sasha
-
Broj tema i poruka
946 -
Pridružio se
-
Posetio poslednji put
Tip Sadržaja
Profili
Forumi
Galerija slika
Kalendar
Articles
Sve što je postavio član: sasha
-
>> Pamukkale > Demre > Patara Pred samo svitanje nas je probudilo neobično šištanje, pa smo morali da proverimo o čemu se zapravo radi. Izašli smo na terasu i odmah primetili veliki balon koji se polako dizao u vazduh. Oko njega se za kratko vreme pojavilo još nekoliko sličnih letelica, pa smo mogli da uživamo u nesvakidašnjem prizoru. No, uskoro se spektakl završio, a mi smo morali da nastavimo dalje… Skoro celo prepodne smo proveli na jednoličnim magistralnim putevima, sa vrlo malo saobraćaja, što nam je odgovaralo jer smo konačno mogli da uživamo u okolini. Pauzu smo napravili na nekom prašnjavom parkingu koji lokalnim prodavcima služi kao privremena pijaca. Sa nestrpljenjem smo očekivali da ponovo vidimo morsku obalu a to se ubrzo i desilo. Sa druge strane, spuštanje na nivo mora je za posledicu imalo i značajan skok temperature, što nam se nije baš dopalo. Tešila nas je činjenica da nam je sledeći cilj takoreći na vidiku… Nakon kratkog lutanja kroz ulice savremenog grada Demrea, stigli smo do mesta koje je tesno povezano sa jednim od najpopularnijih svetitelja kod Srba – Svetim Nikolom. Naime, ovde se nalaze ostaci antičke crkve za koju se veruje da sadrži njegov grob. U današnje vreme se njegov lik poistovećuje sa Deda Mrazom, pa su zato u okolini podignuti spomenici koji predstavljaju savremenu verziju ove istorijske ličnosti. Nakon kratkog odmora u gradu i degustacije još jednog lokalnog specijaliteta – Pide (turske verzije pice), mogli smo da nastavimo dalje. Put nas vodio uz samu obalu, pa smo bili u prilici da vidimo kako izgledaju neke od najpopularnijih plaža u ovom delu Turske. Priznajem da smo bili u iskušenju da poskidamo moto opremu i da se bacimo u talase, ali nas je tešilo saznanje da ćemo već sutra biti u prilici da konačno uživamo u tirkiznoj obali. Do tada je i hotelski bazen mogao da posluži…
-
Primedba je na mestu. Ubrzavam...
-
Sve slike sam postavljao na isti način, direktno na forum (nisu linkovane sa nekog javnog servera), pa nema razloga da se drugačije ponašaju. Probaj da počistiš keš ili promeni pretraživač.
-
>> Kutahya > Pamukkale Sledeća deonica nas je odvela dalje na jug, preko anadolijske visoravni. Taman smo se navikli na široke puteve i jednoličnu okolinu, kad smo naišli na neobična vozila koja očigledno mogu da posluže za različite namene. Slična scena se ponovila i u sledećem selu – dok smo uživali u domaćoj kafi, ispred nas se zaustavio ponosni vlasnik motora koji bi teško prošao iole ozbiljniji tehnički pregled. Jadno stanje u kome se nalazila čitava mašina ga očigledno nije sprečavalo da uživa u vožnji... Suprotno mojim očekivanjima, naselje koje se nalazi u podnožju Pamukkalea uopšte nije veliko. Lako smo pronašli smeštaj i odoleli iskušenju da se odmah bacimo u bazen. U stvari, planirali smo da se prvo malo brčkamo u prirodnim krečnjačkim kadicama, ali se ispostavilo da to nije moguće… Naime, iako na ovom području postoji mnogo izvora visoko mineralne vode, ona je uglavnom usmerena u posebno izgrađene bazene, dok je istovremeno veliki deo prirodnih „kadica“ ostao na suvom. Čak i onim delovima koji zadržavaju nešto vode, njena dubina retko dopire do kolena. Doduše, na samom vrhu brda postoje ostaci antičke banje koja je pretvorena u neku vrstu kupališta. U prvi mah smo mislili da ćemo ovde končano ispuniti svoje želje, ali smo ubrzo shvatili da bi nas to zadovoljstvo koštalo više od 20 € po osobi, što je zaista previše… Umesto toga smo odlučili da nastavio dalje i obiđemo ostatke antičkog grada koji se nalazi u blizini. Od njega doduše, nije mnogo ostalo, ali je zato amfiteatar bio jedan od najlepših koje smo do tada videli.
