Iz daljine uskoro izroni reklama iz 50-ih ili 60-ih godina... Ispod nje, crno-beli patrolni auto... Ali taj patrolni auto već decenijama ne lovi prestupnike... U pitanju je lepo očuvan primerak penzionisanog presretača kalifornijske državne policije. Cedulja okačena unutra kaže da je vlasnik auta gazda benzinske pumpe pokraj motela. Sam motel, star i zatvoren, je i dalje održavan u pristojnom stanju. Benzinska pumpa, takođe stara, je još uvek otvorena. Koga opslužuje ne znam; okolo nema nikakvih kuća na vidiku. Pošto očigledno nemaju baš puno mušterija, imao sam potrebu da kupim nešto od njih kad smo već tu stali. Benzin nam nije trebao, pa sam pazario baterije za foto aparat.

Pravolinijske deonice puteva su mi skoro uvek dosadne. Ali ovaj put je nekako bio izuzetak. Čak mi se nije ni jurcalo. Da li zbog toga što je u pitanju Ruta 66, da li zbog potpunog nedostatka bilo kakvog saobraćaja, tek vožnja mi je pala savršeno opušteno. Umesto izmeštanja guzice pred svaku krvinu, procene ulazne brzine, kontrolisanog gasa groz krivinu i kalkulisanja izlazne brzine ka sledećoj krivini, ovde bajker može da meditira kao Budista nadomak Nirvane. Ravnomerno brujanje motora, i čovek može da se utopi u misli. Ili da uopšte ne misli ninašta.

Nastavivši dalje ka istoku naiđosmo na znakove nestale civilizacije. I ovde je nekada verevatno bilo živo. Ali sada.... Benzinske pumpe i radnje ne mogu da žive od vetra.

Pust put, kroz pust krajolik. Na mapi je bio obeležen niz gradića i naselja, ali mi ni jedan ne vidosmo. I njih je izgleda oduvao progres. Na jednom uzvišenju naiđosmo na nešto što smo do tada videli samo na slikama – beleg legende. Mali predah i momenat za kontempliranje... Koliko li je samo motora, auta i kamiona prešlo preko ovog znaka u zlatno doba Rute 66? I koliko li je putnika davnih 50-ih i 60-ih stalo da se slika ovde, ushićeni da su iz srca Amerike Rutom 66 stigli do Kalifornije? Sada ovuda saobraća samo vetar...

Od našeg stana na obodu Los Anđelesa krenuli smo na istok širokim autoputem sa osam traka. Zove se Frivej 210 (Freeway 210). Dakle ne samo što moderni putevi moraju da budu pravi i dosadni, već i imena moraju da im budu dosadna. Frivej 210 nas je doveo do San Bernardina, grada na istočnom izlazu iz losanđeleske metropole. San Bernardino se pominje u čuvenoj pesmi Route 66. Ovuda je nekad prolazila Ruta; sada se njeni ostatci možda nalaze ispod ovog modernog asfalta kojim vozimo. Sa Friveja 210 se prebacujemo na Intersejt 15 (Interstate 15). Još jedan široki autoput sa neromantičnim imenom. On ide na sever. Njime se vozimo do grada po imenu Barstou (Barstow), koji se takođe pominje u pesmi Route 66. Tu napuštamo Intersejt 15, i krećemo na istok autoputem Interstejt 40. Na mojoj papirnoj mapi obeležio sam naselje Ludlou (Ludlow) koje se nalazi u sred pustare. Po mom proračunu, tu bi trebalo da se preživeli delić Rute 66 seče sa autoputem Interstejt 40 kojim idemo. Silazimo sa autoputa gde znak pokazuje izlaz za Ludlou, i primećujemo da to naselje više ne postoji. Tu je sad samo jedna benzinska pumpa sa malim restoranom. Paralelno uz autoput išao je nekakav pomoćni put. To je možda to što tražimo. Zaustavili smo se na raskrsnici da pogledamo mapu. Sa autoputa je polako silazio crno-beli policijski auto i kretao se ka benzinskoj pumpi. Mahnuo sam mu; policajac je okrenuo auto i dovezao se do nas. - Tražimo Rutu 66. Jel' to možda ovaj put? – upitah ga kad je otvorio prozor. - Jeste, to je Ruta 66. – odgovori veoma mlad policajac. Upitah ga za stanje puta, i gde je sledeće ukrštanje sa glavnim autoputem. Reče mi da je asfalt u dobrom stanju, i da ima ukupno 77 milja (123 km) do kraja tog napuštenog dela Rute 66, i da se na kraju ponovo spaja sa glavnim autoputem. Momak je bio pričljiv; videlo se da mu je dosadno i da nisakim ceo dan nije progovorio ni reč. Za razliku od gradske policije, državni policajci ne mogu da biraju gde će da budu raspoređeni. Njega baš i nisu usrećili bacivši ga u ovu zabit. Zahvalismo mu se na informacijama, upalismo motore, i nastavismo na istok – ovaj put ne autoputem već čuvenom Rutom 66. Napuštena Ruta 66. Sa leve strane, paralelno, gde su oni beli kamioni, je Interstejt 40 koji ju je zamenio i kojim sada teče sav saobraćaj.

