sasha
-
Broj tema i poruka
947 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Sve što je postavio član: sasha
-
Već danima vreme provodimo u velikim urbanim centrima, pa nam je dosta gradske gužve i vreve. Zato je za drugi dan pala odluka da se malo udaljimo od svega i istražimo okolinu Berlina. Pošto nas je sada troje, menjamo prevoz ali ostajemo na dva točka. >> Berlin, Potsdam, jezero Havel Prva stanica je Potsdam, a do njega se najlakše stiže vozom. U stvari, to je prigradska željeznica koja ima i vagon posebno prilagođen za transport bicikala. Od centra skrećemo na levo i uskoro stižemo u holandsku četvrt. Fasade od crvene opeke su bez sumnje iz zemlja lala, ali zato niz crnih limuzina svedoči da smo još uvek u Nemačkoj. Da bi nastavili u istom stilu, svraćamo i do ruske kolonije koja je nastala još početkom XIX veka. Nemački Kajzer je u znak zahvalnosti Rusima koji su se borili protiv Napoleona dodelio parče zemlje i od tada se ovaj deo Potsdama zove Aleksandrovka. Sve kuće su izgrađene od drveta ali u njima više ne žive Rusi ni njihovi naslednici.
-
Prva stvar koju prosečni motorista iz Srbije uradi kada stigne u neku zapadnu metropolu, je obilazak lokalnih moto šopova. Ni ja nisam mogao da odolim ovom iskušenju, iako na spisku za nabavku nije bilo mnogo stvari. Na kraju nisam pronašao ništa što bi me privuklo ali je zato lepša polovina dobila leptiriće za kacigu i letnje rukavice.
-
Kao što znate, na nemačkim autoputevima nema ograničenja što znači da većina vozi upravo onoliko koliko može. Ja sam bio primoran da se držim krajne desne trake jer su ostale bile stalno zauzete. Izgleda da je i ovde nedelja popodne pravo vreme da se izduva auspuh. Srećom, vreme se znatno prolepšalo pa smo tih 350 Km prevalili za manje od 5 sati. U sumrak, stižemo do Berlina u kome ćemo provesti nekoliko dana.
-
Posle glavne trke se publika polako razilazi iako na stazu izlaze Moto 3 vozači. Mi moramo dalje, pa napuštamo Zaksenring, pakujemo stvari i hvatamo pravac prema Drezdenu i Berlinu.
-
Sve ostalo je već istorija. Kiša je na pola trke prestala, Markez je prešao na drugi motor a ostali nisu imali hrabrosti da urade istu stvar. Na kraju je poredak bio malo drugačiji nego što smo očekivali, ali u tome je i draž trkanja..
-
Na sreću, u pauzi pre glavnog događaja, kiša malo posustaje i mi uspevamo da pronađemo mesto na padini koja gleda na stazu. Uskoro kreće trka i GP mašine prolaze na 20-tak metara od nas.
-
Kiša pada sve jače i ja pokušavam da se prisetim pravca koji od grada vodi prema trkalištu. Znam da se ono nalazi negde prema zapadu ali ne mogu da se setim tačne oznake puta. Odlučujem da stanem na prvu benzinsku stanicu i da se raspitam za pravac. Čovek na pumpi hoće da pomogne ali ja njegov nemački uopšte ne razumem. Molim ga da malo uspori a on vadi olovku i počinje da mi crta u kom pravcu treba da nastavim. Po onom pljusku se skica brzo pretvara u mrlju i ja ponovo nemam pojma gde se nalazim. Sećam se da je negde bila tabla koja pokazuje pravac prema Zaksenringu ali je ona ostala daleko iza nas. Pošto nemam drugog izbora, vadim telefon i stavljam ga u nepromočivu torbicu za volan. Od tog trenutka stvari izgledaju mnogo bolje - iGO kaže da smo sve vreme bili na dobrom putu i da stižemo za manje od pola sata. Tako je i bilo, pa brzo nalazimo parking, vezujemo kacige i umesto kombinezona oblačimo mantile dok se u daljini već čuje zvuk trkačkih motora. Za divno čudo, iako je već prošlo podne, nema velike gužve, pa lako stižemo do ulazne rampe na kojoj se skenerom očitava bar kod sa ulaznice i konačno ulazimo u prostor trkališta. Sada treba još samo preko mostića preći na drugu stranu i potražiti mesto sa koga se vidi bar jedan deo staze. Pošto su moto dvojke već krenule, sva bolja mesta su već zauzeta pa ne uspevamo da se domognemo neke dobre pozicije, ali bar možemo da osetimo atmosferu.
