Spustamo se dalje. Krivini lepe, magle ima taman toliko da ne smeta, a da malo dramatizuje dogadjaj. Jedini problem je sto je put prilicno izbrazdan, valjda masinama za ciscenje snega, te nas stalno baca levo - desno. Ispostavice se da su nam pritisci u gumama znacajno opali i da je to zbog toga. Kad na to dodamo neiskustvo + vlazan kolovoz od kise dobijemo prosecnu brzinu od 40km/h a mozda i manje No i tako nam je bilo zao sto odlazimo da nam se i nije vozilo brze. Za koji minut idu slike i sa te deonice, samo da ih smanjim

U jednoj steni sam sakrio predmet koji moram da vratim kuci, tako da je ponovni odlazak na Transfagarasan siguran.

Zastali smo na pola sata na mestu koje se vidi sa kamere kako bismo se javili Milki i Nikolini, a da nas pri tom mogu i videti, bar kao male crne mrlje na ekranu. Kamera je negde ovde, verovatno ono malo crno sa desne strane Magla je opet kretala ka nama A ovako su nas videli od kuce: Snimak nije nekog kvaliteta, ali popravice se kad namontiramo ceo snimak

Kisa je prestala, magla se polako povlacila i mi posle 2h odmaranja krenusmo da se spustamo severnom stranom. Pre nego sto smo seli na motore popeli smo se na jedno uzvisenje i prvi put ugledali ono na sta prvo pomislite kada cujete za TF Tu je i zicara. Vodi negde ka podnozju i nazad. Voznja nije bila skupa, ne secam se tacno koliko ali mi je u glavi nesto oko 500-600 din za dole i nazad Prolem je bio sto nas je trebalo biti 10, a skupilo se svega nas 5 te smo odustali. Nije pomoglo ni presretanje ljudi po ulici i moljenje da idu sa nama. Jos jedan pogled ba restoran u kom smo bili

Evo par panorama. Namerno nije smanjena velicina slike a po visini bi trebalo da staje na vecinu monitora.

Kroz par minuta, nista se nije videlo Hrana je i ovde bila prilicno povoljna, da ne kazem jeftina. Zacudio nas je mladi konobar koji nas je pitao da li smo sigurni da zelimo celu porciju ribe jer ima cak 250g! Ne jedu Rumuni mnogo, izgleda.

Magla se stvorila niotkuda i prilicno unervozila goste koji su pobegli unutra. Mi smo reseni da ostanemo napolju dok ne pocne kisa da pada

Cabana Balea Lac je mesto za svaku preporuku! Imaju divnu terasu na samom jezeru, a enterijer bas odaje utisak kao da ste u nekom planinarskom domu, sve kamen i drvo uz poneki lovacki suvenir. Napolju magla, kisica, ostaci snega i dim iz dimnjaka - potpuno zaboravis da je jun i da si se do malo pre krchkao na +50.

Moram malo iskustva da steknem pre nego sto nju povedem na dalji put Sledece godine A ni 3 rumunke nisu kao jedna srpkinja

I eto nas na severnoj strani! Desno put vodi jedno 300m ka Balea jezeru i kafani (ili kako se vec Cabana prevodi) sa istim imenom kao jezero. Nije nam trebalo mnogo dogovaranja da bismo se uputili ka njoj. U pozadini se dize magla i obecava avanturu. Kisa je polako pocinjala

Do tunela vozimo lagano i ne stajemo. I evo slika: Do juce smo se kuvali na skoro 50 stepeni na asfaltu - a danas drzimo sneg u rukama! Na vrhu smo! Tunel: Put u samom tunelu nije los, za razliku od onog gde za malo izgubismo motore.