Komadić legende Ruta 66 odavno ne postoji. Ono što se naziva progres pregazilo je spori vijugavi put koji je spajao Čikago i L.A., pa sada umesto njega imamo brze, moderne autoputeve sa duplim trakama i bez krivina. I bez duše. Jer iako je Ruta 66 možda bila spora, od samog početka je imala poseban šarm i mistiku kakav ni jedan drugi put nema. O njoj su se pisale pesme, snimali filmovi, i jedini je put na svetu koji je imao popularnu, višegodišnju TV seriju o sebi. Ljudi širom sveta su čuli za Rutu 66 – postala je američka ikona, kao Merlin Monro i Džejms Din. No iako je izbrisana sa brojnog stanja Nacionalnog Sistema Puteva, Ruta 66 nije potpuno izbrisana sa lica zemlje. Pokoji komadić te legende i dalje odoleva naletu progresa i zubu vremena, i čeka nostalgične putnike željne da proputuju delom američke istorije. Kristin i ja smo jedni od tih putnika; i za naše prvo putovanje posle petomesečne pauze krenuli smo u potragu za izgubljenim delovima Rute 66.

Moja stara putna jakna, prljava od bezbroj kilometara, je ležala u ćošku garaže, tu gde je spuštena pre pet meseci. Pored nje čizme, koje su nekad bile crne, a sad žuto-sive od peska, takođe su ležale u prohladnoj tami, još od udesa nevidevši asfalta. SixFiddy im je pravio društvo svo to vreme, tih, ranjen i nepomičan. Bio je rasklopljen u oktobru mesecu radi operacije vodene pumpe i detaljnog servisa, taman pred put na koji sam otišao njegovim bratom, velikim GS-om. Veliki GS se sa tog putovanja nije vratio – meksička pustinja mu je došla glave. Ja sam se vratio kombijem hitne pomoći, rasklopljen u pustinji i sklopljen na hirurškom stolu. Novembar sam proveo u krevetu; decembar na terapijama, pa u januaru polako opet na motor. Ali Kristinkin a ne moj, jer je SixFiddy i dalje čamio u garaži u delovima, moja desna ruka nesposobna za rad. Sa Kristinkinim motorom samo po gradu; januar, februar, terapije... I onda u martu kada je ruka proradila, došlo je vreme da i SixFiddy proradi. Polako, deo po deo; prvo vodena pumpa, pa kvačilo, pa hladnjak... Na hladnjaku sam prebrojao varove kojim su zakrpljene rupe od kamečića i šljunka Kalifornije i Meksika... Pet debelih varova, kao ožiljci. Toliko ožiljaka i ja imam na sebi, isto tako debelih, kao varovi. Onda štelovanje glave motora, pa kočnice, pa ulje, pa akumulator.... Ostaviću viljuške za drugi put... Sad samo da okrenem ključ i pritisnem crveno dugme na kormanu... I te noći, posle pet meseci, njegovo jednocilindrično srce je ponovo zakucalo. I moje je, čini mi se, zakucalo jače. Došlo je vreme da ponovo obučem moju staru sivu jaknu, obujem moje putne čizme, i na njima staru prašinu zamenim novom.

Na ovom našem Forumu postoji Narandžasta Ekipa: U njihovoj temi mogu se postavljati pitanja vezana za KTM motore, diskutovati o istim, i upoznati ostale narandžaste fanatike radi druženja i međusobne pomoći. Bravo B@ne za otvaranje teme!

Kada sam video naslov pomislio sam da ti se zapalila kuća ili da je neko upao u bunar. Probaj malo konkretniji naslov sledeći put, tipa "Ko donosi stvari iz Luisa?".

Napisao sam post i odmah ga obrisao jer sam ukapirao da nema svrhe ulaziti u još jednu besmislenu raspravu... Sad vidim da je scuba odgovorio na to što sam obrisao... No nebitno, nastavite o ljuljanju, da ne smetam dalje...

Odlična slika; to se traži.

Jedina koja ima neki element umetničke slike je ova prva, i to jedino zbog svetla. Ostale.... 1. Slikati nešto što je u senci znači da će ti boje biti loše i da će ti nebo verovatno izgoreti. Slika br. 5 je dobar primer ovoga. I slike 2 i 4 su u senci. Takođe kada si u senci a aparat ti je na Automatic, onda će ti ekspozicija biti duža, pa sve što se kreće biće zamućeno (slika 5) 2. Nikad ne slikaš stranu motora koja nije okrenuta prema suncu (slika 3), jer motor pravi senku sam sebi pa se ne vide detalji. Treba da slikaš stranu okrenutu suncu, dakle da tebi (fotografu) sunce bije u dupe. 3. Kompozicija: Šta slikaš na drugoj slici: motor ili Juga? Motor zaklanja Juga; Jugo kvari kopoziciju i odvlači pažnju od motora. Plus odsekao si dupe Jugu. Slično i sa četvrtom slikom: šta će ta kola u fotografiji? 4. Opet kompozicija: ako slikaš nešto, ne smeš da mu odsecaš delove. Slika 5: odsekao si gumu; slika 6 odsekao si gumu i vizir, slika 7 odsekao si ceo prednji točak. Odabrao si dobro vreme za slikanje: rano jutro ili kasno popodne. Prvi sat posle izlaska sunca, i poslednji sat pred zalazak je najbolje vreme za fotkanje - sve dobija neke zlatne primese i boje su jače i življe. Fotografi to vreme zovu Golden Hour (zlatni sat).

