Jump to content

Moto Zajednica

sasha

Članovi
 Pogledaj Profil  Pogledaj aktivnost člana

  • Broj tema i poruka

    946

  • Pridružio se

  • Posetio poslednji put

 Tip Sadržaja 

Sve što je postavio član: sasha

  1. sasha
    [Myrina > Moudros] Trajekt je isplovio oko ponoći a pošto je Limnos njegova prva stanica na putu do Atinske luke, u Myrinu smo stigli pre zore. Brzo smo izašli iz pustog pristaništa i krenuli prema centru, da tamo sačekamo jutro. Naša baza za sledećih nekoliko dana će biti u Moudrosu, a to je malo ribarsko selo koje se nalazi u središnjem delu ostrva. Ispred hotela smo zatekli gazdu kako ispija svoju prvu kafu pa smo prihvatili njegov poziv i ubrzo uživali u opuštenoj lokalnoj atmosferi.
  2. sasha
    Johny, hvala na savetima. Bugarska će nam ponovo biti na meniju već ovog avgusta a to znači da i Musala mora da padne!
  3. sasha
    Za motore ne treba vinjeta, ali ako ne paziš na radare, platićeš mnogo više
  4. sasha
    [Borovec > Kavala] Posle dva dana provedenih u relativno velikoj nadmorskoj visini, došlo je vreme da se spustimo na nivo mora. Za tu namenu smo izabrali nešto duži put koji prolazi kroz ruralne oblasti pa su susreti sa domaćim stanovništvom i njihovim ljubimcima bili normalna pojava. Najlepši utisak na nas je ostavilo veliko jezero koje se nalazi u blizini Dospata, pa smo morali da se zaustavimo i napravimo nekoliko panoramskih snimaka. U Kavalu smo stigli relativno rano i odmah potražili luku jer je trebalo prvo proveriti da li trajekt za Limnos isplovljava po planu. Na sreću, more je bilo mirno i nije bilo potrebe za odlaganjem plovidbe pa smo na licu mesta prepakovali svoje stvari i iskoristili priliku da malo bolje upoznamo okolinu. Par sati kasnije smo već plovili prema našem sledećem cilju – Limnosu… Nastavak sledi...
  5. sasha
    [Rilska jezera] Pošto se naš plan za osvajanje Musale izjalovio, kao utešnu nagradu prihvatamo manje zahtevnu pešačku turu po Rilskim jezerima. Do njih se iz Boroveca lako stiže dobrim putem preko Samokova a polazna tačka za turističke posete se nalazi iznad sela koji nosi pomalo čudno ime - Paničište. Рилска језера — Википедија, слободна енциклопедија SR.WIKIPEDIA.ORG Zahvaljujući prevoznom sredstvu sa dva točka i uz malo drskosti, probijemo se do samog ulaza i brzo hvatamo red za žičaru. Ovde nema zatvorene gondole već se posetioci prevoze u parovima što omogućava znatno „prisniji“ kontakt sa okolinom. To znači da se svaka promena vremenskih uslova direktno odražava na komfor putnika, ali se barem brzo stiže do krajnje stanice. Od tog mesta kreće jedna od najposećenijih pešačkih staza u ovom delu sveta što znači da se na relativno bliskom rastojanju nalazi ukupno 7 planinskih jezera. Priznajem da nisam imao baš prevelika očekivanja, ali se na kraju ispostavilo da je ova tura bila pravi pogodak. Samo da je i vreme bilo za mrvicu lepše …
  6. sasha