-
Čim smo krenuli dalje, shvatamo da od naše optimističke prognoze neće biti ništa pa stajemo na prvu pumpu i oblačimo kišnu opremu. Kao za inat, nije nam trebala više od dve godine a baš danas moramo da je upotrebimo! Put se diže na veću visinu pa se stanje pogoršava do te mere da granicu prelazimo u magli. No, šta je tu je, kratka pauza za slikanje i teraj dalje u Nemačku. Ako Rosi i ekipa mogu da voze po kiši, zašto bi nama to smetalo...
-
Posle nekoliko lepih dana, nedeljno jutro nam je donelo oblake. Radujem se prijatnijoj temperaturi ali istovremeno plašim da kiša ne pokvari današnje planove. Naime, posle Karlovih Vari, moramo na vreme da stignemo u Zaksenring na ovogodišnje izdanje nemačkog MotoGP-a. Karte su odavno kupljene, pa odustajanje ne dolazi u obzir, samo da vreme izdrži... >> Karlove Vari, Šemniz, Zaksenring, Drezden, Berlin Pošto sinoć nije bilo prilike za fotografisanje, ponovo silazimo u grad, ostavljamo Kawu na početku pešačke zone i krećemo u obilazak. Svuda oko nas su biseri klasicističke arhitekture, sve je tip-top sređeno, čak je i cveće potpuno sveže, ali su ulice nekako prazne, skoro bez ljudi. Tu i tamo sretnemo po nekog penzionera koji je pošao po svoju dozu lekovite vode a među njima dominiraju Rusi i istočnjaci. Koristimo priliku da probamo kakvog je ukusa ono što ovde ističe, pa konstatujemo da je vrelo i bljutavo. Možda smo stigli prerano - bolje da navratimo za jedno 20-30 god...
-
Prvobitni plan je ukljičivao i svraćanje u Plzen, ako ni zbog čega drugog, onda da bi se na licu mesta napravila stručna analiza lokalnog piva i konačno dao odgovor na večito pitanje da li je Pisner bolji od Budweiser-a Na žalost, duž celog puta E49 smo nailazili na deonice koje su zbog radova zatvorene za sabraćaj. Obilaznice su nam odnele previše vremena pa u Karlove Vari stižemo u sumrak. Doduše, poslednjih 50-tak km su predstavljali pravo uživanje jer put konstantno krivuda kroz šumovite predele a saobraćaja skoro da nema. Naša AirBnB domaćica Michaela nas čeka još od 18h pa žurimo prema naznačenoj adresi. U malim mestima je sve blizu, pa brzo stižemo, istovarujemo stvari, menjamo garderobu i izlazimo u grad. Mrak je već uveliko pao, pa odlučujemo da fotkanje ostavimo za sutra i da se zadovoljimo kratkom šetnjom pored kanala. Na moje iznenađenje, grad je skoro pust, nigde ni žive duše - čak su i lokali skoro prazni ili zatvoreni a mnoge zgrade u potpunom mraku. Izgleda da ovde banjska sezona još nije počela ili se prerano završila. Pravo stanje stvari ćemo videti tek sutra...
-
@eduardo I sam sam primetio grešku, mada prija kada imaš ovako pažljive čitaoce. Hvala.
