sasha
-
Broj tema i poruka
947 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Sve što je postavio član: sasha
-
Posle kratkog opuštanja u prirodi, vraćamo se u grad sa željom da obiđemo njegove najjatraktivnije delove. Moram da priznam da me je zaprepastila činjenica da Varšava danas izgleda kao Menhetn. Nekada je ova zgrada - raketa (ministarstvo nauke, inače poklon SSSR-a) bila jedina višespratnica a sada na sve strane štrče moderni poslovni centri i hoteli.
-
Ista atmosfera vlada i u ostatku parka, jer su skoro svuda postavljeni mali zvučnici iz kojih dopire Šopenova muzika. Bilo je vrlo prijatno prošetati pored ove rečice i nakon toga sesti u obližnji kafić...
-
>> Varšava, Želazova Vola Drugi dan u Varšavi smo iskoristili za mali izlet. Naime, na oko 50 Km od grada se nalazi rodna kuća jednog od najpoznatijih poljaka - Frederika Šopena. Muzika koju je komponovao predstavlja spoj klasike i tradicionalnih poljskih igara poput mazurke i poloneze. Danas je to veliki i lepo uređeni kompleks a ko ima sreće može da prisustvuje i pravom koncertu. Pri tome pijanista koristi jedan od klavira koji se nalaze u kući dok se publika nalazi u dvorištu i osluškuje zvuke koji dopiru kroz otvorene prozore.
-
U šetnji kroz grad smo skoro potpuno zaboravili na vreme, ali nas stomaci podsećaju da smo nešto propustili. Na sreću, nailazimo na fini restorančić iznad koga stoji natpis Pierogi, što znači da se tu može probati jedan od najpoznatijih poljskih specijaliteta. U pitanju su male korpice od kuvanog testa a njihovo punjenje može da bude različito, od povrća, mlevenog mesa sve do džema od kupina. U svakom slučaju, odlične su uz ledeni čaj od nane...
-
Cela Varsava, a pogotovo njen stari deo su tokom drugog svetskog rata pretrpeli ogromna razaranja. Zato je najveći deo morao da bude ponovo izgrađen, ali je to urađeno sa velikom pažnjom pa se danas opet može uživati u originalnoj atmosferi starog grada. Na žalost, brzo pada mrak, pa nije bilo mnogo prilike za fotografisanje...
-
>> Gdanjsk, Varšava Posle 3 dana na Baltiku, vreme je da polako krenemo ka jugu. Naša sledeća stanica je Varšava, glavni grad Poljske a u njemu sigurno ima šta da se vidi. Rastojanje od nekih 350Km, prelazimo za nepunih 5 sati, što i nije tako loše ako se uzme u obzir da vrlo često nailazimo na deonice koje se rekonstruišu ili se umesto njih gradi potpuno novo parče auto puta. Jednu od pauza koristim i da malo sredim naše prevozno sredstvo, jer se od silnih mušica i prašine jedva raspoznaje njegova prava boja. Smeštaj smo opet pronašli u stambenoj zgradi nadomak centra, pa koristim priliku za "kreativno" parkiranje. Ovo veče ćemo provesti u obilasku starog grada...
-
Poznato je da vožnja motora, plivanje i šetnja troše puno energije a i vreme ručka je davno prošlo. Zato krajičkom oka skeniram svaku birtiju pored koje prolazimo ali kao za inat, nijedna nije po mom ukusu. Već mi se čini da ćemo ostati gladni, a onda primećujem da je ispred jednog restorana parkirano nekoliko motora. Ja to automatski tumačim kao preporuku i skrećem na desno. Posle se ispostavilo da ni izbor jela nije loš, jer nije lako pronaći ovako čudnu supu. Za njenu ljubičastu boju je kriva cvekla, a kuvano jaje samo upotpunjava utisak. Sa druge strane, krmenadla je bila odlična...
-
Pošto od nekog dužeg kupanja u moru očigledno neće biti ništa, dižemo sidro i krećemo u šetnju. Duž cele obale vodi vrlo lepo uređena staza a velika gomila kamenja označava najistureniju tačku. Nakon manje od pola sata, stižemo do motora i krećemo nazad prema gradu.