A evo i jednog malog video snimka sa tog mesta

Prva pauza je negde na pola puta kod vodopada. Neka baba se natrcila odmah tu ispod da prodaje perece pa malo kvari dozivljaj, ali sve u svemu divno mestasce da se "napune baterije" i nahrane oci pogledom. Kome svez planinski vazduh smeta, mora da nosi lekove sa sobom

Ne umem da opisem osecaj kad ispred sebe vidite tu silu od planine dok vozite vijugavim putem bez ograde. I oblaci su se skupili da pojacaju onu pozitivnu napetost - i dobro im ide. Malo smo zbunjeni, ne znamo da li da stiskamo gas, jer put to prosto mami, ili da vozimo polako i sto duze ostanemo na putu do gore. Nekako smo se precutno dogovorili da ipak vozimo lagano i uzivamo u pogledu. Ipak, nismo mi bas neki moto strucnjaci da jurcamo ovuda.

A u jednom momentu, iza krivine, pojavio se sledeci prizor! Prepoznajemo tunel, ako se tako moze nazvati, sa tudjih slika i snimaka. Tu smo!

Put do samog uspona na najpoznatiji deo ovog puta je prilicno jednolican ali ni malo dosadan. Evo malo slika i iz Mirkovog ugla.

Posle one provalije nastupa divan put za voznju! Nije mnogo opterecen, krivina koliko hocete, a ni sam asfalt nije los. Neretko prolazite i pored nekih potocica. Motorista ima dosta i svi se uredno javljaju. Imate osecaj kao da ste zajedno tu sa istm ciljem. Samo povremeno naidjete na nesto ovakvo, pa nije bas preporucljivo jurcati

Jedva cekam prve izvestaje Inace zanimljivo je to kako se motoristi raduju i kad njihov kolega koga i ne poznaju krece na dalek put. Nema toga mnogo na svetu. Drzite se, navijamo za vas!

E ovde moram da stanem. Nemam vise snage. Nastavicu sutra!

Na Fagarashu takodje ozbiljno shvatiti znak za rupu na putu!

Nakon ovog mesta je tunel sa OGROMNOM rupom! Bukvalno je motor celom duzinom upao u nju. Pravo je cudo da nista nije osteceno. Dobro smo se istresli. Par km kasnije, put vodi preko zanimljive brane

Most! Zanimljvo mesto da se razmene prvi utisci o putu! Dok pricamo i slikamo primecujemo most iznad nas kojim cemo kasnije proci. Kroz par minuta eto nas gore, i sada vidimo most na kom smo se slikali malo pre. Pada li vam bandzi na pamet?

Moram priznati da nije bilo svejedno voziti se ivicom ovog puta, a jedina ograda (na mestima gde je uopste ima) je visoka manje od tocka motora. Blaga pozitivna nervoza je ponovo prisutna, a to je dobar znak - znaci da ce biti sta da se pamti i prepricava Na vrhu planine se nalazi tunel koji vodi na severnu stranu. Iza tunela je jezero Balea Lac, a do njega: Prva pomisao: "Dobro je, nije blizu! Imamo citavih 60km voznje cistog uzivanja!"

A onda polako pocinje suma, a nesto kasnije i prvi usponi. Put kroz sumu, par desetina kilometara je odlican i moze se relativno brzo voziti, ako je to nekom cilj. Ova deonica je izuzetno dobra za kampovanje! Par km put prati reka cija obala je prosarana drvecem a opet dovoljno je daleko od puta da kampovanje ucini bezbednim i prijatnim. Zatim tu je prvi tunel i uspon pocinje!

Opet nas ceka (kilometarski) kratka deonica, ali namerno je kratka kako bismo mogli osetiti svaki njen deo u potpunosti! Evo kako to izgleda velikom Google-u dok nas posmatra odozgo: Odrediste je grad Sibiu, motoristima poznat po takmicenju Romaniacs, a neki ga znaju i po tome sto je jedne godine bio prestonica evropske kulture. No, idemo redom. Prvo je trebalo doci do Fagarash planina. Put vodi kroz sela. Pristojnog je kvaliteta i izgleda ovako: