaju turiste, nije bezbedno, policija hapsi… Ostanite uz nas, da zajedno vidimo kakvo je to Pridnjestrovlje, kakav je Tiraspolj i još ponešto pride.