Zahvaljujem se svima na pohvalama. Pravo je zadovoljstvo kada imate sa kim da podelilte svoja iskustva. Evo i odgovora na vaša pitanja: @Biker Boy Xciting je trenutno najbolji model skutera koji se može dobiti kod nas. Vrlo sam zadovoljan jer je na njemu spojena udobnost, lako upravljanje, mala potrošnja i velika upotrebljivost u svim situacijama. @Zozon Ukupno sam za ta tri dana prešao oko 850km i to po najrazlièitijim putevima, od magistrale do makadama. @Vidak Pa povedi i ženu ili joj kupi motor da može i ona da nam se pridruži. @Pablo Kymko je još uvek nov (7000km) i sigurno æe da preðe još mnogo. Jedno ako se u meðuvremenu ne pojavi nešto bolje... Inaèe, za sledeæi vikend sam isplanirao sliènu turu samo što bi cilj putovanja bila istoèna Srbija. Više o tome æete naæi na http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=2318

Pozdrav, Iskoristiæu ovu priliku da vam predložim još jednu zanimljivu turu po Srbiji. Naime, posle Zlatibora i Kopaonika, na treæem mestu po lepoti su svakako Homoljske planine. Osim toga, dobar deo puta vodi i pored Dunava i to uz najintresantniji deo njegovog toka. Konkretno, predlog bi bio sledeæi: Prvi dan... - Polazak u petak, 11/08, oko 10h i vožnja autoputem do skretanja za Požarevac. - Oko podne dolazak u Veliko Gradište i prva pauza na Srebrnom jezeru. - Nakon toga sledi vožnja uz Dunav do Golupca, obilazak Lepenskog vira i ruèak u Donjem Milanovcu. - Posle podne treba još proæi kroz Tekiju da bi do veèeri stigli u Kladovo. Drugi dan... - Posle noæenja u Kladovu i obilaska lokalnih atrakcija put nastavljamo prema Brzoj Palanci i prolazimo kroz Negotin. Ovde se veæ odvajamo od Dunava i ulazimo u planinsku zonu. - Pošto se u subotu 12/08, u Zajeèaru održava moto skup, bilo bi lepo da stignemo negde oko 14h da bi celo poslepodne i veèe mogli da provedemo sa kolegama bajkerima. - Ako neko želi da noæ prevede na koncertu ili da kampuje, može da ostane na skupu, a ostali mogu da pronaðu smeštaj na Borskom jezeru koje je od Zajeèara udaljeno oko 45km. Treæi dan... - Posle Borskog jezera i Crnog vrha nastavljamo dalje prema Žagubici i tražimo izvor Mlave. Tu se navodno nalaze vrlo lepi slapovi. - Dalje nas put vodi preko Krepoljina prema Despotovcu a uz put možemo da posetimo manastir Manasiju i Resavsku peæinu. - Od Despotovca do autoputa kod Markovca ima oko 35km, pa se oni koji žure kuæi mogu odmah uputiti prema Beogradu. - Za one koji imaju još malo vremena, predlažem sporiju rutu preko Velike Plane jer se u blizini nalazi crkva Pokajnica - jedna od retkih brvnara koje su ostale saèuvane. - Na kraju povratak u Bgd u nedelju uveèe autoputem ili preko Smederevske Palanke i Mladenovca. Znaèi, tri dana na putu, dva noæenja (Kladovo i Zajeèar), jedan moto susret i nešto više od 600km na cajgerima vaših motora. Ako vam se ovaj predlog dopada i imate slobodan vikend, pridružite nam se! Da ne zaboravim, prognoza za vikend je - sunèano i toplo!

