Molim moze li adresa, telefon, servisa koji ugradjuje butanske uredjaje u motocikle? Isto molim forumase koji to vec imaju ugradjeno da opisu smestaj uredjaja, kako ide koriscenje, opis ponasanja motocikla? Bez ikakve sale, auto na butan jeftinije vozi od dizela, kome smesno neka mu. Dakle?

Velicina tocka igra veliku ulogu u opstim voznim svojstvima, treba samo uporediti velicinu tockova motocikala razlicitih proizvodjaca a iste koncepcije, kao da se kopiraju. A nije tako, u pitanju je samo racun u fizici. Zakljucak sledi vrlo brzo. Osnovna postavka gradsko drumsko sportskog motocikla zahteva kompromis upravljivosti (drzanja pravca), zaokretljivosti, mogucnosti obaranja, prenosenja sile ubrzanja i kocenja. Kompromis svega ovoga su tockovi 17 i 17, sa potrebnom sirinom. Sa kracim medjuosovinskim rastojanjem lako skrecu, lako se obaraju, lako skacu na zadnjaka. Sto manji tocak, lakse skrece. Cisto drumski motocikli imaju napred 19 a nazad 17. Oni lakse gaze neravnine, manje osecaju rupe, ali su inertniji za skretanje. U kombinaciji sa duzim medjuosovinskim rastojanjem, bolje drze pravac, ali istovremeno su i jos tezi za skretanje. Duzinom kompenzuju i sile ubrzanja, kocenja, teski su za zadnjaka. Sto veci tocak, teze skrece. Uz duzno postovanje, za trenutak obrisite iz pamcenja Kineske copere koji su izuzetno popularni, njihovi tockovi 16 i 15 odstupaju od matematike, ali to je posebna filozofija. Motokros i enduro imaju 21 i 18 tockove, sa kojima je mnogima neshvatljivo kuda prodju i kojom brzinom. Sa kratkim medjuosovinskim (kros), do malko duzim od krosa (enduro, zbog druma), gutaju sve podloge osim okeana, skacu na zadnjaka u petoj. Ma, cigra od motocikla. Supermoto je malko prekrojen na 17 i 17 zbog ocekivano mesovite podloge i brzinskih specificnosti mesovitih staza. E, sad nasi skuteri. Izvorno, prvobitna koncepcija lako prolaznog, jeftinog, jednostavnog motocikla za vrlo tesne Italijanske ulice postavila je tockove 10 plus 10 ili 12 plus 12 coli. Toliko je dosta za gradsko agilno ali brzinski nepretenciozno vozilo. To je bilo revolucionarno posle drugog sv.rata. Autor teksta smatra danasnje skutere sa tim merama samo za primer odbrane prvobitnog koncepta po svaku cenu. Isto, i da su te mere prevazidjene, tehnicki pa i antropoloski, ergonomski. Licno misljenje autora je da treba teziti pri kupovini skutera tockovima 16 i 16, a nemojte se smejati, najsrecniji bi pisac ovoga bio da nadje 17 i 17 tockove! Da jos lakse prelazi neravnine, a i dalje dovoljno lako skrece! Podsetimo se dodatnog nepovoljnog svojstva skutera, velikih neogibljenih masa nazad. Jednostavnost odrzavanja i trajnost nalazu upravo tu nepovoljnost, ali sa vecim tockom efekat bi bio blazi. Kao sopstvenik skutera sa tockovima 16 i 16, a medjuosovinskim ravno 150cm autor teksta smatra da je to najblize potrebnim merama, da je taj 1 col veci...tocak? Prtljaznik se da pomeriti, neka ga vrli projektanti izbace u stranu ili bilo gde.

Najzad naslo dete kako radi makina (nas omiljeni forum). Sprint Explorer 150 brunda i po ovoj hladnoci, kisi, valjda zato ima opet onaj problemcic sa kurblom. Zapekla mast na hladnoci valjda. Morace opet da pogleda majstor u centralnom servisu. Sledeca novost je otkrice da je izgleda rezervoar veci nego sto se pretpostavljalo ranije. Vec je objasnjeno da literatura navodi 3 razlicite zapremine, sledi utvrdjivanje tacne.