- 80 odgovora
-
- 12
-
-
>> Istanbul > Iznik > Kutahya Vreme koje smo predvideli za boravak u Istanbulu je brzo prošlo i prema prvobitnom planu je trebalo da nastavimo dalje prema jugu i ako je moguće, za jedan dan stignemo na Pamukkale. Međutim, upravo u tom trenutku je do nas stigla vest da će za sve građane Srbije koji se do određenog roka (petak 18/09 u 18h) ne vrate u zemlju, važiti nove epidemiološke mere a među njima se pominjao i dvonedeljni karantin. To nas je navelo da još jednom razmotrimo situaciju, jer smo objektivno mogli da stignemo kući na vreme, ali istovremeno nismo želeli da podlegnemo pritisku i odustanemo od putovanja. Šta smo odlučili se najbolje vidi na sledećoj fotki: Za prelazak preko Bosfora i izlazak iz Istanbula nam je trebalo preko 2 sata što i nije tako strašno, jer su na tom pravcu saobraćajne gužve i zastoji redovna pojava. U svakom slučaju, jedva smo dočekali da ponovo vidimo more i napravimo pauzu – ovoga puta uz kafu iz Starbucks-a. Sledeća stanica na našem putu je bio grad Iznik, koji je mnogo poznatiji po svom antičkom imenu – Nikeja. Ovo mesto ima veliki istorijski značaj, pa smo želeli da proverimo šta je od svega toga ostalo. Na žalost, osim zidina koje i dalje okružuju gradsko jezgro i nekoliko očuvanih kapija, sve ostalo je odavno zamenjeno savremenim sadržajima. Dok smo se muvali po okolini i pokušavali da napravimo nekoliko sličica, prišao nam je jedan stariji prolaznik i na vrlo dobrom srpskom poželeo dobrodošlicu. U razgovoru smo saznali da se on sa porodicom pre više decenija doselio iz bivše Jugoslavije i da retko ima priliku da sretne srpske turiste. Saobraćajna gužva u Istanbulu, česte pauze i nešto duži obilazak Nikeje su nas primorali da promenimo plan i potražimo prenoćište u prvom većem gradu. To je bila nama potpuno nepoznata Kutahya jer se ispostavilo da tamo postoji hotel koji ispunjava sve naše zahteve – čak i više od toga. To znači da je motor narednu noć proveo u garaži a mi u apartmanu Hilton Garden Inn hotela – sve za nepunih 38 Eur.