Pozdrav, Zbog veoma toplog vremena i gužve koja na moru vlada u vrhuncu turistièke sezone, pala mi je pamet ideja da nekoliko dana provedem na planini. Logièan izbor u ovo doba godine su svakako najlepše srpske planine - Zlatibor i Kopaonik. Do njih se lako stiže, a i uz put ima mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti. Odluka je brzo pala pa sam u društvu sa mojom lepšom polovinom prošlog èetvrtka krenuo na put. Dan prvi... Za poèetni pravac sam izabrao autoput prema Nišu da bi nakon iskljuèivanja kod Malog Požarevca i skretanja prema Mladenovcu stigao do prvog odredišta. To je Orašac, taènije Mariæeviæa jaruga u kojoj je donesena odluka na se podigne Prvi srpski ustanak. Sam kompleks je mali, ali vrlo lepo ureðen prostor sa prilaznom stazom, mostiæem preko potoka i èesmom pored koje se nalazi sam spomenik. Osim spomen parka, u neposrednoj blizini se nalazi i mala crkvica sa zvonikom i muzej koji možete posetiti ako želite da obnovite svoje znanje iz istorije. A pored glavnog puta možete videti spomen školu koju je meštanima obeæao još Kralj Petar I a sagradio njegov sin Aleksandar. Ispred škole se nalazi i vrlo lep spomenik Karaðorðu. Sledeæa stanica je samo nekoliko kilometara dalje prema Aranðelovcu. To je peæina Risovaèa koju nikako ne smete propustiti. Lako je pristupaèna i veoma lepo ureðena a doèekaæe vas i vodiè pa neæete imati problema tokom obilaska. Dalje sam nastavio putem preko Rudnika i Èaèka da bi na samom ulazu u klisuru skrenuo levo sa ciljem da posetim neki od èuvenih manastira koji se ovde nalaze. Nakon nekoliko kilometara put se naglo sužava i vodi kroz šumu pa je bliskost sa prirodom zagarantovana. Meni je trebalo skoro pola sata da stignem da manastira Sretenje, mada moram da priznam da je vožnja bila izuzetno prijatna. Sam manastir se nalazi na jako lepom mestu, skoro na vrhu planine Ovèar tako da od njega puca pogled na celu dolinu. Samo nekoliko kilometara niže niz planinu se nalazi manastir Svete Trojice. Iako zauzima nešto manju površinu, meni se jako dopalo kako su usklaðeni svi njegovi sadržaji. Pošto je veæ bilo vreme za ruèak, napravili smo pauzu pored veštaèkog jezera. Ostatak dana je prošao u vožnji do Zlatibora. Saobraæaj na magistrali je u ovo doba godine veoma živ, pa se uglavnom vozi u koloni iza nekog šlepera mada ima i onih koji se ne obaziru što im neko dolazi u susret veæ pretièu kao da su sami na putu. Što se tièe smeštaja, ako na Zlatiboru nameravate da provedete samo jednu noæ, teško æete naæi sobu u privatnom smeštaju. Gužva je tako velika da se vlasnicima ne isplati da se trude oko "prolaznih" gostiju. U tom sluèaju vam preostaju samo hoteli mada vam ovaj u kome smo mi prenoæili ne bih preporuèio. Jednostavno je preskup za ono malo komfora koji nudi. Dan drugi... Zlatibor je po mom mišljenju, jedno veliko selo u kome se stalno održava neki vašar. Tu nema mnogo prirode, veæ je sve podreðeno klasiènoj turistièkoj ponudi tipa "kafiæi i butici". Ipak, gužva je neopisiva što znaèi da se mnogima baš to dopada. Meni je mnogo zanimljivije bilo da se odvezem još dvadesetak kilometara prema Sirogojnu i obiðem muzej na otvorenom. Tu se mogu videti stare seoske kuæe iz ovog kraja. Najlepše od svega je što se u neke od njih može i zaviriti jer su ureðene baš kao da neko u njima i danas živi. Èitav kraj je u stvari jedna velika visoravan, pa je bilo pravo uživanje gledati kako vetar pravi talase po moru trave. Povratak u civilizaciju je jednako prijao i nama i motoru. Njemu je trebalo gorivo a nama kafa pa je ova pumpa kod Kraljeva bila idealno mesto za odmor. Do veèeri je trebalo preæi još jednu deonicu koja vodi dolinom Ibra, pa preko Jošanièke banje do turistièke zone na Kopaoniku. Od nedavno, ovaj pravac je potpuno obnovljen pa je vrlo prijatan za vožnju. Dan treæi... Na Kopaoniku se nalaze neki od najboljih hotela u Srbiji. Mi smo izabrali Grand, što se kasnije pokazalo vrlo dobrim. Naime, cena koja obuhvata polupansion je bila tek nešto veæa od one koju smo platili za noæenje na Zlatiboru. Ako se pri tome ima u vidu da je ovo hotel sa èetiri zvezdice što podrazumeva obroke po sistemu švedskog stola, korišæenje zatvorenog bazena i saune bar se neæete oseæati namagarèenim. Za razliku od Zlatibora, Kopaonik u ovo vreme nije pretrpan turistima. Nije ni pusto, veæ taman onoliko popunjeno da niste sami a da vam niko ne smeta. Izgleda da veæina ovde dolazi samo da bi se skijala. Pošto je vreme bilo lepo, iskoristili smo priliku i skoknuli na Panèiæev vrh. Kako nam je pri ruci bila sva neophodna oprema, umesto žièare smo izabrali mnogo zanimljiviji oblik trasporta i mogu vam reæi da nismo pogrešili. Vožnja na èetiri toèka po bespuæu je prava avantura. Pogled sa nadmorske visine od preko 2000m jednostavno nije moguæe opisati. Zato su tu slièice.... Evo još nekoliko slika koje sam napravio pri silasku... Naša poslednja stanica pre povratka u Beograd je bila Vrnjaèka Banja. Ovo mesto je svake godine sve lepše pa sa pravom nosi titulu najpoznatijeg turistièkog mesta u Srbiji. Na kraju, pogodite zašto se ovaj most baš ovako zove... Ako vam se naše putovanje dopalo evo i okvirne trase po kojoj smo išli. P.S. Sledeæeg vikenda je u planu obilazak istoène Srbije - od Kladova do Zajeèara. Pridružite nam se....