Podrzavam temu, korisna je za sve, bez obzira na starosno stanje skutera, format, zemlju porekla. Osvrtom na cinjenice, razmenom misljenja i podataka, dodjimo do zakljucaka. Kolevka skutera je Italija, razorena dogadjajima cetrdesetih godina proslog veka. Potreba za jeftinim, prohodnim, jednostavnim vozilom koje se lako proizvodi i kasnije lako odrzava, iznedrila je novi koncept. Skuter je masovno prihvacen, i brzo kao koncept rasiren po celom svetu. Italija pedesetih i sezdesetih godina prvo je bila vec sasvim, recimo, skuterisana, pa tek posle motorizovana drugim vidovima. Odlazeci u Italiju sedamdesetih, zapamtio sam slike saobracaja. Veliki rojevi dvotockasa jezde ulicama. Crveni semafor ih zaustavi, zeleni pusta ceo roj odjednom u nakratko prazne ulice... i stalno tako. Bilo je i puno automobila, koji su samo pravili cuvene krkljance, motori su saobracali. Struktura motora je bila otprilike trecina mopedi (ali su bas isli), trecina skuteri, a trecina laki do srednji motocikli svi jos onako rudimentarni bez oklopa, sa vrlo malo tezih motocikala. Osamdesetih godina, otprilike prve dve trecine su ostale po masovnosti, a u trecoj je stuktura pomerena ka enduro (najvise srednjih motora) i povecanju broja teskih motora. Isto su kretali svi kao jedan, i nije cudo uspeh Italijana u sportu. Postojalo je puno proizvodjaca u Italiji. Na dalekom istoku nisu cackali nos, 4 velika Japanska proizvodjaca znamo sta su napravili. I svaka cast. Samo, dolazimo tu do svanuca 21 veka i nekih novih pojava... drugi put. Pocetna koncepcija skutera kratkih ramova, tockova 10 ili 12 coli, malih agregata, danas je uglavnom prevazidjena. Sitno je dinamitno, okretno ali... ljudi vise nemaju 50 kila, uglavnom su i vislji od 168 cm, a hoce i da se voze brze. Tvrdoglava odbrana prvobitnog koncepta po svaku cenu je pogresna. Povecanje gabarita i snage dobar je pravac evolucije skutera, kao i uvodjenje 4T, vodenog hladjenja, modifikacije napajanja, uvodjenje bezolovnog goriva, razvoj ulja... Tu dolazimo do danasnjih maksija, koje ja licno smatram najupotrebljivijim svakodnevnim dvotockasima uopste (ne svaki). Doskora nisam tako mislio. Potvrdu toga vidimo u visemilionskoj motorizaciji narocito u novim trzistima. A nasa postojbina skutera Italija? Suocava se sa pojavom da je najprodavaniji skuter (inace najprodavanijeg segmenta trzista) u 2008 god bio neki Kymco 125... Pa u 2009 isti segment neka Honda SH150...i jos na drugom mestu opet Honda SH125... a cetvrta za promenu Honda SH300 !? Nije cudno sto u postojbini skutera oni i dalje zauzimaju ubedljivo najveci deo trzista, tako je i na mnogim najznacajnijim trzistima u svetu. Skuteri su samo najracionalnije resenje prevoza, izvor zadovoljstva, a cuvari novcanika bili i ostali. U nasim krajevima ta postavka samo malo teze ulazi u svest ljudi, ali, nije to samo sa skuterima... Djunto, srecan sam sto postoje posvecenici na ovom forumu. Ti si jedan motordzija u krvi, jer uzivas, putujes sa suprugom, misli su ti pune motora. Ispravno razmisljas, mnogo razmisljaj i ubuduce. Italijani znaju sta valja. Ako ne zelis da ti jednog dana padne sa nogare 5000E, odlican izbor vec imas. Mozda ce Italijani to videti tek 2012 godine. Svim forumasima zelim puno km zadovoljstva, u novoj temi, novom podforumu,

Tacno, nize na ovoj stranici u odgovoru br 261 su cetiri slike. Najvislja cizma sa cibzarom i umetkom od bal. platna je Touring i to nemaju, stvarno steta. Ostala 3 modela sa slika imaju, i jos jedan model moto u obliku duboke cipele, nema slike. Model vojne cizme imas na 1 i 2 stranici ove teme, u obe verzije. Moj izbor je ova vojna cizma za motor u hladnim danima, privremeno resenje do pojave modela Touring. Srecno!