- 80 odgovora
-
- 15
-
-
Za mene je odlazak na Ostrvicu nešto poput redovnog lekarskog pregleda ... jer ako: 1. Mogu da se popnem do vrha - telesna težina OK! 2. Tokom uspona ne pravim česte pauze - srce OK! 3. Pod naporom ne ostajem bez daha - pluća OK! 4. Sa vrha vidim parkiran motor - oči OK! 5. Podnosim hladnoću pri povratku - cirkulacija OK! Nadam se da ću istim rezultatima moći da se pohvalim i sledeće godine
-
>> Istanbul > Piyerloti > Belgrad Kapı > Kariye Camii > Fatih Camii Pošto smo shvatili da kao pešaci imamo vrlo „ograničen domet“ morali samo da se vratimo na dva točka i pažljivo isplaniramo pojedine deonice. Za početak smo odlučili da posetimo vidikovac Piyerloti jer smo čuli da se sa njega odlično vidi čitav Zlatni rog i dobar deo novog Istanbula. Ovo mesto je postalo toliko popularno, da je pre nekoliko godina izgrađena specijalna žičara koja znatno olakšava pristup. Na vrhu se naravno, nalazi kafić pa smo iskoristili priliku da popijemo još jednu „pravu tursku“. Konstantinopolj su od raznih osvajača vekovima štitile visoke zidine, a njihovi ostaci se mogu videti na više lokacija. Mi smo odlučili da prvo prođemo bulevarom koji prati spoljnu ivicu bedema i da na kraju posetimo jednu od kapija. Izbor je iz logičnih razloga pao na Belgrad Kapı koja je svoje ime dobila po tome što su upravo tu preseljeni stanovnici Beograda nakon njegovog pada u turske ruke 1521 god. Nepunih sedamdeset godina ranije (1453.) je nestao i Vizantijski Konstantinopolj ali su i danas vidljivi tragovi koji svedoče o njegovoj lepoti. Jedan od njih je i Crkva Hrista Spasitelja u polju ili Crkva Hora pa smo odlučili da sami proverimo šta je od nje ostalo. Iako je crkva davno pretvorena u džamiju (Kariye Camii), intenzivno se radi na restauraciji originalnih mozaika što u velikoj meri utiče na opšti utisak. Ovakvi primeri očuvanih srednjovekovnih građevina postoje na više lokacija, pa smo pokušali da ih pronađemo. Na žalost, zbog nepotpunih podataka i problema sa navigacijom nismo imali baš puno uspeha, pa će otkrivanje vizantijskih korena morati da sačeka do sledeće prilike. Umesto toga, iskoristili smo priliku da posetimo još jednu od mnogobrojnih džamija i da bacimo pogled na grad. >> Aya Sofia > Hipodrom Po povratku u hotel smo shvatili da nam je ostalo sasvim dovoljno vremena za kraću šetnju, pa smo odlučili da ponovo obiđemo bez sumnje najveću atrakciju u gradu – Aja Sofiju. Pošto je pred njenim ulazom uvek velika gužva, zadovoljili smo se šetnjom po parku i razgledanjem onoga što je ostalo od antičkog hipodroma.
- 80 odgovora
-
- 13
-
-
>> Istanbul > Galata > Dolmabahče > Ortakoj Drugi dan našeg boravka u Istanbulu smo rezervisali za obilazak znamenitosti koje se nalaze na suprotnoj strani „Zlatnog roga“. To znači da nas očekuje nekoliko sati pešačenja pa moto opremu menjamo za nešto „urbanije“ i krećemo prema obali. Najkraći put naravno, vodi kroz bazar sa najraznovrsnijom robom ali pošto nismo krenuli u šoping nego u turističko razgledanja grada „skrećemo levo“ i nastavljamo prema prvom cilju – Rustem pašinoj džamiji. Na žalost, ispostavilo se da je ona trenutno u rekonstrukciji, pa nam nije preostalo ništa drugo nego da nastavimo dalje - preko mosta do kule Galata. Most osim za prelazak na drugu obalu može da posluži i kao idealno mesto za pecanje pa na njemu