Vidimo se u subotu ispred ABRE. Zamoliću lepšu polovinu da nam spremi kolače, ali ne obične!

Pozdrav, Evo nekoliko slika sa ispraćaja... Zvanični deo programa... Polako se formira kolona... Sve nas je više... Lagano niz Miloša Velikog...

Najiskrenije saucesce porodici i prijateljima. Nisam imao cast da ga licno upoznam, ali sam procitao stotine njegovih poruka i znam da je uvek bio iskren i spreman da pomogne. Pocivao u miru...

Aleksandar Marinkoviæ Bata Lakina 4, Bgd, Karaburma sasa@anima.co.yu 063 342645

Dobrodošao! Mi smo kolege po struci i motoru, pa se nadam da æemo se negde sresti!

Veæ više od godinu dana vozim Xciting od 250cc i do sada sam sa njim prešao skoro 15000km. Od toga je bar polovina bila sa suvozaèem i prtljagom. Njegovih 20KS na papiru možda izgleda malo, ali te uveravam da èak i na autoputu možeš da budeš brži od veæine drugih vozaèa. Jedini pravi problem je u tome što nema dovoljno snage za oštrije preticanje, pa moraš sa paziš i ostaviš sebi dovoljno prostora (isto kao da si u nekom slabijem automobilu od ~50KS). Što se tièe pouzdanosti, mogu ti reæi da nisam imao ni najmanji problem, mada mi pomalo smeta èinjenica da je redovan servis (zamena ulja u motoru i kontrola prenosa) potrebno uraditi na svakih 2000km. Prošlog proleæa sam tu razdaljinu prešao za 5 dana (do Istambula i nazad) pa sam na servis morao da odem pre i odmah posle puta. Bez obzira na to što planiraš da krstariš na duže staze, dobar deo vremena æeš sigurno provoditi i u gradu a tu bi ti jaèa mašina (od 400-500cc) samo smetala. Maxi skuteri su inaèe teški i kabasti, a veæa zapremina u gradu donosi samo veæu potrošnju - i do 50%. Na kraju, cena za nov Xciting 250 je oko 4000Eur, mada se oèuvan primerak koji nije mnogo vožen može naæi i za 1000 manje. Sve ovo sam napisao bez namere da te nagovaram da izabereš baš ovaj motor. Iskreno, i ja bih više voleo da vozim Burgman-a ili Silver Wing-a, ali sam sa druge strane sreæan što sam umesto za veæi motor, razliku potrošio na putovanja!

Lepa prilika za dobar provod! Na leto moram obavezno u tom pravcu. Hvala za detaljan opis!