Dacu primer netipicnog motorasa za nase krajeve,i podeliti saznanja. Roba se proizvodi u Kini, sa dozvolom onog ko je projektovao, dizajnirao, ili bez te dozvole. Ista roba moze u jednom kontejneru da se zove Ovako, u sledecem kontejneru Onako, u sledecem opet Gjura ili Marshall, ako porucilac bas tako hoce. Veliki a maloprespomenuti L.. prodaje pod svojim krovom vise imena, raznu opremu koju sam ja kupio pod drugim imenom kao kacigu Kion, moj prijatelj rukavice Held... stop. Ako se udubi u cene i kvalitet robe pod istim krovom Luisa, zapaza se sklad ova dva parametra, i da je najcesce jeftiniji od drugih. Ako tu istu robu neko prepozna pod nekim drugim imenom, najcesce zapazi vrlu razliku u ceni za prepoznatu istu robu pod drugim imenom, i to na svoju stetu. Potpuno nova oprema koju sam kupio placena je oko 635 E ali tu su Rukavice sa protektorima i kevlar slojem letnje 20 Rukavice deblje zimske sa koznim ojacanjima 25 Kaciga integral sa ventilacijom 65 Viziri rez. 3 kom 50 Kaciga dzet letnja 50 Jakna sa postavom na vadjenje, 4 protektora i ledjni 60 Jakna sa postavom na vadjenje, 4 protektora i ledjni 80 Jakna sa postavom na vadjenje, 4 protektora i ledjni, mesh, letnja 100 Pantalone privremene bez protektora 15 Pantalone sa postavom na vadjenje, protektori na kolenima, tople 110 Cizme (doduse vojnikuse, ali robusne, nepromocive) 55 Kabanica (privremeno, dvodelno) 5 Ovde nedostaje samo solidan kisni kombinezon. Za sada je zbir 635 a nece preci 700 sa kombinezonom. Ovo nije jedan set neophodne opreme. I sve dobro sluzi. Stara oprema nije spomenuta. Ne mora kostati puno.

Tacno! Held je brend, preimenovana roba koja se moze naci i pod drugim imenima. Te druge robe nalaze se skrivene i pod velikim (ako smem reci) Luisom, a tamo malte ne nista nije promasaj. Ne mora znaciti da je i puna ponuda brenda kod velikog igraca. Jedino su cene kod velikog daleko nize i kataloske, javno prikazane sirokoj populaciji, tako da na trzistu nema prostora za dodatnu ugradnju. Dakle, cena kojom platimo neku robu, narocito na nasem trzistu, nije obavezno i merilo kvaliteta. Ne mora biti jedan set opreme 1150 E. Dobro se raspitajte pre nego prospete lovu pred nekog. Sve vazi i za kategoriju robe kvalitetnijih materijala, npr sa Goretex slojem. Prelistajte L....

Jedan par vojnikuse ili policajuse potpuno kozne spolja i iznutra za 6136 din, slikao Grof u obe verzije, i jedan par dubokih cipela tipa Treker za bljuzgu, koza spolja sjajna ili brusena a iznutra platno love 3776 din. Oba para imaju pacije kozice ispod pertli. Nazalost, da imam alat verujte da bih uslikao i poslao iz kolegijalnosti. Osim toga racunar mi je olupina ustupljena u firmi, gde se i nalazim sada. Morace neko drugi, i neka vase odluke budu najbolje za vas, sta god odlucili.

Juce sam bio u fabrickoj prodavnici i kupio 2 para dosta robusne obuce. Zenska koja radi je samo prezauzeta, jer radi sama. Musterije probaju, placaju, ona zonglira na merdevinama pa jos i zvoni telefon. Koliko sam je samo ja smarao, pa predomisljao, dobro da nisam izasao sa saksijom na glavi umesto cipelama na nogama. To je prodavnica u okviru fabrike obuce Gepard, na Futoskom putu pred raskrsnicom sa bul. Kneza Milosa (NS). Imaju 4 ili 5 modela moto obuce, oblika duboke cipele, srednje cizmice ili vislje cizme. Sve imaju nepropusnu koznu saru (gornji deo), a djon od gume liveni, uski, turing sa plitkom gravurom na gaznoj povrsini. Ova vislja cizma je oblika enduro sa 3 kopce spolja, a djon uski kao opisano, sto je meni bilo cudno jer sam ocekivao na enduro cizmi traktorski djon. Oblikom ne odskacu od ponude drugih iz uvoza, osim po cenama koje ce rastuziti Kineze. Najskuplja enduro (ako sam dobro zapamtio) oko 7000 din. Materijali su solidni, impregnirana koza, guma, mesavina sa plastikom, poliuretan, nigde nisam zapazio karton osim na ambalazi. Brojeva nemaju svih za sve modele. Zato se mora doci, pokazati prstom model, a prodavacica ce dati u broju ako ima. Verovatno proizvode na mahove, u serijama, pa nemaju uvek sve u ponudi. Otvoreni su 9 do 17 a subotom do 15 h. Vredi bar videti, srecno!