    [Musala] Do najvišeg vrha na Balkanu se može stići na više načina. Za momke u punoj snazi pravi izbor predstavlja bicikla a pošto mi ne spadamo u tu kategoriju, biramo žičaru i na taj način znatno lakše savlađujemo početnu deonicu (prvih desetak Km planinarske staze i preko 1100 m visinske razlike). To znači sa smo za svega 20-tak minuta stigli na pola puta, sveži i potpuno spremni za ono što nas očekuje … Staza koja vodi prema vrhu je na početku široka i relativno ravna pa smo lako stigli do planinarskog doma koji predstavlja prvu stanicu. Jedino su nas niski oblaci sve vreme sprečavali da sagledamo okolinu. Nakon toga sledi nešto teža ali mnogo zanimljivija deonica koja nas vodi kroz skoro netaknutu prirodu. Ambijent upotpunjuju „gorske oči“ sa savršeno prozirnom vodom … U pravom trenutku se pred nama pojavio konačni cilj – vrh Musala, ali smo istovremeno shvatili da će nam on ovoga puta ostati van domašaja. Naime, nešto kasniji polazak i sporo napredovanje su nas doveli u nezavidnu situaciju jer je po našoj proceni, do vrha ostalo još bar sat vremena a upravo toliko nam nedostaje da pri povratku uhvatimo poslednju žičaru i brzo stignemo do hotela. Zato smo prekinuli uspon i krenuli nazad sa čvrstom namerom da prvom sledećom prilikom ispravimo ovaj propust …
  7. sasha
    [Beograd – Borovec] Za početak je trebalo savladati nešto više od 460 Km do bugarskog ski centra Borovec što znači da smo skoro ceo dan proveli na auto putu. Nakon nekoliko pauza za snabdevanje kafom i benzinom i kraće zadržavanje na granici bezbedno smo stigli na odredište a Hotel Gorska zvezda nam je bio baza za sva tri dana koja smo proveli u Bugarskoj …
  8. sasha
    Tog septembra 2019-te, vreme je još uvek bilo prijatno za vožnju (mada ni za šetnju po planinama i brčkanje u moru nije bilo loše) pa sam u dogovoru sa lepšom polovinom odlučio da još jednom osedlam vranca i krenem prema jugu. Plan je bio da se za nekih desetak dana prvo istraže bugarske planine a zatim malo krstari po severnom Egeju. Znači, za početak idemo na Borovec a posle toga preko Kavale na ostrvo Limnos…
  9. sasha
    Dugo sam razmišljao kako da nazovem ovaj putopis i na kraju zaključio da on zaslužuje dva naslova. Prvi proističe iz činjenice da je najviši vrh Balkana – Musala, svoje ime dobio u vreme turske vladavine („Mus Alah“ znači „bliže Bogu“) a drugi je vezan za antičku mitologiju (ostrvo Limnos je nekada pripadalo Amazonkama). Više detalja možete pronaći u sledećim člancima… Мусала — Википедија, слободна енциклопедија SR.WIKIPEDIA.ORG Лимнос — Википедија, слободна енциклопедија SR.WIKIPEDIA.ORG A sada možemo da počnemo….
  10. sasha
    Svaka čast ili što bi Turci rekli - Aferin!
  11. sasha
    Potpuno tačno ali.... za ono što kolega Igor1979 planira a pogotovo ako ne izlazi na autoput tih 30 KS mu završavaju posao
  12. sasha
    Bane i ja smo "manje zahtevni" vozači . Kod mene je Mitas pozadi a napred i dalje Pirelli Diablo Rosso. Ima u njoj već 16K a izdržaće bar do 20.
  13. sasha

