sasha
-
Broj tema i poruka
947 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Sve što je postavio član: sasha
-
Od Krnjace do skretanja za Perlez (Titel) nam treba oko pola sata. Budi tamo oko 9.30h.
-
Drage MAXI kolege, Predstojeći vikend nam pruža priliku da posle skoro 2 meseca ogranizujemo jednu zajedničku vožnju. Predlažem da to bude u nedelju 21/05 i da naš cilj ovoga puta bude krajnji sever Bačke tj. Palićko jezero. Kao alternativu za autoput možemo da izaberemo pravac prema Zrenjaninu pa dalje preko Bečeja, Ade, Sente i Kanjiže. Povratak preko Subotice, eventualno ručak u najstarijoj piceriji u Srbiji pa od Feketića glavnom džadom kući. Okupljanje i polazak: OMV pumpa u Krnjači na Zrenjaninskom putu 21/05 u 9h.
-
Na kraju mogu samo da sa žaljenjem konstatujem kako pravac Dimitrovgrad - Niš još uvek nije dovršen. Iako duž trase postoje i gotove deonice, celokupan saobraćaj i dalje teče starom magistralom. Da stvar bude još gora, u međuvremenu nas je sustigla i kiša, pa se prašina koja potiče sa okolnih gradilišta pretvorila u blato koje svako vozilo na koje nailazimo baca pravo na nas. Nimalo lep završetak jednog divnog putovanja, ali se nadam da za koju godinu neki budući putnici neće nailaziti na ovakve probleme. Do sledeće vožnje, pozdrav od Saše i Vesne.
-
Vreme je toplo i sunčano ali se na horizontu pojavljuju tamni oblaci koji najavljuju oluju, pa zato skraćujemo šetnju i vraćamo se do mesta na kome smo ostavili skuter. Do granice ima još nešto više od 50 Km, a ne bi voleli da ponovo vadimo pasoše iz kišnih odela. Usput mi se pruža prilika da uporedim šta na ovom polju nudi japanska konkurencija i zaključujem da nisam loše prošao...
-
Vožnja autoputem retko kome predstavlja zadovoljstvo, ali zato štedi vreme. To nam pruža priliku da svratimo u Sofiju i proverimo koliko se Bugarska prestonica promenila za poslednjih 11 god. Upravo toliko je prošlo od kako smo hitajući prema Istanbulu prošli kroz ovaj grad. Zato umesto obilaznice biramo pravac koji vodi direktno u centar i zaustavljamo se ispred Hrama Aleksandra Nevskog.
-
>> Nesebar > Niš, (Beograd) > Poslednja deonica na našem putu je ujedno i najduža, a to znači da treba krenuti što ranije. Ipak, ne propuštamo priliku da na miru doručkujemo u bašti. Domaćica nas na rastanku gleda pomalo zabrinuto - očigledno joj nije jasno zašto ne putujemo kao sav normalan svet, nego se mučimo na motoru...
-
Bruno, sve što si pomenuo smo na žalost propustili, ali mora nešto da se ostavi i "za drugi put"
-
Iako na prvi pogled izgleda impozantno, stari grad je smešten na relativno malom prostoru pa vrlo brzo izbijamo na obalu. Tek iz ove perspektive se može sagledati sva lepota ovog mesta a najlepši pogled naravno, nude restorani tj. njihove terase. Lako pronalazimo prolaz do jednog od njih i uz večeru provodimo najprijatnije trenutke na ovom putovanju. Društvo nam prave morski galebovi...
