Drugi dan: Petrosani - Curtea de Arges - ali kroz sume Teska ali lepa deonica. Asfalt los ali put uzbudljiv. Prvi usponi su tu i prve krivine, a i prvi potoci. Smestaj u hotelo "Posada" takodje preko booking.com - 17e. Hotel noviji i ogroman. 50 koraka od lifta do sobe (a to je tek pola duzine). Ovde znaju Engleski (osim u restoranu). Izuzetno cist hotel. Dorucak ukljucen u cenu. Malo siri izbor nego u Petrosaniju. Ne bih menjao hotel ni sledeci put. Mesto je jako lepo i zasluzuje da se proseta njime. Recepcije rade celu noc, pa su motori bezbedni ispred vrata. Tako je i u prvom hotelu. Treci dan - Transfagarasan. Put zaista dobar, bolji od prethodne deonice. Vozi se opusteno. Lepe krivine, nije vruce jer ste nonstop u prirodi. Na TF vam treba malo bolja odeca, osetno je hladnije. Ipak se ni sav sneg nije otopio a kraj juna je bio. Rucak obavezno u cabana balea lac! Jako lepa terasa nad jezerom i dobra usluga. Tacne cene ne znam, ali povoljnije nego kod nas, bez obzira sto je mesto najbolje na planini. Grad Sibiu ima prelep centar. Ne sme se preskociti. Preporucujem da se ode na Romaniacs ako je moguce. Cene i dalje nize nego kod nas. Hotel Sonne, mislim da je 13e sa doruckom. Hotel star i losijeg izgleda. Motore smo ostavili u dvoriste iza hotela, deluje bezbedno. Sama soba je cista, ali je hotel daleko od luksuza. Verujem da vecini to ne smeta, posebno sto su motori bezbedni sto je bitnije. Dorucak mnogo bolji od prethodnih hotela. Na taksi necete potrositi vise od 300din gde god da krenete, a posto su im piva dobra, a ima ih mnogo vrssta, preporucujem taksi umesto voznje Cetvrti dan Transalpina. Put ste videli kakav je. Od 2m kamare blata do asfalta sa trkackih staza. Vazduh predivan (kome smeta obavezno da ponese cigare). Po mom misljenju veci dozivljaj od TF-a! Mesta za kampovanje koliko god hocete, kao i na TF-u, ali sam zaboravio da to pomenem na vreme. Nakon transalpine restoran Tara (ima i smestaj) je zaista lepo mesto da se predahne. Imaju onu divnu terasu. Smestaj 4. noci smo nasli kod poznanika. 5. dan Srbija, 3 nagla kocenja za 10 min oko BG-a. Divan deo puta koji nisam opisao jer nema slika je Djerdapska klisura. Moramo je odraditi posebno jer vredi!

Ukupna kilometraza od NS do NS: 1435km Plicije nije bilo nigde osim pred granicu u povratku gde je samo Mirkove papire pogledao a zaustavio nas iz ciste dosade. Vozi se uglavnom pristojno, a najbrzi su sleperi, a ujedno i najveca opasnost. Vinjeta za motore nije potrebna iako su nam na granici rekli drugacije. Pokusali smo vise puta da je kupimo i niko nam nije dao jer za motore ne postoji. Prvi dan: Novi Sad - Srpska Crnja - Jimbolia - Temisvar - ... - Petrosani - 390km Asfalt dobar ili odlican - nema loseg. Guzvi na putevima nije bilo osim u Temisvaru. Ogranicenje 90 ili 100. Svaka promena ogranicenja jasno oznacena znakom i na asfaltu + rebra na putu koja vam malo zatresu motor da vas upozore da ne propustite znak. Pred punu linuju imate znak za povratak u svoju traku, tako da ni tu nema zamki. Sve kako treba da bude. Smestaj smo rezervisali preko booking.com u hotelu Petrosani. Stari komunisticki hotel, ali cist i pristojan. Dorucak ukljucen u cenu, a cena 15e po osobi. Ispostovali su, kao i u drugim hotelima, napomenu za odvojene krevete. Dorucak (ili pice) ukljuceno u cenu. Omlet, nista specijalno, ali znaci. Da idem ponovo ovamo, spavao bih u Cabana Mia jer je na pocetku denice sa drugog dana - u planini, a prelepo je. Pazljiv citalac je vec video link

