sasha
-
Broj tema i poruka
951 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
U narednih par sati saznajemo da je Bukurešt najveće pomene pretrpeo početkom 80-ih godina, kada su Nikolae i Elena nakon mnogih putovanja po svetu odlučili da od njega naprave pravu evropsku prestonicu. Za početak su srušili skoro sve što je do tada predstavljalo centar grada i na taj način napravili mesto za 4 Km dugačak bulevar i zgradu koja po veličini zaostaje samo za Pentagonom. To naravno, nije bio baš jeftino, pa su obični Rumuni tu deceniju zapamtili po opštem siromaštvu, restrikcijama struje i nedostatku osnovnih namirnica. Sve to je doprinelo da u decembru 89-te izbije pobuna koja se po vladajući par završila kobno. Sa druge strane, to nije zaustavilo izgradnju, pa danas centar grada izgleda vrlo atraktivno. U najlepše zgrade su se smestila razna ministarstva i druge državne institucije, luksuzni stanovi su prodati onima koji su imali dovoljno para da ih kupe a palata je ostala simbol vlasti jer se u njoj nalazi parlament i još ponešto. Doduše, neki od postojećih objekata su sačuvani i to nimalo jednostavnom tehnikom pomeranja po šinama. Postoji anegdota po kojoj je Čaušesku dozvolio premeštanje najznačajnihih objekata iz prostog razloga što nije verovao da je to uopšte izvodljivo. Zato danas postoje srednjovekovne crkve koje se bukvalno naslanjaju na nove objekte pa sve zajedno izgleda pomalo smešno.
-
>> Bukurešt > Bukurešt nas uspavljuje i budi na isti način - kapima kiše koja uporno udara u prozor, ali se tešimo da će nam danas od specijane opreme biti potreban samo kišobran. U planu je obilazak centralne gradske zone i upoznavanje sa najvažnijim momentima u njegovoj istoriji. Da bi što bolje iskoristili vreme, prihvatamo ponudu jedne lokalne agencije i angažujemo vodiča koji bi trebalo da nam pokaže grad. Ja sam se nadao da će u cenu biti uključen i obilazak palate, ali je to bila pogrešna pretpostavka. Ipak, na kraju je sve ispalo savršeno, jer bez lokalne pomoći ne bi ni mogli da dobijemo ulaznice za isti dan. No, da krenemo redom: jutarnji izlazak na ulicu je bio sasvim u skladu sa starom pesmom Bore Čorbe : "piči kiša, ja po kiši pičim, samom sebi ni na šta ne ličim" Ali pošto mi nismo od onih koji lako odustaju (pogotovo ako nešto platimo unapred), nešto pre 10h stižemo na ugovoreno mesto - kod sata, gde nas čeka Elena, naš vodič kroz grad. I dok čekamo da nam se pridruži i četvrti član ekipe, za koga se kasnije ispostavilo da je iz Irske i da mu ovakvo vreme uošte ne smeta, polako uočavamo i lepe detalje koji nas okružuju - fontane, parkove, mermerne fasade ....
-
Granica sa Rumunijom ide srednim Dunava pa se zato za prelaz koristi Đerdapska hidrocentrala tj. njena brana. Pasošku i carinsku kontrolu prelazimo glatko, ako se ne računa maltretiranje oko skidanja rukavica, otkopčavanja jakne i potrage za dokumentima koji se nalaze duboko u unutrašnjem džepu. To uvek traje mnogo duže nego što službeniku treba da na njih udari pečat, a sve treba još i ponoviti - doduše, suprotnim redosledom. Na sreću, oboje nosimo modularne kacige, pa nam niko nije tražio da ih skidamo... Posle graničnog prelaza skrećemo desno i idemo prema Turn Severinu. Ovaj lučki i industrijski grad nas uopšte na zanima, pa ga elegantno obilazimo i nastavljamo prema Krajovi. Put je magistralni, očigledno novijeg datuma, dovoljno širok i ravan za brzu vožnju ali je okolina upadljivo siromašna što je izgleda karakteristično za zapadnu Rumuniju. Nasuprot tome, svi gradovi kroz koje smo prošli izgledaju sasvim pristojno, pa verujem da će modernizacija za koju godinu stići i do manjih naselja. Kod Piteštija se uključujemo da autoput i nastavljamo prema Bukureštu ali nam vreme nikako ne ide na ruku. Povremeno nas zasipaju sitne kapljice od kojih uspešno bežimo sve dok nas negde pred ciljem ne sustigne pravi pljusak. Sledi neplanirana pauza za navlačenje kišne opreme, ali bi i onako morali negde da stanemo zbog navigacije. Ja ne volim da ispred mene stalno svetli displej sa plavom strelicom ali je za neke situacije moderna tehnologija jednostavno nezamenjiva. Zato navigaciju uključujem na nekoliko kilometara pred ciljem i od nje očekujem samo da me odvede do prenoćišta. Ovoga puta idemo u sam centar, jer se tu nalazi sve što smo stavili na listu za obilazak. Sutra nas čekaju velika palata i novi bulevar koji su izgrađeni po želji Nikolae Čaušeskua i njegove žene Elene...
