Hvala Slike su zapravo izvadjene iz video snimaka, a snimili smo ih kamerama montiranim na kacige. Imali smo srece, da smo umesto plate za uradjen posao dobili kamere umesto para, pa smo ih inteyivno koristili. Postavicu i snimke ali to ce da potraje par dana dok ih ne slozim. Nakupilo ih se skoro 100GB. :lol: A sto se recepcionarke tice, mislim da bi trebalo jos bar toliko piva pre nego sto u nasim ocima izgubi 50kila viska Plasim se da bi to bilo jedino "YES" za ceo dan raspravki sa njom

Imaju dosta domacih piva i trebalo ih je sve probati. Sva su ok, ali Ursus tamno - smece. Uz narodnjake smo se osecali kao kod kuce. Uvece, imali smo problema da nagovorimo recepcionarku (cija smena traje celih 24h) da nas pusti da popijemo po pivo (a ispade po nekoliko) ispred recepcije u kasne sate (jedino tamo ima interneta za javljanje kuci). Nas drugar Bogdan (koji se iznenadio kad smo mu objasnili sta znaci njegovo ime) koji sluzi u hotelskom restoranu nam je sredio pomfrit. Malo slikanja, pijenja, razbijanja tvrdog stava kod Oane i dodje vreme za spavanje. Sutra je dan sa malo kilometara do pod fagarash planine, kako bismo odmorni docekali glavno - transfagarasan. Oci govore sve. Napismo se i najedosmo za male novce. Jeftinije nego kod nas. Opusteno mozete da trazite specijalitete kuce bez bojazni da cete skupo proci. Gotovo da nema jela preko 600-700 din a uglavnom su dosta jeftinija. Jelo koje smo ovde probali (neko nacionalno, ne preterano ukusno) je stajalo ispod 400din a bilo je medju skupljim. I tako je prosao prvi dan, obelezen finom lakom voznjom 390km po dobrim putevima. Sutra nas ocekuje nesto drugacije.

Pauza za koji zalogaj. ispostavilo se kao dobra ideja da se ponese gomila malih sendvica. Zahvaljujuci njima, i dobrom putu, presli smo tih 390km a da se nismo previse umorili. U pozadini se vide Karpati koji su tu, iza krivine cini se. Par interesantnih serpentina pred sam grad Petrosani: Predvece stizemo u hotel. Prosto ceo grad mirise na komunizam, ali nekako pozitivno, kao spomenik tom periodu. Hotel je skoro prazan, ali su sobe uredne i ciste. Recepcionarka, Oana, nema pojma engleski. Sve sto je znala da nam kaze je "NO". Nismo imali volje za detaljno obilazenje grada. Trebalo nam je pivo, hitno, a i normalan obrok i tush.

Ako rumunu kazete da ne znate engleski, pokusace da vam objasni put na jos glasnijem rumunskom pokretima celim telom

Ostatk prvog dana je uglavnom suva voznja po odlicnim putevima. Putevi su odlicno obelezeni. Pred svaku krivinu ima gomila znakova, sto pored puta sto na putu. Pred svaku promenu ogranicenja brzine postoji iscrtan znak i na asfaltu kao i gomila fluorescentnih srelica sa strane. Nekad se bas iznnenadimo koliko su se potrudili da oznace krivinu koja skoro i da nije krivina. Rupa nema. Vozaci, bar oni sa kojima smo mi imali posla su prilicno kulturni i mnogi su se pomerali u kraj da ih lakse preteknemo. Nije bilo ni jednog izletanja, "nisam te video", guranja i slicno za citavih 5 dana puta. Veoma smo pozitivno iznenadjeni vozackom kulturom na ovom delu rumunije. Evo nekoliko slika iz voznje. Prvi put se ozbiljno priblizavamo Karpatima