-
>> Nesebar > Naš današnji cilj je Nesebar, jedno od najpoznatijih letovališta na Bugarskom primorju. Sam grad je podeljen na dva dela, pri čemu se na kontinentu nalazi sve što je potrebno za savremeni turizam - veliki hoteli, restorani i klubovi, a istorijski centar je odvojen uskim nasipom i smešten na malo poluostrvo. Na njemu je saobraćaj strogo ograničen, ali izgleda da to ne važi i za motocikliste, pa se bez mnogo muke provlačimo pored rampe i stižemo do kuće u kojoj ćemo prenoćiti. Pošto trenutno nema drugih gostiju, domaćica mi dozvoljava da skuter smestim u dvorište a teško da u čitavom Nesebaru postoji bolje mesto za parkiranje. Sunce neće još dugo biti iznad horizonta, pa se na brzinu presvlačimo i krećemo u obilazak. Svuda oko nas se širi pravi lavirint uskih uličica pa u prvoj suvenirnici kupujemo vodič sa mapom i polako hvatamo pravac prema gradskoj kapiji. Iako na prvi pogled izgledaju staro, skoro svi objekti su novijeg datuma, mada se povremeno mogu videti i originalne kuće iz XIX veka. One su građene u turskom stilu pa sve zajedno jako podseća na Ohrid ili neko manje mesto u južnoj Srbiji. O viševekovnoj istoriji svedoče samo ostatci pravoslavnih crkava a mnoge od njih se još uvek rekonstruišu.
-
U svakom slučaju, to nije jedina stvar u kojoj se ovde može uživati, jer ako niste raspoloženi za kupanje, uvek možete svratiti do luna parka, popeti se na Ajfelov toranj ili se počastiti dobrim zalogajem. Do pre nekoliko godina, ovaj deo crnomorske obale je bio zanimljiv i našim turistima i toga se loklani ugostitelji rado sećaju. Zato smo uz kafu i poslastice mogli da "uživamo" i u hitovima folk produkcije. Ostavljamo do pola popijenu kafu i nastavljamo dalje...
-
Čim smi ušli u Bugarsku, pored puta počinju da se pojavljuju reklamni panoi sa nazivima raznih hotela. Mnogi od njih su još u izgradnji ali vlasnici valjda računaju da će tekućim prihodima uspeti da ih dovrše. Nas to ne privlači, ali imamo u planu da usput obiđemo bar jedno od poznatijih letovališta. Izbor pada na Zlatne pjaske, mesto koje se često pominje u ponudama naših turističkih agencija. Brzo pronalazmo zgodno mesto za parkiranje i izlazimo na glavnu plažu. Pesak je ovde nešto drugačiji nego u Rumuniji i njegova žuta boja stvarno podseća na zlato.
-
>> Eforie Nord > Nesebar > Moram da priznam da nas je vreme ponovo iznenadilo. Posle nekoliko sivih i kišnih dana, sunce se vratilo na horizont i pučina opet ima onu lepu tamno plavu nijansu. Zato koristimo priliku za uživanje u toplom majskom danu i spuštamo se do mora. Odmah se vidi da je ovo prava turistička zona, jer su duž obale smešteni mnogobrojni hoteli, a plaža je dovoljno velika da primi na hiljade kupača. Sve to je u ovo doba godine potpuno prazno ali nije teško zamisliti kako ovo mesto izgleda u sred letnje sezone. Pesak pod našim nogama je sitan i vetar ga lako podiže... Jedan od ciljeva ovog putovanja je bio i upoznavanje sa Crnomorskim primorjem, pa zato biramo puteve koji prate obalu i polako krećemo na jug - prema Bugarskoj. Znatno je toplije, pa pauza u hladu prija i vozaču i suvozaču...
-
Osim po svojoj velikoj luci, Konstanca je poznata i kao mesto na kome se civilizacija razvija već nekoliko hiljada godina. Po gradu i okolini više lokacija sa ostacima iz antičkog i ranohrišćanskog perioda ali mi za njih nismo imali vremena. Naše krajnje odredište za danas je mesto koje se nalazi nešto južnije od grada - Eforie Nord i jedan od hotela koji dominiraju ovim delom obale.
-
Dan je kao stvoren za šetnju obalom. Izgleda da je na promenadu izašlo pola grada, ali nama to ne smeta jer osećamo zadovoljstvo zbog cilja koji je upravo ostvaren - stigli smo do Crnog mora. Za divno čudo, ambijent ne kvari ni luka koja je smeštena neposredno uz centar grada mada mnogobrojne dizalice jasno otkrivaju o čemu se zapravo radi.