tokom čitavog dana ima puno ribolovaca. Osim toga, skoro svaki slobodan kutak zauzimaju restorani a najzanimljiviji su oni na posebno ukrašenim brodovima. U prvi mah smo mislili da ćemo lako naći put koji vodi pravo do kule, ali se ispostavilo da se ona nalazi u pravom lavirintu uskih uličica. Na našu sreću, neko se setio da postavi putokaze, pa smo uz malo truda stigli na pravo mesto. Na našu žalost, zbog rekonstrukcije nije bilo moguće baciti pogled sa vrha, pa je usledio kratak obilazak i zaslužena pauza za kafu. Osveženi i odmorni smo nastavili dalje prema palati Dolmabahče koja se nalazi na samoj obali Bosfora. Ona je građena prema zapadnim uzorima pa više podseća na neki bečki dvorac nego na rezidenciju turskih sultana. Bez obzira na to, nije nam bilo teško da sledeća dva sata provedemo u obilasku jednog od najraskošnijih objekata u ovom delu sveta. Poslednja stanica na našoj šetnji kroz grad je bila džamija Ortakoj koja se nalazi u istoimenoj četvrti a poznata je po tome što je u njenoj neposrednoj blizini izgrađen prvi most preko Bosfora. Neobična atmosfera koja vlada na ovom mestu nas je navela da zavirimo i u njenu unutrašnjost, što je za rezultat imalo nastanak čitave serije fotografija. Nakon nekoliko sati pešačenja nije nam bilo lako da se istim putem vratimo do hotela. Umesto toga smo odlučili da zaustavimo neki taksi i tako rešimo problem. Na naše iznenađenje, polusatna vožnja do starog grada nas je koštala manje od 5 Eur što znači da niske cene goriva i velika konkurencija očigledno utiču i na ostale usluge. Zadovoljni onim što smo postigli ali i željni nove avanture, rešili smo da ponovimo čitav postupak i to brodom. Najteži deo posla je bio izbor neke od mnogobrojnih ponuda za krstarenje ali smo nakon toga mogli da se prepustimo uživanju… Na kraju napornog dana, ništa ne prija kao sveže ceđeni sok od nara. Uzdravlje!
- 80 odgovora
-
- 21
-
-
-
Pre nego što nastavim sa ovim putopisom, želeo bih da vam skrenem pažnju na kratak zapis koji je nastao pre više od 14 god. i nekako uspeo da se održi na forumu. Za mene je on najbolji dokaz da vreme može da promeni mnogo toga, ali ne i želju za putovanjem… >> Jedrene > Istanbul Najefikasniju vezu između Jedrena i Istanbula predstavlja moderan autoput koji na ovoj karti nosi oznaku E80. Ja sam se ipak odlučio za sporedni pravac, jer sam se plašio da ne upadnem u gužvu koja ume da nastane i mnogo pre nego što se uopšte stigne do najvećeg turskog grada. Uostalom, magistrala koja prolazi kroz gradove Babaeski, Luleburgas i Corlu ima po dve trake u svakom pravcu i omogućava relativno brzu vožnju. Pauza za osveženje i gorivo je bila dovoljna da shvatimo kako u ovom kraju sveta za pojedine stvari važe znatno niže od onih na koje smo navikli - kafa na pumpi košta oko 5 TL (<60 din) a benzin od 95 oktana svega 6.7 TL (<80 din). Za razliku od onog prvog iskustva od pre 14 godina, vožnja kroz Istanbul mi nije predstavljala nikakav problem, prvenstveno zbog toga što sam mogao da se oslonim na navigaciju i bez većih komplikacija pronađem hotel. I ovog puta sam izabrao lokaciju koja nam je omogućila da skoro sve što smo planirali obiđemo pešice i izbegnemo korišćenje javnog prevoza. Motor sam za naredna tri dana smestio uz glavni ulaz a momak na recepciji mi je obećao da će paziti na njega. Dodatno obezbeđenje je