sasha
-
Broj tema i poruka
946 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
Obavezno ponesite pasoše! U Neštinu prelazimo u HR i vraćamo se preko Dunava u Bačku Palanku.
-
Obaveštena, ali još nema potvrde.
-
01. DaliborBP 02. Lucky George 03. Gagi74 04. Alexa&Ivana05. bbocko 06. sasha&Vesna
-
Onda ćemo u povratku posle Indjije da izadjemo na auto put
-
&
-
Predlog koji je pomenuo DaliborBP predviđa malo veću kilometražu od one koja garantuje raniji povrazak kući, pa bi zato najbolje bilo da Skakavce ostavimo za neku drugu priliku. Pošto za MSC ni izlet preko granice do sada nije predstavljao problem, mogli bi da svratimo do Iloka (preko Stare Pazove i Rume pa grebenom Fruške Gore na GP Neštin). Posle šetnje po Iloku vraćamo se u Bačku Palanku na ručak pored Dunava pa polako nazad. To je prema Google-u nekih 250 Km ili 5h 30" vožnje... https://goo.gl/maps/5LCrHwx3N6J2 Polazak standardno sa BS NIS Autokomanda u 9h (nedelja 01/07/2018)
-
Do sledeće prilike, pozdravljaju Vas - Vesna i Saša
- 80 odgovora
-
- 18
-
-
-
-
>> Rovinj > Beograd Moram da priznam da me poslednji dan putovanja uvek čini pomalo nervoznim. Za to postoji više razloga, a u ovom slučaju me nervira što ću radi uštede u vremenu, više od 500 Km voziti auto putem. Za utehu, pre toga treba savladati čuvenu „Plominku“ koja povezuje gradiće Plomin i Lovran. Ova deonica je poznata po dobrom asfaltu, velikom broju krivina i pogledu na more, što je čini veoma privlačnom za sve ljubitelje motociklizma. Mi smo uživali u svakom pređenom kilometru i na kraju napravili malu pauzu u centru Opatije. Ostatak puta je meni bio zanimljiv samo po jednom detalju. Naime, na jednoj od benzinskih pumpi u okolini Zagreba sam prvi put video kako izgledaju stanice za brzo punjenje baterija na Tesla automobilima. U nedostatku odgovarajuće limuzine, neki snalažljivi lokalac je tu parkirao svoj – traktor.
-
Nešto pre Trsta silazimo sa auto strade jer je vožnja uz more mnogo prijatnija. Obzirom da je vikend već počeo, plaže na koje nailazimo su solidno popunjene a grad skoro prazan. Brzo stižemo do granice sa Slovenijom i posle kratke pauze nastavljamo dalje. Do Rovinja je ostalo nešto više od 100 Km a to rastojanje se u ovim uslovima može savladati za manje od dva sata. Smeštaj koji smo izabrali se nalazi u starom delu grada, što ima svojih prednosti, ali zato motor mora da ostane na ulici. Rovinj je još od 70-ih godina prošlog veka bio veoma popularno mesto za odmor, pogotovo za Beograđane. Naša domaćica se sa nostalgijom seća tog perioda, ali naglašava da je u poslednje vreme primetno sve veće interesovanje upravo za ona mesta na kojima se nekada bezbrižno letovalo. Ipak, većina turista sada dolazi sa zapada pa su i cene prilagođene njihovim novčanicima. To smo i sami mogli da osetimo jer nas je ručak u lokalnom ribljem restoranu koštao više od 40 Eur. Ovo pominjem iz prostog razloga što smo u Italiji za slične potrebe izdvajali znatno niže sume (20-30 Eur), ali to valjda spada u čari savremenog turizma…
-
>> Venecija > Rovinj Sunčano jutro najavljuje još jedan prijatan majski dan. Koristimo priliku da doručak obogatimo sveže ubranim plodovima belog duda a kafu pijemo pored bazena. Brzo pakujemo stvari, vraćamo ključeve i krećemo dalje… Pre nego što izađemo na auto stradu, koristimo priliku da kratkom vožnjom preko nasipa koji povezuje kopno sa istorijskim centrom kompletiramo posetu Veneciji. Sa druge strane postoji parkiralište koje je rezervisano za dvotočkaše, ali je na njemu čak i u jutarnjim časovima teško naći slobodno mesto.