    NC750X 2016

    sasha je odgovorio članu sargeras u Touring

    Kod mene piše Made in Slovenia
  14. sasha
    13.05 [Senožeće > Beograd] Za doručak, omiljene poslastice iz detinjstva pa odmah na motor i pravac auto put. Kiša nas je pratila skoro ceo dan pa smo kući stigli potpuno iscrpljeni. Tako se završila naša avantura, a ako me pitate da li bi je ponovili, odgovor bi bez oklevanja bio - u svako doba! Do tada, pozdrav od Vesne i Saše.
  15. sasha
    12.05 [Ćivitavekija > Senožeće] Pošto sam znao da ćemo u Ćivitavekiju stići suviše kasno da bi odmah nastavili dalje, pokušao sam da unapred rezervišem odgovarajući smeštaj. Na žalost, izgleda da su hotelski kapaciteti u ovo doba godine maksimalno iskorišćeni pa smo morali da se zadovoljimo dvorišnom kućicom na periferiji. To je podrazumevalo malo lutanja po mrklom mraku ali je na kraju sve ispalo vrlo simpatično. Jutarnje sunce su brzo zaklonili crni oblaci pa smo najveći deo dana vozili po vrlo jakoj kiši. Plan je bio da se dokopamo Slovenije i prenoćimo u nekom manjem motelu. Izbor je pao na gostionicu Stari grad u selu Senožeće a najviše nas je obradovalo saznanje da grejanje funkcioniše punom parom. To nam je pomoglo da bar delimično osušio opremu i pripremimo se za poslednju deonicu.
  16. sasha
    11.5 [Barselona > Ćivitavekija] Trajekt je iz Barselone isplovio nešto pre ponoći a mi smo opet zauzeli stare pozicije i kroz dremež dočekali sledeće jutro. Na brodu nema više ničega što bi moglo da nas zainteresuje, pa dosadu prekraćujemo šetnjom po palubi. Ponovo pristajemo na Sardiniju dok se u daljini nazire obala Korzike. Zanimljivo je da nas je jedno vreme pratio helikopter obalske straže – pretpostavljam je proveravao da li se uz veliki trajekt „švercuje“ neki manji brod sa emigrantima.
  17. sasha
    10.05 [Valensija > Barselona] Naš boravak u Španiji se polako približava kraju. No, pre nego što ponovo zaplovimo prema Italiji, imaćemo priliku da se provozamo duž „Zlatne obale“ (Costa Daurada) i provedemo nekoliko sati u Barseloni. Pauze se nižu u skladu sa potrebama, jer ni konjić ni mi ne smemo ostati gladni … Naviše nam se dopala deonica na koju smo naišli neposredno pre Barselone. Put koji vijuga duž obale i pogled sa vidikovca zaslužuju najvišu ocenu (5+). Čitavu Barselonu nije moguće obići za samo jedno popodne, ali se barem mogu popuniti „rupe“ koje su zaostale od prethodnih poseta. Zato smo se odlučili da ovoga puta posetimo Olimpijski kompleks i plato ispred Nacionalnog muzeja. Pošto se oni nalaze jedno pored drugog, ostalo nam je taman toliko vremena da napravimo krug do Ramble i kupimo par suvenira. Već prilično umorni od gradske vreve, stižemo do luke i zauzimamo stratešku poziciju za ukrcavanje. Pred nama je još jedna noć na brodu i prilika da malo saberemo utiske…
  18. sasha
    Komšo, Hvala na lepim rečima. Moram da priznam da se i meni iz ove perspektive čini da je čitavo putovanje bilo dobro isplanirano ali je u stvarnosti bilo mnogo improvizacije. Pravi začin predstavljaju situacije koje se ne mogu unapred predvideti a kada se kockice slože, sve izgleda lako i lepršavo. Uostalom, ti to najbolje znaš jer si više puta bio u sličnoj ulozi - da predlažeš, ubeđuješ, organizuješ, voziš, snabdevaš, da se pravdaš ako nešto ne ide po planu itd.
  19. sasha
    09.05 [Valensija] Obilazak grada počinjemo od njegovog najsavremenijeg kutka. U pitanju je čuveni Grad umetnosti i nauke (Ciudad de las Artes y las Ciencias) koji je izgrađen krajem prošlog veka i to po projektu arhitekata Santjaga Kalatrave i Feliksa Kandele. Čitav kompleks se sastoji od nekoliko objekata a njihov futuristički izgled jasno odražava pravac u kome će se ovaj grad razvijati. Šteta što nešto slično nismo dobili umesto „Beograda na vodi“. Posle kratkog izleta u budućnost, pravimo pauzu za doručak i nastavljamo prema istorijskom centru grada. Pažnju su nam prvo privukle velika arena za borbu sa bikovima i zgrada železničke stanice, ali pravu atrakciju predstavlja centralna pijaca. Ovakva ponuda voća, povrća i mesnih prerađevina se retko može videti na jednom mestu, pa nismo propustili priliku da se počastimo. Šetnju kroz grad završavamo na glavnom trgu, na brzinu pravimo nekoliko sličica i tražimo način da pobegnemo iz opšte gužve. Vreme je da potražimo neki mirniji kutak, a pošto se temperatura vazduha već opasno približila 30 podeoku, odlučujemo da to bude negde blizu mora. Posle kratke konsultacije sa Google-om, koristimo gradski prevoz i brzo stižemo do plaže. Nismo imali hrabrosti da ispitujemo temperaturu mora ali smo zato probali jednu zaista egzotičnu vrstu piva.