Cifra od 5000 nije velika, ali nije ni merilo u sarenilu ponude sta ces dobiti. Letnje tanke kozne rukavice sa protektorima ne odradjuju na ispod 10 do 15 stepeni. Za duze ture ne treba ni uzimati u obzir rukavice bez pravog Goretex_a brendirane (120+E). Najcesce potrebe su za krace voznje do sat vremena, na temperaturama iznad nule do 10 stepeni, i tu rade posao samo zimske moto. Ispod nule je pogibeljno, ne zbog hladnoce (postoji oprema), nego zbog iznenadne ledare po drumu. Rukavice ako nemaju dobre unutrasnje spojeve postave, brzo urnisu vozaca. Takve greske u prodavnici ili katalogu nisu vidljive, a pukne konac i na caricinoj haljini. Na 5 do 6 stepeni ovih dana posao odradjuju (da ne verujes) rukavice od 2500 din kupljene u radnji Sprint motora. Deblje, dobri savovi, brzinama na kratko i preko 90 km na sat. Pise na njima made in pakistan, i znak S, nista vise. Nemaju protektore od plasticnih umetaka, nego viseslojnu kozu na kriticnim mestima. Dosta su dugacke da udje pocetak rukava od jakne. Koza upija i vlagu i vodu. Impregnacija plastikom, gumom spolja u dobroj meri sprecava upijanje, ali izbegavaj kvasenje. Po kisi pomazu navlake preko koznih rukavica, uz kisni kombinezon.Ako si slucajno mladji, ne preteruj narocito u ovo doba godine. Pobrini se da nigde ne produvava, kasnije ne pomazu ni kozne gace!

Metzeller je po mnogima najbolji izbor i to u najsirem dijapazonu uslova, pri zameni guma trba teziti ka nekoliko najrenomiranijih proizvodjaca gde su Michelin, Dunlop, Pirelli. Uz postovanje forumasima, preporucio bih citanje na ovom forumu BJBikers Motori Garaza tema Malo o gumama odgovor broj 110 od 26.09.2010 pre bilo kakve odluke. Novu gumu i to renomiranu.

Obavezni servis u garanciji na 4000 km je obavljen u centralnom servisu uvoznika. Sveo se na zamenu ulja u motoru 10w40 polusint (655 din) i naplatu norma sata rada servisa 1000 din. Opstim pregledom utvrdilo se malo smetnji u radu noznog pokretaca motora (kurble), sto je vredni majstor brzo otklonio podmazivanjem mehanizma. Lepo su rekli prodavac pri kupovini i serviser da svaki dan treba bar jednom koristiti nozni pokretac, inace jednostavno zasusi od prasine i toplote. Prijem u servisu bio je prvog sledeceg radnog dana od poziva, jedan jedini majstor zonglirao je izmedju telefona, stranaka, motora, delova i papira. Svaka cast, bez obzira sto je smanjena navala na servis. Sa novim pecatom (predposlednjim) u garancijskoj knjizici, Sprint Explorer 150 brunda dalje.

Sahara pantalone koriscene u petak uvece izvan grada. Protivklizna obloga sedalnog predela nije klizila ni po vlaznjikavom sedistu. Ne uduvava nigde, slic je izveden sa plashtom kao pacija noga ispod cibzara.Toplotna izolacija dobra, nema ladno ni na 5 do 6 stepeni tom prilikom, ostvarivane brzine do 90 kmh. Zadnji deo povisen, daje efekat pojasa za bubrege. Narebren gumasti materijal omogucava savijanja kolena i prepona. Protektori na kolenima. 4 dzepa. Unutrasnja postava masivna, na skidanje cibzarom. Prodavac sugestivan, upucen, ostvaren popust pri kupovini od 5 procenata pozivanjem na forum BJB. Nedostatak protektora u predelu kukova, dogradivo naknadno. Ukupan utisak je dobra kupovina, preporuka, ima jos izbora.

Izvinjavam se za suvopisanije, mozda se zanesem ali mislim da se ima sta saznati. Da ispravimo stvar imam predlog. Agregat Sprint Explorera 150 je vazdusno hladjeni, horizontalno postavljen, 4T ciji serijski brojevi pocinju sa 157QMJ...... sto ukazuje na poreklo od legendarne... Zorge nastavis?

Zadovoljstvo mi je da sam koristan, inace moram da se ogradim od bilo kakve veze sa trgovcima. U poplavi ponude a nemogucnosti kupovine zapadnog proizvoda, usao sam u rizik jeftine kupovine. Mnogi imaju isti strah od nesigurne investicije. Odlucio sam da od pocetka sve prikazem u javnost, i jednostavno svima predstavim kako bude. Da je bilo lose, tako bih i preneo u javnost. Osim motora, bitno je funkcionisanje uvoznika u servisima i delovima. Opisujem sve, cak i ton sluzbenka, naravno i sopstveni utisak. Moj Explorer je kupljen na rasprodaji, po nizoj ceni od tvoje spomenute, ali je i uvezen po kursu koji davno bese. Potpuno je nasumicni primerak, birao sam izmedju sivog i crnog, nista vise. Ponavljam iste zelje bez obzira sta odlucio!