-
>> Montekatini terme > Venecija Da li ste i vi primetili da vreme na motoru protiče mnogo brže nego npr. u fotelji ili krevetu? Uostalom, ako je Ajnštajn dokazao da je uz pomoć rakete moguće usporiti protok vremena, zašto se motorom ne bi mogao postići potpuno suprotan efekat i skratiti period koji deli dva događaja? Ovu pojavu naučnici još nisu ispitali, ali sam siguran da bi lako našli dobrovoljce za detaljnije istraživanje. Mi smo sa žaljenjem konstatovali da je od polaska iz BG-a prošla već čitava nedelja i da nam je za povratak ostalo još samo tri dana. To nikako ne znači da se oni ne mogu dobro iskoristiti, pa za prvu etapu biramo pravac koji vodi kroz Apenine i brzo stižemo do gradića Poreta terme. Tu se opraštamo od krivudavih puteva i prelazimo na auto stradu koja nas ekspresno dovodi do današnjeg cilja – Venecije. Obzirom na cene koji vladaju u lokalnim hotelima, nije nam bilo teško da za smeštaj izaberemo nešto skromniju varijantu. Za jednu noć će i bungalov u kampu biti sasvim dovoljan, pogotovu ako se ima u vidu da je on upola jeftiniji od bilo koje druge opcije. Preduzimljivi vlasnici kampa su shvatili da većina njihovih gostiju želi što brže da stigne do starog grada koji se nalazi u laguni, pa su uveli poseban autobus koji po čitav dan kruži na ovoj relaciji. Cena za ovakav tip prevoza je konkurentna u odnosu na sumu koju bi morali da izdvojimo za parkiranje, pa kupujemo povratne karte i za manje od pola sata stižemo do prvih kanala. Ja sam više puta imao priliku da posetim ovo mesto pa se trudim da budem dobar vodič, što na početku ne deluje kao težak zadatak jer većina turista ide u istom pravcu – prema trgu Svetog Marka. Utapamo se u masu i koristimo svaku zgodnu priliku za slikanje… U povratku se stvari malo komplikuju, jer u nameri da izbegnemo gužvu zalazimo u uske ulice i lutamo od jednog do drugog kanala. Sa druge strane, to nam daje šansu da napravimo fotografije koje mnogo bolje odražavaju pravu atmosferu. Nastaviće se...
-
Naša sledeća stanica je San Điminjano, koji je zbog visokih tornjeva postao poznat i kao srednjevekovni Menhetn. Mi od toga nismo mnogo videli, delimično zbog gužve na koju smo opet naišli ali i zbog umora koji nas polako sustiže. Izgleda da je plan ipak bio preambiciozan, ali nema odustajanja dok se ne obiđe još jedna stanica… Zato nastavljamo prema Volteri i u smiraj dana uživamo u pogledu koji se pruža prema dolini. Idilu donekle narušava činjenica da se u staroj tvrđavi nalazi zatvor i da je prilaz ovom delu grada praktično nemoguć. Nastaviće se...
-
Vreme i kilometri neprimetno promiču pa brzo stižemo do našeg sledećeg odredišta. Stari deo Siene je uglavnom pešačka zona, pa motor moramo da ostavimo na za to predviđenom mestu. Do centralnog trga ima još dosta da se prepešači, ali se taj napor lakše podnosi uz odgovarajuću dozu originalnog italijanskog Gelata. Pogotovo ako se u njemu uživa u pravom renesansnom ambijentu… Glavni trg u Sieni (Piazza del Campo) nas je zaista oduševio. Njegova neobična površina se levkasto spušta prema sredini pa podseća na veliki amfiteatar u kome svaki posetilac ima jednaku važnost. U neposrednoj blizini se nalazi i katedrala koja je doduše, znatno manja od one u Firenci, ali jednako impresivna. Usput potvrđujemo da je ovaj grad nastao i još uvek živi od trgovine, pa sa kesicom u ruci i osmehom na usnama nastavljamo dalje…
-
Izgleda da je toranj i dalje na istom mestu ali se zato broj posetilaca koji žele da ga "isprave" u međuvremenu toliko povećao da ovakvu fotku više nije moguće napraviti. Ja u svakom kadru imam bar još stotinjak nepoznatih lica. Moram da potražim snimke iz 84-te kada sam kao student obišao isto mesto.