Ljuljaju se samo u Srbiji. Ružan je ko crni đavo. R1150RS je bio mnogo lepši:

Bravo sszgo! Prva je k'o za reklamu.

Ista mašina. Svi R1150xx imaju iste mašine; postoji mala razlika kako su mašine naštelovane (na nekim modelima ima koji konjić više kao na primer RS, na nekima manje ali veći obrtni momenat na nižim obrtajima, kao recimo GS). Konkretno RS je naštelovan identično kao i RT. Po meni, RS je nepravedno zapostavjen motor među ljubiteljima BMW-a. Ima čitavih 33 kg manje od veoma popularnog RT-a, a isti agregat. RS je zamišljen kao sprot-turing motor, pa ima malo manje oklopa, ali opet više nego dovoljno. Pozicija sedenja nija skroz uspravna kao na RT-u, nego blago ka napred. Al' eto, RT je daleko popularniji... Neki kažu da je to zato što je RS ružan, a neki zato što ljudi od takvog motora očekuju pun oklop. Meni lično se mnogo sviđa, pogotovu što je lakši od RT-a. Poslednji RS (promenili su mu skraćenicu, taj se zvao R1200ST) je bio katastrofalno ružan doduše, i više se ne proizvodi...

Aha, pa nisam razumeo. Slika je stara, ima jedno tri ipo godine; moj prijatelj Mark (desno) i ja (levo) smo kupili te motore iste nedelje, pa smo na prvu vožnju otišli do Doline Smrti u centralnoj Kaliforniji, i tu smo se slikali. Jednodnevna kružna vožnja, oko 600 milja (960 km). Kasnije smo tim motorima odvezli transkontinentalnu turu: od Kalifornije (obala Pacifika) do Floride (obala Atlantika) i nazad. Taj motor me lepo služio tri godine, i onda sam pre šest meseci imao udes i na žalost ostao bez njega.

Ja sam ranije imao BMW R1200GS, koji ima dva cilindra sa ubrizgavanjem. Ovakvu napravu sam koristio za sinhronizovanje kućišta gasa (kontrolora gasa?) pošto svaki cilindar (2) ima po jedno. Ne znam kako je to na tvojim motorima rešeno...

Ne valja... nisi na postolju napisao ime proizvođača... Mora negde da piše "Raptors, Made in Serbia".

Kad već umeš da ga dižeš tako lepo na zadnjaka, onda ćeš morati da kupiš bolji foto aparat. I čizme, i rukavice, i jaknu, i pantalone.

Teško da su spustili težinu za 156 kg, al' motor izgleda fe-no-me-nalno.

Hmmm... mislim da nisam, ali ako jesam obrisaću. Sad ću da proverim... Edit: Proverio, ne vidim sliku nigde drugde. OK, nebitno....

Ne razumem pitanje...

Dobrodošli vlasnici i budući vlasnici najboljih motora svetu: BMW F650 i F650GS. Ova tema je za pitanja, odgovore, razmenu iskustava, i naravno druženje. Nekoliko linkova za početak, pa onda da krenemo sa temom: Uputstvo za servisiranje – F650GS Detaljno objašnjenje servisnih radnji, sa slikama i na Srpskom. Tema za vlasnike BMW-a Opšta diskusija vezana za BMW motocikle. F650.com Iliti The Chain Gang. Veoma detaljan i opširan sajt o BMW-u F650 i F650GS. A sad da se bacimo na diskusiju...

Dodao sam uputstvo za proveru zazora ventila. Sledeći nastavak idući mesec. Indžoj.

To je sve narode, što bi rek'o Duško Dugouško. Jel' da da nije bilo strašno? OK, prvi put će ti uzeti jedno četiri sata, ali već drugi-treći put ćeš ceo posao obavljati duplo brže. Još jedna stvar..... Ako si obratio pažnju, tokom ove procedure si obavio *nekoliko* poslova sa svoje servisne čekliste: - Proverio si akumulator i servisirao ga po potrebi - Proverio si ili zamenio svećice - Proverio si rashladnu tečnost i dolio po potrebi - Zamenio si filter vazduha - I naravno – proverio si zazor ventila To mu dođe pet muva jednim udarcem. Da su u pitanju prave muve, proglasile bi te ratnim zločincem. Tolk'o za ovaj put. Pitanja i odgovori idu ovde. Sledeći nastavak ovog garažnog opusa za nekoliko nedelja.... Sad idi na pivo.