predstavljala debela sajla kojom sam ga vezao i blokirao prednji točak. Pošto smo regulisali ono najvažnije (smeštaj i parkiranje), ostalo nam je dovoljno vremena da skoknemo do „najvećeg šoping centra svih vremena“ – Kapali čaršije. Dok su prodavci polako zatvarali svoje dućane, mi smo se nonšalantno prošetali glavnom galerijom privučeni sjajem koji je dopirao sa svih strana. Posebno blistavi su bili izlozi sa nakitom a bilo je tu još nekih sitnica … Konačno, dan smo dovršili uz domaće pivo i ostale specijalitete…
- 80 odgovora
-
- 12
-
-
>> Jedrene Iako je tokom XIV i XV veka grad Jerdene bio prestonica Otomanskog carstva, danas u njemu živi oko 170.000 stanovnika što je relativno malo, pogotovo za turske standarde. Pošto se hotel koji smo izabrali nalazi u centru, brzo smo stigli do njega i obavili sve formalnosti pa nam je ostalo dovoljno vremena za kratku šetnju do jedne od najvećih znamenitosti – Selimije. U stvari, ova šetnja je bila samo izgovor za ono što smo oboje sa nestrpljenjem čekali – priliku da ponovo okusimo prave turske poslastice. Za početak, klasične baklave sa pistaćima … mmm! Sledećeg jutra smo nastavili u istom maniru, znači prvo turska kafa a posle doručak i sve što sledi… Sasvim je normalno da grad koji prvi put posećujete izgleda drugačije danju nego po noći. Zato nas nije mrzelo da ponovimo prođemo istim ulicama i detaljnije zavirimo u lokalne atrakcije. Za početak smo obišli veliku džamiju a zatim se uverili da je na istom mestu nekada postojao i antički grad. To potvrđuju arheološki ostaci i kula koja i danas nosi naziv Makedonska. Onih par sati koje smo rezervisali za obilazak je brzo prošlo, ali nismo hteli da nastavimo dalje pre nego što bacimo pogled na bar jedan od starih mostova preko reke Marice. Srećom, on se nalazi blizu centra pa brzo stižemo na lice mesta i pravimo kratku pauzu. U Jedrenu i okolini sigurno postoji još mnogo toga što bi vredelo posetiti ali smo to morali da ostavimo za neku drugu priliku. Trebalo je što pre stići do Istanbula, pa sam zato na brzinu proverio Google mapu i dodao gas….
- 80 odgovora
-
- 16
-
-
>> Niš > Dimitrovgrad > Sofija > Svilengrad > Jedrene Drugi dan je bio predviđen kao „vezna deonica“ za tranzit kroz Bugarsku, što je podrazumevalo monotonu vožnju auto putem (uz redovne pauze) ali i prelazak dve granice. Iako smo se malo pribojavali onog što nas čeka, ispostavilo se da nam ni bugarski a ni turski granični službenici nisu tražili ništa osim onog najosnovnijeg – pasoša. Posle više od 10 sati provedenog u sedlu, konačno stižemo do table sa natpisom „Türkiye'ye hoşgeldiniz“ što znači da je današnji plan skoro ispunjen i da nam preostaje još samo da se smestimo u hotel i opustimo. Nastavak sledi…
- 80 odgovora
-
- 28
-
-
>> Beograd > Niš Prva nedelja septembra je brzo prošla u pripremama za putovanje. Na sreću, motor i opremu sam spremio još početkom sezone, ali je trebalo za relativno kratko vreme organizovati sve ostalo - isplanirati pojedine deonice, rezervisati smeštaj (bar za prvih nekoliko dana) i pobrinuti se da kod kuće sve ostane u potpunom redu. Konačno, stiže i taj petak! Svoj radni dan završavam nešto ranije, proveravam da li je sve na svom mestu – i krećemo… Visoka temperatura nas primorava da češće pravimo pauze, ali osim toga ništa nam nije smetalo sa brzo stignemo do cilja.