Nije ni meni baš bilo dosadno. Okrenuo sam po lokalu par hiljada km, odradio porodièni odmor u Grèkoj, pa je sada opet na redu malo vožnja na promaji... Što nam se i ti ne pridružiš? Zagreb sam izbegao iz prostog razloga što nisam želeo da idem autoputem. Što se tièe zajednièke vožnje, šaljem ti moj broj na PM, pa da makar razmenimo poruke.

Pozdrav, Prošlo je više od 15 godina od kako se nisam brèkao u Jadranskom moru. U meðuvremenu sam probao 10-tak drugih obala ali mi se èini da je na Jadranu ipak bilo najbolje (ili sam samo bio mnogo mlaði). U svakom sluèaju, rešio sam da ovog leta ponovo proðem starom trasom od severa ka jugu. Plan je za sada ovakav: 1.dan. Polazak iz BGD-a pa prema zapadu, ali ne auto putem nego preko Obrenovca, Šapca, Bijeljine, Brèkog, Doboja do Banja Luke. 2.dan. Prijedor, Bosanski Brod, Dvor, Karlovac, Rijeka, Pazin, Poreè 3.dan. Poreè 4.dan. Rovinj, Brioni, Pula 5.dan. Pula 6.dan. Pula, trajekt do Cresa, Mali Lošinj 7.dan. Mali Lošinj 8.dan. Trajekt do Zadra, Zadar 9.dan. Šibenik, Trogir, Split 10.dan. Split, Makarska, Neum, Dubrovnik 11.dan. Dubrovnik 12.dan. Herceg Novi, Kotor, Sveti Stefan 13.dan. Budva, Podgorica, Novi Pazar, Raška 14.dan. Èaèak, Mladenovac i povratak u BGD. Osnovna ideja je da se dnevno ne vozi više od 200-300km da bi ostalo dovoljno vremena za razgledanje i brèkanje. Što se tièe troškova, noæenje u privatnom smeštaju koji bi našli na licu mesta + ishrana prema želji i moguænostima + gorivo, ne bi trebalo da preðu 400€ po putniku. Za polazak sam izabrao 02.08. (mada ne oèekujem gužvu na pravcima koje sam naveo). Ako vam se ovaj predlog dopada i želite da se pridružite - požurite, polazak je za 20-tak dana! Na kraju, evo i mape ...