-
Posle ovog kratkog izleta u prošlost, evo još nekoliko sličica na kojima se lepo vidi da ovo mesto nije nimalo izgubilo na privlačnosti. Posetilaca ima toliko da je na nekim mestima čak i gužva, ali se zato za plivanje odlučuju samo najhrabriji. Temperatura mora ni u najtoplijem periodu godine ne prelazi 17-180C, ali nisam odoleo iskušenju da se bar malo bućnem...
-
Da li za svako putovanje mora da postoji opravdani razlog? U ovom slučaju moram da priznam da Poljku, Baltik i Hel nisam izabrao slučajno, nego je ovo bila idealna prilika da se vratim na mesto koje sam posetio pre tačno tri decenije. Naime, pre 30 godina sam kao student treće godine Arhitektonskog fakulteta bio u prilici da biram mesto na kome ću odraditi letnju praksu. Umesto u neko od domaćih građevinskih preduzeća, ja sam otišao do kancelarije IAESTE-a (organizacija za razmenu studenata) gde su mi ponudili da sledeća dva meseca provedem na Politehničkom fakultetu u Gdanjsku. Tako se i dogodilo da leto `86. provedem u Poljskoj i malo bolje upoznam ovu nama pomalo daleku zemlju. Iz tog vremena nije ostalo baš mnogo tragova, ali sam uspeo da pronađem nekoliko starih fotografija. Nadam se da vam neće biti teško da na njima prepoznate autora ove priče... Isto mesto, nekad i sad...
-
Iako prognoza baš ne obećava previše sunca, pakujemo samo opremu za plažu i krećemo na poluostrvo Hel. Na njemu se nalazi ono najbolje što Poljska i Baltik mogu da ponude turistima koji žele da uživaju u moru, suncu i pesku. Pre toga treba savladati nepunih 100 Km, što se zbog čestih zastoja i kolona oteglo na preko dva sata vožnje. >> Gdanjsk, Hel U maniru iskusnih skuteraša se probijamo napred i parkiramo na samom početku pešačke zone. Sada treba još samo da pređemo nekih 500-600m kroz šumu i konačno stignemo do cilja. Pošto je ovo nekada bila prva linija odbrane, svuda oko staze su vidljivi artiljeriski položaji i bunkeri. Oblaci se konačno polako povlače pred suncem, pa sa nestrpljenjem nastavljamo dalje i izbijamo na čistinu. Ona nepregledna siva površina koja se spaja sa istim takvim nebom je Baltik, konačni cilj našeg putovanja.
-
Najbolji pogled je uvek sa visine, pa se penjemo na stari svetionik i odatle shvatamo dokle sve dopire ova gužva. Sutra ćemo i mi poneti kupaće kostime i uživati u čarima baltičkog mora.
-
Ovo rastojanje se brzo prelazi, ali treba imati na umu da je danas lep i sunčan dan pa je gužva na odredištu skoro neverovatna. Ulice, trgovi, kafići, plaže, sve je puno - izgleda da je ovo zaista najlepše parče Baltika, kada se svi trude da svoj odmor provedu upravo ovde.
-
Nekoliko minuta odmora, pa otključavaj Kawu i teraj dalje. Posle podne je na programu obilazak glavne baltičke rivijere a ona se nalazi oko 20 Km severno, u gradiću koji se zove Sopot.
-
Moram da priznam da me je jako iznenadila gužva na koju smo naišli. Na sve strane su se bez prestanka kretale grupe mladih a prostor oko glavne katedrale je bio praktično zaposednut. Tek kasnije ćemo shvatiti o čemu se radi, ali nismo propustili priliku da krišom slikamo šta vozi lokalna policija.
-
Jedan od simbola Poljske i Baltika je jantar (ćilibar) tj. fosilna smola koja često sadrži i neki ostatak iz davne prošlosti. Ovde je ulična prodaja prisutna na svakom koraku, ali su zato i cene onako prave "turističke", bar 2-3 puta veće od realnih pa smo odustali od ove vrste suvenira.