Ako imas A kategoriju i vise od 18 god, a nadam se da je tako, ni ne razmisljaj o klasi mopeda 50 ccm. Po novom i mopedi moraju imati uplaceno obavezno osiguranje, verovatno uskoro i godisnji tehnicki pregled kao motocikli. Tako je vec u regionu, registracija mopeda ostaje i dalje trajna, samo uz tu trajnu registraciju uvek treba imati u saobracajnoj dozvoli dodatne a vazece papirice. U slucaju da imas saobracajnu a nemas i te papirice, ... beri kozu na siljak. Za samo jos malo skuplju registraciju dobices laki motocikl, vrlo prohodan a bez napora kao moped. Moj savet bi bio 150 sa 16 coli tockovima, diskovima, sto veci ram... Preporucujem citanje teme o Sprint Exploreru 150 (koju ja najvise tovarim), primetices da najvise fale rasprave i kukanja o kvarovima. Malo je dugacko, ali pise i o drugim korisnim stvarima. Moment kupovine treba uloviti. Isplati se, ali ne mora obavezno biti tih rasprodaja. One se preduzimaju samo pod jacim pritiskom opstanka trgovaca, ili na sajmovima da se stimulise masovnija prodaja. Ja sam ulovio motocikl na sajamskom popustu u NS, ima i sajam u BG. Sta god odlucio, srecno, puno kilometara zadovoljstva!

Dugo mi samo nije bilo jasno zasto su na prednjoj maski ispod fara na Exploreru napravili onaj niz horizontalnih zlebova. Kada sam prvi put video svoj buduci motocikl, zapitao sam se ajme, kakva je ono salukatra napred, i dali mozda skriva ispod sebe neki prozor? Skuteri drugih proizvodjaca su u tim predelima glatki, ili imaju mat crne ukrasne plastike pa tanko narebrene. Ma vozi Marshalll kad si vec kupio, makar i sa tom salukatrom, pa nije roletna. Forumasi ako zele neka skroluju do odgovora br 5 od 03.08.2010. ove teme i pogledaju fotografiju Explorera zlatne boje u voznji. Prednji kljun je proporcionalno manji u odnosu na druge skutere. Famozni zljebovi su po visini prednje napadne ivice. Pri kretanju vazduh delom ulazi u zlebove, a deo spoljnjeg vazduha obstrujava u vis i u stranu. Deo vazduha koji udje u prednju masku ima izlaz uz samu ivicu, iza prednjih zmigavaca, u vidu ajkuline skrge usko pa visoko. Prednji vetrobran je takoreci mali. Efekat svega je smanjeno usmereno duvanje u lice ili grudi vozaca, pri 60 ili vise km/h i rasprsen vazduh na sve strane. Vrtlozenje je zanemareno, pa i ne treba savladati otpor pri 150 km/h, to ionako nije predvidjen dijapazon brzina. Zgodan efekat i po kisi. Explorer zdrav ali Marshall uhvatio grip, uskoro nastavak.