Pozdrav svima, Posle pauze od skoro mesec dana (zbog obaveza na poslu i odmora sa porodicom) opet je iskrsla prilika da jedan vikend provedem na dva toèka. Skup u Petrovcu mi je bio zanimljiv jer nikad do sada nisam "zalazio" u ovaj kraj Srbije iako je relativno blizu Beograda. Evo kako je sve to izgledalo: Do Petrovca se može stiæi na više naèina. Pošto mi vožnja autoputem nikada nije bila omiljena disciplina, ja sam izabrao nešto sporiju ali zato mnogo zanimljiviju varijantu, magistralni pravac - Beograd, Smederevo, Požarevac, Petrovac. Ovaj put vodi kroz veliki broj manjih mesta ali je zato mnogo zanimljiviji. Posle stotinjak kilometara vožnje po ravnici na vidiku su se pojavile Homoljske planine ... A za njima i reèica Mlava što je bio siguran znak da smo stigli ... Pošto mi sam grad nije delovao zanimljivo, odmah smo nastavili dalje prema Žagubici i nakon desetak kilometara stigli do Gornjaèke klisure - mesta na kome se održava sam susret... Samo mesto je pravi raj za sve ljubitelje prirode. Uz sam put, sa gustom šumom za kamp i hladnom Mlavom za osvežavanje ... Nije trebalo mnogo lutati, da bi se sreli sa kolegama koje svi poznajete sa ovog foruma. Uostalom, nema mnogo ovakvih Kawa... Posle ruèka i kratkog ragledanja okoline, odluèili smo da vreme do poèetka defilea iskoristimo za obilazak manastira Gornjak koji se nalazi u neposrednoj blizini... Sam defile je poèeo taèno na vreme - u 18h, mada je kolona formirana nešto ranije. Veliki broj nestrpljivih vozaèa na "cvajama" je doprineo da disanje postane skoro nemoguæe od silnog dima! Posle malo nervoznijeg starta i velike gužve koju ni saobraæajna policija nije mogla da reguliše, kolona sa prilièno rastegla tako da nam je trebalo dosta vremena da stignemo do grada... Centar Petrovca je u stvari jedna malo veæa raskrsnica pa je u trenutku kada se na njoj naðe nekoliko stotina motocikala gužva zaista neizdrživa. Ako na to dodate stalno turiranje i pucanje iz raznih pravaca shvatiæete da je ukupni utisak bio u potpunoj suprotnosti sa netaknutom prirodom u kojoj smo do tada uživali. Zbog svega toga sam odluèio da se više ne zadržavamo nego da odmah potražimo izlaz iz grada i najkraæim putem vratimo u Beograd. Izgleda da u tome nismo bili usamljeni jer su uskoro pored nas prošli i Panèevci na svojim Kawasaki-ima. Do sledeæeg susreta u Panèevu ili Valjevu, pozdrav od Saše i Vesne!

Drago mi je da si uspeo da izabereš mašinu po svom ukusu. Kaže se "Nek te dobro služi, za bolji da ga promeniš"! Ako te ne bude mrzelo, dovedi ga za vikend do Ivanjice ili Zlatibora da vidimo kao izgleda uživo.