-
Ove godine zaista nije bilo lako isplanirati neko duže putovanje. Sve što sam želeo da ostvarim tokom proleća je moralo da bude odloženo, a ni početak leta nije doneo bolje uslove. Tek krajem avgusta se pojavio tračak nade u vidu najave da će od 1. septembra biti ukinuta sva ograničenja za putovanje po Bugarskoj. To me je ohrabrilo, pa sam odbacio skoro gotove planove o kružnoj turi kroz Srbiju i počeo da razmišljam o inostranstvu. Dok sam prikupljao podatke o atrakcijama koje nude naše istočne komšije, pažnju mi je privukao prsten koji često nosi moja lepša polovina. Jednostavan srebrni okvir i plavo zeleni kamen u sredini – tirkiz. Odmah sam poželeo da detaljnije istražim njegovo poreklo i evo šta sam pronašao: Šta znači TIRKIZ? » tirkiz • muški rod (mineral) Modri dragi kamen. Dragi kamen lepe modre boje i prilične tvrdoće; najlepši dolaze iz sev. Persije, većinom okruglo uglačani (naziv po tome što su prvi doneseni u Evropu iz Turske). Osim toga, saznao sam da je tirkizna boja zapravo mešavina zelene i plave. Ona je poznata kao boja koja ima smirujuće dejstvo. Takođe, smatra se sofisticiranom bojom, koja izgleda elegantno na nakitu, napravljenom sa tirkiznim kamenjem. Tirkizna, dakle, kao „mirna“ boja, predstavlja spokoj, ali i kreativnost. Najčešće je vole žene i stoga je ona označena kao ženska boja. Kažu da smanjuje nivo stresa, tj. da vraća um u stanje smirenosti. Kao simbol sreće i bogatstva smatra se da privlači novac i jača intuiciju i sposobnost procene, pa ga je preporučljivo nositi prilikom ulaska u nove poslovne poduhvate. Pošto njegov naziv potiče od francuske reči pierre turquoise, što znači turski kamen, rešio sam da ove godine kao krajnju destinaciju izaberem Tursku tj. njenu tirkiznu obalu. Prema ovom planu, trebalo je da prvo posetimo Jedrene a zatim nekoliko dana provedemo u Istanbulu. Nakon toga bi usledio prelazak u Malu Aziju i poseta antičkoj Nikeji (današnjem Izniku) kao i odlazak na Pamukkale. Nastavak putovanja je podrazumevao obilazak čitave turske rivijere (Sredozemnu i Egejsku obalu) da bi se na tlo Evrope vratili preko Dardanela. Sve ovo je trebalo da potraje oko dve nedelje a za polazak sam izabrao petak, 11/09. Tako je i bilo…
- 80 odgovora
-
- 14
-
-
-
Ima ovde nešto od prošle godine... (Musala i Rilska jezera)
-
[Kavala > Rilski manastir > Niš] Posle sedam dana provedenih na Limnosu i noćenja u Kavali, preostalo nam je još samo da odlučimo kojim putem ćemo se vratiti kući. Izbor je pao na pravac koji vodi kroz Bugarsku, jer smo želeli da usput posetimo i Rilski manastir. Nakon nekoliko sati vožnje i kraćeg zadržavanja na granici, stigli smo na plato koji je predviđen za posetioce i krenuli u obilazak. Pažnju nam je privukla prodavnica suvenira u kojoj smo izabrali nekoliko ikona. Ostatak puta prema Nišu je protekao u pomalo napetoj atmosferi što smo oboje pripisali umoru jer su prethodnih nekoliko dana zaista bili iscrpljujući. [Niš > Beograd] Poslednju deonicu smo savladali sa samo jednom pauzom (za gorivo i vodu) i time konačno završili i ovo putovanje. Do sledeće prilike, pozdrav od Vesne i Saše
- 43 odgovora
-
- 11
-
-
-
[Myrina > Kavala] Poslednji dan našeg boravka na Limnosu je protekao u iščekivanju vesti o ponovnom isplovljavanju trajekta. Grad i okolne plaže su bili skoro potpuno pusti, ali se zato u luci stvarala sve veća gužva, baš kao da su svi jedva čekali da krenu prema kontinentu. Konačno, u smiraj dana i mi smo se oprostili od ovog prelepog ostrva sa željom da ga jednog dana ponovo posetimo.
