Ako ti može pomoći, ovo je moje iskustvo sa puta do Plitvica... Pošto nas čeka još najmanje 200 km do Plitvica, odmah nastavljamo dalje i preko Bihaća prelazimo u Hrvatsku. Put je monoton, zato što ima malo sabraćaja a na granici skoro da nema nikoga. Zanimljivo je da se kućice sa pograničnom policijom i carinicima za obe države nalaze ispod jedne velike nadstrešnice - praktično na par metara jedne od drugih, pa nema "ničije zamlje". Negde oko 14h stižemo na Plitvice i odlučujemo da prvo pronađemo prenoćište a da tek nakon toga krenemo u šetnju kroz nacionalni park. Iz teme koju je pre par meseci postavio Joseph.B sam saznao da u blizini postoji odličan auto kamp (Korana). Pošto nismo nosili šator, nadao sam se da će bar jedan od bungalova biti slobodan. Na sreću, kamp je bio skoro poluprazan, pa smo bez problema dobili na raspolaganje drvenu kućicu sa dva kreveta. Ispostavilo se da je to veoma dobro opremljena soba, sa strujom, osvetljenjem, terasom i svim potrebnim komforom. Jedino što se kao i u svakom kampu koristi zajednički sanitarni čvor, koji je u ovom slučaju takođe bio besprekoran - tuševi, topla voda u svako doba dana .... Cena? Pa, moglo bi se reći da je povoljna - ukupno 32 Eur za jednu noć. Detaljnije.... http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=9291.0

Nedelja 13/04/08 - Vršac+Bela Crkva 1. Quasaar 2. Joseph B. 3. Djeneral 4. Sasha 5. ....

Ovo je pravac kojim će se najverovatnije ići već za 3 nedelje, pa ne bi bilo zgodno da se ponavljamo! Zato predlažem da umesto prema Kladovu, napravimo krug do Vršca i vratimo se preko Bele Crkve. Najzgodnije mesto za okupljanje i polazak bi bilo Pančevo. Što se tiče vremenske prognoze, izgleda da će kiša padati samo u subotu a da će nedelja biti OK za vožnju.

12. Sasha, Vesna (potvrdio) P.S. Ako se iz NS-a kreće u 9h, ne bi bilo loše da i BG ekipa u isto vreme bude kod Zmaja. Susret u 10h na petlji za Šabac i Rumu?

Pozdrav, Moram da priznam da mi je bilo pravo zadovoljstvo što sam prisustvovao ovom malom BJB skupu, jer su pored Novosađana (koji su ovom prilikom kao inicijatori bili i domaćini) na Paliću bili i članovi iz Temerina, Kule, Vrbasa, Bijeljine i BG-a. To ne bi bilo moguće bez ove naše male moto zajednice, niti bi se bilo kome od nas ukazala prilka za ovakvo druženje. Posebno mi je drago što sve ovo nije zahtevalo neku veliku pripremu, već je uz minimalno angažovanje čitava stvar realizovana za svega jedan dan. Nadam se da će svaki naredni vikend biti obeležen barem jednom ovakvom vožnjom. Evo i par sličica od mene.

Potrudiću se da u 9h i ja stignem do Rodića, pa da zajedno nastavimo dalje ...

Ja sam u martu 2004. god. kupio 3 Givi Jet kacige (za mene, ženu i klinca) - sve model 10.X u različitim veličinama. Iako od prošle godine imam na raspolaganju i AVG flip-up kacige, Givi nosim po gradu i na kraćim relacijama. Iako bez sumnje pruža manji nivo zaštite, sa njom se u gradu osećam sigurnije jer mnogo bolje čujem šta se događa oko mene tj. ko mi se šunja iza leđa. Što se tiče održavanja, unutrašnjost se lako skida i pere, ali je zato vizir praktično nemoguće promeniti jer se jako teško skida. Verujem da su je kod novih modela ovaj problem bolje rešen. Ako ti relativno velika cena za ovaj tip kacige nije problem, (~130Eur) nećeš se pokajati.