Tube Type (sa unutrasnjom) datira od modifikacije bicikla gospodina Danlopa svome sinu. Kada se probusi Tube Type, vazduh iz unutrasnje gume gotovo trenutno prelazi u prostor izmedju unutrasnje i spoljne gume, kao i u spoljni prostor. Gubitak pritiska je nagli, isto tako naglo narusavaju se i vozne osobine. Dobro opisano kod Daneta u odgovoru br 14 ove teme. Povecana masa (un+spoljna) otezava balansiranje, povecava neogibljene mase. Zbog trenja unutrasnje o spoljnu gumu razvija vecu temperaturu pri kotrljanju. Za Djenku su bile odlicne, ali napredak je bio neophodan. Danas su prvo resenje za terenske motocikle (cesta ostecenja, krljanja bez milosti), i rezervno resenje za vadenje iz neprilike sa novim tipom gume. Tubeless (bez unutrasnje) ima i promenjeno naleganje na felnu, ali ce jedno na drugo ako bas hocete, pasovati. Prilikom busenja Tubeless gume gubitak pritiska je najcesce polagan, odvija se brzinom procedjivanja vazduha izmedju npr eksera i gume. To je nekad par sekundi (retko) do nekoliko dana, sto ostavlja obilje vremena za reakciju, da se primeti nesto sumnjivo. Nekad je uz dopumpavanje moguca voznja sa ekserom u Tubeless gumi do mesta intervencije. Jedinstvena struktura sa gaznim slojem cini je jacom, podnosi vece temperature kojima se danas gume izlazu, a sama Tubeless guma razvija manje temperature kotrljanjem (nema unutrasnje trenje). Danas je najpouzdanije i najbrojnije resenje za dvotockase. Sirovina za proizvodnju guma isprva je bio prirodni kaucuk, gosp.Henri Ford je u prvoj polovini 20 veka zauzeo Juznoamericke resurse. Ali, dzaba. Otkrice sintetickog kaucuka nasamarilo je mnoge, pa i g.H.Forda. Sinteticki kaucuk je eliminisao nedostatak sirovina (prirodnog kaucuka iz kore drveta), proizvodnja je podivljala, kao i trziste vozila. Sve je rezultiralo da planeta bude zatrpana... starim gumama. Niko nije znao sta ce sa njima, trpali su ih pod puteve, zatrpavali u dolinama i opet ostali zatrpani novim brdima, starim gumama. Tu dolazimo do uvodjenja reciklaze, a sa tim i nuzpojavama za koje se malo zna. Reciklaza je proces u kome se stare gume melju, odvaja celik gaznog sloja (ide nazad u livnicu), gumeni prah (ide nazad u fabriku guma), ostalo gde vec treba. U fabrici guma mesa se novi kaucuk 40% sa prahom iz reciklaze starih guma 60%, uz ostalo, eto nove gume. I? Vecina korisnika nezna da se struktura ovakvih guma razlikuje od monolitno proizvedenih. Polimeri su grupa materija ciji molekuli grade dugacke lance. Ti lanci se nekad i uplicu, gradeci kojekakve prostorne stukture dugackih i sirokih molekula, spadaju u najotpornije materijale uopste. E, pa stuktura molekula polimera kod recikliranih guma je sa kracim nizovima lanaca, lakse raskidive su veze unutar tih lanaca, vremenski se lanci sami raspadaju... OPA? Busenjem gume i cepovanjem narusena je struktura koja drzi gumu na okupu, a ocekujemo da izdrzi mnogo toga u sirokom dijapazonu sila, temperatura, dugo vremena. To ne moze. Isto i ugradnjom unutrasnje, danasnji motocikli nisu kao Djenkin. Vremensko zastarevanje danasnjih recikliranih guma iziskuje cescu zamenu, struktura popusta za oko 6 godina (varira), obavezna zamena na zapadu je oko2 do 5 godina bez obzira na stepen istrosenosti profila. Motocikl nije stabilno vozilo da podnosi gumi defekt uvek srecno. U razvijenim zemljama dozvoljena je popravka gume licnim kompletom i oprezna voznja samo do mesta zamene novom. Nikakva popravka gume ne prolazi tehnicki pregled. Zakonom, vremenski zastarevaju za 2 godine, bez obzira na istrosenost.Ostecene moto gume skidaju se obavezno brusilicom, da ih ni sirotinja nebi upotrebila. Naizgled cele moto gume skinute sa motocikla uz precut prepustaju se, ali samo i samo za montazu izvan doticnih razvijenih zemalja. Jeli sada jasno poreklo i razlog postojanja takozvanih dobrih polovnih guma kod nas? Postovani forumasi, zelite li jos te... zakrpe... ili pampure? Protektiranim gumama sa ponovo zalepljenim gaznim slojem necemo se baviti.

Hvala, jos u prilog tezi. Upravo oni motocikli koji koriste forsiran rad agregata u gornjim granicnim oblastima, opremljeni su dan danas i dalje samo obrtomerima sa kazaljkom. Zasto, kada je mali LCD jeftiniji i laksi? Bas zato da se za ocitavanje gubi sto manje paznje. Motocikli koji zahtevaju potpunu paznju su terenci, kako god to zvucalo. Enduro motocikli cesto imaju digitalni instument, manje ga koriste, ali je ipak tu. Motokrosevi ga nemaju uopste, nema se vremena za bilo kakvo odstupanje pogleda a voznja na granici opstanka je potpuno instiktivna.

Ima 3 vrste moto sijalica 35W. Sve 3 ima u NS prodavnica Nineks, ulica Brace Ribnikar, marke Narva, Nemacka proizvodnja, cene 300 do oko 800 din u zavisnosti od tipa. Ako je slucajno 35/35W sa lezistem kao kod automobilske H4, pasuju fizicki ali se mora voditi racuna o alternatoru i prekidacu. Alternator dali podmiruje vecu potrosnju, a nagorevanje prekidaca izbegne se ugradnjom releja. Jaca sijalica od 35W daje i vise toplote u zatvorenom faru, tako da i to treba imati u vidu.