Posle malo tumaranja po Temisvaru nailazimo na kolegu koji ce nas odvesti do obliznjeg moto kluba gde cemo moci da pazarimo famozno odelo Kolega nas dovodi do jednog dvorista na ivici grada gde jedan bajker drzi kafanu a i prodavnicu opreme. Njegova cerka (za koju on na "engleskom" kaze Daugterland je trebala da nam pokaze radnju, ali je mirko odustao od kupovine nakon sto su nam se bajkeri ismejali zasto kupujemo odelo na +50 stepeni. Vise puta se culo "HA RAINSUIT, HA!" te smo se i mi osetili kao idioti sto uopste to odelo toliko trazimo. Nista, popili smo kafu, pogledali motore parkirane okolo i krenusmo dalje - bez odela. Rainsuit? HA! I da, treba pomenuti da je ovde razgovor mnogo bolje tekao na srpskom nego na engleskom. Iznenadjujuce dobro nas razumeju, a jedan od njih nam je objasnio da se za vreme komunizma slusao srpski dnevnik kod njih na TV. "Govori srpski da te ceo svet razume" je vazilo do Temisvara, ali ne i dalje na istok.. Nije bas ceo svet, ali smo zadovoljni dokle je dopreo srpski uticaj

Jedini bilbord na trgu je Brenin. Dzabe smo presli granicu i dalje imamo utisak da smo kod kuce. Nakon setnje trgom u Temisvaru i ledene kole, krecemo da sledimo uputstva policajca nebismo li pronasli tu motoradnju i kupili kisno odelo. Uputstva su data na ocajnom engleskom a napisana na papiru uzasnim rukopisom ali nekako uspevamo da ih pratimo. Samo, na adresi koju smo dobili NEMA ni traga od radnje ali se tu nasao jedan covek koji dobro govori engleski sto zapravo nije ni malo lako naci u Rumuniji. Dok se Mirko objasnjava sa njim, koristim momenat za slikanje

Na granici nema guzve, osim gomile Rumuna koji su presli granicu da bi kupili po nesto malo toalet papira i ulja. Izgleda da nismo ni mi najskuplji na svetu kao sto mislimo. Prema njima se rumunski granicari ophode kao prema stoci, dok je sa nama sve proslo super i uz osmeh nam pozelese srecan put posle rutinskog pogleda u kofer. Prvo mesto u Rumuniji se zove Jimbolia. verujem da se to čita Žimbolija. U pocetku nemamo osecaj da smo u drugoj drzavi jer sve prilicno lici na Banat, osim sto gradic deluje za nijansu sredjeniji i cistiji od nasih gradova. Slika iz ovog mesta nemamo, imamo samo snimak ali je dosta veliki pa ce proci nekoliko dana dok i snimke ne postavim u putopis. Prva sledeca stanica je Temisvar. Posto je jos dosta kilometara pred nama, ni tu ne pravimo veliku pauzu vec se samo malo setamo trgom, razmenjujemo pare i pokusavamo da nadjemo prodavnicu moto opreme kako bi mirko kupio kisno odelo jer ocekujemo kisu bar jednom u toku voznje. U srbiji je pokusao da kupi ali ga je dobronamerni, mada neupuceni vlasnik jedne moto radnje uputio na moto radnju u Temisvaru gde je navodno kisno odelo mnogo povoljnije. Bukvalno nije hteo da ga proda. Parkirali smo se veoma ilegalno a policija nije pravila problem, cak nam je i policajac crtao mapu na papiru do neke moto radnje.

Prvi dan Nasli smo se u NS rano ujutru sa ciljem da predjemo oko 390 km preko Temisvara pa do grada Petrošani, u obroncima Karpata. Kroz ovaj put vodice nas mobilni telefon u improvizovanom nosacu. Ukucana adresa hotela u Petrosaniju i put moze da pocne. Prelazak granice je planiran u Srpskoj Crnji. Prva pauza je bila nedaleko od srpske crnje, naziv mesta nismo zapamtili. Popismo kaficu u poslasticarnici i nastavismo dalje ka granici. Tamo kao da je vreme stalo pre 10ak godina. Vlasnik staromodne poslasticarnice, ugledni stariji gospodin u cistom belom mantilu nas je veoma kulturno usluzio i upozorio na strogu rumunsku policiju koja ce nas debelo kazniti ako nemamo vinjete. Na kraju se ispostavilo da za motocikle vinjete nisu potrebne sto nas je prijatno iznenadilo. Dok se mi razbudjujemo kaficom, motori odmaraju u hladovini. Da, nisam pomenuo da vozimo iste motore, dve yamahe xj6 diversion. Nisu bas putni motori ali svakako mislimo mogu lagano da podnesu ovaj put. I cisto da se razlikujemo u daljem pisanju, moj motor je crn, imam belu kacigu i providno staklo. Mirkov je siv, ima crnu kacigu i carbon staklo na motoru. Dosta caskanja uz kafu, imamo jos dosta da vozimo da zasista zasluzimo odmor. Sledeca stanica - granicni prelaz.

