sasha
-
Broj tema i poruka
949 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
Granica sa Rumunijom ide srednim Dunava pa se zato za prelaz koristi Đerdapska hidrocentrala tj. njena brana. Pasošku i carinsku kontrolu prelazimo glatko, ako se ne računa maltretiranje oko skidanja rukavica, otkopčavanja jakne i potrage za dokumentima koji se nalaze duboko u unutrašnjem džepu. To uvek traje mnogo duže nego što službeniku treba da na njih udari pečat, a sve treba još i ponoviti - doduše, suprotnim redosledom. Na sreću, oboje nosimo modularne kacige, pa nam niko nije tražio da ih skidamo... Posle graničnog prelaza skrećemo desno i idemo prema Turn Severinu. Ovaj lučki i industrijski grad nas uopšte na zanima, pa ga elegantno obilazimo i nastavljamo prema Krajovi. Put je magistralni, očigledno novijeg datuma, dovoljno širok i ravan za brzu vožnju ali je okolina upadljivo siromašna što je izgleda karakteristično za zapadnu Rumuniju. Nasuprot tome, svi gradovi kroz koje smo prošli izgledaju sasvim pristojno, pa verujem da će modernizacija za koju godinu stići i do manjih naselja. Kod Piteštija se uključujemo da autoput i nastavljamo prema Bukureštu ali nam vreme nikako ne ide na ruku. Povremeno nas zasipaju sitne kapljice od kojih uspešno bežimo sve dok nas negde pred ciljem ne sustigne pravi pljusak. Sledi neplanirana pauza za navlačenje kišne opreme, ali bi i onako morali negde da stanemo zbog navigacije. Ja ne volim da ispred mene stalno svetli displej sa plavom strelicom ali je za neke situacije moderna tehnologija jednostavno nezamenjiva. Zato navigaciju uključujem na nekoliko kilometara pred ciljem i od nje očekujem samo da me odvede do prenoćišta. Ovoga puta idemo u sam centar, jer se tu nalazi sve što smo stavili na listu za obilazak. Sutra nas čekaju velika palata i novi bulevar koji su izgrađeni po želji Nikolae Čaušeskua i njegove žene Elene...
-
>> Beograd > Bukurešt > Vremenske prilike pred polazak su bile sasvim u skladu sa kalendarom, tj. sasvim u suprotnosti sa njim. To znači da se za kraj aprila može očekivati sve, od lepog i toplog vremena do tmurnog i hladnog. Nas je zakačilo ovo drugo, ali nema odustajanja - valjda će se usput malo razvedriti. Idemo na istok - prema suncu, a pošto nas čeka skoro 600 Km do Bukurešta, najbolje je da zadržimo početni optimizam. Do skretanja za Požarevac koristimo autoput jer nam je lakše da platimo onih 100 Din za putarinu nego da se provlačimo kroz MML, Boleč, Grocku i ko zna koliko drugih naselja. Iskusni putnici tvrde da su na dugim putovanjima najvažnije pauze, pa zato posle jedva nešto više od 2 sata vožnje skrećemo na parking ispred Golubačke tvrđave. Ona je u poslednjih par godina drastično promenila izgled, što znači da radovi na rekonstrukciji dobro napreduju. Najvažniija promena se odnosi na saobraćaj, jer put više ne vodi kroz samu tvrđavu, već se vozila usmeravaju u novoizgrađeni tunel. Na velikom platou je nikao novi objekat sa malim muzejem a tu su i obavezni kafić, suvenirnica i naravno, parking koji se naplaćuje. Na samoj obali postoji malo pristanište, ali u ovo doba godine još nema rečnih kruzera koji treba da dovedu više posetilaca. Ipak, sve izgleda sasvim pristojno pa verujem da će ovo mesto uskoro postati jedno od omiljenih destinacija i za moto turizam.
-
Google je na mapi pokazao 1890 Km a u praksi je to ispalo malo više zbog lutanja, obilaženja i ostalih nepredviđenih aktivnosti.
