sasha
-
Broj tema i poruka
947 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Sve što je postavio član: sasha
-
Posle pola sata razgledanja vraćamo se na glavni pravac i nastavljamo prema jugu. Prizori su i dalje fascinantni a nakon izlaska iz tunela Hochtor put polako počinje da se spušta.
-
Posle pauze koju smo iskoristili za „pravljenje razglednica“, nastavljamo dalje i uskoro stižemo do raskrsnice od koje se odvaja još strmija deonica popločana samo kamenim kockama. Ona vodi do jedne od najatraktivnijih tačaka na ovom putu (Edelweißspitze) a to se nikako ne sme propustiti. Zato sa velikim oprezom savlađujemo krivine i konačno stižemo na vrh. Čim sam ugasio motor, učinilo mi se da od njega dopire smrad spaljenih obloga ali se ispostavilo da tako „mirišu“ skoro sva vozila koja su uspela da se popunu na ovaj vrh. Ovaj efekat potiče iz pregrejanih auspuha jer se za savlađivanje poslednjih par stotina metara mora dobro pritisnuti gas!
-
U laganom ritmu se penjemo na pristojnu visinu što za nas ne predstavlja nikakav napor, ali zato sa velikim poštovanjem obilazimo bicikliste koji sa teškom mukom savlađuju ovaj uspon. Na skoro svakoj krivini se nalazi tabla sa koje se može pročitati nadmorska visina a to verovatno predstavlja dodatni podsteh za sve koji žele da sopstvenom snagom pređu ovu deonicu.
-
Na kratko se zaustavljamo i kupujemo ulaznicu uz koju dobijamo prospekt sa zanimljivim informacijama i vrlo lepu nalepnicu. Za motoriste koji ne žele da čekaju u redu sa ostalima, postoji posebna kapija koja se otvara ubacivanjem žetona a biciklisti ovaj prolaz mogu da koriste besplatno.
-
> Bad Hofgastein > Grossglockner > Merano Danas je konačno na redu prava visinska deonica – obilazak čuvene Grossglockner Hochalpenstrasse. Dok se u daljni polako pojavljuju snegom pokriveni vrhovi, konstatujem da nas je vreme zaista poslužilo i da ćemo biti u prilici da maksimalno uživamo u vožnji. Ja sam namerno izabrao prilaz sa severne strane (od Zell am See i Fuscha) da bih odmah nastavio prema Italiji i Stelviu a sudeći prema gužvi koja se stvorila na ulazu, izgleda da se istom logikom služe i drugi ljubitelji alpskih vrhova.
-
Za svaku banju je karakteristično da svojim posetiocima nudi mogućnost uživanja u toplim ili hladnim izvorima. Ovde očigledno postoje obe varijante, jer smo nailazili na česme iz kojih ističe vrela ali i sasvim sveža i pitka voda. Glavnu atrakciju predstavlja veliki bazen sa pratećim objektima koji nude razne usluge - od masaže do pravih medicinskih tretmana.
-
U centru se naravno, nalaze mnogo skuplji hoteli, a sve zajedno predstavlja jednu lepo uređenu pešačku zonu. U mnoštvu prodavnica meni je pažnju privukao izlog sa garderobom koja je izrađena u skladu sa tradicionalnim stilom. Ukoliko želite da se iz Austrije vratite u lederhoznama, to će vas koštati između 450 i 990€ a cene za ženske haljine bolje i da vam ne pominjem.
-
Upravo ta brzina nam je pomogla da na vreme stignemo u Bad Hofgastein, naše današnje odredište. Ovu meni to tada potpuno nepoznatu Alpsku banju sam izabrao potpuno slučajno tj. samo zahvaljujući činjenici da se nalazi relativno blizu puta koji vodi prema Zell am See i Gross-u. Doduše, značajan doprinos je imala i ponuda koju sam pronašao na Booking-a, jer se u ovom kraju sveta retko može prenoćiti za svega 36€. Dobro, nije u pitanju pravi hotel, nego kuća koja je adaptirana za ovu namenu a takvih objekata ima po celom gradu.
-
Vožnja po Nockalmstrasse nam je pričinila veliko zadovoljstvo ali i oduzela mnogo vremena. Pošto nas do današnjeg cilja deli skoro 200 Km, menjamo plan i umesto krivudavih planinskih staza biramo autoput A10 koji vodi pravo na sever. Za njega nam naravno treba vinjeta, pa svraćam na prvu pumpu i uz račun za gorivo doplaćujem još 5.1€ (zehn tage, motorrad, danke). Sa propisno zalepljenom nalepnicom nastavljam dalje, da bi se samo nakon nekoliko Km zaustavio ispred rampe sa automatskom naplatom. Iz velike metalne kutije dopire ljubazan ženski glas koji me obaveštava da se prolaz kroz Tauern Road Tunnel posebno naplaćuje i da to zadovoljstvo košta tričavih 5.5€. Pošto od ove tačke nema nazad, guram karticu u prorez i pritiskam veliko zeleno dugme. Nakon par sekundi, rampa se diže a ja užurbano uzimam priznanicu i dodajem gas, jer se iza nas već stvorila poduža kolona. Da bi uštedeli par sati, potrošili smo skoro 11€ što predstavlja neoboriv dokaz da brzina zaista ima cenu.