-
Ako ste pomislili da smo u Buđejovice došli samo zbog pogleda, vreme je da vam otkrijemo i pravi razlog. Ljubitelji dobrog piva znaju da se ovde pravi čuveni Budwieser pa zato zauzimamo mesto u najbližoj pivnici i naručujemo dve krigle. Da ne bi baš mnogo prešli dozvoljenu granicu, uzimamo malu dozu i uz pomoć kakulatora proveravamo koliko je to u 0/00. Račun kaže da je sve u redu, pa degustacija može da počne. Živeli!
-
Vreme je da se rastanemo sa Bečom i nastavimo dalje. Tiho pakujemo stvari i ključeve ostavljamo na trpezarijskom stolu jer nam cimeri još spavaju. Uz iGO lako pronalazimo autoput A22 i jurimo prema Češkoj. >> Beč, Češke Buđejovice, Plzen, Karlove Vari Granica između ove dve države je odavno nevidljiva ali se po natpisima koji promiču odmah primeti razlika. Posle tabli sa oštrim nemačkih slogovima, sada mnogo lakše pamtimo nazive mesta kroz koje prolazimo i uskoro stižemo na naše prvo odredište - Češke Buđejovice. Od ranije znam da je za mnoge srednjoevropske gradove karakteristično da u centru imaju veliki trg koji bez greške pronalazimo i krećemo u razgledanje. Njegova površina je impozantna, pa ima mesta za fontanu, izložbu modernih skulptura na otvorenom i još ponešto. Naravno, zgrade koje ga okružuju su uglavnom hoteli sa kafanama, ali nas prvo zanima kako sve ovo izgleda iz ptičije perspektive. Zato krećemo ka tornju koji se nalazi u neposrednoj blizini i nakon tričavih 225 stepenika stižemo na vrh. Zanimljivo je da se ulaznica naplaćuje samo onim posetiocima koji stignu do najvišeg nivoa, ali na ovakav pogled vredi potrošiti i više od 2 Eur.
-
Ovako dopingovani, skupljamo snagu za još jednu rundu, pa u jednom mahu padaju Muzejska četvrt, zgrada parlamenta, Burgtheater i monumentalni spomenik Marije Terezije. Sudija konačno svira kraj (nema više produžetaka) pa možemo da se vratimo do naših studenata i sa njima podelimo ono pivo - sutra nas očekuje Češka i njene lepote.
-
Povratak u grad obično znači i odlazak u šoping. U Beču se taj zadatak najlakše može obaviti u Mariahilfer Strasse pa i mi hitamo u tom pravcu. Tu naravno ima za svakoga po nešto, pa zamalo da se i mi u novim cipelama provozamo električnim BMW-om. Tom iskušenju smo ipak odoleli, ali je zato kao nagrada moralo da padne po jedno parče Zaher torte.
-
Sledeća stanica je dvorac Šernbrun. Do njega se takođe može stići metroom, što znači da nećemo izgubiti mnogo vremena za prevoz. Sa druge strane, čitav kompleks je toliko veliki, da su nam noge otpale od pešačenja. Na kraju smo morali da sednemo na travnjak i prikupimo snagu za povratak u grad.
-
Ista linija metroa u suprotnom pravcu vodi pravo do katedrale - Stefandom, a tu su i još neke znamenitosti. Ogromna srednjovekovna građevina, sa puno kitnjasih detalja ali u enterijeru pomalo mračna. Časovnik na poslednjoj slici na svaki sat otkuca i prikaže po jednu figuru a u podne se održava čitav "koncert" i revija poznatih ličnosti iz istorije Beča i Austrije. Mi smo naravno, stigli na vreme i odgledali čitavu predstavu.