I to je to! Posle ovog puta zaboravili smo da hodamo. U wc bismo motorom isli. Da smo se ocelicili - vala jesmo! Vise nego sto smo mislili. Imali smo 5 dana sa 5 potpuno razlicitih terena i nacina voznje kao i vremenskih uslova. Uopste nemamo osecaj da je "lose" vreme nesto pokvarilo! Samo je voznju ucinilo raznovrsnom! Videli smo transalpinu i po suncu i po magli i po kisi! Neko od gore nam je dao svega po malo, da ne bude dosadno. Uostalom, kome smeta da malo kisne i nije za motor. Ostao sam duzan snimak iz magle, namontirane snimke svega (to ce biti za najmanje 10 dana) i korisne informacije. To cu uskoro samo da prezalogajim nesto.

Nekako se dovlacimo mrtvi umorni u Pozarevac. Ja kasnim za mirkom skoro pola sata jer od umora nisam 50 prelazio. Sa poznanikom, lupamo po par piva za bolji san i cim smo se dohvatili kreveta - koma... Sutradan ujutru, dorucak, autoput i gas gas gas! Motori zeljni obrtaja i trocifrene brzine. Deda im je R6, a otac FZ6, a dobar deo puta nisu presli 5000 obrtaja. Jedva su docekali autoput. Toliko smo bili naviknuti na davljenje po krivinama, kisi, rupama i sumama da smo i mi zaboravili kako se motor cuje i ponasa na trocifrenoj brzini. Stizemo u NS u tacku odakle je resetovan brojac kilometara i rezultat je sledeci: Na to se meni dodaje oko 150km od sapca do ns i nazad, a Mirku jos 600km koje je napravio do Budve odmah posle ovog puta. Dobrih 2000km u 6 dana voznje po raznim vremenskim uslovima

U severinu odlucujemo da produzimo do Pozarevca gde kod poznanika imamo smestaj. Mrak pada a imamo jos preko 100km, mozda cak 150, mrzi me da racunam sad. Trosimo leje u severinu na sendvice i vodu i ostavljamo po 1LEI za uspomenu. Na granici (Djerdap) je dobra guzva. Opet motor pokazuje svoje prednosti i provlaci se ored samu rampu. Niko nas nije psovao - jako cudno. Sama voznja preko brane je zanimljiva! Steta nije se slikalo.

Mirkov motor je upravo pred Severin navrsio jubilarnih 22222km pa ga slikamo za uspomenu. To mu dodje kao neko punoletstvo - jos je mlad, ali pocinju nekad ledja da bole, glava...

Baterije na kamerama odavno prazne, ne snima se nista vise. Ni baterije u nama nisu bas u najboljem stanju. Pred Severinom nas hvata zalazak sunca. Atmosfera zalaska sunca, miris neke hemije i pogled na industrijski kompleks cini da se osecate kao da ste u nekom postapokalipticnom filmu (ko je gldeao The Walking Dead zna sta pricam )

Voznja do Severina (ne Severiana ) je bila prilicno opustena. Pravi putevi, solidnog kvaliteta uz jednu zanimljivu deonicu pred sam grad, preko neke planinice sa lepim krivinama, nesto poput iriskog venca samo sa boljim putem. Inace, sto smo blize Srbiji, put je sve losiji, ima vise romskih naselja i mesta izgledaju sve ruznije. Verovatno zbog toga kod nas i danas vlada misljenje da su Rumuni iza nas. Naprotiv, ostali smo i iza njih u svakom pogledu, od saobracajne kulture, preko kvaliteta puteva do cena i kvaliteta usluga.... Nama je jos ostao samo utisak da smo najbolji u svemu... Imali smo priliku da vidimo kako izgleda izvrnut kamion. Tu dolaze do izrazaja prednosti motora, kad svi ostali cekaju da se kamion podigne, a mi se provucemo

Sledeca stanica - za susenje : Targu Jiu (Targu Žiu). Samo smo prosli kroz ovo mestasce zureci da stignemo isti dan na granicu, ali mi je bas izgledalo simpaticno.

Verovatno i braca, po inicijalima Ova deca imaju oko 15 godina - najludje godine. Ja mator konj pa nekad napravim glupost, a ne pubertetlije... Nije motor za decake kad su najzeljniji dokazivanja! U tim godinama svakog bi pretekao, a najverovatnije nemas ni cime... PS Policijo, motor ima jednog vozaca, a ne 2.

