Snimanje je pocelo tek kada smo se domogli prvih shuma potoka i brda. Na samom pocetku smo pokusali da komuniciramo sa jednim kolegom - nista se nismo razumeli, bar dok mu mirko nije ponudio cigar'.

Idemo dalje. Dan 4. - Transalpina! Posle jakog dorucka u hotelu u Sibiu prvo smo se uputili u grad Sebes, a zatim pravo na jug, putem DN67C poznatijim kao Transalpina. Od skoro put asfaltiran pa i mi sa malo razmazenijim motorima mozemo da uzivamo u njemu. Ipak ima zanimljivih deonica zbog kojih bi ovo moglo da se zove blatopis umesto putopisa. Plan je stici do granice pa tamo negde naci smestaj, jer jedino za to nocenje nismo imali nista rezervisano.

Zar izgleda kao da me mrzi? Napisacu na kraju

Ali malo kasnije. Izmara ovo pisanje poprilicno..

Glavno jelo, takodje odlicno! Deluje malo na slici, ali nije! Ovo rumeno je neka tanka shunkica iako deluje kao nepeceno meso. Docekali smo mrak prepunih stomaka. Nazad u hotel taksijem. Sutra - transalpina! 3 dana smo na putu. Sva tri dana potpuno razlicita. Prvi dan dobar asfalt, dosta piva uvece i zezanje sa radnicima hotela uz rumunske narodnjake (isti kao nasi samo umesto NANANA ide LEILEILEI). Drugi dan, savadavanje "lose" deonice puta kroz prirodu, treci dan fagarash - mesavina mocne planine i mocnog komunizma, a sutra ocekujemo nesto potpuno novo. I bice tako!

Pronasli smo simpatican lokal. Cene opet povoljne! Prosto ne mozes da potrosis pare. Krem corbe su odlicne! A cheese plate jos bolji! Morali smo da uzmemo posle jos jedan!

Za lenje cu ipak linkovati par slika sa wikipedije:

Krenuli smo da virnemo sta ima iza ovog prolaza, a tamo jos jedan trg, mozda i lepsi! Zanimljiv most. Vise o njemu na wikipediji, zaista sam umoran da bih prenosio tekst, oprosticete mi

Ovim gradom vredi prosetati! Kao sto rekoh, bio je proglasen prestonicom evropske kulture. Nije uzalud. Prilicno se oseca transilvanijski duh u njemu. Ima malo zanimljivijih slika na wikipediji. A evo jos nekoliko nasih slika: Savet: nosite rukavice. U pozadini se moze videti bara, a to je jedna jako zanimljiva fontana koja povremeno proradi a inace se ne vidi. Zanimljivo je "izazivati sudbinu" setajuci se kroz nju neznajuci kada ce da "opali" sledeci put!

Idemo taksijem do centra Sibiu-a. 10ak min voznje, oko 200din. Povoljno kao i sve u rumuniji.

Hvala! Idemo dalje, tek smo presli pola

Ovde smo probali neke spiralne krofne (od kukuruza valjda). Odlicne su! Sledeca stanica: Sibiu! Celim putem pada sitna kisa. Baterije na kamerama prazne, pa nije snimano nista do samog grada. Put vodi dolinom i prilicno je jednolican, ali je brz i kvalitetan. Ovo je par slika pred samim gradom i u hotelu: Vlasnik i pogled kroz prozor, kao i sam enterijer odaju utisak kao da ce nam organe povaditi u toku noci, medjutim bitno je da je cisto. U ovom hotelu nas je sacekao najbolji dorucak, a vlasnik je dobro govorio engleski, pa je sve to popravilo utisak.

Negde skoro u podnozju, grade neku pijacu suvenira. Suveniri su bas glupavi. Ne mozes naci nista na cemu pise transfagarasan ili bilo sta slicno. Evo klasicnog primera:

Polako se vracamo shumskim putevima

Ovde se mogu bas lepo videti ti urezi na putu koji su nas bacali levo-desno A iza krivine, zanimljiv odron

Sta sam vam rekao za zivotinje na putu? Ovu kao da je sam djavo poslao. Nije bilo prijatno prolaziti pored nje

I jos slika Neke krivine bas lice na trkacke staze

Kamera radi? - Radi!

Spustamo se dalje. Krivini lepe, magle ima taman toliko da ne smeta, a da malo dramatizuje dogadjaj. Jedini problem je sto je put prilicno izbrazdan, valjda masinama za ciscenje snega, te nas stalno baca levo - desno. Ispostavice se da su nam pritisci u gumama znacajno opali i da je to zbog toga. Kad na to dodamo neiskustvo + vlazan kolovoz od kise dobijemo prosecnu brzinu od 40km/h a mozda i manje No i tako nam je bilo zao sto odlazimo da nam se i nije vozilo brze. Za koji minut idu slike i sa te deonice, samo da ih smanjim

U jednoj steni sam sakrio predmet koji moram da vratim kuci, tako da je ponovni odlazak na Transfagarasan siguran.

Zastali smo na pola sata na mestu koje se vidi sa kamere kako bismo se javili Milki i Nikolini, a da nas pri tom mogu i videti, bar kao male crne mrlje na ekranu. Kamera je negde ovde, verovatno ono malo crno sa desne strane Magla je opet kretala ka nama A ovako su nas videli od kuce: Snimak nije nekog kvaliteta, ali popravice se kad namontiramo ceo snimak

Kisa je prestala, magla se polako povlacila i mi posle 2h odmaranja krenusmo da se spustamo severnom stranom. Pre nego sto smo seli na motore popeli smo se na jedno uzvisenje i prvi put ugledali ono na sta prvo pomislite kada cujete za TF Tu je i zicara. Vodi negde ka podnozju i nazad. Voznja nije bila skupa, ne secam se tacno koliko ali mi je u glavi nesto oko 500-600 din za dole i nazad Prolem je bio sto nas je trebalo biti 10, a skupilo se svega nas 5 te smo odustali. Nije pomoglo ni presretanje ljudi po ulici i moljenje da idu sa nama. Jos jedan pogled ba restoran u kom smo bili

Evo par panorama. Namerno nije smanjena velicina slike a po visini bi trebalo da staje na vecinu monitora.

Kroz par minuta, nista se nije videlo Hrana je i ovde bila prilicno povoljna, da ne kazem jeftina. Zacudio nas je mladi konobar koji nas je pitao da li smo sigurni da zelimo celu porciju ribe jer ima cak 250g! Ne jedu Rumuni mnogo, izgleda.