-
>> Bukurešt > Konstanca > Drugo jutro u Bukureštu je osvanulo sunčano pa sa nestrpljenjem pakujemo stvari. Skuter je zahvaljujući ljubaznim domaćinima sve vreme bio parkiran u garaži hotela, pa izgleda da je i on željan sunca i otvorenog prostora. Ipak, pre nego što krenemo van grada, svraćamo do Trijumfalne kapije i na trenutak se osećamo kao da smo u Parizu (za sliku vidi prethodni post). Dalje na istok vodi odličan ali malo dosadan autoput na kome jedinu zanimljivost predstavljaju dva prelaza preko Dunava. U Rumuniji su za motocikliste svi putevi besplatni a izgleda da to važi i za mostove pa i njih prelazimo bez ikakvog plaćanja. Usput prolazimo pored nuklearne centrale Černavoda i vrlo brzo stižemo do Konstance. Cilj nam je da odmah potražmo stari kazino koji se inače nalazi na idealnom mestu za šetnju pored obale. Ova neobična zgrada je izgrađena sa ciljem da ugosti Rusku Carsku porodicu - Romanove, i jednu od princeza privoli na udaju, ali to izgleda nije bilo dovoljno. Danas je u objekat u dosta lošem stanju mada to nimalo ne umanjuje njegovu lepotu.
-
Do Pariza još nismo stigli, ali imam osećaj kao da smo obišli njegove najvažnije znamenitosti - Trijumfalnu kapiju smo videli u Rumuniji a Ajfelovu kulu u Bugarskoj.
-
Poseta palati je moguća samo uz prethodnu najavu, a pošto mi to nismo znali, zamolili smo Elenu da nam pomogne. Za dobrog vodiča ništa ne predstavlja problem, pa smo nakon jednog telefonskog poziva dobili uveravanje da nas karte čekaju na ulazu - treba samo da se pozovemo na njeno ime. Ja sam na taj detalj zaboravio, pa je ubeđivanje sa službenicom da ulazu trajalo malo duže, tj. sve dok nisam pomenuo spasonosnu šifru - Elena. Nakon toga je sve išlo mnogo lakše, što znači da smo morali još samo da kupimo karte, sačekamo zvanični poziv i prođemo kroz bezbednosnu kontrolu kao na aerodromu - s malom razlikom što posetiocima ovde uzimaju i pasoše. Valjda tako lakše identifikuju one koji se izgube u lavirintu silnih hodnika, ogromnih sala i stepeništa. Izgleda da je glavni cilj graditelja bio da se na posetioca ostavi što bolji utisak a da pri tome funkcija ostane u drugom planu. Danas se neke od ovih sala mogu i iznajmiti a nije redak slučaj da se u njima priređuju i svadbe. Vrhunac posete predstavlja izlazak na glavni balkon sa koga se kao na dlanu vidi čitava okolina.
-
U starom jezgru Bukurešta je nekada bilo puno malih crkava i manastira a danas na tom prostoru dominiraju prodavnice i kafići. Ipak, ostaci originalne arhitekture se lako pronalaze jer su u velikom kontrastu sa novim sadržajima. Nama se najviše dopao manastir Stavropoleos. Čim kroči u dvorište, posetilac se oseća kao da prebačen u neko drugo vreme, kilometrima udaljen od gradske gužve. Potpuno suprotan utisak na nas je ostavila grupa mladih Engleza koji su nešto proslavljali u kafiću preko puta. Po svemu sudeći, u pitanju je bila "svadba" jer se u masi pijanih, polugolih i tetoviranih muškaraca izdvajao jedan momak obučen u belu haljinu sa natpisom Annal Queen. Izgleda da su stari Rimljani uspeli da civilizuju nekadašnju Dakiju ali ne i Britaniju.
-
Kao nagradu za izdržljivost, na ručak odlazimo u pivnicu Caru' cu Bere koja svoje poreklo vodi još iz XIX veka. Meso sa roštilja i odlično točeno pivo za tili čas uklanjaju umor pa odvažno pravimo planove za ostatak dana. Idemo u obilazak starog grada a posle možemo i do palate...