-
>> Montekatini terme > Vinči > Greve In Kjanti > Siena > San Điminjano > Voltera Za drugi dan u Toskani smo napravili malo ambiciozniji plan. Idemo prema jugu rutom koja povezuje nekoliko zanimljivih lokacija a prva među njima je Vinči, grad po kome je čuveni renesansni genije odabrao svoje prezime. Kao i mnoga naselja iz tog perioda, on se nalazi na vrhu brda ali je zgodno što se u celosti može obići za svega nekoliko minuta. U našem slučaju se to malo odužilo jer uporno pokušavamo da pronađemo Leonardovu rodnu kuću ali bez uspeha. Tek po povratku smo shvatili da se ona nalazi na imanju koje je udaljeno nekih 5-6 Km ali smo zato iskoristili priliku da pozdravimo Mona Lizu. Pomalo razočarani napuštamo Vinči i krećemo prema regionu koji je prvenstveno poznat po vinogradima - Kjanti. U početku se to ne primećuje, ali dobar kvalitet puta i odsustvo saobraćaja pomažu da se osećamo prijatno. Tome naravno doprinosi i kafa koju pijemo u posebnom ambijentu jer kafić u koji smo svratili iza uobičajene fasade krije savršenu baštu… Konačno pored nas počinju da promiču pejzaži koji predstavljaju neizostavni deo svakog vodiča kroz Toskanu a sve češće susrećemo i kolege na dva točka. Svako uživa na svoj način, jedni dok okreću pedale a drugi kada im koleno skoro dodiruje asfalt. Mi smo negde u sredini, malo brži od biciklista i daleko sporiji od jahača koji sa lakoćom krote i preko 100 konja.
-
U Montekatini terme se vraćamo odmorni i raspoloženi za šetnju. Ovo mesto je inače poznato po izvorima tople vode i velikom kupalištu, ali nam se nekako nije dalo da sa sobom nosimo i opremu za plažu, pa smo zato morali da se zadovoljimo šetnjom kroz veliki i lepo uređeni park. Nastaviće se...
-
U povratku mašimo jednu od planiranih deonica i umesto u gradiću koji se zove Buti pauzu pravimo u Kastelvekiu. To nam nimalo nije smetalo jer ovom delu sveta posetilac jednostavno ne može da zaluta - gde god da krene, čeka ga nešto zanimljivo...
-
>> Montekatini terme > Luka > Piza Naredna dva dana su rezervisani za obilazak Toskane tj. njenog centralnog dela jer smo želeli da osetimo makar delić od onoga što svake godine privlači na milione posetilaca. Pošto smo još umorni od gužve i lošeg vremena, maksimalno smanjujemo planiranu kilometražu što znači da odustajemo od La Specije i vožnje kroz Apenine da bi nam ostalo dovoljno vremena za renesansne gradove poput Luke i Pize. To se pokazalo kao veoma dobar potez, jer smo konačno bili u prilici da uživamo u svemu što oni mogu da nam ponude.
-
Bez obzira što na vidikovcu nije bilo mnogo turista, u centru grada vlada sasvim drugačija atmosfera. Jedva pronalazimo mesto za parkiranje i utapamo se u reku koja teče ulicama. Pri tome ne mislim na onu koja nastaje posle pljuska, nego na masu ljudi koja u još većim talasima izbija sa svih strana. U prvi mah smo se nadali da je to samo slučajnost, ali uskoro shvatamo da je u pitanju tužna svakodnevica. Sasvim slučajno nailazimo na palatu u kojoj su snimane scene iz serije Medičijevi a nju ste nedavno imali prilike da vidite i na našoj televiziji. Sa nekim čudnim osećajem se krećemo kroz grad i na prečac donosimo odluku da što pre nastavimo dalje. Firenca je očigledno potpuno podlegla pravilima koja važe u savremenom turizmu – što više, što pre i što skuplje… Kao bazu za obilazak Toskane sam odabrao gradić Montekatini terme ne samo zbor njegove lokacije nego i iz prostog razloga što se tu pristojan smeštaj može naći po vrlo povoljnoj ceni. Nas je dvokrevetna soba sa doručkom koštala 27 Eur a to nije bila najniža moguća cena. Nastaviće se...