-
Na ovakvom mestu se osim prirodnih lepota često mogu videti i one mehaničke, pa sam iskoristio priliku za kratak photo session. Da zlobnici ne bi rekli kako forsiram samo jednu marku, evo i modela koje sam pre godinu dana vrlo ozbiljno razmatrao kao alternativnu za J300.
-
Najveću visinu Nockalmstrasse dostiže na mestu koje se zove Eisentalhohe a odatle zaista puca pogled na sve strane. Tu smo se prvi put susreli sa mrmotom koji predstavlja zaštitni znak austrijskih Alpa a kasnije smo i sebi obezbedili jedan primerak ove čudne životinje (u formi krpene lutke, naravno).
-
Ko nema dovoljno sreće u životu, može da to ispravi ako kucne u zvono koje se nalazi na izdvojenom vrhu. Nama je bilo toliko hladno da smo potpuno zaboravili na ovaj detalj i požurili da se vratimo na parking. Uvek me je zanimalo kako izgleda vožnja na čoperu, ali ako je neudobna kao na ovom drvenom modelu, ipak bi se radije opredelio za skuter.
-
Kratka pauza da se malo ohlade gume, pa onda opet levo, desno, levo, desno i za tili čas stižemo do glavnog mesta za okupljanje. Kasnije smo shvatili da to nije najviša tačka na ovom putu, ali je bar imalo šta da se fotografiše.
-
Pošto se fotografisanje još uvek ne naplaćuje, koristimo svaku priliku da popunimo naše SD kartice. Obzirom da se u ovom delu sveta ozbiljno razmišlja o bezbednosti u saobraćaju, za tu svrhu su izgrađena posebna proširenja, među Srbima poznata pod nazivom vidikovci. Za razliku od običnih parkirališta, ovde postoje dodatni sadržaji u obliku zaštitne ograde, klupe za odmor i table sa edukativnim sadržajem. Mogli bi i kod nas da naprave nešto slično…
-
Sledeća deonica puta nam nagoveštava kako će izgledati današnji dan – gas, kočenje, nagib na levo – gas, kočenje, nagib na desno - pa sve ispočetka… Doduše, posle neke 100-te krivine, na sred puta se pojavljuje mala kućica sa cicom koja nam traži 11€ za prolaz kroz nacionalni park Nockalmstrasse. Pošto je u ovu cenu uračunato i sledećih 100 krivina, nisam se mnogo bunio ali mi se negde u podsvesti javio osećaj da ovo može da postane česta pojava. Nisam mnogo pogrešio…
-
Imaju oni specijalnu opremu za to - ide na četiri noge, maše repom i od trave automatski pravi mleko!
-
Iako između SLO i A ne bi trebalo da postoji prava granična kontrola, austrijski policajac zaustavlja sva vozila i traži dokumenta. Italijanski par na GS-u koji se zatekao ispred nas na to očigledno nije bio spreman, pa zato oboje silaze sa motora, redom otvaraju kofere i jedva pronalaze pasoše. Za putnike koji stiži sa Balkana stvar je mnogo prostija – uvežbanim pokretom se iz džepa vadi crvena knjižica i čim uniformisano lice klimne glavom, dodaje gas… Potpuno suprotna situacija se događa svega nekoliko minuta kasnije. Dok većina motorizovanih turista jednostavno nastavlja dalje, mi ostajemo zapanjeni prirodnim lepotama na koje nailazimo pa se zato zaustavljamo pored za nas bezimenog jezera i uživamo u bojama koje nas okružuju.
-
> Maribor > Nockalmstrasse > Bad Hofgastein Sjaj sa istoka nam otkriva kako će izgledati današnji dan, pa je dovoljan samo jedan pogled na Pohorje da osetimo privlačnost Alpa. Pošto se u divljinu nikada ne ide praznog stomaka, svraćamo u lokalni supermarket da popunimo zalihe. Sveže pecivo za doručak, automat za kafu, besplatan WIFI, miran kutak za pauzu i kanta za otpatke iza ugla su mnogo više nego što smo očekivali. Maksimalno koristimo sve pogodnosti i hrabro krećemo prema Dravogradu i Austriji…
-
@doktor Hvala, ali mi smo još puki početnici kada je u pitanju ovaj deo sveta... @СајберГастарбајтер Manji i lakši motor se na ovom terenu bolje pokazao od teške artiljerije... @boki_m Nadam se da tog dana na Grzi niste pokisli kao mi na putu za Rtanj... @FreeBird Tačno je da japanci od Kymka uzimaju motor i šasiju ali sve ostalo prave sami pa postoje prilične razlike... @djolji Kolega, nisi obratio pažnju na detalje. Moja jakna i pantalone se kopčaju sa desne a njena oprema sa leve strane... Izgleda da švabe i za to imaju propis
-
Zajedno sa Varaždinom iza nas ostaje i vrela ravnica dok u dobrom tempu grabimo prema brdima i Sloveniji. Na graničnom prelazu Zavrč nema gužve ali sam prevideo da subotom popodne ne radi ni lokalna benzinska pumpa što znači da nema ništa od vinjete i autoputa prema Mariboru. Zato nastavljamo lokalnim pravcem preko Ptuja što se pokazalo boljim rešenjem jer u grad ulazimo bez ikakvih skretanja a navigacija nas efikasno dovodi do tražene adrese. Najpovoljniji smeštaj sam pronašao preko Airbnb-a ali zato nas od centra deli nepunih 3 Km pa se brzo presvlačimo i žurimo da iskoristimo poslednje zrake sunca.