-
Problema sa trajektom verovatno ne bi ni bilo da je u pitanju direktna veza sa kopnom tj Kavalom. Ovako je Limnos samo jedna od stanica na putu za Atinu (i nazad) pa se dešava da bez obzira što je lokalno vreme OK, nema plovidbe u slučaju da je bilo gde duž rute more uzburkano više nego što putnici mogu da podnesu.
-
[Myrina] Pošto smo od predstavnika brodske kompanije dobili obaveštenje da su sve trajektne linije otkazane zbog lošeg vremena, nije nam preostalo ništa drugo nego da planove prilagodimo novim uslovima. Zato smo potražili smeštaj u gradu i ponovo otvorili brošuru koja nam je sve vreme služila kao turistički vodič. Ispostavilo se da i u neposrednoj okolini ima mnogo zanimljivih sadržaja, pa smo odlučili da promenimo modni stil i moto opremu zamenimo za nešto prikladnije.
-
Na Limnosu smo bili sredinom septembra prošle godine. Zaista nije bilo mnogo turista a kada sam to pomenuo gazdi hotela, pohvalio mi se da kod njih sezona traje do kraja oktobra. Doduše, u tom periodu im dolaze lovci da tamane sitnu divljač.
-
[Moudros > Fanaraki > Myrina] Vreme koje smo planirali za boravak na Limnosu je brzo proteklo pa smo poslednji dan proveli u iščekivanju trajekta koji će nas vratiti na kontinent. Pošto je on trebalo da isplovi tek oko ponoći, imali smo dovoljno vremena za mali „photo session“ i kuliranje na plaži. U smiraj dana smo stigli u Myrinu, spremni da narednu noć provedemo na brodu, samo da bi saznali kako je trajekt zbog jakog vetra i velikih talasa otkazan i da neće ploviti bar još dva dana. Izgleda da nam Meltemi neće dozvoliti da tek tako odemo sa ostrva...
-
[Moudros > Kontias > kapela Kakaviotissa > plaža Manos > peščane dine] Poslednji dan našeg boravka na Limnosu je bio rezervisan za obilazak zapadnog dela ostrva. Prva stanica na tom putu je bilo mesto sa vetrenjačama koje su potpuno rekonstruisane i pretvorene u neku vrstu hotela. Na žalost, sve je bilo zatvoreno pa nismo mogli da zavirimo u njihovu unutrašnjost. Umesto toga, uspeli smo da pronađemo mali lokal i popijemo kafu sa penzionerima. Dalje smo nastavili putem koji vodi uz obalu, ali se on brzo pretvorio u prašnjavu stazu. Nakon nekoliko kilometara po makadamu, stigli smo do improvizovanog parkinga što je značilo da se dalje može samo pešice. Na tom mestu smo napravili kratku pauzu za presvlačenje i odmah nastavili dalje… Pešačka staza kojom smo krenuli vodi do kapele koja je smeštena u maloj pećini a sve to se nalazi na vrhu brda. To znači da se od posetioca očekuje da ulože određeni napor ali predeli kroz koje se prolazi to sigurno zaslužuju. Pošto se kapela nalazi u pećini, njeni zidovi u niski a krov joj uopšte nije potreban. Na žalost, zaboravili smo da ponesemo sveće ali je zato za nama ostalo trag u vidu zapisa… Posle planinarenja po toplom i sunčanom danu bilo nam je neophodno osveženje, pa smo odlučili da neko vreme provedemo uz more. U tom cilju smo izabrali jednu od poznatijih plaža a ispostavilo se da je to bio pun pogodak… Nakon odmora, shvatili smo da da nam ostalo sasvim dovoljno vremena za obilazak još jedne lokalne atrakcije. U pitanju je oblast koju zauzimaju peščane dine pa se na kratko može steći utisak da se nalazite u sred pustinje a ne na mediteranskom ostrvu.