  20. sasha
    08.05 [Granada > Valensija] Tokom priprema za ovo putovanje sam u više navrata pokušavao da unapred obezbedim ulaznice za Alhambru. One se inače mogu nabaviti preko zvaničnog sajta i to za manje od 15€ po osobi, ali je problem u tome što za njima vlada velika potražnja pa su zato rasprodate mesecima unapred. Alternativu predstavljaju tzv. vođene ture tj. obilazak čitave palate uz pratnju vodiča ali to znatno povećava ukupnu cenu (čak i do 3-4 puta). Već smo se pomirili sa činjenicom da će naš obilazak biti ograničen na one zone koje se mogu posetiti bez plaćanja, kada smo od naše domaćice dobili savet da ulaznice potražimo u kasnim večernjim časovima. Tada se po pravilu pojavljuju „viškovi“ koje lokalni vodiči nisu uspeli da iskoriste, pa su karte opet na raspolaganju po standardnoj ceni. To se ispostavilo kao tačno, pa smo ipak uspeli da obezbedimo dve ulaznice za sledeći dan. Zato već pre 9h zauzimamo svoje mesto ispred glavnog ulaza i krećemo u obilazak palate koja po mnogima važi za jednu od najlepših na svetu. Posle dvočasovne šetnje po palati i njenim vrtovima nastavljamo prema Almeriji. Put nas prvo vodi pored snežnih vrhova Sijera Nevade a zatim i kroz jednu od najvećih pustinja u Evropi. Pejzaž se naglo menja i umesto žitnih polja i vinograda prostor ispunjavaju peščane dine iz kojih štrči oštro kamenje. Sve ovo zaista podseća na američki zapad, pa nije čudo što su na ovakvim lokacijama snimljeni najpoznatiji filmovi iz tzv. „špageti vestern“ produkcije. Kulise koje su zaostale iz tog vremena danas služe kao zabavni parkovi, ali smo zbog neprimerenih cena odustali od detaljnijeg obilaska. Bez obzira što nismo uspeli da se vratimo u vreme kauboja, još uvek nas nije napustio osećaj da smo na trenutak prešli na drugu stranu okeana. Posle svega nekoliko kilometra nailazimo na lokal koji nas svojom imenom neodoljivo privlači, pa odlučujemo da napravimo pauzu za ručak. Skuter ostavljamo u otmenom društvu i iz menija biramo specijalitet kuće – roštilj na američki način. Ostatak dana samo proveli u relativno monotonoj vožnji do Valensije. Srećom, lako pronalazimo adresu na kojoj ćemo provesti sledeće dve noći pa motor pakujemo u garažu a mi se penjemo na XIV sprat. Vreme je za odmor, jer nas sutra čeka celodnevna šetnja kroz grad…
  21. sasha
    07.05 [Sijera Nevada] Granada se nalazi u podnožju jedne od najvećih španskih planina. U pitanju je Sijera Nevada a njeni vrhovi dostižu visinu od preko 3.000 mnv. Pošto oboje osim motociklizma volimo i šetnje po prirodi tzv. hajking, rešili smo da ovaj dan provedemo na svežem planinskom vazduhu. Inače, Sijera Nevada u prevodu znači snežna planina, a dovoljno je samo malo podići pogled i uveriti se kako joj to ime zaista odgovara Do Sijera Nevade se može stići sa nekoliko strana. Mi smo izabrali najkraći put tj. onaj koji vodi do skijaškog centra, jer smo nameravali da iskoristimo žičaru i tako skratimo put ka vrhu. Opuštenu vožnju iznenada prekida policijska patrola, pa se na njihov znak zaustavljam i odmah vadim dokumenta. Policajac mi pokazuje da stanem malo dalje i siđem sa motora a ja u tom trenutku shvatam da ovo neće biti samo rutinska kontrola. Pošto ne uspevamo da se sporazumemo na španskom, u razgovor se uključuje i devojka koja očigledno ima ulogu prevodioca. Od nje saznajem da sam napravio prekršaj i da sada imam VELIKI problem. Na moje pitanje, o čemu se konkretno radi, dobijam odgovor da sam vozio 83 Km/h a da je