-
Drugi dan u Beču je predviđen za razgledanje, a cilj je da se obiđe što više! Za nekoga kome je ovo prvi susret sa bivšim carskom prestonicom, nije lako da odvoji bitno od onoga što se može preskočiti, pa zato hrabro ulećemo u novu avanturu. Da bi dobili na brzini, Kawa ostaje na ulici a mi kupujemo dnevnu kartu za prevoz i počinjemo sa proučavanjem metro linija. Kada nisi siguran odakle da počneš, najbolje je da kreneš od početka. Zato prvo biramo U1 a on nas vodi prema Dunavu, što se pokazalo kako dobar izbor. Za samo 5 min vožnje tj. dve stanice kasnije stižemo do prve obale i odmah izlazimo na "plažu". Zaista ne znam kako bih drugačije nazvao mesto na kome ima sunca, vode, peska, ležaljki i suncobrana. Pravi tok Dunava je nešto dalje, pa moramo da se vratimo u podzemlje i pređemo još par stanica. On se u stvari sastoji od dva kanala pa ne izgleda naročito inspirativno. To očigledno nije prestavljalo prepreku da se na tom mestu izgradi kompletan "Beč na vodi" sa staklenom kulom i ostalim zgradurinama.
-
Pa bilo je i toga, mislim na pesacenje ali bez naredjivanja nego od Birkenaua do Ausvica nema prevoza, pa smo se peske vratili do mesta na kome smo ostavili motor. Vise o tome, u jednom od nastavaka.
-
Austrijska granica se prelazi bez zaustavljanja (mada treba svratiti na prvu pumpu radi kupovine vinjete) pa u Beč stižemo relativno rano. Naša baza za sledeća 3 dana će biti stan koji se nalazi relativno blizu centra, pa možemo da se malo odmorimo od vožnje. U njemu trenutno borave dva studenta a soba koja pripada trećem je prazna pa je ova dvojca koriste za popunjavanje budžeta. Iako je komfor koji se nudi malo ispod zadatog standarda, cena od 55 Eur za dve noći je bila presudna. Na kraju je sve ispalo super, jer smo imali sa kim da podelimo pivo i pokupimo par saveta za snalaženje po gradu, Efikasno pronalaženje tačne lokacije (hvala iGO) i brzo presvlačenje nam daju šansu da obiđemo makar jedan deo starog grada što naravno, nećemo propustiti. Od domaćina dobijamo nekoliko turističkih vodiča i odmah se vraćamao na ulicu. Za pola sata stižemo do parka koji se nalazi ispred Votivkirche a tu blizu je i ulaz u čuveni Hofburg. Odmah preko puta se nalazi i "glavna" filijala Reiffeisen banke pa ne mogu da se otmem utisku da su ove dve stvari nekako povezane. Beč krase klasične fasade ali sve to ne bi bilo kompletno bez fijakera koji su turistima na raspolaganju za siću od nekih 80 Eur za pola sata vožnje. Na kraju dana koristimo priliku da se slikamo sa Mocartom i Geteom i time završimo ovaj skraćeni obilazak Beča. Za sutra su ambicije mnogo veće pa treba napraviti dobar plan i rasporediti snagu.
-
Do Beča ima još dosta da se vozi, pa koristimo priliku da negde oko Soprona napravimo još jednu pauzu. Ovde su na jednom mestu smešteni mali tržni centar i igralište za decu pa čak i malo jezero sa lokvanjima i zlatnom ribicom. Idealno mesto za odmor...
-
Posledice jučerašnjeg nevremena su jasno vidljive. Na sve strane ima nasutog peska i vode, ali to ne umanjuje lepotu ovog mesta. Na jednom delu obale se odmara jato labudova a tu je i staza koja nas vodi do kupališta. Sve neodoljivo podseća na naš Palić, ali je neuporedivo veće i uređenije. Vreme nam ne dozvoljava da se malo brčnemo, ali bar možemo da napravimo koju sličicu...