Nastavak prièe ... Dan èetvrti, Dubrovnik - Kotor Jutro u Dubrovniku je osvanulo oblaèno ali bez kiše. Pošto je motor prenoæio na uluci, prva stvar koju sam morao da proverim je da li je sve na svom mestu. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno, jer me je naš domaæin upozorio da lokalno stanovništvo i dalje smatra Srbe najodgovornijim za sve što se dešavalo u prethodnom periodu. Na sreæu, izgleda da je strateški odabrano mesto za parkiranje (izmeðu dva lokalna motora, blizina bankomata sa kamerom i taksi stanica preko puta) bilo dovoljno za mirnu noæ. Da ne zaboravim još jedan detalj, pre nego što sam otišao na spavanje, svojeruèno sam skinuo jedan deo sa motora, a vi pogodite koji! Biæe vam lakše ako pogledate drugu fotografiju - ispod stop svetla nešto nedostaje... Pošto je nebo još uvek bilo milostivo, odluèili smo da se još jednom prošetamo Stradunom, napravimo par fotki i naravno, popijemo kafu u Gradskoj kavani. To je bila prilika da se upoznamo sa lokalnom štampom koja veoma lièi na našu. Èume, Legija i društvo su i ovde jedna od glavnih tema. Odluka da pre polaska obuèemo kišne kombinezone se pokazala vrlo mudrom jer je odmah poèela da pada kiša i to vrlo jaka. Loše vreme nas je pratilo celo prepodne ali je na kraju to ispalo bolje nego da smo morali da se kroz Kotor šetamo sa kišobranom. Panorama Boke i po lošem vremenu jednostavno oduzima dah, pa smo bez obzira na kišu morali da se zaustavimo i napravimo nekoliko snimaka. Sledeæa stanica na našem putu je poznata konoba Æatoviæa mlini, koja se nalazi par kilometara dalje. Kada skrenete sa glavnog puta, pratite putokaze i nemožete pogrešiti! U svakom sluèaju, imaæete priliku da uživate u zaista nesvakidašnjem ambijentu. Stara vodenica je pretvorena u vrlo egzotièan restoran a i priroda je skoro neverovatna. Iako nismo bili gladni, posle vožnje po kiši nam je zaista prijala topla teleæa èorba! Iskreno preporuèujem. Brzo stižemo u Kotor, pronalazimo smeštaj i vraæamo se u luku. Prosto nismo mogi da poverujemo svojim oèima - luka je oèigledno suviše mala da primi sve ove jathe, jedrilice i prekookenaske kruzere. Posle smo shvatili da je Crna Gora omiljeno mesto za bogate Ruse, jer mogu jeftino da pazare imanja i uživaju u toplom moru. Najlepši pogled na Kotor i ceo zaliv je naravno sa stare tvrðave. Da bi se popeli na nju morate savladati razne prepreke u vidu strmih stepenica, uskih prolaza i mostiæa sumljive konstrukcije. Ipak, na kraju æete biti nagraðeni jedinstvenom pogledom koji puca na sve strane. Dan peti, Kotor - Beograd Vreme se konaèno stabilizovalo pa smo to jutro ponovi videli sunce. Pošto nismo uspeli da pronaðemo smeštaj u samom gradu, noæ smo proveli u Prènju koji je od Kotora udaljen nekih 6-7km. Ustajemo rano, pozdravljamo se sa domaæinima i odmah kreæemo na put. Èeka nas preko 600km ... Plan je da se prvo vratimo do Risna a zatim skrenemo prema Trebinju. Prethodno smo se raspitali za kvalitet puta i dobili uveravanje da je sve u redu - jeste malo usko i krivudavo ali je sve asfalt! Zaista, prva deonica koja vodi prema Grahovu je zasta takva, a zatim se iz èista mira izlazi na potpuno novu magistralu široku 8m sa sve tunelima. Na žalost, nakon 10-tak km ova pista se opet naglo sužava pa skoro do granice sa Republikom Srpskom ponovo vozimo po planinskom putiæu. Tu nas sustiže grupa austrijanaca na Strom-ovima - njih èetvorica, a poslednji u koloni (valjda zbog bolje vidljivosti), na velikom Gold Wing-u. Posle kratke pauze u Trebinju, jer je trebalo napojiti konjiæa a nisam bio siguran da æu uskoro naiæi na neku pumpu, izbijamo na Bileæko jezero. Priroda je zaista lepa ali je veliki kontrast u odnosu na mediteransko rastinje koje smo stavili za sobom. Kako se sve više penjemo, ravnicu smenjuju planinski vrhovi na kojima se još uvek zadržava sneg. Pošto putokaza nema ni za lek, a morali smo da napravimo i malu obilaznicu zbog nekog odrona - jedini naèin da saznamo našu pravu lokaciju je da se raspitamo kod lokalnih izletnika. Sve je uredu, na pravom smo putu i uskoro stižemo do još jedne od planiranih stanica - Tjentište. Od muzeja i starog hotela nije mnogo ostalo, ali je zato spomenik na svom mestu. Nekoliko snimaka, pa nastavljamo dalje. Pre nego što smo ponov stigli na domaæi teren, tj. prešli granicu, napravili smo još jednu kraæu pauzu u Višegradu. Na drini æuprija Mehmed Paše Sokoloviæa i dalje spaja dve obale, samo što preko nje više na prelazi kolski saobraæaj nego samo pešaci. Opšte napomene ... Smeštaj Pronaæi smeštaj na ovakvom putovanju upošte nije teško. Naravno ako nemate nerealne zahteve i želite da vam sve bude kao kod kuæe. Mi smo se umesto hotela (koji svuda izgledaju isto) odluèili za privatni smeštaj i èini mi se da nismo pogrešili. To je bila odlièna prilika da se upoznamo sa ljudima koji tu žive i bolje shvatimo okolinu u kojoj se nalazimo. Veæ sam pomenuo da smo u Sarajevu imali na raspolaganju èitav stan i garažu, u Mostaru i Kotoru dvosobne apartmane i parking u dvorištu a sve to po vrlo povoljnim uslovima. Èak ni u Dubrovniku nismo morali da uložimo poseban trud. Èim smo se zaustavili, prišla nam je žena i pošto je videla BG tablice, odmah je predložila da pozove poznanika koji je spreman da nam ustupi sobu po ceni upola nižoj od one koja važi za "prave strance". Tako smo prenoæili na 100m od Pila u vrlo lepoj sobi sa kupatilom za svega 20 Eur po osobi. Klopa Dobru klopu nije teško pronaæi. Samo se malo potrudite i pogledajte gde svraæaju lokalci - sigurno neæete pogrešiti! Ako krenete našim putem, nemojte propustiti æevape na Bašèaršiji, burek ispod saèa u Mostaru, roštilj na Jablanici, oradu na žaru u Kotoru... Slatkiši su takoðe neizostavni, ali njih možete pronaæi na svakom koraku! Putevi i granice Moram da priznam da sam bio vrlo prijatno iznenaðen kvalitetom puteva koje smo prošli. To se pre svega odnosi na Bosnu, jer izgleda da su tu putevi nedavno obnovljeni a saobraæaja ima relativno malo. Jedino smo na Jadranskoj magistrali negde ispred Dubrovnika morali da se provlaèimo po nekim obilaznicama i makadamu, jer se izgleda pripremaju za sezonu pa popravljaju asfalt. Opet moram da primetim da mi je najmanje prijala vožnja Ibarskom, jer nigde nisam video toliko bahatih vozaèa koji jure, pretièu preko pune linije i krše sve moguæe propise. Doduše, jedino smo tu sreli policijske patrole - u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori jedva da smo ih primetili. Granice se prelaze brzo i bez problema. Carinike i policiju mnogo više zanima kakav motor vozite nego gde ste se zaputili. Granicu kod Metkoviæa smo prošli bez zaustavljanja - verovatno su mislili da smo nemci pa ih je mrzelo da nam traže pasoše! Do sledeæeg putovanja, pozdrav od Vesne i Saše