-
>> Beograd > Bukurešt > Vremenske prilike pred polazak su bile sasvim u skladu sa kalendarom, tj. sasvim u suprotnosti sa njim. To znači da se za kraj aprila može očekivati sve, od lepog i toplog vremena do tmurnog i hladnog. Nas je zakačilo ovo drugo, ali nema odustajanja - valjda će se usput malo razvedriti. Idemo na istok - prema suncu, a pošto nas čeka skoro 600 Km do Bukurešta, najbolje je da zadržimo početni optimizam. Do skretanja za Požarevac koristimo autoput jer nam je lakše da platimo onih 100 Din za putarinu nego da se provlačimo kroz MML, Boleč, Grocku i ko zna koliko drugih naselja. Iskusni putnici tvrde da su na dugim putovanjima najvažnije pauze, pa zato posle jedva nešto više od 2 sata vožnje skrećemo na parking ispred Golubačke tvrđave. Ona je u poslednjih par godina drastično promenila izgled, što znači da radovi na rekonstrukciji dobro napreduju. Najvažniija promena se odnosi na saobraćaj, jer put više ne vodi kroz samu tvrđavu, već se vozila usmeravaju u novoizgrađeni tunel. Na velikom platou je nikao novi objekat sa malim muzejem a tu su i obavezni kafić, suvenirnica i naravno, parking koji se naplaćuje. Na samoj obali postoji malo pristanište, ali u ovo doba godine još nema rečnih kruzera koji treba da dovedu više posetilaca. Ipak, sve izgleda sasvim pristojno pa verujem da će ovo mesto uskoro postati jedno od omiljenih destinacija i za moto turizam.
-
Google je na mapi pokazao 1890 Km a u praksi je to ispalo malo više zbog lutanja, obilaženja i ostalih nepredviđenih aktivnosti.
-
Bobz, hvala na predlozima, ali ova vožnja je već završena. Kroz Varnu sam zbog nekih radova lutao skoro ceo sat, a planinske delove (Karpare i Rodope) ću ostaviti za neku drugu priliku. Oni su idealni za beg od letnjih vrućina.
-
nastavak sledi...
-
Drage kolege, Za većinu proleće obično počinje polovinom marta, čim sine sunce, nebo se razvedri i dani postanu malo duži. Samo jedna mala grupa ljudi, tzv. motociklisti, veruju da je zima zaista prošla tek kada ugrabe priliku da sa (ili bolje rečeno - na) svojim dvotočkašima provedu nekoliko dana. Za mene je ova godina počela sa malom dilemom - na koju stranu krenuti? Za sever je još rano, pa preostaju samo - zapad, jug i istok što u suštini znači da su u kombinaciji Jadransko, Egejsko i Crno more. Prva dva sam posećivao mnogo puta ali ovo treće - nikada, pa zato pada odluka da se praznični vikend iskoristi za malu ekspediciju i usput obiđu nama dve susedne zemlje, Rumunija i Bugarska.
-
Da li vam odgovara da se skupimo na Autokomandi u 11h pa da produzimo prema Ralji, Kosmaju, Arandjelovcu ?
-
6. zimsko druženje Maxi Scooter Club-a 04.02.2016. Beograd
sasha je odgovorio članu alexanto u BJB Maxi Scooter Club
01. Satelis + zenami i detemi (kuglanje i kafana ) 02. alexanto i devojčica mu 03. 299 04. Цулле ССТМ 05. che + ?? 06. Pizon 07. mivan 08. Fanky (bicu u kafani) 09. Neci + GaGa 10. POP i Gdja 11. Panta_kg i skvo kavana... 12. Alexa i lepša polovina + drugarica (oba eventa) 13. Lucky George ... klopa,, a i kuglanje da pokušam 14. matori351 - kafana nas je održala ... možda prvo odem da pogledam balet fankijev al onda dolazim u kafanu 15, sasha - samo kafana ali u dvoje -
Moze!
-
Bice MSC u skoro punom sastavu. Ako vas ne stignemo na OMV-u, vidimo se u Lazarevcu.