-
Elena nas za kraj vodi na Trg revolucije. To nije mesto na kome je ona počela, jer je pobuna prvo izbila u Temišvaru, nego se tu praktično sve završilo. Nakon vatrenog obračuna između pripadnika specijalne policije i vojske koja je u međuvremenu prešla na stranu pobunjenika, bračni par Čaušesku je pobegao helikopterom. Poznavaoci prilika tvrde da je njegov rezervoar bio poluprazan pa nisu mogli daleko da stignu. U svakom slučaju, istorija beleži da su nakon par dana oboje završili pred streljačkim strojem. Posebnu zanimljivost predstavlja zgrada u kojoj je bila smeštena komanda tajne policije. Ona je tokom pobune spaljena a sada se na njenom mestu nalazi čudna kombinacija koju predstavljaju ostaci originalne konstrukcije i nova staklena fasada.
-
Šetnju nastavljamo uz kanal koji se povremeno pretvara u ponornicu što ga čini neupotrebljivim za bilo kakvu plovidbu. Sa druge strane, parkovi su izuzetno uređeni, mada ne vidim svrhu ovih klupica "za jednu osobu".
-
U narednih par sati saznajemo da je Bukurešt najveće pomene pretrpeo početkom 80-ih godina, kada su Nikolae i Elena nakon mnogih putovanja po svetu odlučili da od njega naprave pravu evropsku prestonicu. Za početak su srušili skoro sve što je do tada predstavljalo centar grada i na taj način napravili mesto za 4 Km dugačak bulevar i zgradu koja po veličini zaostaje samo za Pentagonom. To naravno, nije bio baš jeftino, pa su obični Rumuni tu deceniju zapamtili po opštem siromaštvu, restrikcijama struje i nedostatku osnovnih namirnica. Sve to je doprinelo da u decembru 89-te izbije pobuna koja se po vladajući par završila kobno. Sa druge strane, to nije zaustavilo izgradnju, pa danas centar grada izgleda vrlo atraktivno. U najlepše zgrade su se smestila razna ministarstva i druge državne institucije, luksuzni stanovi su prodati onima koji su imali dovoljno para da ih kupe a palata je ostala simbol vlasti jer se u njoj nalazi parlament i još ponešto. Doduše, neki od postojećih objekata su sačuvani i to nimalo jednostavnom tehnikom pomeranja po šinama. Postoji anegdota po kojoj je Čaušesku dozvolio premeštanje najznačajnihih objekata iz prostog razloga što nije verovao da je to uopšte izvodljivo. Zato danas postoje srednjovekovne crkve koje se bukvalno naslanjaju na nove objekte pa sve zajedno izgleda pomalo smešno.
-
>> Bukurešt > Bukurešt nas uspavljuje i budi na isti način - kapima kiše koja uporno udara u prozor, ali se tešimo da će nam danas od specijane opreme biti potreban samo kišobran. U planu je obilazak centralne gradske zone i upoznavanje sa najvažnijim momentima u njegovoj istoriji. Da bi što bolje iskoristili vreme, prihvatamo ponudu jedne lokalne agencije i angažujemo vodiča koji bi trebalo da nam pokaže grad. Ja sam se nadao da će u cenu biti uključen i obilazak palate, ali je to bila pogrešna pretpostavka. Ipak, na kraju je sve ispalo savršeno, jer bez lokalne pomoći ne bi ni mogli da dobijemo ulaznice za isti dan. No, da krenemo redom: jutarnji izlazak na ulicu je bio sasvim u skladu sa starom pesmom Bore Čorbe : "piči kiša, ja po kiši pičim, samom sebi ni na šta ne ličim" Ali pošto mi nismo od onih koji lako odustaju (pogotovo ako nešto platimo unapred), nešto pre 10h stižemo na ugovoreno mesto - kod sata, gde nas čeka Elena, naš vodič kroz grad. I dok čekamo da nam se pridruži i četvrti član ekipe, za koga se kasnije ispostavilo da je iz Irske i da mu ovakvo vreme uošte ne smeta, polako uočavamo i lepe detalje koji nas okružuju - fontane, parkove, mermerne fasade ....