Pozdrav, Prošlonedeljni praznièki dani jednostavno nisu mogli da proðu tek tako. Dva slobodna dana (+ još dva da se premosti do vikenda) - to je veæ sasvim dovoljno da se napravi jedna pristojna tura. Vremenska prognoza je pomalo nepovoljna, ali ni to nas neæe spreèiti u nameri da stignemo do mora. U svakom sluèaju, sezonu valja i zvanièno otvoriti! Plan je bio sledeæi - proæi kroz pet država za najviše pet dana! Možda vam se na prvi pogled èini da je to vrlo ambiciozno, ali ako vam kažem da su u pitanju Republika Srpska, Federacija BiH, Hrvatska, Crna Gora i Srbija, plan postaje sasvim ostvarljiv. Konkretno, planirana ruta je bila sledeæa: polazak iz Beograda 1. maja što ranije, da bi se preko Kuznima, Bijeljine, Zvornika, Vlasenice i Sokolca veæ popodne stiglo do Sarajeva. Za drugi dan je predviðena vožnja pored Jablanièkog jezera pa dolinom Neretve do Mostara. Treæi dan smo kroz Herceg Bosnu stigli do Metkoviæa a zatim magistralom do Dubrovnika. Èetvrta etapa je bila i najkraæa, preko Cavtata do Herceg Novog i dalje kroz Boku do Kotora. Peti dan je bio rezervisan za povratak, pa smo u jednom dahu prošli kroz Grahovo, Trebinje, Bileæu, Tjentište, Foèu i Višegrad da bi se preko Užice i Èaèka vratili kuæi. Sve zajedno je na kraju prema cajgeru ispalo nešto manje od 1400 km. No, da poðemo redom... Dan prvi, Beograd - Sarajevo Kao što to obièno biva, polazak od kuæe nije bio moguæ u planirano vreme, ali smo zahvaljujuæi "brzoj vožnji" autoputem do Kuzmina i kratkom zadržavanju na granici sa Republikom Srpskom do Zvornika stigli taman na vreme za ruèak. Pre mesec dana smo prošli uz Drinu ali sa naše strane i bilo nam je krivo što nismo mogli da svratimo do motela koji se nalazi na zaista lepom mestu. U pitanju je vidikovac sa koga se vidi èitavo jezero i još "pola Srbije". Nismo se prevarili, terasa je praktièno iznad same vode što èitav ambijent èini vrlo atraktivnim. Nakon kraæeg odmora smo nastavili dalje i polako poèeli da se penjemo po bosanskim brdima. Za divno èudo, put koji vodi preko Vlasenice, Han Pijeska i Sokolca je u odliènom stanju. Saobraæaj je vrlo slab pa nas ništa ne spreèava da ponovo ubrzamo i uživamo u krivinama. Prilaz Sarajevu sa ove strane je vrlo direktan. To znaèi da se pred vama iznenada otvara panorama grada i veæ za par minuta ste na Bašèaršiji! Naravno, iskoristili smo priliku da se malo prošetamo i napravimo par fotografija. Tek tada smo primetili da je sunce veæ zašlo i da je vreme da potražimo neki smeštaj. Listajuæi druge moto forume saznao sam da u Sarajevu postoje dva hotela koje nude smeštaj po povoljnim cenama. To su Banana City i Braæa Mujiæ. Iako je ovo rešenje u prvi mah izgledalo povoljno, na licu mesta sam shvatio da se oba hotela nalaze u novom delu grada tj. nekih 7-8km od starog centra pa smo zato odustali od njih. Na sreæu, usput smo naleteli na neku malu agenciju koja nudi privatni smeštaj. Odluka je brzo pala - smestiæemo se u jednosobnom stanu koji se nalazi na svega par stotina metara od èaršije. Domaæini æe nam èak dozvoliti da motor smestimo u garažu koja se nalazi ispod našeg prozora. Mnogo bolje od hotelske sobe i otvorenog parkinga, a po istoj ceni - ukupno 60KM! Dan drugi, Sarajevo - Mostar Odmorni i raspoloženi kreæemo dalje. Pošto je vreme i dalje lepo, odluèili smo da pre nego što nastavimo prema Mostaru, još malo prošetamo kroz grad. Èaršija je u jutarnjim èasovima skoro pusta iako su mnogi duæani veæ uveliko otvoreni. Usput nailazimo na èuveni Moriæa han, pa koristimo priliku da se poèastimo pravom bosanskom kafom koja se pije iz fildžana i uz obavezan ratluk. Glavni put prema Mostaru vodi preko Ilidže a to je omiljeno izletište svih Sarajlija. Bilo bi zaista šteta proæi a ne svratiti makar na pola sata do vrela Bosne i videti ove predivne izvore! U velikom i lepo ureðenom parku se možete prošetati pored nekoliko malih jezera u kojima plivaju labudovi i uživati u žuboru vode. Šteta što se parkiranje motora naplaæuje po punoj ceni - 2KM. Magistralni put Sarajevo - Mostar je dovoljno širok i ureðen da primi sva vozila koja idu ovim pravcem. To znaèi da je vožnja sasvim opuštena i da ima dovoljno vremena da se uživa u prirodi. Iako je u dolini veæ sve zeleno, na vrhovima je i dalje zadržava sneg pa je kontrast koji prati smenu godišnjih doba još uvek vidljiv. Nakon svega tridesetak kilometara stižemo do Jablanièkog jezera i stajemo pored restorana koji nosi naziv "Bagrem". Nije ni èudo obzirom da se svuda oko njega nalaze stabla bagrema i to u punom cvetu! Pravimo pauzu za rani ruèak i uživamo u suncu. U tom trenutku nismo još ni slutili koliko æe nam ovako lepo vreme nedostajati! Vožnja dolinom Neretve je pravo zadovoljstvo. Dolina se polako širi pa više nema strmih deonica i sve izgleda mnogo pitomije. Rastojanje izmeðu Sarajeva i Mostara se može prevalili za svega par sati, pa bez obzira na pauze i laganu vožnju na cilj stižemo relativno rano. Pouèeni iskustvom iz Sarajeva, brzo pronalazimo privatni smeštaj, parkiramo motor u dvorište, skidamo sa sebe moto opremu i kreæemo u šetnju kroz stari grad. Sigurno znate da je èuveni Kameni most srušen za vreme prošlog rata ali su zahvaljujuæi UN-u pronaðena sredstva za njegovu rekonstrukciju. Kao potsetnik na to doba na obali još uvek stoje veliki kameni blokovi koji nisu mogli da budu vraæeni na svoje mesto. Iako je dosta toga popravljeno, i dalje ima mnogo tragova koji svedoèe o tužnoj sudbini ovog grada - skoro na svakom koraku možete naiæi na polusrušene i napuštene zgrade. Ipak, danas su opet na njegovim ulicama turisti iz èitavog sveta koji slobodno šetaju i dive se njegovoj lepoti. [ Dan treæi, Mostar - Dubrovnik Jutro æe promeniti sve! Stihovi su iz jedne stare pesme Bijelog dugmeta, ali vrlo dobro opisuju promenu koja je nastupila preko noæi. Umesto toplog i sunèanog vremena, napolju kaplje prava jesenja kiša i nema šanse da uskoro prestane. Ne preostaje nam ništa drugo nego da se uvuèemo u kišne kombinezone i odmah nastavimo prema moru sa nadom da æe tamo vreme biti bar malo bolje. Usput se zaustavljamo na jednoj sasvim obiènoj pumpi kada nam se iznenada pridružuju jedan Rolls-Royce, Lamborgini i Ferarri. Upravo u to vreme se odražavao èuveni reli bogatih - Gamboll, pa smo tokom dana bili u prilici da skupe limuzine viðamo skoro na svakom koraku. Pored ovakvih primeraka, jedan skuter zaista ne može da privuèe nièiju pažnju. Ipak, tabla koju smo upravi prošli nam pokazuje da uskoro stižemo u Dubrovnik i da æe se ova kišna deonica uskoro završiti. Dok smo ulazili u Dubrovnik, nebo se smilovalo i prestalo da nas natapa kišnicom. Odmah zapažamo veliku promenu, motori se nalaze svuda oko nas - èak postoje i posebna parkirališta samo za dvotoèkaše. Pored lokalnih registracija, èesto nailazimo na austrijske, nemaèke i poljske ali nijednu srpsku. Izgleda da smo ovde još uvek retka sorta! Pošto smo se nekako snašli za smeštaj (više o tome u posebnom odeljku) a i kiša više ne pada, kreæemo u šetnju zidinama starog grada. Koliko su ovde poželjni turisti sa plitkim džepom jasno je iz cene koju treba platiti samo da bi se prošetali oko starog grada - 100 kuna po osobi što je nešto manje od 14 Eur. Ako mislite da možete da se provuèete bez plaæanja, grdno se varate - na pola puta vas èeka obavezna kontrola ulaznica! Ipak, kad smo veæ došli dovde, plaæamo koliko treba i kreæemo da proverimo da li se nešto promenilo od '89, kada smo poslednji put bili na Jadranu. Osim novih crepova na krovovima, sve izgleda jednako staro kao što je i bilo! Nastaviæe se...