Moje iskustvo sa Xciting-om 250. Za godinu i po - 21.000 km. (pola po gradu a ostalo do Istambula, Dubrovnika, Poreča, po Srbiji - često sa suvozačem). Stabilan, čvrst skuter koji se vozi veoma lako bez obzira na stanje na putu. Obzirom da ima svega 20KS ne obožava autoput jer nije mnogo brži od šlepera, ali je zato za lokal i magistralu sasvim OK. Potrošnja od 3,5l (na otvorenom) do 4.5 (u gradu). Što se tiče održavanja, redovan servis je na svakih 2.000 Km (zamena ulja i kontrola prenosa). Ostalo je potrošni materijal - do sada sam zamenio zadnje pločice, zadnju gumu i pogonski kaiš. Očekujem da da će me bez problema služiti još jednu sezonu (10-15K Km) a ako ne bude para za nešto novo - onda još duže!

Ruski Dnjepar u kineskoj vojnoj verziji?

Pozdrav, evo i nekoliko sličica sa moje kamere.... Ekipa na okupu... Cilj na vidiku... Ovako je bilo na početku... Ovako na pola puta... A ovako na kraju... (za one koji su imali snage i hrabrosti) Pogled na dolinu... (utešna nagrada za one koji su ostali na pola puta) Još malo zanimljivih detalja... Zmijče (možda mrtvo, a možda i nije)... Da nije veliko samo pola metra, moglo bi da bude pravo gorsko oko ili krater ugašenog vulkana... Na kraju, evo kako je to izgledao uživo

I ja sam! Ako ti odgovara, mogu u subotu oko 11h da budem u Lazarevcu, pa da produžimo dalje.

Izgleda da će ove subote biti mnogo bolje vreme, pa bi mogli da ga iskoristimo...

A sada samo da bude blaga zima, pa na proleće gde god hoćeš! Čestitam...

Pozdrav, Sinoć ste me pretekli kod sam stajao na rampi u Bubanj potoku! Prvo TDM, zatim Exceed pa Freewind. Nažalost, bio sam u kolima pa nije bilo načina da vas zaustavim i pitam kako ste se proveli. Sada mogu samo da vam zavidim što se nisam bolje organizovao i rasporedio vreme.

Pozdrav, Pošto se većina postova u ovoj temi odnosi na incident koji se desio na kraju poslednje trke, moglo bi se pomisliti da su se tog dana dešavale samo ružne stvari. Ako želite da sagledate i lepšu stranu čitavog hepeninga, pročitajte redove koji slede... Dakle, lepo vreme koje su meteorolozi najavili za vikend bilo je dovoljan povod za mali izlet do najbližeg susetstva. Četvoročlana ekipa se po dogovoru već oko 10h okupila na Zmaju i krenula ka zapadu. Posle stotinjak kilometara dosadnog autoputa, skrećemo prema Šidu i stižemo do granice. Već po navici, odgovaramo na pitanja koje nam carinici stalno postavljaju - koji je to motor, koliko ide, da li je skup itd. Mi se zauzvrat raspitujemo da li je pre nas ovuda prošao još neko na motoru! Na žalost, danas nije - a to znači da ćemo biti među retkim posetiocima iz Srbije. Do Osijeka ima još oko 70 km, ali put prolazi kroz naseljena mesta pa vozimo lagano i stižemo taman na kraj prve trke. Na sreću, nismo mnogo lutali jer se istovremeno sa trkom u gradu održavao i moto skup, pa su ogranizatori postavili putokaze koje vode pravo do trkališta. U prvi mah mi se učinilo da će ulaz biti slobodan, ali smo ipak naišli na blagajnu gde smo morali da ostavimo po 5 Eur. Obzirom da je staza u stvari redovna saobraćajnica koja vodi kroz kukurizište i da ne postoje nikakvi uslovi za gledaoce - nisu baš morali da naplaćuju ulaz, ali ni u Batajnici nije bilo mnogo bolje! No, barem se može prići motorom a to je veliki broj prisutnih iskoristio. Moram da priznam da nisam skoro bio u prilici da vidim toliko motora na jednom mestu. Posle kraće šetnje po prašini, stižemo do startne linije taman na vreme za drugu trku. U pitanju je bilo odmeravanje snaga tzv. nelicenciranih vozača koji su kako se kasnije ispostavilo bili jednako brzi kao i oni sa licencom. Čak ni sva instalirana tehnika nije mogla da ih spreči u nameri da startuju pre nego što se ugasi crveno svetlo... Zato je start bio malo haotičan, ali su ubrzo motori zujali na sve strane. Za razliku od staze u Batajnici, gde su posmatrači raspoređeni oko poslednje krivine, ovde su takmičari prolazili na samo par metara od nas i to punom brzinom. Moram da pohvalim organizatore koji su se pobrinuli da gledaocima čak ni u pauzi između dve trke ne bude dosadno. Naime, čim smo se popeli na nadvožnjak da bi bolje videli trkače, na stazu su izašli Stunt-eri. Prvo jedan par iz Hrvatske - Bruno i Senka, a zatim i mađar koga je zvanični komentator najavio kao svetskog šampiona u svojoj kategoriji. U svakom slučaju, bilo je vrlo poučno u stilu - MI ćemo vam pokazati šta se može na motoru a VI nikako nemojte voziti ovako! Ukoliko imate malo bržu vezu, pogledajte i ovaj kratak video... Na kraju, ako želite da saznate ko se domogao pobedničkog postolja, evo dokaza da smo i mi bili među njima...