Krenuli smo ipak po kisi. Pratila nas je preko sat, a mozda i nesto vise. U pocetku prolaze kroz glavu hidroplaninzi, proklizavanja, ali kad se naviknes, nista strasno - samo imati u glavi da je zaustavni put ko zna koliko pua duzi i nema problema E sad, kako je bez kisnog odela? To cete Mirka morati da pitate.

Ovde pravimo dobru pauzu od oko 2h, uglavnom cekajuci da stane kisa koja je padala prlicno jako. Nismo to docekali, pa smo krenuli po kisi. Cilj je bio Drobeta Turnu Severin ili Kladovo. Sto se hrane u ovom restoranu tice - prica je slicna kao i svugde do sad. Cene su nesto nize nego nase, ali ono sto smo mi jeli nije bilo lose ali nije ni nista specijalno dobro. Retko gde smo bili bas odusevljeni hranom, ali smo uvek bili odusevljeni cenom. U pozadini poslednje slike iz proslog posta se u pozadini vidi TV. Svi, ali bas SVI lokali drze upaljen dosadni "Kiss TV" koji ima bukvalno 6 ili 7 spotova koji se vrte u krug. Neverovatno je koliko puta smo culi iste pesme u toku dana! Mozda cak po malo sablasno! Kao da ih neko tera na to. Lici na ispiranje mozga iz SF filmova

Posle adrenalinskog spusta ulazimo u naseljeno mesto gde pogledom lovimo prvi restoran I nalazimo ga! Restiran se zove Tara. Napolju odlicna terasa! Steta sto ne sluze hranu van objekta

Mesta za gresku nema!

Mozda najlepsi deo na Transalpini - sa obe strane ima sta da se vidi! Ovde radi adrenalin - a sve to na 40km/h

Kao sto rekoh u startu, skoro pocesmo da vozimo motore, a na ovaj put smo krenuli da se kalimo. E izgleda da je neko gore to preozbiljno shvatio. Kao da je pomislio "Dobro, videli ste Transalpinu, idemo sad malo da se igramo na Hard". Od jednom magla, ili bolje da kazem oblak, jer je dok nije prosao to bio najobicniji oblak - samo na nasoj visini. Put po malo vlazan, ne vidi se nista (cini mi se da je kamera bolje videla od nas) a sa strana provalije! Negde je od asfalta do provalije i 20cm a negde nema nista! Jos kad udjete u krivinu tako da ste malo nagnuti iznad te provalije koju od magle i ne vidite - e to je osecaj! Hteli smo celicenje - dobili smo ga!

6. strana, valja ovo privoditi kraju! Evo snimka koji malo bolje opisuje ovu deonicu. Moze se gledati u HD Prosto ne znas da li da opalis po gasu ili da vozis 30 i uzivas u pogledu i vazduhu Mi smo nasli neku sredinu. Na serpentinama su nagibi veci nego sto se cini, pa malo udavismo motore. Moram priznati da nije bas svejedno voziti kada vam je provalija odmah uz asfalt! U sledecem delu, bice mnogo gore - na sve ovo dobismo i maglu i kisu

Ja dobih neke kineske ksenone na poklon. 5000k. Ima li smisla ugradjivati kinezare?

Bice zavrseno sutra, obecavam. Moram nekad i da spavam

Jos dve panorame

Vreme je da popravimo taj utisak. Dalje je put odlicno sredjen. 20-30km cistog uzivanja Pogled sa desne strane osvezava: A sada pocinju poznate serpentine transalpine. Nagib na krivinama je bas bas bas veliki, ne znam koliko se to na slikama vidi

Ja sam kriv sto se stekao takav utisak - ali naprotiv! Rumunija se gradi! Mozda ukupno par km deonice nije asfaltirano, a do pre par godina skoro da nije bilo asfalta na transalpini. Delovi puta na kojima je lose stanje su mi bili zanimljivi pa sam na njih stavio akcenat. Veci deo puta jeste dobar. Magistrale izmedju gradova su im predivne! Bez rupice na putu. Mi tako nesto necemo imati narednih 10 godina.Moze se do transfagarasana doci i divnim asfaltom sve do curtea de arges-a, ali nije nam to bio cilj. Kakav je put kod nas na Fruskoj, ili Divcibarama, a to jedva da su planine a ti pravci su nam jako prometni. njihova transalpina nije ni upola tako prometna, duza je 50x a ima daleko bolji put, sto ce se videti u narednim postovima. Da ne pominjem da nadmorska visina ide preko 2000m, dok mi na tim visinama i nemamo asfalt Idemo dalje