A zar i ovo nisu razlièite kategorije? Bez obzira na to, ako ti treba bilo kakva pomoæ pri testiranju, pisanju, slikanju i sl. slobodno me kontaktiraj! Pozdrav.

Pozdrav, Kratka i topla zima nam je svima odgovarala ali je ipak trebalo prièekati da proleæe i kalendarski stigne, pa da se jednom malo ozbiljnijom vožnjom otvori nova sezona. Prvi aprilski dan je bio kao stvoren za to! Sunce i prognoza koja obeæava su bili dovoljan razlog da se pokupi oprema, napuni rezervoar i otvori karta Srbije. Draga, kuda æemo danas - do Drine! Važi! Veæ oko 10h smo na magistrali i sve ide kao podmazano. Za divno èudo nema gužve ni kolona, pa brzo stižemo do skretanja za Valjevo. U tom trenutku shvatam da je zimska pauza ipak ostavila posledice. Naime, baterije u komunikatoru nisam promenio još od prošle sezone pa su jadne, jedva izdržale i ovih sat vremena vožnje. To nas promorava da se zaustavimo na OMV-u i potražimo sveže baterije. Prodavnica kao na svim drugim pumpama odlièno snadevena, ima svega i svaèega - ali NEMA BATERIJA! Izgleda da ih nikad nisu ni imali, pa zato nemojte gubiti vreme na OMV-u (osim ako vam nije nestalo goriva - benzina ili kafe, svejedno). Sreæom, kamerica koju sam poneo koristi iste baterije pa je ovaj tehnièki problem rešen za par minuta. Put preko Lajkovca do Valjeva je standardno loš, a ako je za neku utehu, iza Valjeva je još gori. Vidljive su sve posledice zime ali ne ove koja je upravo prošla neko i svih prethodnih. No, plan je da se ide preko Debelog brda pa se mora dalje. Evo nekoliko fotki sa ove deonice. Sa druge strane Povlena, pogled puca na Drinu i bosanska brda, ali da biste stigli tamo, morate se spustiti niz ove serpentine. Vožnja pored reke je uvek prijatna. Put blago krivuda, saobraæaja skoro i da nema pa je pravo zadovoljstvo preæi nekih 50-60km do Malog Zvornika. Usput smo primetili da ovde turistièka sezona još nije poèela. Naime, iako iz put ima mnogo restorana na reci, skoro svi su zatvoreni. Izuzetak je bio jedan lep restoranèiæ na samom jezeru. Ako volite pastrmku na žaru, nemojte ga propustiti! Nakon odmora, nastavljamo dalje i preko Šapca i Obrenovca stižemo kuæi. Divno proveden dan i još 400Km pod toèkovima. Pozdrav od Vesne i Saše

Ideja za današnju vožnju je odlicna, samo ZAŠTO TEMU NISTE POSTAVILI bar jedan dan ranije! Siguran sam da bi na Divèibare krenula i grupa veæa od 5-6 motora. Ovako se uvek vozite u skoro istom sastavu a posle vam nije jasno gde je nestalo onih nekolilko stotina prijavljenih BJBIKER-a. Ipak, želim vam lep provod!

Pozdrav, Drago mi je da što i ove godine postoji ideja da se Istanbul poseti u vreme održavanja MotoGP-a. Prošle sezone je bilo veliko intresovanje ali smo na kraju samo nas nekoliko sa forima otišli na lice mesta. Ipak, ko god da krene neæe se pokajati, iskustvo je zaista neponovljivo! Ako vam nešto znaèi, pogledajte ponovo šta smo prošlog aprila doživeli Dane, Koma, Veæi i ja. http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=619&start=135 Nama vreme nije bilo baš naklonjeno, pa ove godine neæu rizikovati nego æu krajem aprila otiæi da se potsetim kako izleda Jadransko more oko Dubrovnika.

Ako vas zanimaju "šlemofoni" za motocikliste, pogledajte na http://www.throat-mic.com/. Izbor je veliki a cene nisu bezobrazne kao za ChatterBOX.

Pozdrav, Od Yoman-a ste dobili slike, a od mene evo kako je to izgledalo uživo... http://video.google.com/videoplay?docid=3774714156018365909

Ovoj temi moram i ja nešto da dodam. Naime, u svojoj dosadašnjoj motociklistièkoj karijeri sam prevalio oko 30K Km i to polovinu na "klasiènom" motoru - sa menjaèem i još toliko na Maxi skuterima. Iako su mašine bile iste kubikaže i snage (250ccm/20KS), naèin na koji se ona koristi se prilièno razlikuje. Ukratko, mislim da buduænost leži u primeni CVT tehnologije. Za razliku od klasiènog prenosa, kod koga motor stalno menja režim rada (od niskih obrtaja ka podruèju na kome se razvija maksimalni momenat i snaga), kod CVT-a je mašina uvek u optimalnoim režimu a ubrzanje se postiže linearno. Nažalost, ovaj sistem još uvek nije zaživeo na motorima koji razvijaju veæu snagu jer zahteva primenu skupih materijala koji mogu da izdrže takva naprezanja ali ni to nije nerešiv problem. Evo par primera koji to potvrðuju. BMW S 850 RT (859ccm, 50kW, 180Km/h) Kymco BIKESTER (700ccm, 44kW, 170Km/h) Nemojte se iznenaditi ako naslednik vašeg Strom-a bude ovako izgledao. Uostalom, pravi šmeker nikad neæe dozvoliti da mu leva cipela bude prljava i izgrebana.