Osijek nije daleko, vize nisu potrebne... Ja dolazim!

Sjajno! Ako sledeće sezone planirate nešto slično, obavezno računajte i na nas!

Evo i potvrde za ono što pominje Farbač. Naime, ispred Olimpijskog stadiona u Berlinu se nalazi veliki parking koji je preko nedelje potpuno prazan. To koriste moto škole i organizuju praktičnu obuku. Bio sam veoma iznenađen kada sam video desetak motociklista kako na različitim mašinama (ali sa punom opremom) kruže po poligonu. Neki su vežbali sporu vožnju, drugi su se brzo provlačili između čunjeva, a jedan je čak naglo kočio i pokušavao da izbegne prepreku. Pri tome je iza svakog vozača stajao instruktor sa voki-tokijem i direktno mu davao savete. Kada bi se kod nas barem jedan čas ovako vežbalo.... a ne plati "L" tablicu pa se sam snađi!

Pošto ste svi otišli daleko od početne teme, samo da vas potsetim kako izgleda pravo Harley predstavništvo... Na preko 500 m2 su izloženi svi bitniji modeli, a da ne pominjem izbor dodatne opreme (jakne, prsluci, kacige, rukavice, čizme), kao i gomile suvenira. Poseban deo salona je namenjen Buell-u a iza se nalazi mali servis (da vam odmah ugrade neko parče hroma koje ste kupili). P.S. Snimljeno u Berlinu, pre 7 dana.

Ja sam za 1. Maj prošao u oba pravca. Nigde nisam imao ni najmanji problem! Jedino su mi u Dubrovniku savetovali da ne ostavljam motor preko noći na ulici, a u Sarajevu i Mostaru sam ga parkirao u garaži i dvorištu (sa tablicom, naravno). Put preko SA i MO je mnogo zanimljiviji ali ima više saobraćaja. Ako ti se žuri, idi slobodno preko Foče, ali ćeš često biti potpuno sam na drumu. Za detalje pogledaj http://www.bjbikers.com/index.php?option=com_smf&Itemid=53&topic=7240.0

Nemoj da tražiš da te pusti, nego je povedi!