-
[Moudros > Antički Ifestos > Filoktatesova pećina > Kamene glave] Treći dan na Limnosu je bio rezervisan za obilazak severne strane ostrva. Kao prvu stanicu na ovoj ruti smo izabrali lokalitet na kome se nalazi antički grad Ifestos ali se ispostavilo da do njega vodi lokalni putić koji još nije asfaltiran. To nas naravno, nije sprečilo da stignemo do cilja… Pošto prethodnog dana nismo uspeli da posetimo pećinu koja se nalazi u okviru arheološkog nalazišta, odlučili smo da pokušamo još jednom – i nismo se pokajali. Put nas prvo vodi pored ostataka hrama u kome su nekad održavane svečanosti koje bi danas bile okarakterisane kao orgije… … dok se sama pećina nalazi nešto niže, na samoj obali mora što znači da se u nju može ući plivanjem ili kroz jednu usku pukotinu. Mi smo izabrali ovaj drugi način… Posle ovakve avanture nam je bilo neophodno osveženje pa smo ga potražili u lokalnom kafiću. Posle ledene kafe je sve mnogo lakše... Od lokalnog turističkog vodiča smo saznali da se na drugoj strani ostrva može videti redak prirodni fenomen. U pitanju su kamene strukture koje je erozija oblikovala tako da liče na lopte a neko sa više mašte ih je nazvao „kamene glave“. U svakom slučaju, vrlo zanimljiva igra prirode…
- 43 odgovora
-
- 12
-
-
[Moudros > Romanou > Aliki > Plaka > Kotsinas > Koukonesi] Drugi dan na Limnosu je bio rezervisan za istočnu stranu ostrva. Rutu smo unapred isplanirali, pa je trebalo samo pratiti strelicu na ekranu Za divno čudo, većina puteva na ostrvu je asfaltirana, pa nije bilo teško stići do cilja… Prvo na listi je bilo selo pod imenom Romanou jer se u njegovoj okolini nalaze ostaci vetrenjača. Ove nisu bile u reprezentativnom stanju, ali smo par dana kasnije naišli na potpuno renovirane primerke. Nakon vetrenjača, na redu je bilo slano jezero. Ono je preko leta potpuno isušeno, pa se može prošetati po njegovoj površini. Posle šetnje sledi pauza za kafu pa onda ponovo uživanje u potpuno praznoj plaži. Izgleda da je sredinom septembra ovde turistička sezona već gotova… Sledeća stanica je trebalo da bude pećina u kojoj je po mitologiji boravio antički junak Filoktates, ali smo do nje stigli posle 15h (čudno radno vreme) pa je obilazak morao da bude pomeren za sledeći dan. Umesto u pećini, ostatak dana smo opet proveli na plaži – ovoga puta pored mesta Kotsinas. U povratku smo odlučili da posetimo i jedno malo ostrvo (Koukonesi) koje se nalaze toliko blizu obale da je do njega izgrađen poseban nasip. Na njemu se navodno, nalaze i ostaci naselja iz bronzanog doba ali mi to nismo pronašli.
-
Mi volimo da idemo tamo gde još nismo bili (a pošto smo Tasos već obišli ), logično je da sledeća stanica bude - Limnos. U stvari, prvi izbor je bio Samotraka, ali se ispostavilo da zbog neke havarije u tom periodu (septembar ``´˙19) nije postojala trajektna veza sa kopnom. Ovako je ispalo mnogo bolje!
-
[Moudros > plaža Fanaraki] Prvi dan na moru je obično rezervisan za pravi „pasivni“ odmor pa smo odlučili da malo upoznamo okolinu i prošetamo do jedne od poznatijih plaža. U luci su već bili usidreni ribarski brodovi, ali ulov nije bio naročito uspešan. Izuzetak su izgleda bile hobotnice a to nam je pomoglo da se odlučimo šta bi za večeru. Do plaže smo pešačili skoro čitav sat, ali nam to nije bilo teško jer smo na kraju bili adekvatno nagrađeni – retko nam se dešavalo da imamo čitavu plažu samo za sebe! Nastavak sledi...
- 43 odgovora
-
- 17
-