Upravo tako, morali smo da krenemo malo ranije da bi pre mraka stigli do Borskog jezera. Šteta što se nismo sreli! Evo i mojih fotki, èini da sam negde uslikao i jedan crni DragStar.

Iako su meteorolozi u zadnji èas promenili prognozu za vikend i najavili kišu, nisam želeo da ponovo propustim priliku da posetim istoèni kraj naše zemlje. Kažem ponovo, jer sam slièno putovanje planirao i krajem aprila, ali je tada vreme zaista bilo protiv bajkera. Uostalom, pogledajte i sami - http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=1171 Dan prvi... Prva stanica na našem putu bilo je Veliko Gradište, taènije Srebrno jezero koje se nalazi u njegovoj neposrednoj okolini. Verovatno ste veæ imali priliku da posetite ovo mesto, pa vam neæu puno prièati o njemu. Pogledajte kako je ono izgledalo pre par dana... Mnogo zanimljiviji je svakako stari Golubaèki grad koji vam privuèe pažnju dok ste još daleko od njega. Šteta što se njegove zidine mogu posmatrati samo sa magistrale, jer ne postoji ni jedna staza kojom biste se popeli na neku od kula. Ipak, to je jedan od glavnih ulaza u nacionalni park “Ðerdap” koji se pruža dalje niz Dunav sve do Kladova. Pogledajte kako izgleda ova magistrala i šta se nalazi sa rumunske strane. Na potezu izmeðu Golupca i Donjeg Milanovca se nalazi više od 20 tunela. Neki od njih su prilièno dugi pa morate biti vrlo pažljivi kada prolazite kroz ovakve “crne rupe”. Na nekih 15-tak kilometara od Donjeg Milanovca se nalazi Lepenski vir. To je lokalitet na kome su otkriveni ostaci naselja starog preko 6000 godina. Muzej u kome se nalaze pronaðeni artefakti se nalazi na svega par stotina metara od magistrale pa svakako vredi napraviti pauzu i obiæi ovo mesto. Na ulazu u Donji Milanovac smo se zaustavili da napunimo rezervoar i u tom trenutku su se iza nas pojavila 4 motora. Bila je to grupa hrvatskih bajkera iz Koprivnice koja se zaputila u Rumuniju. Izgleda da su njima dosadili Alpi, Italija i ostatak Evrope pa sada kreæu na istok. U svakom sluèaju, bilo je lepo porazgovarati sa istomišljenicima. U neporednoj blizini mesta na kome smo stali da se odmorimo je izgleda nekad bila lepo ureðena plaža. Na žalost, danas od nje nije mnogo ostalo. Najpoznatije turistièko mesto u Donjem Milanovcu je sigurno hotel Lepenski vir. Iako smo videli da u njemu boravi nekoliko sportskih ekipa, èini mi se da ovaj hotel polako gubi svoju reputaciju. Put prema Kladovu postepeno postaje sve lošiji, èesto sa odronima i nasutim peskom, pa jedino suvozaè može da uživa u panorami. Ipak, ako se zaustavite moæi æete da napravite nekoliko lepih fotografija. Obzirom da smo u Kladovo stigli oko osam sati, odmah smo potražili mesto na kome bi mogli da prenoæimo. Kako se u centru nalazi veliki hotel “Ðerdap”, prvo smo otišli do njega i potražili slobodnu sobu. Na naše drugo pitanje - da li negde možemo da ostavimo i motor, èovek na recepciji nam je otvoreno predložio da umesto u hotelu, prenoæimo kod njega pa neæe biti problema sa parkiranjem. I zaista, samo par ulica dalje se nalazi kuæa i èitav sprat ureðen za izdavanje. Tako smo vrlo efikasno rešili problem i bezbrižno proveli noæ. Da ne zaboravim, cena je upola niža nego u hotelu, a konfor sigurno duplo bolji. Ovo je pogled sa naše terase prema bašti - divota! Dan drugi... Kladovo je mala varošica u kojoj je neko izgleda odluèio da razvija turizam. Zato su tu muzej, (koji je trenutno zatvoren), izletnièki brod (koji plovi samo dva puta nedeljno) i plaža (na kojoj se niko ne kupa). Ako vam nije jasno u èemu je problem, samo bacite pogled na drugu obalu. Rumuni su odluèili da na ovom mestu razvijaju industruju pa su zato sagradili brodogradilište, veliku luku i još nekoliko fabrika. Izgleda da su oni bolje prošli... Sledeæa stanica na našem putu je bio Zajeèar. U njemu se proteklog vikenda održavao moto skup pa smo zato odluèili da èitavo popodne provedemo u društvu sa ljubiteljima vožnje na dva toèka. Kako je sve to izgledalo pogledajte na stranici koja je posveæena ovakvim skupovima - http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=2348 Na žalost, nismo mogli da ostanemo duže i uèestvijemo u defileu jer smo za to veèe u planu imali još dve stanice. Prva od njih je antièka palata u blizini Gamzigrada - Felix Romuliana. Iako sam o ovom mestu ranije ponešto èuo, bio sam vrlo prijatno iznenaðen onim što se tu nalazi. Nije u pitanju samo gomila starog kamenja kojim se èesto ponose Grci i Italijani, veæ vro dobro oèuvana trvðava sa pravom palatom. Tu su mozaici, mermerom obloženi zidovi, bašte sa fontanama i još puno lepih detalja. Naš prvobitni plan je bio da drugu noæ provedemo na Borskom jezeru. Na žalost, kada smo tamo i stugli, mogli smo samo da napravimo par fotografija pre nego što padne mrak i brzo potražimo neki smeštaj jer hotel koji se tu nalazi ovog leta nije otvoren za posetioce. Ipak, bilo je vredno truda jer je jezero zaista predivno. Na sreæu, samo par kilometara nazad prema Zajeèaru se nalazi Brestovaèka banja. Pored par napuštenih hotela, tu se nalazi i jedan privatni restoran koji u potkrovlju ima vrlo lepe sobe pa je i ovaj problem bio rešen. Dan treæi... Sledeæeg jutra smo iskoristili priliku i malo se prošetali po okolini. Na naše iznenaðenje (ili bolje reæi zahvaljujuæi neznanju), ispostavilo se da ova banja spada u red najstarijih u Srbiji. Naime, još je u vreme Kneza Miloša izgraðen konak a nešto kasnije i prvi hotel na ovim prostorima. U svakom sluèaju, ovde æete lako izleèiti svaku boljku - jedan pored drugog se nalaze izvori sa lekovitom vodom koja leèi živce, oèi i želudac. Put dalje vodi preko Crnog vrha, koji je poznat i po tome što je na njemu još pre 10-tak godina zapoèeta izgradnja luksuznog hotela koji je navodno, trebao da postane jedan od Hyatt-a. Jedno od mesta za koje moram da priznam da me je zadivilo je vrelo Mlave. Ono se nalazi u Žagubici i prosto je neverovatno da se ovakva božanstvena priroda nalazi na par metara od naselja. Izvor Mlave je u stvari malo kružno jezero koje je duboko preko 30m. Voda u njemu je tirkizne boje i izgleda prosto nestvarno. U svakom sluèaju, idealno mesto za odmor. Ako od Žagubice nastavite prema Despotovcu, naiæiæete na jedan od najpoznatijih srednjevekovnih manastira - Manasiju. Za razliku od drugih manastira, Manasija je okružena visokim bedemom sa kulama pa više lièi na tvrðavu. U ovom trenutku se obavljaju radovi, pa su na sve strane podignute skele. Na oko 18km od Despotovca se nalazi i Resavska peæina. Verujem da ste je svi obišli na nekoj ekskurziji, ali svakako vredi da je ponovo posetite. Obilazak uz obaveznu pratnju vodièa traje oko 45min. Na licu mesta smo saznali da se u blizini nalaze i neki èuveni vodopadi - navodno najveæi u Srbiji pa smo odluèili da ih obiðemo. Na našu žalost, ispostavilo se da Veliki Buk u ovo doba godine ume da presuši pa su ostali samo manji slapovi. Ipak, ako volite pastrmku na žaru, ovde možete za male pare da probate ovaj specijalitet. Na kraju, taman kada smo pomislili da æe nas uprkos nepovoljnoj prognozi vreme poslužiti, ispred Velike Plane nas je stigla i prva kišica. Nekoliko kilometara dalje poèeo je pravi pljusak i samo zahvaljujuæi dobrim kombinezonima smo ostali relativno suvi. Do sledeæeg puta, pozdrav od Vesne i Saše.