-
Ove godine se na Ostrvicu ide jubilarni X put.
-
Ma nije bitno kuda, samo da se mrdnemo iz kuce!
-
To je pravac Valjevo, Kosjeric, Pozega pa malo mimo magistrale do Nove Varosi. Usput mozda obidjemo i dve pecine - Potpecku i Stopica pecinu. U nedelju pre podne camcem po jezeru i do vidikovca a posle podne nazad preko Ivanjice i Cacka. Ako neko ima zelju da se prikljuci, krecemo oko 9-9.30h.
-
Meni je tih 500+ km po lokalnim putevima previse za jedan dan. Mislim da cu za vikend da izvozim turu koju planiram vec godinama - Uvac.
-
A da prespavamo i vratimo se u nedelju? Ima tamo šta da se vidi a ni prenoćište nije skupo....
-
Zar ovaj model nema drugačije rešeno kvačilo od ostalih skutera? Nešto sa više lamela i u ulju (multi-plate free-wheel wet clutch) pa je tu nešto otkazalo...
-
Sezona kupanja još traje, pa bi mogli da realizujemno ovaj predlog iz juna.
-
Odlična reklama! Prenoćiš u pola cene a snimak dobiješ gratis, pa to nema ni u jednom hotelu!
-
>> Višegrad, Beograd Ostatak dana provodimo na auto putu, jer nam je jedni cilj da što pre stignemo do kuće. Za trenutak je izgledalo da to neće biti lako, jer je kolona na granici bila duža od 10Km. Moja suvozačica nikako ne voli kada se provlačim kroz gradsku gužvu, ali ovoga puta preko komunikatora stiže komanda - samo vozi dalje, pa skoro bez zaustavljanja stižemo do prelaza. Par sati kasnije, Kawasaki nakon 4.160 Km zauzima uobičajeno mesto u garaži a mi se radujemo što ćemo posle 18 dana ponovo spavati u svom krevetu. Do sledećeg putovanja, pozdrav od Vesne i Saše
-
>> Tahitotfalu, Višegrad Tahitotfalu i Višegrad deli svega 15 Km ali smo sinoć bili previše umorni da bi ih savladali. Uostalom, smeštaj koji smo tu pronašli je bio za klasu bolji (i jeftiniji) od bilo kog hotela. Oni koji nas bolje poznaju, znaju da retko propuštamo priliku da makar i peške stignemo do tačke sa koje se pruža dobar pogled. Do višegradske tvrđave se doduše, može stići i autobusom, pa za pešačenjem nije ni bilo potrebe, Pogled koji puca sa njene najviše kule, vredi mnogo više od ulaznice...
-
Sigurno ste primetili da na prethodnoj stranici bilo vrlo malo motora. Hajde da prvo to nadoknadimo, pa onda možemo dalje. Spremni za sledeću deonicu... >> Krakov, Tahitotfalu Pošto i dalje idemo prema jugu, čekaju nas malo zanimljivije deonice. Poštenu krivinu nismo videli još od Karlovih Vari a od tada smo po ravnici prešli više od 1.500 Km. Pred nama su Visoke i Niske Tatre pa bi trebalo da barem malo načnemo i bočne ivice guma. Ispostavilo da su nam očekivanja bila prevelika, jer dobar i krivudav asfalt traje nepunih 120 Km a zatim ponovo nastupa Panonska nizija. Naš današnji cilj je Tahitotfalu, selo na suprotnoj obali Dunava što znači da opet moramo da koristimo skelu. Priznajem da u njemu nema ničeg zanimljivog, osim možda ovog izvrsnog roštilja spremljenog na američki način. Glavni događaj smo ostavili za sutra...
-
Pre nego što završim priču o Krakovu, želeo bih da iznesem još jedan dokaz o tome koliko smo mi "napredniji" od Poljaka. Kod njih je tek sada aktuelna određena marka motocikala, a mi smo ovakvu prodavnicu imali još početkom 90-tih (na uglu bivše ul. 29 Novembra i E.Josipovića). U međuvremenu je tu nikla kockarnica, a to je veliki napredak, zar ne?
-
Pošto je prvi logor izgrađen na mestu stare poljske kasarne, vrlo brzo je postao tesan. Zato je nekoliko kilometara dalje nikao pravi "industrijski kompleks" - Birkenau. Do njega se stiže autobusom, a tek kada se nađete na licu mesta možete shvatiti kolike su bile ambicije njegovih tvoraca. Beskrajna bodljikava žica, pruga koja ne vodi nikuda i jezero u koje je bacan pepeo iz krematorijuma ...