Postovani forumasi, moram nesto izneti sto se mnogima nece svideti, ali necu biti miran ako ovo odcutim. Osamdesetih godina odlascima najcesce u Nemacku snabdevali smo se delovima i opremom, danasnja ponuda kod nas bila je tada suludi san. Gume su se kupovale nove, a usput i donela neka stara, odbacena. Tamo se gume menjaju em zbog istrosenosti, em zbog vremenskog zastarevanja, tako da ima odbacenih guma sa dosta profila. Poznata stvar medju nama kao polovne gume, ustedele su nam dosta love. Posebna je prica zasto su ove naizgled dobre gume odbacene, i ne prolaze tehnicki pregled. E sad ona kategorija probusenih guma za motocikle... Vulkanizeri u zapadnim zemljama ih skidaju isljucivo brusilicama, tako da je dalja upotreba isljucivo za reciklazu. Koga uhvate da je musteriji montirao krpljenu gumu kaznjavaju drasticno, pa to nikom i ne pada na pamet. Posle busenja dozvoljeno je dovuci se do radionice uz pomoc nekog spreja ili sl, i montirati novu gumu. Motociklisti se ne ostavlja prostora za rizik.

Obrtomer je izuzetno vazan istrument, treba da ga imaju svi, sto nazalost nije slucaj. Pri redukciji prostora, tezine ili komplikacija na vozilu, na primer za odredjenu namenu, sport, uklanja se upravo sve osim obrtomera. Kod skutera sa CVT prenosom odredjen rezim rada agregata ne znaci i istu brzinu, kao kod svih vozila sa manuelnim menjacima. Brzina varira, diktirana je raznim uslovima, a pracenjem rezima rada moze se uticati na efekte. Moj skuter ima fabricki ugradjen obrtomer, koristim ga non stop. Digitalni instrumenti zahtevaju, bukvalno, citanje vrednosti sto u voznji nesme trajati jer vozac mora paziti osim na sebe, i za druge koji za motordzije ne haju. Analogni instrumenti sa kazaljkom omogucavaju brz instiktivan pogled u tablu, pa sa polozajem kazaljke vozac brze zakljuci sta mu je potrebno. Ostatak vremena motordzija pazi oko sebe a ne cita.

Postovani forumasi, vratimo se jos malo na taj najvazniji a najpipaviji period koriscenja svakog SUS motora. Sva dosadasnja vozila na 2 i 4 tocka, osim jednog mopeda, kupio sam nova, takodje i brojne radne masine kao mot.testere, trimere i ostale kosilice. Svako od tih vozila ili masina, osim kosilica, razradjivano je u prvom periodu. Kosilice rade u vrlo uskom dijapazonu obrtaja pa je razrada nepotrebna ili vrlo prosta. Posmatrajmo samo motocikle. Prvi rad treba biti u mestu, na praznom hodu, u kratkim periodima naizmenicno sa periodima hladjenja u ugasenom stanju. Neki ukljucuju sobni elektricni ventilator usmeren u puteve strujeceg vazduha oko masine, da bi produzili rad u mestu, bez straha od pregrevanja. To bi bilo vrlo stetno po nov, tesan motor. Posle barem sat ovakvog rada podeljenog u segmente po desetak minuta, a to se rastegne na bar 2 ili 3 sata zbog perioda gasenja, moze se poceti laka voznja. Prva laka voznja treba biti do najvise trecine gasa, ali ne preko 3000 obrtaja. Tih 3000 postici pa popustiti. Opterecenje i naglo dodavanje gasa je potpuno nepozeljno. Posle 100 do 300 km moze se koristiti podrucje do 4000 obrtaja, ili pola gasa. Tih 4000 postici i popustiti. Od 300 do 500 km treba koristiti nekako tu polovinu podrucja, sa tim da se 500 do 800 km preduzimaju kratka opterecenja ubrzanjem jednokratno i retko, do oko polovine, maksimum 5000 obrtaja. Postici 5000 i popustiti. Izbegavati sasvim jednolicnu voznju, gradske krkljance koji pregrevaju, opet, ne opterecivati. Od 800 do 1500 km treba se pridrzavati rezima sve cesceg ali ne preteranog ubrzanja do 5500 obrtaja, pa kroz 100 km do maks 6000 obrtaja pa kroz jos 100 km do 6300 obrtaja, tako da se svakom stotinom km do 1500, motor kratko i ne naglo, izlozi postizanju nijansu jaceg gasa. Isto postici pa popustiti, bez drzanja turaze. Maksimalno opterecenje, ubrzanje i brzinu, motocikl nikako ne treba da oseti pre 1500 km, najbolje da se to jos odlozi. Posle par hiljada km, a Sprint Explorer 150 kroz 3000 km, moze se smatrati razradjenim. Ko je bio strpljiv, samodisciplinovan i makar malo postuje svog ljubimca, bice nagradjen ali tek u kasnijem periodu. Nikako ne ispustati iz vida fabricke propise o motornom ulju, periodima zamene, standardu itd. Uslovi variraju medju proizvodjacima, razlikuju se sastavi legura, finoce obrada, laboracije napajanja. Dobro razradjeni motori kasnije duze traju, pravilnije rade, manje trose i gorivo i ulje. Garanciju prolaze i izdrapane rite, gonjene bez milosti, ali kasnije kratko zive. Pod razradom se podrazumeva fino uklizavanje, upeglavanje dodirnih kliznih povrsina motora, pre svega karika sa cilindrima, letecih i stojecih lezaja, ventila sa sicevima i vodjicama. Drugi sklopovi i sistemi ne tretiraju se posebno, cak i pri kasnijim zamenama, eventualno kocnice koje pokazuju promenu dejstva posle obnavljanja, ali to je kratko. Novija Japanska produkcija ima vrlo kratke periode razrade, kod nekih modela dozvoljeno je koristiti odmah 80% gasa a ubrzo i punu snagu. Kako to? Lepo, Japanci najsavremenijom obradom metala dovedu mere delova na one koje se ocekuju posle prve erozije razradom, sklope agregat sa sve uljem, u kome je posebno klizava carolija, zatim to ipak u fabrici na stolu malo prorade pogonjeno elektromotorom, ugrade agregat koji probaju benzinom i podese na savrseno. Kinezi jos rade po starom, ta prva erozija materijala desava se u eksploataciji, pa onda mere delova dodju na ocekivano dugotrajne zazore. Zato zdravlje motora vise zavisi od prvog kupca. naravno i od podesenja i odrzavanja. Zato nije jako cudno sto Sprint Explorer 150 ima krivu prosecne potrosnje u stalnom padu. Usaglasenost agregata sa ostalim sklopovima, pre svega transmisijom, daje rezultat potrosnje goriva kao moped 4T 50 ccm, koji se dosta napreze da bi odgovorio potrebi gradske voznje. Autor ovom prilikom obecava da ce napraviti eksperimentalnu voznju na duzoj medjugradskoj relaciji, sa namerom najnize potrosnje u realnim ali povoljnim uslovima za rad motora, da to nije nikakva laboratorija ili probni sto. I naravno sve objaviti.