-
Bobz, hvala na predlozima, ali ova vožnja je već završena. Kroz Varnu sam zbog nekih radova lutao skoro ceo sat, a planinske delove (Karpare i Rodope) ću ostaviti za neku drugu priliku. Oni su idealni za beg od letnjih vrućina.
-
nastavak sledi...
-
Drage kolege, Za većinu proleće obično počinje polovinom marta, čim sine sunce, nebo se razvedri i dani postanu malo duži. Samo jedna mala grupa ljudi, tzv. motociklisti, veruju da je zima zaista prošla tek kada ugrabe priliku da sa (ili bolje rečeno - na) svojim dvotočkašima provedu nekoliko dana. Za mene je ova godina počela sa malom dilemom - na koju stranu krenuti? Za sever je još rano, pa preostaju samo - zapad, jug i istok što u suštini znači da su u kombinaciji Jadransko, Egejsko i Crno more. Prva dva sam posećivao mnogo puta ali ovo treće - nikada, pa zato pada odluka da se praznični vikend iskoristi za malu ekspediciju i usput obiđu nama dve susedne zemlje, Rumunija i Bugarska.
-
Da li vam odgovara da se skupimo na Autokomandi u 11h pa da produzimo prema Ralji, Kosmaju, Arandjelovcu ?
-
6. zimsko druženje Maxi Scooter Club-a 04.02.2016. Beograd
sasha je odgovorio članu alexanto u BJB Maxi Scooter Club
01. Satelis + zenami i detemi (kuglanje i kafana ) 02. alexanto i devojčica mu 03. 299 04. Цулле ССТМ 05. che + ?? 06. Pizon 07. mivan 08. Fanky (bicu u kafani) 09. Neci + GaGa 10. POP i Gdja 11. Panta_kg i skvo kavana... 12. Alexa i lepša polovina + drugarica (oba eventa) 13. Lucky George ... klopa,, a i kuglanje da pokušam 14. matori351 - kafana nas je održala ... možda prvo odem da pogledam balet fankijev al onda dolazim u kafanu 15, sasha - samo kafana ali u dvoje -
Moze!
-
Bice MSC u skoro punom sastavu. Ako vas ne stignemo na OMV-u, vidimo se u Lazarevcu.
-
Ove godine se na Ostrvicu ide jubilarni X put.
-
Ma nije bitno kuda, samo da se mrdnemo iz kuce!
-
To je pravac Valjevo, Kosjeric, Pozega pa malo mimo magistrale do Nove Varosi. Usput mozda obidjemo i dve pecine - Potpecku i Stopica pecinu. U nedelju pre podne camcem po jezeru i do vidikovca a posle podne nazad preko Ivanjice i Cacka. Ako neko ima zelju da se prikljuci, krecemo oko 9-9.30h.
-
Meni je tih 500+ km po lokalnim putevima previse za jedan dan. Mislim da cu za vikend da izvozim turu koju planiram vec godinama - Uvac.
-
A da prespavamo i vratimo se u nedelju? Ima tamo šta da se vidi a ni prenoćište nije skupo....
-
Zar ovaj model nema drugačije rešeno kvačilo od ostalih skutera? Nešto sa više lamela i u ulju (multi-plate free-wheel wet clutch) pa je tu nešto otkazalo...
-
Sezona kupanja još traje, pa bi mogli da realizujemno ovaj predlog iz juna.
-
Odlična reklama! Prenoćiš u pola cene a snimak dobiješ gratis, pa to nema ni u jednom hotelu!