Pet popodne, nema posla, pa mi se cini kao idealan momenat da napisem nesto o nasem (mirkobu2 i ja) putovanju kroz Rumuniju. Kao sto nismo neki pisci, tako nismo ni neki vozaci. Skromna kilometraza je iza nas, i svega par godina vozackog iskustva na 2 tocka, pa resismo malo da ubrzamo nase napredovanje kroz moto svet jednim ozbiljnijim putovanjem. Razmatrali smo mnoge destinacije, ali Rumunija je od starta delovala kao BestBuy. Proslo je nekoliko meseci od momenta kada smo se odlucili za Rumuniju, tacnije Transfagarashan i Transalpinu do momena kada smo krenuli. U medjuvremenu se svakodnevno pratila kamera: http://www.jurnalul.ro/webcam/balea-lac-transfagarasan-170.html i merila se kolicina otopljenog snega. Polovinom juna se asfalt vec dobro video, a i stizale su prve informacije da je tunel na transfagarasanu otvoren. Na brzinu se sklopila putanja na osnovu putopisa sa foruma. Putanju je pregledao strucnjak za Rumuniju sa foruma, Quasaar, i procenio da je dobra. Put je po planu trebao da bude oko 1500km, da traje 5 dana i da pokrije transfagarasan (od juga ka severu) i transalpinu. Ostalo je jos da se saceka 21. 6. i da se krene.

Odlicno pises! Pravo zadovoljstvo za citanje! Bas super sto je hondica odmah pocela da se koristi kako treba! Sledeci put kad prodjete kroz Sabac, da se javite i ti i Slaninar, da odradimo ono pice sto ne odradismo prosle godine Ja i dalje nameravam da se javim kad podjem prema Palicu sledeci put

Super! Hvala!

Transalpina

I mene ovo interesuje, posebno kakav je luisov u poedjenju sa onim sto se prodaje kod nas u yamahinim zastupnistvima i postoji li jos neka pametna/povoljna varijanta za kupovinu lanca? Nikad ga nisam menjao pa ne znam kako to ide...

300kila koji se krecu brzinom od 50 km/h mogu da izvale tocak na kolima. To sto nama na motoru subjektivni osecaj kaze da 50km/h nije mnogo, se poprilicno promeni u momentu direktnog udara. Jel imao vozac nesto od opreme? Na slici ne deluje tako, mada mozda su lekari skinuli...

Uzas.. Sledeci moto skup za 20+ godina - ako dozive.

ja opet video stroma sa SO umazanog da ne moze vise. Sve je do podesavanja protoka i do toga kad je poslednji put motor opran

Kad imas crni motor nemas frke, to mu dodje kao novi sloj farbe Kod mene posle 1500km se javila potreba da se opere lanac. Posle kisha, blata i prasine sa Transalpine. I to je bila prljava samo strana do tocka koja nema kapalicu. Sa ovim se lanac mnogo lakse pere. Krpa uz malo petroleja resava problem lagano.

Bravo! Svaka cast na strpljenju! Lepo je cuti i ovako nesto. Meni to lici kao da je njega njegov advokat izradio. Razvlacili su spor koji nisu mogli da dobiju, za to vreme troskovi rasli...

Meni je na oko minut i po. Prskace uvek. Treba da vidis na sta lice motori sa scotoilerom Samo kontrolisi da slucajno ne nalazi ulje put do gume ili diska, kao i suvozacevih nogu i dupeta. Ostalo je podnosljivo

Zanimljivo je da smo dosli do ideje da ga odradimo sa identicnim delovima Ah ta posuda od lade, oduvek je znala da vise voli 2 tocka

Staklo je dovoljan pokazatelj. Za ostalo se ne cimaj. Jedino je bitno da vidis u manualu u kom momentu je staklo merodavno (ili merac): - kad motor dugo stoji i sve se slegne - kad motor odstoji nekoliko minuta posle rada - odmah nakon gasenja motora, kada je nivo ulja u karteru najnizi

U svakom slucaju posle sipanja proveris pa dolijes ili odaspes. taj broj je orijentacioni.

E da, moj ventil je isto prestao da "klikce" glasno od momenta kad je kroz njega krenulo ulje, ali radi normalno. Verovaatno samo ulje amortizuje "udar". Ne verujem da je odmah crkao, to je veoma prost sklop i mehanicki i elektricni.