8. Dan - Poreč, Rijeka, Zagreb, Beograd Došlo je vreme da se krene kući. Doduše, odmor je mogao da potraje još koji dan, ali su nam majstori neplanirano “skresali” budžet! Zato smo odlučili da povratak sabijemo u jedan dan, jer je osim prvih 100 km praktično sve autoput. Opet krećemo rano i preko Pazina brzo stižemo do tunela Učka. Ova prečica toliko skraćuje put, da nikako ne treba žaliti 4 Eur-a koliko iznosi taksa za njeno korišćenje! Uz par kratkih pauza za osveženje i gorivo, brzo savlađujemo kilometre i već oko 11 stižemo do Zagreba. Pošto nikada nisam bio u ovom gradu, jednostavno nisam želeo da propustim ovako dobru priliku. U par reči ubeđujem Vesnu da je vreme za kafu, i umesto obilaznice biram pravac prema centru. Red je da prvu kafu u Zagrebu popijemo "kod Bana". Kafa nije bila loša, ali mi nije jasno zašto je skoro dva puta skuplja nego na primorju. Čak su i bajadere koje smo kupili u Krašovoj prodavnici za trećinu skuplje nego kod nas u Tempu. Izgleda da su u svemu toliko ispred nas, da već primenjuju "evropske" cene! Do sledeće vožnje, pozdrav od Saše i Vesne. ]

7.Dan - Poreč U Poreč smo stigli oko 20h, pa nam je prva briga bila da pronađemo smeštaj. Poučeni iskustvom iz Malog Lošinja, odmah smo otišli do turističke agencije i raspitali se za sobu. Odmah smo dobili odgovor da je sve puno, jer je sredina jula i da se smeštaj može pronaći samo u hotelima - za 100 Eur po osobi! To me nije baš obradovalo, pa sam pokušao u sledećoj agenciji. Tu su nam posle nekoliko telefonskih provera ponudili smeštaj koji je od centra udaljen oko 6km. Pošto prevoz nije problem, a i cena odgovara - prihvatili smo! Sačekali smo još 15-tak minuta da stigne vlasnik i posle kraće vožnje stigli do kuće - ali kakve! U pitanju je stara istarska kuća, spolja sva od kamena a unutra potpuno obnovljena tako da nudi savršeni komfor. Gostima su na raspolaganju dva nivoa, stim da se u prizemlju nalazi kuhinja, kupatilo i dnevni boravak a na spratu je velika spavaća soba. Sve to za oko 50 Eur na dan - i to u punoj sezoni sa svim taksama i porezima. U slučaju da ostajete više od četiri dana, možete dobiti i popust od 30%. Ako nekome treba smeštaj u Poreču, imam telefon vlasnika ... Poslednji "morski" dan smo proveli na plaži. Plava laguna je i dalje jedno od najlepših mesta na Jadranu, pogotovu nakon što su izgrađena nova turistička naselja i uređena čitava obala. Za dobar odmor vam i nije potrebno ništa više od čistog mora i guste borove šume... Posle podne, šetnja kroz grad i ubijanje vremena ... Ako niste znali, glavna ulica - Decumanus, je svoje ime dobila još u rimsko doba, po tome što je dovoljno široka da kroz nju prođe stroj od 10 legionara. Nakon šetnje nismo mogli da odolimo a da ne probamo navodno najbolji sladoled u gradu. Vlasnici poslastičarnice su naše komšije sa juga, i međusobno govore albanski, ali zato sladoled prave po najnovijoj italijanskoj tehnologiji! Na kraju, nismo mogli da ne primetimo ova dva KTM-a. Bili si parkirani upravo onako kako su nama savetovali, za svaki slučaj - tablicu okrenite prema zidu. Naravno, ovo važi samo u slučaju da imate srpske tablice - a ova dvojca su bila iz Beograda! Eto, ko kaže da u Hrvatskoj nema naših ljudi.