na ovoj deonici brzina ograničena na 60 Km/h. OK, kriv sam, šta ćemo dalje? Pa, ukoliko platim na licu mesta, kazna je 50 €. Sasvim slučajno sam tog jutra iz „kasice“ izvadio novčanicu od 50 € i stavio je u džep, pa je bio dovoljan samo jedan pokret da se ona nađe u mojoj ruci. Ne verujem da je iko očekivao ovakvu reakciju a ja sam se jedva uzdržao od komentara u stilu – j***š problem koji se može rešiti sa 50 €. Posle toga je sve išlo glatko, uz napomenu da im je ovo prvi put kako kažnjavaju nekoga iz Srbije… Meni je takođe bilo prvi put, ali od kako vozim motor tj. u zadnjih 39 god. U svakom slučaju, od sada me možete zvati „brzi“ jer za to imam i potvrdu od španske policije! Ovaj incident nam je malo pokvario raspoloženje, ali nastavljamo dalje i ubrzo stižemo do skijaškog centra. Na žalost, ispostavilo se da je zimska sezona završena pre svega nekoliko dana i da žičara trenutno ne radi tj. da će ponovo početi da funkcioniše za par nedelja, čim počne ona druga sezona – letnja. Onda ništa, da popijemo po kaficu i da krenemo nazad… To ne dolazi u obzir! Idemo motorom dokle može a onda ćemo videti kako dalje… Pa lepo se vidi da do vrha nema mnogo…. Brzo stižemo do tačke na kojoj moramo da ostavimo motor i prelazimo na plan B, tj. dalje nastavimo pešice. Moram da priznam da nas je vreme idealno poslužilo. Potpuno vedro nebo, blagi povetarac i svež vazduh su nam prijali i nije nam bilo teško da se popnemo do same ivice snega. Prema GPS-u, u tom trenutku smo bili na visini od skoro 3.000 m, što za nas predstavlja apsolutni rekord. Ovoga puta je vrh za nas ostao nedostižan, ali verujem da ćemo se kad-tad vratiti da ga osvojimo. U povratku nismo morali da pazimo na radare, jer su nam maksimalnu brzinu ograničavale ovčice a nismo ni imali razloga za žurbu - gradske fontane i trgovi nam i onako ne mogu pobeći…
  22. sasha
    U Granadu stižemo taman na vreme za brzi obilazak Alhambre tj. onog dela koji je dostupan bez plaćene ulaznice. Ova palata potiče iz doba kada su čitavom južnom Španijom vladali arapski osvajači pa se zato na njoj lako prepoznaju orijentalni uticaji. Čitav kompleks se još bolje vidi iz podnožja, pa se spuštano u dolinu i nastavljamo prema četvrti Sakramonte koja je nekada bila naseljena pretežno jevrejskim i romskim stanovništvom. Tu još uvek postoje veštački izdubljene pećine koje su ranije služile za stanovanje a sada se u njima održavaju koncerti tradicionalne muzike i plesa. Po nekim izvorima, flamenko je nastao upravo na ovakvim mestima pa smo iskoristili priliku da to i proverimo…
  23. sasha
    06.05 [Ronda > Malaga > Granada] Ulica u kojoj smo proveli prethodno veče, ujutru izgleda potpuno drugačije. Svi lokali su zatvoreni, stolovi uklonjeni i vlada potpuna tišina. Obilazak počinjemo od glavnog trga, a zatim kroz park stižemo do vidikovca i na kraju biramo najbolju poziciju za slikanje mosta koji spaja stari i novi deo grada. Sve ovo nije trajalo duže od pola sata pa relativno rano nastavljamo prema Malagi. Put nas vodi kroz fantastične predele a vrhunac predstavlja deonica koja prolazi blizu ulaza u čuveni Caminito del Rey. U pitanju je pešačka staza koja bukvalno „visi“ na vertikalnoj litici što predstavlja posebnu atrakciju. Prolaz je dozvoljen samo u pratnji vodiča a posete se zakazuju nedeljama unapred. Zato nam nije bilo žao što smo ovde stigli baš u ponedeljak tj. dan kada je sve osim malog kafića zatvoreno… Naš prvobitni plan nije uključivao posetu gradu Malaga, ali jednostavno nismo mogli da odolimo izazovu i propustimo priliku da na licu mesta probamo omiljenu poslasticu iz detinjstva – sladoled od malage. Uz malo muke pronalazimo mesto za parkiranje i krećemo prema pešačkoj zoni. Uskoro stižemo do vitrine u kojoj su izložene sve moguće vrste sladoleda ali ni traga od one crvene mase sa ukusom maline prošarane suvim grožđem. Na kraju se ispostavilo da tako nešto uopšte ne postoji, pa smo morali da se zadovoljimo nekom drugom kombinacijom. Ipak, bilo je vredno truda…
  24. sasha