Pozdrav, Od našeg povratka iz Istanbula je prošlo veæ skoro sedam dana ali ni to nije bilo dovoljno da se srede svi utisci koje smo doneli sa puta. Ipak, pošto verujem da ste i vi nestrpljivi da èujete kako nam je bilo, odluèio sam da iskoristim prethodni vikend i napišem nekoliko reèi. Dakle... Na žalost, BJB ekipa je ovog puta bila relativno malobrojna tj. osim Dane@-ta i Kome, koji su se na slièno putovanje otisnuli nekoliko dana ranije, nas troje (Ivan - vecicrnogorac, moja supruga Vesna i ja - Sasha) smo se u èetvrtak 27.04. prema ranijem dogovoru sreli na OMV pumpi na ulazi u Niš i zajedno nastavili prema Pirotu i bugarskoj granici. Fotka koja sledi doduše nije sam susret, nego smo je napravili na samoj granici, pre nego što smo napustili Srbiju. Pošto je to bilo veæ kasno popodne, a i Ivan je tog dana veæ prevalio dobrih 500Km od Podgorice, rešili smo da noæ provedemo u Sofiji. Ako ste veæ bili u prilici da proðete kroz glavni grad Bugarske verovatno æete se složiti sa ocenom da u njemu postoje veliki kontrasti. Naime, dok smo se vozili ka gradu, oko nas su se mogle videti samo prilièno zapuštene ulice, sa starim, slabo održavanim zgradama. Evo kako nam je to izgledalo... Potpuno u istom duhu nas je ispred hotela saèekala sledeæa slika. Prastari motor u vrlo lošem stanju - ali kao reklama za antikvarnicu - vrlo funkcionalan. Sledeæeg dana, pre nego što smo nastavili ka Turskoj, odluèili smo da napravimo jedan krug po centru i da vidimo kako on izgleda po danu. Slika je bila sasvim drugaèija. Velike zgrade državnih institucija, stare crkve i najveæa meðu njima - Sveta Nedelja... Kod nje smo odluèili da zastanemo i napravimo još nekoliko fotografija ... Ovde želim još samo da napomenem da temperatura po kojoj smo krenuli nije bila ni malo proleæna. To potvrðuje i sneg koji se može videti na poslednjoj fotografiji. Ipak, posle skoro celodnevne vožnje, zadržavanja na granici i "zanimljivog" iskustva sa turbo-šleperima na auto putu (što je vrlo lepo opisao Ivan u svom postu) konaèno stižemo u nekadašnji Konstantinopolj. Ne bih vam ponavljao prièu oko pronalaženja hotela i lokalnog taksiste ali moram da pomenem "ekskluzivnu" garažu za naše motore. Iako je u to bila obièna šupa u koju su nagurali 5 dvotoèkaša nije ih bilo sramota da nam sutradan traže po 10 U$D za èuvanje. Ipak, pošto je ovde sve podložno "dogovoru" na kraju su bili zadovoljni sa ukupno 15Eur ali smo poslednju noæ ipak morali da se parkiramo na ulici ispred hotela. Prvo jutro u Istanbulu nas je doèekala kiša, koja æe nas pratiti i veæi deo dana. Ipak to nije moglo da nam poremeti planove, mada su neki morali da nabave i specijalnu dodatnu opremu... Prva na listi za obilazak je bila najpoznatija graðevina u Istanbulu - Aja Sofija, pa smo sledeæih par sati proveli u razgledanju ove fantastiène crkve, džamije i sada muzeja. Po dolasku smo sami sebi laskali da spadamo u grupu malobrojnih bajkera koji su dovoljno odvažni da se otisnu u daleke krajeve, ali kada smo saznali da ovo dvoje nemaca namerava da preðe još 5-6000 km do Indije odmah nam je bilo jasno da moramo još mnogo da vežbamo.. Druga po važnosti meðu znamenitostima je Sultanahmed ili Plava džamija. Nije loše da zapamtite njeno tursko ime jer æe vas ako pitate za nju lako uputiti prema starom centru grada. Pošto su svuda oko nas bili istorijski važni objekti, morali smo da ih ovekoveèimo ... Iako se stari deo grada nalazi na poluostrvu, tek je odlazak prema Topkapi Saraju tj. carskoj palati bio prilika da se baci pogled na Bosfor. Topkapi je stara carska palata koja je sada pretvorena u muzej. Podeljena je na tri dela: 1. Administrativni, u kome je Sultan obavljao svoje državnièke poslove, 2. Riznicu, sa najveæim bogatstvom koje se može videti i 3. Harem, tj. privatne odaje Sultana i njegove porodice Na žalost, ovaj treæi deo je iz nekog razloga bio zatvoren pa ga nismo videli, ali je zato pogled na smaragde velièine kokošijeg jajeta, dijamante skoro istih dimenzija i ogromna kolièina zlata bila dovoljna za jedno poslepodne. Rado bih vam pokazao kako sve to izgleda, ali je fotografisanje bilo dozvoljeno samo u dvorištu. Sledeæa stanica na našem putu je bila èuvena Kapali èaršija ili pokrivani bazar. Iako nismo imali nameru da bilo šta kupujemo, nismo odoleli a da ne svratimo u neku od mnogobrojnih zlatarskih radnji koje se nalaze duž jedne od glavnih ulica. U svakom sluèaju, posle malo cenkanja, vlasnik radnje je postao bogatiji za 40 EuR a mi za par zlatnih minðuša. Posle celodnevne šetnje u subotu, jedva smo èekali da ponovo zajašemo motore i malo odmorimo noge. Nedelja, dan za trku je bio oblaèan i hladan ali bez kiše koja nam je svima dosadila. Staza Istanbul Park se nalazi u azijskom delu pa smo krenuli zajedno. Usput je bilo šta da se vidi, a bogami i slika... Ostaci antièkog akvadukta koji danas predstavlju granicu starog grada. Prilaz mostu preko Bosfora. Posle nekih 60km vožnje konaèno se stiže i do same staze. Iako je bilo relativno rano (oko 10h) uz put smo sreli mnogo motorista koji su kao i mi krenuli prema stazi. Doèek je bio vrlo lepo organizovan, naime, hostese su nas ljubazno uputile do posebnog dela parkirališta koje je bilo rezervisano samo za motore. Prošto smo do poèetka prve trke imali još oko sat vremena, prvo smo se prošetali oko štandova da vidimo šta se nudi.. Sa posebnim osvrtom na naše omiljene proizvoðaèe (kad se nema za HD može i Kymco)... Evo nas konaèno i na licu mesta - Silver 1 tribina odmah pored prve krivine. Sa ovog mesta se odlièno vidi i èitav pravac pa se može pratiti start što se kasnije ispostavilo kao vrlo zanimljiv momenat. Trka u klasi 125ccm nije bila naroèito zanimljiva ali su zato njihove starije kolege na mašinama od 250ccm odmah pokazale kako se vozi tj. pada! U pauzi pre glavne trke, publiku je zabavljao jedan dvokrilac sa akrobacijama od kojih ni nama na momente nije bilo prijatno. U 15h po lokalnom vremenu je konaèno poèela i glavna trka. Pošto ste je verovatno gledali u direktnom prenosu nema potrebe da vam je preprièavam. Ipak, pogledajte kako je to izgledalo na licu mesta... Najveæi peh je imao Dani Pedrosa koji je dva kruga pred kraj pao taèno nama pred noge. Ipak, uz pomoæ redara je uspeo da upali mašinu i vrati se na stazu. Na kraju - ja u brzom društvu i mali savet - obavezno ponesite dvogled ili teleobjektiv. Ako vam kao i nama ostane još malo vremena, predlažem vam da umesto kafiæa i šoping centara obiðete još neku od istorijskih znamenitosti. Mi smo se odluèili za Sulejmaniju i grob Sujelmana Velièanstvenog i njegove žene Hurem. Na kraju, želim da pozdravim kolege koje su nas strpljivo pratili i bili izuzetno društvo.