-
Bukvalno na svakom koraku ima nečeg interesantnog, detaljno rekonstruisane fasade, cvetni aranžmani, skrivene fontane,,,
-
Simbol grada je stari kran, dizalica kojom su trgovci prebacivali robu sa brodova na obalu. Pravi objekat je jako teško slikati zbog konstantne gužve, pa sam umesto toga fotkao maketu.
-
Gdanjsk je sve do kraja drugog svetskog rata bio čisto nemački grad i u to vreme se zvao Dancig. U ratu je pretrpeo velika oštećenja pa je skoro sve što se danas može videti u stvari rekonstrukcija. Bez obzira na to, prolaznik može lako da pomisli da se nalazi u Amsterdamu jer su sve fasade uske i visoke a tu su i kanali.
-
Za ovaj hotel sam se odlučio prvenstveno zbog cene, ali sam pri tome propustio da proverim da li je u nju uračunat doručak. Naravno nije, pa moramo da se snađemo sami. Kratka vožnja do centra, primamljiv lokal sa velikom natpisom Breakfast i za nekoliko minuta stiže "doručak za šampione". Jaja na oko, slanina, puter, džem, hleb i kafa - sve za nepuna 2,5 Eur. Ipak se oseća da smo prešli na istok...
-
Posle kratkog odmora u Berlinu, vreme je da se krene dalje na sever - do Baltika. Tačnije, naš današnji cilj je Gdanjsk, najveća poljska luka. >> Berlin, Šćećin, Gdanjsk Gugl kaže da nas od cilja deli preko 500 Km a to je ujedno i najveće rastojanje koje ćemo preći u jednom danu. Posle relativno kratke deonice nemačkog autoputa, prelazimo u Poljsku a tu nas čekaju magistralni pravci koji često prolaze i kroz naselja. Vrućina na popušta, pa koristimo ova bajkovita mesta za odmor. Posle skoro osmočasovne vožnje stižemo do Baltika a on nas dočekuje sa kišom i maglom. Tipično! Pošto preko AirBnB-a nisam uspeo da nađem odgovarajući smeštaj, prelazim na Booking i rezervišem prvi hotel koji mi se učinio pogodnim. Na licu mesta shvatam da je u pitanju zgradurina iz doba socrealizma ali su barem sobe renovirane i udobne. Uostalom, nemaju svi gosti privilegiju da svoje prevozno sredstvo parkiraju ispod prozora...
-
Za poslednji dan u Berlinu smo sačuvali pravu poslasticu. Može se dobiti samo na licu mesta, prija u društvu, donosi osveženje u toplim danima, traje tačno koliko treba i nije skupa. Da nije možda... Ma ne, idemo na krstarenje. Osim što leži na dve reke, Špre i Havel, Berlin preseca i mnoštvo kanala pa se lako može oploviti. Uskačemo u jedan od mnogobrojih turističkih brodova i sledećih sat i po uživamo u panorami. Berlinska katedrala - Berlinen Dom Novi deo Bundestaga (obdanište) Glavna železnička stanica (šoping centar sa vozovima) Prema Aleksandar placu
-
Izlet završavamo u pivnici koja se nalazi na obali jezera Havel uz odlično pivo i još bolje kobasice,
-
Ništa manje zanimljivu istoriju je imao i ovaj most - Glienicker Brucke, koji je poznatiji kao most špijuna. Obzirom da se on nalazio na granici između tadašnjeg istoka i zapada, tu su vršene razmene zarobljenika. Jedan od njih je bio i američki pilot Gari Pauers koji je u svom za tada neprevaziđenom U2 leteo iznad teritorije SSSR-a, ali nije znao da su Rusi u međuvremenu napravili raketu koja može da pogodi cilj na visini od preko 20.000 m.
-
U istom stilu nastavljamo dalje jer se u blizini nalaze palate u kojima su nemački carevi provodili svoj "godišnji odmor". Među njima se izdvaja Mermerna palata i Schloss Cecilienhof u kome je krajem jula 1945. održana Potsdamska konferencija. Veruje se da je upravo tada Truman izdao nalog da se na Hirošimu baci atomska bomba, a petokraku od cveća je Staljin postavio ispod Čerčilovog prozora (samo da bi ga nervirao).