- 82 odgovora
-
- 10
-
-
Pošto smo odlučili da u odlasku izbegnemo glavni pravac prema Zagrebu, (to zadovoljstvo smo ostavili za povratak), autoput napuštamo pre Šida i granicu prelazimo kod Tovarnika. Nakon toga sledi jedna kraća deonica do Vinkovaca gde nas vreli gradski asfalt podseća da je vreme za pauzu. Zato skuter ostavljamo na ulici (valjda da akumulira sunčevu energiju) a mi zauzimamo prvu slobodnu klupu u parku i ozbiljno načinjemo zalihe tečnosti. Isti postupak se ponavlja još nekoliko puta (u Đakovu, Našicama, Virovitici i Koprivnici) s tom razlikom što sada čaj i voda više nisu dovoljni, pa menjamo taktiku i prelazimo na pojačanu dozu kofeina (kafa + kola).
-
Za polazak je odabrana subota, (15/07/2017), jutarnji čas, jer je za prvi dan predviđena relativno dosadna deonica kroz Hrvatsku sa ciljem da se pre mraka dočepamo Slovenije tj. Maribora. Još jedna brza provera i par fotografija pred start, dok nas komšije začuđeno gledaju… (Ko normalan ovako ide na letovanje? c..c..c..)
-
Drage kolege, Svako putovanje zaslužuje da osim u pamćenju putnika ostane zabeleženo i u formi koja obezbeđuje trajanje. Upravo iz tog razloga sa sobom nosimo onu silnu tehniku i trudimo se da nam ništa ne promakne. Sa druge strane, sve te silne fotografije i video klipovi ne mogu da dočaraju stvarnost, jer im bez obzira na tehnološku savršenost nedostaje ono najvažnije – reč. Zato se trudimo da ovaj forum ne bude obična „izložbena galerija“ već da svojim sadržajem zadovolji i one koji od njega očekuju nešto više. Ovo će biti moj skromni doprinos velikoj kolekciji putopisa koji se već više od jedne decenije svakodnevno pojavljuju na ovim stranicama ... Iako se neki sa time neće složiti, smatram da svako putovanje mora da ima svoj cilj. U konkretnom slučaju je ovaj uslov višestruko ispunjen, jer postoji pregršt stvari koje sam želeo da obiđem. Na vrhu liste se naravno, nalaze Grossglockner i Stelvio, a tu je i čitav niz manje poznatih prevoja i vidikovaca koje nikako ne bi trebalo preskočiti. Ako se na to doda želja moje saputnice da vidi barem jedno od onih čuvenih talijanskih jezera i moj predlog da zakačimo malo Švajcarske, lako dolazimo do zaključka da to neće biti baš jednostavan zadatak. Pored toga, plan mora da zadovolji i neke "sporedne" uslove kao što su maksimalno trajanje putovanja (do 7 dana) i planirani budžet (do 100 € po danu). Na kraju, tu je i faktor koji lako može da bude presudan - vremenski uslovi tj. potpuno odsustvo bilo kakve pouzdane vremenske prognoze. Posle nekoliko dana sam zaključio da se ovaj problem može rešiti samo ako se na put krene sa maksimumom optimizma, što u praksi znači - nadaj se najboljem, pa će tako i biti! U svojoj konačnoj verziji, plan je obuhvatio nekih 2,700 Km krivudavih puteva što nije nikakvo čudo ako se ima u vidu da je za trasiranje korišćen sajt koji je posebno prilagođen željama motociklista – Kurviger. Pri njegovoj realizaciji je doduše, došlo do nekih promena, pa su u cilju postizanja planirane dinamike korišćeni i autoputevi, a to nam je omogućilo da njihov kvalitet uporedimo sa onim što se kod nas naziva „Evropskim koridorom“.
-
U Bg-u je konacno prestalo da pljusti, ali izgleda da se vreme nece skoro popraviti. Zato otkazujem zajednicku voznju. Mozda cemo sledece nedelje imati vise srece.