Pozdrav svima, U skladu sa nepisanim bajkerskim pravilom - da vikend i lepo vreme nikada ne treba propustiti, iskoristio sam Uskršnju nedelju da napravim jedan kratak izlet do Eèke tj. do izletišta koje je poznatije kao Carska bara. Put vodi prema Zrenjaninu tako da vam je sigurno poznat. Kad preðete Panèevaèki most, skrenite odmah desno pa pored Krnjaèe i Borèe nastavite prema Padinskoj skeli. Put je dobar ali se zbog pojedinih deonica na kojima ima dosta "zakrpi" ne preporuèuje vožnja preko 100Km/h. U svakom sluèaju, biæe vam dovoljno oko sat vremena da preðete tih 75-80Km i stignete do Carske bare. Neæu vas više daviti prièom, pogledajte slike .... Evo šta sve obuhvata Carska bara... Prilaz jezeru vodi kroz malu šumicu... A tu je i Carska laða... Tj. brodiæ kojim se možete provozati (ako radi) .... Tog dana nismo bili te sreæe .... Mada je svaka prilika dobra da se napravi po neka fotka... Za prave izletnike tu su klupe ... A ko više voli civilizaciju - motel i restoran ... Moja malenkost ... Spreman za povratak ... Ako kuæi krenete alternativnim pravcem (preko Orlovata) naiæiæete na vrlo zanimljiv most koji istovremeno služi i željeznici ... Pruga i put jedan preko drugog ... Tamiš je izgleda odluèio da postane jezero ... Na kraju, evo i mape: P.S. Sledeæe nedelje sledi izveštaj iz Istanbula!