-
Granica sa Rumunijom ide srednim Dunava pa se zato za prelaz koristi Đerdapska hidrocentrala tj. njena brana. Pasošku i carinsku kontrolu prelazimo glatko, ako se ne računa maltretiranje oko skidanja rukavica, otkopčavanja jakne i potrage za dokumentima koji se nalaze duboko u unutrašnjem džepu. To uvek traje mnogo duže nego što službeniku treba da na njih udari pečat, a sve treba još i ponoviti - doduše, suprotnim redosledom. Na sreću, oboje nosimo modularne kacige, pa nam niko nije tražio da ih skidamo... Posle graničnog prelaza skrećemo desno i idemo prema Turn Severinu. Ovaj lučki i industrijski grad nas uopšte na zanima, pa ga elegantno obilazimo i nastavljamo prema Krajovi. Put je magistralni, očigledno novijeg datuma, dovoljno širok i ravan za brzu vožnju ali je okolina upadljivo siromašna što je izgleda karakteristično za zapadnu Rumuniju. Nasuprot tome, svi gradovi kroz koje smo prošli izgledaju sasvim pristojno, pa verujem da će modernizacija za koju godinu stići i do manjih naselja. Kod Piteštija se uključujemo da autoput i nastavljamo prema Bukureštu ali nam vreme nikako ne ide na ruku. Povremeno nas zasipaju sitne kapljice od kojih uspešno bežimo sve dok nas negde pred ciljem ne sustigne pravi pljusak. Sledi neplanirana pauza za navlačenje kišne opreme, ali bi i onako morali negde da stanemo zbog navigacije. Ja ne volim da ispred mene stalno svetli displej sa plavom strelicom ali je za neke situacije moderna tehnologija jednostavno nezamenjiva. Zato navigaciju uključujem na nekoliko kilometara pred ciljem i od nje očekujem samo da me odvede do prenoćišta. Ovoga puta idemo u sam centar, jer se tu nalazi sve što smo stavili na listu za obilazak. Sutra nas čekaju velika palata i novi bulevar koji su izgrađeni po želji Nikolae Čaušeskua i njegove žene Elene...
-
>> Beograd > Bukurešt > Vremenske prilike pred polazak su bile sasvim u skladu sa kalendarom, tj. sasvim u suprotnosti sa njim. To znači da se za kraj aprila može očekivati sve, od lepog i toplog vremena do tmurnog i hladnog. Nas je zakačilo ovo drugo, ali nema odustajanja - valjda će se usput malo razvedriti. Idemo na istok - prema suncu, a pošto nas čeka skoro 600 Km do Bukurešta, najbolje je da zadržimo početni optimizam. Do skretanja za Požarevac koristimo autoput jer nam je lakše da platimo onih 100 Din za putarinu nego da se provlačimo kroz MML, Boleč, Grocku i ko zna koliko drugih naselja. Iskusni putnici tvrde da su na dugim putovanjima najvažnije pauze, pa zato posle jedva nešto više od 2 sata vožnje skrećemo na parking ispred Golubačke tvrđave. Ona je u poslednjih par godina drastično promenila izgled, što znači da radovi na rekonstrukciji dobro napreduju. Najvažniija promena se odnosi na saobraćaj, jer put više ne vodi kroz samu tvrđavu, već se vozila usmeravaju u novoizgrađeni tunel. Na velikom platou je nikao novi objekat sa malim muzejem a tu su i obavezni kafić, suvenirnica i naravno, parking koji se naplaćuje. Na samoj obali postoji malo pristanište, ali u ovo doba godine još nema rečnih kruzera koji treba da dovedu više posetilaca. Ipak, sve izgleda sasvim pristojno pa verujem da će ovo mesto uskoro postati jedno od omiljenih destinacija i za moto turizam.