6. Dan - Mali Lošinj, Pula, Poreč Još se sedište nije ni osušilo od jutarnje rose, a mi smo već bili na putu. Cilj nam je da danas napravimo pristojnu kilometražu a da nas ne uhvati podnevna vrućina. Lokalni put koji vodi duž ostrva Lošinj i Cres se na par mesta pretvara u makadam jer su u toku radovi, ali nam to ne smeta da već oko 10h stignemo do Porozina i stanemo u red za trajekt. U stvari, obišli smo celu kolonu i spustili se pravo u pristanište. Vezu sa kopnom stalno održavaju tri broda, a mi smo naišli baš u trenutku kada se jedan od njih spremao da isplovi. Pošto za motor "uvek ima mesta", mahnuo sam čoveku koji je stajao na ulazu a on nam je pokazao da požurimo sa kartama i da će nas sačekati. Sve u svemu, nije prošao ni minut a mi smo već bili na trajektu koji je isplovljavao. Nakon kraće pauze koju smo iskoristili za doručak, nastavljamo prema Puli. Stari put vodi preko Labina, tj. dubokog zaliva iznad koga smo se zaustavili da bi napravili par slika. Šteta što se na njegovom kraju nalazi ova ružna termoelektrana, ali valjda je struja važnija od tamo neke prirode. Slično razočarenje nas je čekalo i kod Rovinja, jer ni čuveni Limski kanal nije mnogo bolje prošao. Umesto ribarskih koliba, tu se sada nalaze novi restorani i kafići a ni more više nema onakvu boju kao nekada... Pošto smo u Pulu stigli taman na vreme za pauzu, parkirali smo se u blizini amfiteatra i krenuli u obilazak. Ova rimska građevina je na mene ranije ostavljala mnogo jači utisak - možda zato što sam kao student preskakao njenu ogradu da bih odgledao neki od festivalskih filmova. Danas je to samo još jedno mesto na kome će vam kao turisti naplatiti skupu ulaznicu za malo starog kamenja... Malo bolje izgledaju stari forum i slavoluk, ali ni od njih nije mnogo ostalo. Jedna od novijih znamenitosti Pule je svakako čuveni Mate Bar, koji je još početkom 80-tih osnovao svetski šampion u profi boksu Mate Parlov. Danas je skoro neprimetan, a kada se samo setim kako je nama vojnicima bio strogo zabranjen ulaz ... Pošto u centru za nas više nije bilo ničeg zanimljivog, seli smo na motor i spustili se do kampa koji se nalazi u delu grada poznatijem kao Stoja. Plaža nije nešto naročito, ali se bar nalazi u borovoj šumici, pa je temperatura mnogo podnošljivija. Tu smo proveli narednih nekoliko sati i nakon odmora krenuli dalje - za Poreč. Nastaviće se...

5. Dan - Zadar, Mali Lošinj Trajekt za Mali Lošinj isplovljava tačno u 9h i to iz industrijske zone. Pošto smo bili smešteni relativno blizu, nismo morali da žurimo! Bilo je dovoljno vremena da pre polaska popijemo kafu sa domaćinima i posetimo obližnji dragstor. Nakon 10-tak minuta vožnje, stižemo u luku Gaženica i lako pronalazimo naš trajekt - možda zato što je bio jedini! Dok čekamo red na ukrcavanje, koristim priliku da napravim par fotografija. Trajekt je inače bio dovoljno veliki da primi i duplo više vozila i putnika nego što se tog jutra pojavilo na pristaništu, ali je na ulazu vladala zbrka zato što su prvenstvo imala dostavna vozila koja su samo istovarivala robu i vraćala se na obalu. Nas su smestili pored nekih gajbi sa povrćem, pa me je bilo pomalo strah da na kraju puta ne skidam paradajz sa motora. No, more je bilo mirno a brod dovoljno veliki, pa se ništa nije ni pomerilo sa mesta. Plovidba od Zadra do Malog Lošinja traje više od 6 sati. Mnogo vremena se gubi na usputnim stanicama, jer je u pitanju redovna linija koja povezuje obližnja ostrva. Ipak, boravak u klimatizovanom salonu uz kaficu i grickalice je mnogo prijatniji od višesatne vožnje magistralom, što je u ovom slučaju bila jedina alternativa. Ako se pri tome uzme u obzir da karta za dve osobe i motor košta svega 20 Eur, jasno je da to ne bi pokrilo ni troškove za gorivo. Inače, u Malom Lošinju sam pre skoro 25 godina proveo polovinu svog vojničkog staža, pa mi je bilo intresantno da ponovo vidim ovaj deo obale. U gradu su mi rekli da je sada sve to napušteno, pa nisam imao želju da prilazim bliže. Zahvaljujući dobro organizovanoj turističkoj službi, brzo smo pronašli smeštaj i odmah prešli na drugu stranu ostrva, gde se inače nalaze najpoznatiji hoteli i plaže ...