Pozdrav, Posle susreta na Avali i male pauze, setio sam se da je vrlo blizu Country Club Babe. Obzirom da je to mesto koje mnogi preporuèuju, odluèio sam da ga obiðem. Elem, prvo se ide avalskim putem prema Ralji a zatim treba pratiti putokaze koji su vidno postavljeni na skoro svakoj raskrsnici. Nažalost, put je prilièno loš, što znaèi da je pun rupa i na momente prilièno strm. Uglavnom ne bih tu ponovo prolazio. Ipak vredi truda, jer je èitav kompleks vrlo lepo ureðen. Evo i par slièica: Hotel nije veliki ali ima dva otvorena bazena, teniske terene, igrališta za košarku, fudbal... Tu je i malo jezero... Ko osim motora voli da jaše i konje, može da bira... Pogled na Kosmaj... Moja lepša polovina i suvozaè... Na kraju još samo par preporuka. Klopa po principu švedskog stola je super (mada malo skupa), a pokazalo se da je prilaz sa ibarske magistrale preko Lipovièke šume i Barajeva mnogo bolji. Toliko za sada...

Žalim, vreme je bilo toliko loše da sam se plašio da izvadim kameru. Ipak evo još dve sa Rama...

Pošto sam za prošli vikend i inaèe planirao jednu ovaku turu odluèio sam da je bez obzira na okolnosti realizujem makar u skraæenoj verziji. Naime, umesto do Kladova, odluèio sam da putovanje skratim do Donjeg Milanovca što je za nekih 150-200Km manje. No, ispostavilo se da je i to bilo "nemoguæa misija" obzirom da je u nedelju èitavo poslepodne padala kiša što u kombinaciji sa vrlo lošim deonicama daje loš prosek. No da krenem od poèetka. Oko 11h je izgledalo da æe to biti samo još jedan proleæni dan sa promenjivim ali ne previše hladnim i vlažnim vremenom. Preko Panèeva do Kovina je i zaista sve bilo suvo ali je upravo tu poèela da pada kiša. Stali smo na Lukoil pumpu i obukli kišnu plastiku a ljudima koju su se tu zatekli mora da smo izgledali kao pravi vanzemaljci. Dunav je kod Smedereva izgledao prilièno pitomo ako se izuzme par poplavljenih kuæica uz samu obalu. U Požarevcu je kiša prestala pa smo posle pauze za kafu odluèili da ipak nastavimo dalje i to prema Ramu. To æe se kasnije ispostaviti kao greška jer je ubrzo ponovo poèelo da lije a i put je postajao sve lošiji. Na momente je izgledalo kao i da ga uopšte nema pa sam imao utisak da se ne vozimo po Srbiji nego da smo krenuli na "Long Way Round". Ipak posle više od sat vožnje (za 30-ak kilometara) stižemo u Ram gde je porast nivoa reke zaista lako uoèiti. Naime put kojim se normalno stiže do obale i skele sada jednostavno vodi pravo u reku tj. nestaje u vodi. Ni vožnja do Srebrnog jezera nije bila manje zanimljiva. Jedan deo puta vodi uz samo obalu tako da je sa leve strane Dunav a sa desne jezero (ili neki poplavljeni rukavac) tako da je za prolaz ostao suv samo asfaltni deo ne širi od 3m. Oko 4h konaèno stižemo do turistièke zone i pravimo malo dužu pauzu za ruèak. Neæu da vam prièam koliko je konobar bio zapanjen kad smo ga zamolili da pronaðe malo mesta za kacige, kišne kombinezone, jakne .... Povratak je bio malo prijatniji. Kiša je uporno padala ali je bar put prema Požarevcu bio bolji pa se moglo voziti skoro normalno. Najveæe iznenaðenje sam doživeo kada sam na autoputu tj. na pumpi kod Malog Požarevca sreo èetvoricu "Arhangela" koji su se vraæali sa nekog njihovog sastanka iz Kragujevca. Ipak nismo bili jedini koji su ovaj kišoviti dan proveli na dva toèka. P.S. Moram da na kraju ipak odam priznanje firmi IXON èiji kombinezoni i posle više sati vožnje nisu propustili ni kap kiše pa smo stigli potpuno suvi.

Možete i mene da raèunate kao 100% spremnog za put. Naime, danas idem da podignem tablicu za novi Xciting i od sutra kreæe razraðivanje. Mora da bude spreman za polazak do 27-og. Mislim da bi stvarno bila šteta da propustimo ovu priliku i kao grupa ne odemo na jedno veæe putovanje. Nadam se da æe i ostali koji su planirali da nam se pridruže doæi barem u subotu ispred Arene da se definitivno dogovorimo.