Zahvaljujem se svima na pohvalama. Pravo je zadovoljstvo kada imate sa kim da podelilte svoja iskustva. Evo i odgovora na vaša pitanja: @Biker Boy Xciting je trenutno najbolji model skutera koji se može dobiti kod nas. Vrlo sam zadovoljan jer je na njemu spojena udobnost, lako upravljanje, mala potrošnja i velika upotrebljivost u svim situacijama. @Zozon Ukupno sam za ta tri dana prešao oko 850km i to po najrazlièitijim putevima, od magistrale do makadama. @Vidak Pa povedi i ženu ili joj kupi motor da može i ona da nam se pridruži. @Pablo Kymko je još uvek nov (7000km) i sigurno æe da preðe još mnogo. Jedno ako se u meðuvremenu ne pojavi nešto bolje... Inaèe, za sledeæi vikend sam isplanirao sliènu turu samo što bi cilj putovanja bila istoèna Srbija. Više o tome æete naæi na http://www.bjbikers.com/forum/viewtopic.php?t=2318

Pozdrav, Iskoristiæu ovu priliku da vam predložim još jednu zanimljivu turu po Srbiji. Naime, posle Zlatibora i Kopaonika, na treæem mestu po lepoti su svakako Homoljske planine. Osim toga, dobar deo puta vodi i pored Dunava i to uz najintresantniji deo njegovog toka. Konkretno, predlog bi bio sledeæi: Prvi dan... - Polazak u petak, 11/08, oko 10h i vožnja autoputem do skretanja za Požarevac. - Oko podne dolazak u Veliko Gradište i prva pauza na Srebrnom jezeru. - Nakon toga sledi vožnja uz Dunav do Golupca, obilazak Lepenskog vira i ruèak u Donjem Milanovcu. - Posle podne treba još proæi kroz Tekiju da bi do veèeri stigli u Kladovo. Drugi dan... - Posle noæenja u Kladovu i obilaska lokalnih atrakcija put nastavljamo prema Brzoj Palanci i prolazimo kroz Negotin. Ovde se veæ odvajamo od Dunava i ulazimo u planinsku zonu. - Pošto se u subotu 12/08, u Zajeèaru održava moto skup, bilo bi lepo da stignemo negde oko 14h da bi celo poslepodne i veèe mogli da provedemo sa kolegama bajkerima. - Ako neko želi da noæ prevede na koncertu ili da kampuje, može da ostane na skupu, a ostali mogu da pronaðu smeštaj na Borskom jezeru koje je od Zajeèara udaljeno oko 45km. Treæi dan... - Posle Borskog jezera i Crnog vrha nastavljamo dalje prema Žagubici i tražimo izvor Mlave. Tu se navodno nalaze vrlo lepi slapovi. - Dalje nas put vodi preko Krepoljina prema Despotovcu a uz put možemo da posetimo manastir Manasiju i Resavsku peæinu. - Od Despotovca do autoputa kod Markovca ima oko 35km, pa se oni koji žure kuæi mogu odmah uputiti prema Beogradu. - Za one koji imaju još malo vremena, predlažem sporiju rutu preko Velike Plane jer se u blizini nalazi crkva Pokajnica - jedna od retkih brvnara koje su ostale saèuvane. - Na kraju povratak u Bgd u nedelju uveèe autoputem ili preko Smederevske Palanke i Mladenovca. Znaèi, tri dana na putu, dva noæenja (Kladovo i Zajeèar), jedan moto susret i nešto više od 600km na cajgerima vaših motora. Ako vam se ovaj predlog dopada i imate slobodan vikend, pridružite nam se! Da ne zaboravim, prognoza za vikend je - sunèano i toplo!

