Idemo taksijem do centra Sibiu-a. 10ak min voznje, oko 200din. Povoljno kao i sve u rumuniji.

Hvala! Idemo dalje, tek smo presli pola

Ovde smo probali neke spiralne krofne (od kukuruza valjda). Odlicne su! Sledeca stanica: Sibiu! Celim putem pada sitna kisa. Baterije na kamerama prazne, pa nije snimano nista do samog grada. Put vodi dolinom i prilicno je jednolican, ali je brz i kvalitetan. Ovo je par slika pred samim gradom i u hotelu: Vlasnik i pogled kroz prozor, kao i sam enterijer odaju utisak kao da ce nam organe povaditi u toku noci, medjutim bitno je da je cisto. U ovom hotelu nas je sacekao najbolji dorucak, a vlasnik je dobro govorio engleski, pa je sve to popravilo utisak.

Negde skoro u podnozju, grade neku pijacu suvenira. Suveniri su bas glupavi. Ne mozes naci nista na cemu pise transfagarasan ili bilo sta slicno. Evo klasicnog primera:

Polako se vracamo shumskim putevima

Ovde se mogu bas lepo videti ti urezi na putu koji su nas bacali levo-desno A iza krivine, zanimljiv odron

Sta sam vam rekao za zivotinje na putu? Ovu kao da je sam djavo poslao. Nije bilo prijatno prolaziti pored nje

I jos slika Neke krivine bas lice na trkacke staze

Kamera radi? - Radi!

Spustamo se dalje. Krivini lepe, magle ima taman toliko da ne smeta, a da malo dramatizuje dogadjaj. Jedini problem je sto je put prilicno izbrazdan, valjda masinama za ciscenje snega, te nas stalno baca levo - desno. Ispostavice se da su nam pritisci u gumama znacajno opali i da je to zbog toga. Kad na to dodamo neiskustvo + vlazan kolovoz od kise dobijemo prosecnu brzinu od 40km/h a mozda i manje No i tako nam je bilo zao sto odlazimo da nam se i nije vozilo brze. Za koji minut idu slike i sa te deonice, samo da ih smanjim

U jednoj steni sam sakrio predmet koji moram da vratim kuci, tako da je ponovni odlazak na Transfagarasan siguran.

Zastali smo na pola sata na mestu koje se vidi sa kamere kako bismo se javili Milki i Nikolini, a da nas pri tom mogu i videti, bar kao male crne mrlje na ekranu. Kamera je negde ovde, verovatno ono malo crno sa desne strane Magla je opet kretala ka nama A ovako su nas videli od kuce: Snimak nije nekog kvaliteta, ali popravice se kad namontiramo ceo snimak

Kisa je prestala, magla se polako povlacila i mi posle 2h odmaranja krenusmo da se spustamo severnom stranom. Pre nego sto smo seli na motore popeli smo se na jedno uzvisenje i prvi put ugledali ono na sta prvo pomislite kada cujete za TF Tu je i zicara. Vodi negde ka podnozju i nazad. Voznja nije bila skupa, ne secam se tacno koliko ali mi je u glavi nesto oko 500-600 din za dole i nazad Prolem je bio sto nas je trebalo biti 10, a skupilo se svega nas 5 te smo odustali. Nije pomoglo ni presretanje ljudi po ulici i moljenje da idu sa nama. Jos jedan pogled ba restoran u kom smo bili

Evo par panorama. Namerno nije smanjena velicina slike a po visini bi trebalo da staje na vecinu monitora.

Kroz par minuta, nista se nije videlo Hrana je i ovde bila prilicno povoljna, da ne kazem jeftina. Zacudio nas je mladi konobar koji nas je pitao da li smo sigurni da zelimo celu porciju ribe jer ima cak 250g! Ne jedu Rumuni mnogo, izgleda.

Magla se stvorila niotkuda i prilicno unervozila goste koji su pobegli unutra. Mi smo reseni da ostanemo napolju dok ne pocne kisa da pada

Cabana Balea Lac je mesto za svaku preporuku! Imaju divnu terasu na samom jezeru, a enterijer bas odaje utisak kao da ste u nekom planinarskom domu, sve kamen i drvo uz poneki lovacki suvenir. Napolju magla, kisica, ostaci snega i dim iz dimnjaka - potpuno zaboravis da je jun i da si se do malo pre krchkao na +50.

Moram malo iskustva da steknem pre nego sto nju povedem na dalji put Sledece godine A ni 3 rumunke nisu kao jedna srpkinja

I eto nas na severnoj strani! Desno put vodi jedno 300m ka Balea jezeru i kafani (ili kako se vec Cabana prevodi) sa istim imenom kao jezero. Nije nam trebalo mnogo dogovaranja da bismo se uputili ka njoj. U pozadini se dize magla i obecava avanturu. Kisa je polako pocinjala

Do tunela vozimo lagano i ne stajemo. I evo slika: Do juce smo se kuvali na skoro 50 stepeni na asfaltu - a danas drzimo sneg u rukama! Na vrhu smo! Tunel: Put u samom tunelu nije los, za razliku od onog gde za malo izgubismo motore.

A evo i jednog malog video snimka sa tog mesta

Prva pauza je negde na pola puta kod vodopada. Neka baba se natrcila odmah tu ispod da prodaje perece pa malo kvari dozivljaj, ali sve u svemu divno mestasce da se "napune baterije" i nahrane oci pogledom. Kome svez planinski vazduh smeta, mora da nosi lekove sa sobom

Ne umem da opisem osecaj kad ispred sebe vidite tu silu od planine dok vozite vijugavim putem bez ograde. I oblaci su se skupili da pojacaju onu pozitivnu napetost - i dobro im ide. Malo smo zbunjeni, ne znamo da li da stiskamo gas, jer put to prosto mami, ili da vozimo polako i sto duze ostanemo na putu do gore. Nekako smo se precutno dogovorili da ipak vozimo lagano i uzivamo u pogledu. Ipak, nismo mi bas neki moto strucnjaci da jurcamo ovuda.

A u jednom momentu, iza krivine, pojavio se sledeci prizor! Prepoznajemo tunel, ako se tako moze nazvati, sa tudjih slika i snimaka. Tu smo!

Put do samog uspona na najpoznatiji deo ovog puta je prilicno jednolican ali ni malo dosadan. Evo malo slika i iz Mirkovog ugla.