OOPS! Potpuno sam zaboravio na BJB okupljanje! Sigurno ga ni ja neæu propustiti. Ipak, ako mi sledeæe nedelje stigne nova mašina, moram sa njom da preðem bar 1000km do prvog servisa. To znaèi da æu posle defilea umesto ka Avali ipak krenuti na dužu turu. Nadam se da æe vreme biti OK i da æe neko hteti da mi se pridruži.

Pozdrav, Želeo bih da vam predložim jednu srednje napornu turu za koju bi trebalo izdvojiti dva dana. Krajnji cilj je Kladovo, gradiæ na obali Dunava koji se nalazi neposredno uz Rumunsku granicu. Da bi put bio što zanimljiviji, predlažem sledeæu rutu: Odlazak: Beograd, Panèevo (gde bi nam sa pridružili Biker-i iz tog kraja), zatim preko Kovina i mosta preko Dunava i Smedereva, Požarevca do Rama gde bi opet izbili na obalu reke. Nakon obilaska starog grada sledi vožnja uz Dunav, preko Velikog Gradišta i Golupca sve do Donjeg Milanovca. Ovde bi mogli da napravimo pauzu za (okasneli) ruèak i do mraka stignemo u Kladovo. Za prenoæište su nam na raspolaganju hotel Ðerdap i motel Tekija. Pošto ne spadaju u visoku kategoriju, verovatno nisu ni preskupi. Ako nekog zanima, više informacija može pronaæi na http://www.djerdapturist.co.yu/s/obj/index.html Na kraju, evo i mape: http://www.onlinekursevi.com/pict/odlazak.jpg Povratak: Posle vožnje uz Dunav, za povratak predlažem malo “brdovitiju” rutu. Naime, iz Kladova bi krenuli na jug do Negotina, a zatim na zapad preko Majdanpeka i Požarevca pa autoputem nazad do Beograda. http://www.onlinekursevi.com/pict/povratak.jpg Ukupna kilometraža iznosi oko 700km što znaèi da bi imali dovoljno vremena za razgledanje i pauze. Što se tièe moguæeg termina za ovakav izlet predlažem 15-16.04. jer je to vikend kada se ne voze ni MotoGP ni F1 (što znaèi da neæemo ništa propustiti). Sa druge strane, nije loša prilika da napravimo malu probu za turu koja je planirana za kraj meseca. Naravno, to se odnosi na sve koji imaju nameru da 27.04. krenu za Istambul. Ako neko ima predlog ili primedbu ....

Mislim da bi za vožnju u grupi bilo jako dobro da svi imamo po jedan ovakav ureðaj. Nije skup, omoguæava radio vezu do rastojanja od 5Km, ima interfon za suvozaèa a može da se na njega prikljuèi i MP3 Player. Pored veæe sigurnosti komunikacija meðu èlanovima grupe sigurno utièe i na zadovoljstvo u vožnji. Više informacija na http://www.bulverdehometheater.com/mrc11.htm

Još jedan glas za Avalu!

Zahvaljujem se na ovako toplom doèeku. Što se tièe iskustva, ne bih mogao da se pohvalim da ga imam mnogo, jer je ona pauza trajala više od 10 god. Ipak, veæ dve sezone se trudim da iskoristim svaki slobodni trenutak i "provetrim" moto opremu. Nadam se da æemo se uskoro sresti i bolje upoznati.

Pozdrav svima! Jako mi se dopada vaša ideja da organizujete odlazak na MotoGP u Istambul. Pošto sam se tek nedavno prikljuèio, želeo bih da zamolim glavne "organizatore" da rezervišu još dva mesta jer bih poveo i lepšu polovinu. Ako mogu na bilo koji naèin da pomognem oko organizacije, slobodno me kontaktirajte!

Imam 41 godinu, "A" kategoriju od svoje 16-te, mada jedno vreme nisam bio aktivan motociklista (porodicu sa malom decom je ipak lakse voziti kolima). Vec par meseci pratim aktivnosti vaseg kluba i zeleo bih da vam se pridruzim.