- 80 odgovora
-
- 10
-
-
-
-
Kiša ne prestaje da nam dosađuje, ali nas zato prepoznatljivi brdoviti pejzaž sa mnogobrojnim vinogradima uverava da smo konačno stigli u Toskanu. Po pravom pljusku ulazimo u Firencu i kao prvu stanicu biramo Mikelanđelov trg tj. vidikovac sa koga se odlično vidi skoro čitav grad. Vreme je da opet upotrebimo svu raspoloživu tehniku i što bolje zabeležimo ovaj prizor. U tome nas ometa kiša koja nikako da prestane, ali nas istovremeno teši što po ovakvom vremenu nema gužve…
-
Izgleda da smo pretekli oblake jer ovde kiša još ne pada, ali se ne razdvajamo od opreme i pešice prolazimo kroz kapiju koja vodi u staro gradsko jezgro. Ono se sastoji od svega nekoliko ulica ali je zato svaki detalj vredan da se od njega napravi uspomena. Posebno smo uživali u lokalnom kafiću koji je uređen kao nečija dnevna soba. Posebnu atrakciju predstavlja zamak porodice Guidi pa nismo mogli da ga preskočimo. Doduše, vreme koje imamo na raspolaganju tj. upravo nedostatak istog, nam ne dozvoljava da se upoznamo i sa njegovom unutrašnjošću, ali nas teši što deo toga može da se vidi na netu. Uostalom, treba stići do Firence a tek tamo nas čeka gomila interesantnih stvari…
-
>> San Marino > Firenca > Montekatini terme San Marino napuštamo po tmurnom vremenu a niski oblaci nas sprečavaju da još jednom bacimo pogled prema njegovim kulama. U sebi pevušim nekadašnji hit Crvene jabuke – Beži kišo s prozora i izgleda da to u početku deluje. Na trenutak se ka nama probije po koji zrak sunca, ali pošto polako zalazimo u brda, čitavo nebo ubrzo prekrivaju kišni oblaci koji ozbiljno prete da nam pokvare raspoloženje. U tom trenutku počinje i slaba kiša, pa prelazimo u Rain Mode što podrazumeva oblačenje dodatne opreme, podizanje vizira za jedan zub i upola sporiju vožnju. Na pojedinim deonicama nailazimo na maglu koja u kombinaciji sa mračnom šumom i potpunim odsustvom saobraćaja samo pojačava nervozu. Sa druge strane, jedan pogled na ekran sa plavom linijom je dovoljan da nas uveri kako uskoro stižemo do našeg prvog cilja – srednjovekovnog gradića Popi.
-
Obilazak završavamo na centralnom trgu. Tu se nalazi sedište vlade što potvrđuju i registracije na parkiranim automobilima. Do hotela se spuštamo peške, prečicom koja vodi kroz šumu i izbegavamo kišu koja upravo počinje. Vreme je za odmor… Nastaviće se...
- 80 odgovora
-
- 10
-
-
-
-
Oboje odolevamo svim iskušenjima i nastavljamo stazom koja spaja nekoliko najvećih utvrđenja. Ovaj pravac privlači mnogo turista, pa nije lako ugrabiti priliku za slikanje. Za detaljnije istraživanje ionako nemamo vremena a nismo spremni da za ulaznice potrošimo više nego za šoping (0 Eur).
-
Osim po lepom pogledu i istorijskim znamenitostima, San Marino je poznat i kao mesto na kome se po povoljnim cenama (Tax-free), može nabaviti skoro sve što treba prosečnom turisti. Sigurno ste pomislili da se izbor svodi na proizvode koji su namenjeni lepšem polu (parfemi, bižuterija, garderoba, kožne sandale i tašne i sl.) ali sigurno niste očekivali da se ovde može nabaviti „originalni“ AK-47 po akcijskoj ceni od 89.- Eur. Osim toga, ponuda obuhvata i veliki izbor ličnog naoružanja koji se od pravog razlikuje samo po tome što za ispaljivanje projektila koristi vazduh (Compressed Air-Soft Gun).