Pozdrav, Zbog veoma toplog vremena i gužve koja na moru vlada u vrhuncu turistièke sezone, pala mi je pamet ideja da nekoliko dana provedem na planini. Logièan izbor u ovo doba godine su svakako najlepše srpske planine - Zlatibor i Kopaonik. Do njih se lako stiže, a i uz put ima mnogo zanimljivih mesta koje vredi posetiti. Odluka je brzo pala pa sam u društvu sa mojom lepšom polovinom prošlog èetvrtka krenuo na put. Dan prvi... Za poèetni pravac sam izabrao autoput prema Nišu da bi nakon iskljuèivanja kod Malog Požarevca i skretanja prema Mladenovcu stigao do prvog odredišta. To je Orašac, taènije Mariæeviæa jaruga u kojoj je donesena odluka na se podigne Prvi srpski ustanak. Sam kompleks je mali, ali vrlo lepo ureðen prostor sa prilaznom stazom, mostiæem preko potoka i èesmom pored koje se nalazi sam spomenik. Osim spomen parka, u neposrednoj blizini se nalazi i mala crkvica sa zvonikom i muzej koji možete posetiti ako želite da obnovite svoje znanje iz istorije. A pored glavnog puta možete videti spomen školu koju je meštanima obeæao još Kralj Petar I a sagradio njegov sin Aleksandar. Ispred škole se nalazi i vrlo lep spomenik Karaðorðu. Sledeæa stanica je samo nekoliko kilometara dalje prema Aranðelovcu. To je peæina Risovaèa koju nikako ne smete propustiti. Lako je pristupaèna i veoma lepo ureðena a doèekaæe vas i vodiè pa neæete imati problema tokom obilaska. Dalje sam nastavio putem preko Rudnika i Èaèka da bi na samom ulazu u klisuru skrenuo levo sa ciljem da posetim neki od èuvenih manastira koji se ovde nalaze. Nakon nekoliko kilometara put se naglo sužava i vodi kroz šumu pa je bliskost sa prirodom zagarantovana. Meni je trebalo skoro pola sata da stignem da manastira Sretenje, mada moram da priznam da je vožnja bila izuzetno prijatna. Sam manastir se nalazi na jako lepom mestu, skoro na vrhu planine Ovèar tako da od njega puca pogled na celu dolinu. Samo nekoliko kilometara niže niz planinu se nalazi manastir Svete Trojice. Iako zauzima nešto manju površinu, meni se jako dopalo kako su usklaðeni svi njegovi sadržaji. Pošto je veæ bilo vreme za ruèak, napravili smo pauzu pored veštaèkog jezera. Ostatak dana je prošao u vožnji do Zlatibora. Saobraæaj na magistrali je u ovo doba godine veoma živ, pa se uglavnom vozi u koloni iza nekog šlepera mada ima i onih koji se ne obaziru što im neko dolazi u susret veæ pretièu kao da su sami na putu. Što se tièe smeštaja, ako na Zlatiboru nameravate da provedete samo jednu noæ, teško æete naæi sobu u privatnom smeštaju. Gužva je tako velika da se vlasnicima ne isplati da se trude oko "prolaznih" gostiju. U tom sluèaju vam preostaju samo hoteli mada vam ovaj u kome smo mi prenoæili ne bih preporuèio. Jednostavno je preskup za ono malo komfora koji nudi. Dan drugi... Zlatibor je po mom mišljenju, jedno veliko selo u kome se stalno održava neki vašar. Tu nema mnogo prirode, veæ je sve podreðeno klasiènoj turistièkoj ponudi tipa "kafiæi i butici". Ipak, gužva je neopisiva što znaèi da se mnogima baš to dopada. Meni je mnogo zanimljivije bilo da se odvezem još dvadesetak kilometara prema Sirogojnu i obiðem muzej na otvorenom. Tu se mogu videti stare seoske kuæe iz ovog kraja. Najlepše od svega je što se u neke od njih može i zaviriti jer su ureðene baš kao da neko u njima i danas živi. Èitav kraj je u stvari jedna velika visoravan, pa je bilo pravo uživanje gledati kako vetar pravi talase po moru trave. Povratak u civilizaciju je jednako prijao i nama i motoru. Njemu je trebalo gorivo a nama kafa pa je ova pumpa kod Kraljeva bila idealno mesto za odmor. Do veèeri je trebalo preæi još jednu deonicu koja vodi dolinom Ibra, pa preko Jošanièke banje do turistièke zone na Kopaoniku. Od nedavno, ovaj pravac je potpuno obnovljen pa je vrlo prijatan za vožnju. Dan treæi... Na Kopaoniku se nalaze neki od najboljih hotela u Srbiji. Mi smo izabrali Grand, što se kasnije pokazalo vrlo dobrim. Naime, cena koja obuhvata polupansion je bila tek nešto veæa od one koju smo platili za noæenje na Zlatiboru. Ako se pri tome ima u vidu da je ovo hotel sa èetiri zvezdice što podrazumeva obroke po sistemu švedskog stola, korišæenje zatvorenog bazena i saune bar se neæete oseæati namagarèenim. Za razliku od Zlatibora, Kopaonik u ovo vreme nije pretrpan turistima. Nije ni pusto, veæ taman onoliko popunjeno da niste sami a da vam niko ne smeta. Izgleda da veæina ovde dolazi samo da bi se skijala. Pošto je vreme bilo lepo, iskoristili smo priliku i skoknuli na Panèiæev vrh. Kako nam je pri ruci bila sva neophodna oprema, umesto žièare smo izabrali mnogo zanimljiviji oblik trasporta i mogu vam reæi da nismo pogrešili. Vožnja na èetiri toèka po bespuæu je prava avantura. Pogled sa nadmorske visine od preko 2000m jednostavno nije moguæe opisati. Zato su tu slièice.... Evo još nekoliko slika koje sam napravio pri silasku... Naša poslednja stanica pre povratka u Beograd je bila Vrnjaèka Banja. Ovo mesto je svake godine sve lepše pa sa pravom nosi titulu najpoznatijeg turistièkog mesta u Srbiji. Na kraju, pogodite zašto se ovaj most baš ovako zove... Ako vam se naše putovanje dopalo evo i okvirne trase po kojoj smo išli. P.S. Sledeæeg vikenda je u planu obilazak istoène Srbije - od Kladova do Zajeèara. Pridružite nam se....