-
>> Višegrad, Beograd Ostatak dana provodimo na auto putu, jer nam je jedni cilj da što pre stignemo do kuće. Za trenutak je izgledalo da to neće biti lako, jer je kolona na granici bila duža od 10Km. Moja suvozačica nikako ne voli kada se provlačim kroz gradsku gužvu, ali ovoga puta preko komunikatora stiže komanda - samo vozi dalje, pa skoro bez zaustavljanja stižemo do prelaza. Par sati kasnije, Kawasaki nakon 4.160 Km zauzima uobičajeno mesto u garaži a mi se radujemo što ćemo posle 18 dana ponovo spavati u svom krevetu. Do sledećeg putovanja, pozdrav od Vesne i Saše
-
>> Tahitotfalu, Višegrad Tahitotfalu i Višegrad deli svega 15 Km ali smo sinoć bili previše umorni da bi ih savladali. Uostalom, smeštaj koji smo tu pronašli je bio za klasu bolji (i jeftiniji) od bilo kog hotela. Oni koji nas bolje poznaju, znaju da retko propuštamo priliku da makar i peške stignemo do tačke sa koje se pruža dobar pogled. Do višegradske tvrđave se doduše, može stići i autobusom, pa za pešačenjem nije ni bilo potrebe, Pogled koji puca sa njene najviše kule, vredi mnogo više od ulaznice...
-
Sigurno ste primetili da na prethodnoj stranici bilo vrlo malo motora. Hajde da prvo to nadoknadimo, pa onda možemo dalje. Spremni za sledeću deonicu... >> Krakov, Tahitotfalu Pošto i dalje idemo prema jugu, čekaju nas malo zanimljivije deonice. Poštenu krivinu nismo videli još od Karlovih Vari a od tada smo po ravnici prešli više od 1.500 Km. Pred nama su Visoke i Niske Tatre pa bi trebalo da barem malo načnemo i bočne ivice guma. Ispostavilo da su nam očekivanja bila prevelika, jer dobar i krivudav asfalt traje nepunih 120 Km a zatim ponovo nastupa Panonska nizija. Naš današnji cilj je Tahitotfalu, selo na suprotnoj obali Dunava što znači da opet moramo da koristimo skelu. Priznajem da u njemu nema ničeg zanimljivog, osim možda ovog izvrsnog roštilja spremljenog na američki način. Glavni događaj smo ostavili za sutra...
-
Pre nego što završim priču o Krakovu, želeo bih da iznesem još jedan dokaz o tome koliko smo mi "napredniji" od Poljaka. Kod njih je tek sada aktuelna određena marka motocikala, a mi smo ovakvu prodavnicu imali još početkom 90-tih (na uglu bivše ul. 29 Novembra i E.Josipovića). U međuvremenu je tu nikla kockarnica, a to je veliki napredak, zar ne?
-
Pošto je prvi logor izgrađen na mestu stare poljske kasarne, vrlo brzo je postao tesan. Zato je nekoliko kilometara dalje nikao pravi "industrijski kompleks" - Birkenau. Do njega se stiže autobusom, a tek kada se nađete na licu mesta možete shvatiti kolike su bile ambicije njegovih tvoraca. Beskrajna bodljikava žica, pruga koja ne vodi nikuda i jezero u koje je bacan pepeo iz krematorijuma ...
-
>> Krakov, Aušvic Zaista nemamo nameru da još jedan dan provedemo u društvu euforičnih tinejdžera, pa zato pažljivo planiramo svoje aktivnosti. U lokalnim novinama koje su nam juče utrapili, pronalazim detaljnu satnicu Papine posete a prema njoj bi sva dešavanja trebalo da se odvijaju u gradu. Odlično, to znači da ne moramo menjati svoj prvobitni plan i odlazimo u Osvjenćim, mali gradić koji je mnogo poznatiji po svom drugom imenu - Aušvic. Sve što treba da se zna o njemu je dostupno preko neta, a ja ću ovde dodati još nekoliko sličica...
-
Najveća gužva je ispred dvorca Vavel, jer se u njemu upravo održava sastanak sa državnim rukovodstvom. Sa nesrpljenjem se očekuije da se Papa pojavi na prozoru i pozdravi masu. Nas to nije previše zanimalo, pa odlučujemo da je došlo vreme za strateško povlačenje, izgleda da će i sutra biti naporan dan...