-
Idemo dalje, >> Balaton, Sopron, Beč U Keszthely stižemo oko 19h, što znači da kasnimo jedno dva sata od termina za koji smo najavljeni, pa moram da obavim jedan telefonski poziv i sačekam da se pojavi naš domaćin. Nakon 10-tak minuta stiže direktor muzeja i pokazuje nam stan u kome ćemo prenoćiti. Da, dobro ste pročitali, nije direktor hotela nego muzeja - noćas spavamo u zgradi koja pripada istorijskom muzeju a ona ima i nekoliko stanova koje su nekada verovarno koristili čuvari ili domar. Na žalost, u tom trenutku se vreme naglo menja, čuje se grmljavina i odmah počinje da pljušti. Jedva sam stigao da skinem stvari sa motora a da ne pokisnem. To znači da večeras nema ništa od šetnje pored jezera ali bar možemo da predahnemo nakon celodnevnog preznojavanja. Stan koji nam je na raspolaganju ima dve velike sobe, kuhinju i kupatilo što znači da može da primi više gostiju. Ovoga puta smo tu samo nas dvoje, pa možemo da se opustimo i sredimo utiske. Jutro je osvanulo sunčano, što znači da će dan biti lep ali ne tako vruć kao prethodni. Kawasaki je prenoćio u dvorištu a kiša i vetar mu izgleda nisu smetali. Brzo se pakujemo i vraćamo ključeve. Tek sada se vidi koliko je ovo velika i lepa zgrada, ali nemamo vremena za razgledanje jer želimo što pre da vidimo jezero.
-
Pa morao sam, jer smo se posle trajekta skoro posvađali oko pravca u kome treba da nastavimo! Da bi joj dokazao ko je u pravu, ja sam izvadio navigaciju - i morao da priznam grešku
-
Mohač je poznat i po čuvenoj bitci koja se odigrala 1526. god. U njoj su se sukobili turska i mađarska vojska koja je bila neuporedivo slabija, pa je poraz bio neminovan. Čini mi se da taj događaj za mađare ima isto značanje kao naš Boj na Kosovu jer su u istom danu izgubili kralja i državu. Turci su sledećih 200 god, vladali skoro čitavom Panonijom i u par navrata stizali čak do Beča. Posle malo lutanja, odlučujem da upotrebim navigaciju i konačno stižemo na lice mesta. Čitav kompleks se danas sastoji od zgrade u koju je smešten muzej i velikog parka sa stubovima koji obeležavaju mesta pogibije istaknutih učesnika bitke. Na žalost, taj dan je bio vrlo topao, a mi ne volimo vrućinu pa se nismo previše zadržavali. Taman toliko da se napravi nekoliko sličica... Ostatak dana smo proveli na motoru uz česte pauze jer je trebalo stalno nadoknađivati izgubljenu tečnost. Put preko Pečuja i Kapošvara nije ni po čemu poseban, pa ću ga zato preskočiti. Naš cilj je južni kraj Balatona, tačnije gradić Keszthely u kome sam nešto ranije razervisao smeštaj. Čini mi se da je ovo pravi trenutak da u nekoliko reči opišem svoje iskustvo. Naime, skoro svako prenoćište na ovom putu sam pronašao preko AirBnB-a i moram priznati da sam vrlo zadovoljan. Sistem funkcioniše upravo onako kako se od njega očekuje, što znači da možete lako pronaći ono što vam treba, izvršiti rezervaciju (pri čemu se kompletno plaćanje vrši automatski - preko Interneta) i na kraju oceniti svog domaćina (i on vas kao gosta). Ja sam uglavnom birao ponude koje uključuju korišćenje kompletnog stana (garsonjera ili jednosoban) a da pri tome cena ne prelazi 20-25 Eur. Na taj način sam uspeo da znatno smanjim troškove jer se i za najjeftiniji hotel obično traži duplo veća suma pa se zaključak sam nameće - ako vam je potreban smeštaj a želite da uštedite, zaboravite Booking i probajte AirBnb.