Nije ni meni baš bilo dosadno. Okrenuo sam po lokalu par hiljada km, odradio porodièni odmor u Grèkoj, pa je sada opet na redu malo vožnja na promaji... Što nam se i ti ne pridružiš? Zagreb sam izbegao iz prostog razloga što nisam želeo da idem autoputem. Što se tièe zajednièke vožnje, šaljem ti moj broj na PM, pa da makar razmenimo poruke.

Pozdrav, Prošlo je više od 15 godina od kako se nisam brèkao u Jadranskom moru. U meðuvremenu sam probao 10-tak drugih obala ali mi se èini da je na Jadranu ipak bilo najbolje (ili sam samo bio mnogo mlaði). U svakom sluèaju, rešio sam da ovog leta ponovo proðem starom trasom od severa ka jugu. Plan je za sada ovakav: 1.dan. Polazak iz BGD-a pa prema zapadu, ali ne auto putem nego preko Obrenovca, Šapca, Bijeljine, Brèkog, Doboja do Banja Luke. 2.dan. Prijedor, Bosanski Brod, Dvor, Karlovac, Rijeka, Pazin, Poreè 3.dan. Poreè 4.dan. Rovinj, Brioni, Pula 5.dan. Pula 6.dan. Pula, trajekt do Cresa, Mali Lošinj 7.dan. Mali Lošinj 8.dan. Trajekt do Zadra, Zadar 9.dan. Šibenik, Trogir, Split 10.dan. Split, Makarska, Neum, Dubrovnik 11.dan. Dubrovnik 12.dan. Herceg Novi, Kotor, Sveti Stefan 13.dan. Budva, Podgorica, Novi Pazar, Raška 14.dan. Èaèak, Mladenovac i povratak u BGD. Osnovna ideja je da se dnevno ne vozi više od 200-300km da bi ostalo dovoljno vremena za razgledanje i brèkanje. Što se tièe troškova, noæenje u privatnom smeštaju koji bi našli na licu mesta + ishrana prema želji i moguænostima + gorivo, ne bi trebalo da preðu 400€ po putniku. Za polazak sam izabrao 02.08. (mada ne oèekujem gužvu na pravcima koje sam naveo). Ako vam se ovaj predlog dopada i želite da se pridružite - požurite, polazak je za 20-tak dana! Na kraju, evo i mape ...

Pozdrav svima, Posle pauze od skoro mesec dana (zbog obaveza na poslu i odmora sa porodicom) opet je iskrsla prilika da jedan vikend provedem na dva toèka. Skup u Petrovcu mi je bio zanimljiv jer nikad do sada nisam "zalazio" u ovaj kraj Srbije iako je relativno blizu Beograda. Evo kako je sve to izgledalo: Do Petrovca se može stiæi na više naèina. Pošto mi vožnja autoputem nikada nije bila omiljena disciplina, ja sam izabrao nešto sporiju ali zato mnogo zanimljiviju varijantu, magistralni pravac - Beograd, Smederevo, Požarevac, Petrovac. Ovaj put vodi kroz veliki broj manjih mesta ali je zato mnogo zanimljiviji. Posle stotinjak kilometara vožnje po ravnici na vidiku su se pojavile Homoljske planine ... A za njima i reèica Mlava što je bio siguran znak da smo stigli ... Pošto mi sam grad nije delovao zanimljivo, odmah smo nastavili dalje prema Žagubici i nakon desetak kilometara stigli do Gornjaèke klisure - mesta na kome se održava sam susret... Samo mesto je pravi raj za sve ljubitelje prirode. Uz sam put, sa gustom šumom za kamp i hladnom Mlavom za osvežavanje ... Nije trebalo mnogo lutati, da bi se sreli sa kolegama koje svi poznajete sa ovog foruma. Uostalom, nema mnogo ovakvih Kawa... Posle ruèka i kratkog ragledanja okoline, odluèili smo da vreme do poèetka defilea iskoristimo za obilazak manastira Gornjak koji se nalazi u neposrednoj blizini... Sam defile je poèeo taèno na vreme - u 18h, mada je kolona formirana nešto ranije. Veliki broj nestrpljivih vozaèa na "cvajama" je doprineo da disanje postane skoro nemoguæe od silnog dima! Posle malo nervoznijeg starta i velike gužve koju ni saobraæajna policija nije mogla da reguliše, kolona sa prilièno rastegla tako da nam je trebalo dosta vremena da stignemo do grada... Centar Petrovca je u stvari jedna malo veæa raskrsnica pa je u trenutku kada se na njoj naðe nekoliko stotina motocikala gužva zaista neizdrživa. Ako na to dodate stalno turiranje i pucanje iz raznih pravaca shvatiæete da je ukupni utisak bio u potpunoj suprotnosti sa netaknutom prirodom u kojoj smo do tada uživali. Zbog svega toga sam odluèio da se više ne zadržavamo nego da odmah potražimo izlaz iz grada i najkraæim putem vratimo u Beograd. Izgleda da u tome nismo bili usamljeni jer su uskoro pored nas prošli i Panèevci na svojim Kawasaki-ima. Do sledeæeg susreta u Panèevu ili Valjevu, pozdrav od Saše i Vesne!

Drago mi je da si uspeo da izabereš mašinu po svom ukusu. Kaže se "Nek te dobro služi, za bolji da ga promeniš"! Ako te ne bude mrzelo, dovedi ga za vikend do Ivanjice ili Zlatibora da vidimo kao izgleda uživo.