U nastavku prikaza koriscenja, Sprint Explorer 150 i vlasnik imaju losu i dobru vest. Losa vest je da je naletanjem na ciglu ili parce betona ostecena prednja alu felna. U Kamenickom tunelu pri voznji iza automobila pri brzini oko 50 do 60 km na sat, nije bilo vremena za izbegavanje necijeg ispalog djubreta. Udar prednjim tockom umalo je izbio upravljac iz ruku, ceo motocikl je odskocio uvis i ulevo, srecom ili prisebnoscu proslo je bez pada. Desni obod prednje felne je ostao izvijen prema spolja, ali u meri da guma ne ispusta. Ostecenje je dovedeno u prihvatljivo stanje neminovnim siledzijstvom. Dobra letvica izmedju cekica i felne primila je neophodne udarce u cilju ispravljanja felne. Dobra vest je da je u daljem koriscenju posle odgovora broj 14 postignuta jos niza potrosnja goriva. Evo prikaza, moze se smatrati nastavkom odgovora br 14 i tabele. Ponovo napominjem da je navedeni rezultat bez namere, potrosnja je u okviru uslova saobracaja. br stanje kilometraze predjeno km usuto lit potr.na 100km 18 3371 241 6,76 2,80 19 3652 281 7,50 2,67 sto je do sada najnize. Poznanik me zeza da sam sigurno posolio neku hemikaliju u rezervoar, od koje postojeci benzin nekako nabubri. Verujte, nista od toga.

Svi koji smo kupili bilo sta od Kineskih dvotockasa imamo isti sindrom sa gumama, manje ili vise. Po pravilu je kod svih tvrda smesa, koja je jednostavnija i jeftinija za proizvesti, a osim toga i duze traje. Kada se uzme u obzir da je gazni sloj (kord) ojacan umesto celicnom zicom, slojem najlona, stice se potpun utisak i sagledavaju efekti. Trenutno novi skuter i ja kotrljamo na marki Kingston a model Najlon 110 80 16, sta da kazem. Ko zeli pouzdanije opanke,bez obzira za koju koncepciju ili vrstu dvotockasa, neka pogleda prvenstveno Evropske proizvodjace, poredjacu ih po sopstvenom rejtingu. Metzeller, Michelin, Pirelli, Dunlop. Oni proizvode, izvinite ali gumenije gume. Bolje koce, drze u krivinama, na suvoj podlozi, mokroj podlozi, u sirem dijapazonu temperatura. Smesa im je meksa, ojacanje gaznog sloja i novijim polimerima (karbon) koji je opet vrsta najlona ali skuplja, neuporedivo su preciznije izrade (balansa) ali daleko vise kostaju i krace traju. Na kraju, valjda je jasno svima da i Kineske i Evropske gume zahtevaju vezbu i osecaj na kaziprstu. Samo je podrucje delovanja pomereno, efekti pri greskama su isti.