    05.05 [Sevilja > Kadiz > Ronda] Prethodni segment sam namerno završio slikom koja simbolizuje naše sledeće odredište. U pitanju je Kadiz, luka preko koje čitav jug Španije izlazi na Atlantski okean. Dobar deo puta vozimo kroz močvarnu ravnicu ali nas zato na samom ulazu u grad očekuje pravi spektakl. Pred nama se pojavljuje najveći most koji smo u životu videli. Ovakva konstrukcija je očigledno neophodna da bi se obezbedio prolaz za ogromne brodove koji plove na relaciji Atlantik – Sredozemlje. Još pod jakim utiskom ulazimo u grad, nalazimo parking za motore i krećemo u potragu za ovim plovećim džinovima. Na žalost, nemamo previše vremena za razgledanje jer najkasnije do podne moramo da stignemo do Hereza tj. staze na kojoj se održava jedna od najzanimljivijih trka u čitavom MotoGP šampionatu. Oko nas se sve češće pojavljuju grupe motorista koji idu u istom pravcu. U jednom momentu se sve pretvara u beskrajnu reku dvotočkaša pa shvatamo da smo stigli u poslednjem trenutku. Gužva je tolika da nam policija ne dozvoljava ulazak na parking koji se nalazi nadomak staze nego nas usmeravaju na sledeći izlaz i rezervnu lokaciju. Ni tu nije lako naći mesto, pa se ubacujemo između automobila, skidamo moto opremu i priključujemo ostalim posetiocima. Pošto je ovaj parking od glavnog ulaza na stazu udaljen više od 3 km, organizatori su se pobrinuli za transport što znači da nas čekaju turistički vozići koji ovu razdaljinu prelaze za nekoliko minuta. Jedan deo ipak moramo da pređemo pešice, a put nas vodi pored onog prvog parkinga… U trenutku shvatam da smo u stvari imali sreće, jer da smo motor ostavili u ovoj gužvi, imali bi grdne muke da ga ponovo pronađemo… Uskoro stižemo do jedne od kapija, a zatim prolazimo i kroz zonu koju zauzimaju štandovi sa raznom robom. Na kraju biramo poziciju sa koje se vidi dobar deo staze i čekamo da počne glavni spektakl. Uskoro ispred nas prolazi kolona koju sačinjavaju trenutno najbolji vozači na svetu a publika naravno, ima svoje favorite. Od samog starta je vodila crveno žuta Honda sa brojem 93 pa nije bilo sumnje da će tako ostati do kraja. Bez obzira na to, imali smo retku priliku da uživamo u atmosferi koja nas je okruživala i ostvarimo još jednu davnašnju želju. U povratku koristim priliku da na trenutak osetim kako sve ovo izgleda iz perspektive pravog trkača. Bez obzira na očigledne prednosti SuperBike mašine, čini mi se da ću se za sada ipak zadržati na nešto skromnijoj spravi… Herez napuštamo prepuni utisaka i polako nastavljamo prema Rondi. Put nas prvo vodi kroz blago zatalasana polja a ubrzo se pred nama pojavljuju i planinski vrhovi što znači da smo blizu cilja.
  25. sasha
    Naš sledeći cilj je Sevilja, a da bi uštedeli na vremenu, izlazimo na auto put. U daljni se sve češće pojavljuju siluete bikova a nešto kasnije ćemo se uveriti koliko je ova životinja važna za lokalno stanovništvo. Nadam se da će deo novca koji smo potrošili na gorivo otići na razvoj Markezove i Lorencove Honde jer je kompanija Repsol jedan od njihovih glavnih sponzora. Pošto nas očekuje dugo pešačenje kroz grad, prvo svraćamo do hotela i umesto moto opreme oblačimo nešto prikladnije. Skuter ostavljamo u dobrom društvu i prečicom koja vodi pored reke stižemo do centra. U prvi mah nas je iznenadilo (ali istovremeno i prijalo) što na ulicama nije bilo mnogo prolaznika. Situacija se drastično promenila čim smo stigli do arene gde je za to popodne bila zakazana borba sa bikovima. Odjednom su se svuda oko nas pojavile tip-top doterane španjolke i njihovi pratioci u elegantnim odelima, što samo potvrđuje da korida ovde još uvek ima prvorazredni društveni značaj. Ostavljamo ljubitelje koride da uživaju u ovom, za nas neobičnom sportu i nastavljamo dalje jer nas tek sada očekuju najveće atrakcije. Prva od njih je čuvena Seviljska katedrala, jedna od najvećih gotskih građevina u svetu… a druga trg „Espana“ koji je očigledno izgrađen sa ciljem da posetioce ostavi bez daha…
×
×
  • Create New...

Važno obaveštenje

Nastavkom korišćenja ovog sajta prihvatate Pravila korišćenja

  I accept