jbm li ga, nesto se i ne razumem u to, al ima na google 5000k Na njima ne pise nista, a tako mi taj drug rekao. U svakom slucaju, jel ugradjivao ko xenon kineze?

Bitno je hraniti putnicki duh! Prvo citanjem putopisa, pa odlaskom na krace destinacije, pa sa jednim nocenjem, pa sa vise nocenja, pa van zemlje, pa mozda i kampovanje... Samo redom! Razmisljati veliko, a raditi sve redom od najmanjeg - to je otprilike recept! Niko nije krenuo tek tako. Evo, i ja sad gledam ovu nasu "Hit the road" ekipu, i sve mi se cini da cu da im iskopiram bar deo putanje jednog dana Sad i ja tu malo filozofiram kao da sam neki veliki putnik, ali cini mi se da nisam mnogo omasio poentu

Danasnji motor od 125ccm je sigurno izdrzljiviji od vecih motora pre samo par desetina godina (procitati Deda Danetov putopis iz sezdesetih), samo ga je potrebno voziti na nacin na koji to njemu odgovara. Tvoj motor ima dosta prostora za kacenje raznoraznih torbi. Nije neophodno da za 1000km kupujes kofere, potrebna je samo volja, nepromociva torba i malo uzadi i eto prtljaga. Moram priznati da je putovanje mojim YBR-om od 125ccm bilo posebno interesantno bas zbog toga sto je on slabasna masina, mada potrebno je dosta vise vremena. Skoro sam citao o jednom juznoamerikancu koji je kroz 4-5 godina obisao svet na tom slabasnom YBR, a iz Spanije doveo svoju buducu zenu, takodje na drugom YBR. Nije imao kofere Najteze je krenuti, a posle...

Bilo je lepo! Vredelo je osetiti voznju u ne tako pitomim predelima. Rado cu otici ponovo. A ako sam bar jednog od vas motivisao da krene na ovu stranu, nije mi zao potrosenih sati i sati na pisanje ovog putopisa.

To je i bio cilje drago mi je

Mi smo to videli kao pozitivnu stvar. Bilo bi mnogo manje slika ovde da je vreme bilo lepo Hvala jos jednom na savetima i na "aminovanju" rute! Ne popismo ono pivo u Hategu, ali smo zato nadoknatili u Petrosaniju!

Mogli smo, al nismo znali da treba Sledeci put mislice se na to Jbg, neiskustvo

:D:D Nesto mi se javila zelja za nekim stromom posle ovoga.. Ili neceg slicnog.. Hoce li ko da se menja ? Menjam ulje na duplo kracem intervalu od servisne knjige, a ne vozim ni blizu crvenog. Prvi vlasnik, garancija. Nema boljeg polvnjaka garantujem

Gorivo je slicnih cena kao kod nas. Naseg goriva trosim izmedju 5 i 5.5 l/100km a u Rumuniji bez obzira na lose deonice, potrosnja se kretala od 4.4 do 4.8 . Sipali smo uglavnom na vecim pumpama. Na gorivo otislo nesto oko 100e. Potrosili smo jos ukupno po oko 150e na smestaj (oko 50) i hranu - oko 100e. U hranu spada sva voda koju smo popili usput, svaka kafa uz neki sok kojih je bilo po par dnevno, svaki od dana po jedan kompletan i skuplji obrok, litre i litre piva. Ko zeli da ustedi, nece potrositi preko 50e na hranu (uz dorucak u hotelima). Mi smo u startu imali ideju oko 300e troskova, pa kad smo videli da je sve jeftino, trudili smo se da uzimamo skuplja bolja jela po restoranima, nismo se nigde stedeli ni najmanje, sta god nam se kupovalo kupili smo i opet nismo potrosili preko 250e na sve.. Ko kampuje i nosi hranu i kupuje jeftinije stvari moze da odradi sve ovo za manje od 200e. Od opreme nosili smo kisno odelo (komada 1 ), set za krpljenje guma, pumpu za gume, reso i kafu Vodio nas je HTC wildfire sa iGO softverom - nepogresivo. Telefon se punio kineskim punjacem sa eBay za 12V. Nosili smo i mini laptop, pozajmljen. Na njega smo skladistili snimke a i koristio nam je za skype. Roaming dodje oko 30din (kad vas zovu) po minutu. Kamere su gopro hd hero, fotoaparat canon sx120is. Motori nisu imali kvarove. Gorivo sipati blagovremeno, jer ume da nema pumpi po 100km u divljini I to bi bio kraj. Ima li pitanja?

Drugi dan: Petrosani - Curtea de Arges - ali kroz sume Teska ali lepa deonica. Asfalt los ali put uzbudljiv. Prvi usponi su tu i prve krivine, a i prvi potoci. Smestaj u hotelo "Posada" takodje preko booking.com - 17e. Hotel noviji i ogroman. 50 koraka od lifta do sobe (a to je tek pola duzine). Ovde znaju Engleski (osim u restoranu). Izuzetno cist hotel. Dorucak ukljucen u cenu. Malo siri izbor nego u Petrosaniju. Ne bih menjao hotel ni sledeci put. Mesto je jako lepo i zasluzuje da se proseta njime. Recepcije rade celu noc, pa su motori bezbedni ispred vrata. Tako je i u prvom hotelu. Treci dan - Transfagarasan. Put zaista dobar, bolji od prethodne deonice. Vozi se opusteno. Lepe krivine, nije vruce jer ste nonstop u prirodi. Na TF vam treba malo bolja odeca, osetno je hladnije. Ipak se ni sav sneg nije otopio a kraj juna je bio. Rucak obavezno u cabana balea lac! Jako lepa terasa nad jezerom i dobra usluga. Tacne cene ne znam, ali povoljnije nego kod nas, bez obzira sto je mesto najbolje na planini. Grad Sibiu ima prelep centar. Ne sme se preskociti. Preporucujem da se ode na Romaniacs ako je moguce. Cene i dalje nize nego kod nas. Hotel Sonne, mislim da je 13e sa doruckom. Hotel star i losijeg izgleda. Motore smo ostavili u dvoriste iza hotela, deluje bezbedno. Sama soba je cista, ali je hotel daleko od luksuza. Verujem da vecini to ne smeta, posebno sto su motori bezbedni sto je bitnije. Dorucak mnogo bolji od prethodnih hotela. Na taksi necete potrositi vise od 300din gde god da krenete, a posto su im piva dobra, a ima ih mnogo vrssta, preporucujem taksi umesto voznje Cetvrti dan Transalpina. Put ste videli kakav je. Od 2m kamare blata do asfalta sa trkackih staza. Vazduh predivan (kome smeta obavezno da ponese cigare). Po mom misljenju veci dozivljaj od TF-a! Mesta za kampovanje koliko god hocete, kao i na TF-u, ali sam zaboravio da to pomenem na vreme. Nakon transalpine restoran Tara (ima i smestaj) je zaista lepo mesto da se predahne. Imaju onu divnu terasu. Smestaj 4. noci smo nasli kod poznanika. 5. dan Srbija, 3 nagla kocenja za 10 min oko BG-a. Divan deo puta koji nisam opisao jer nema slika je Djerdapska klisura. Moramo je odraditi posebno jer vredi!

Ukupna kilometraza od NS do NS: 1435km Plicije nije bilo nigde osim pred granicu u povratku gde je samo Mirkove papire pogledao a zaustavio nas iz ciste dosade. Vozi se uglavnom pristojno, a najbrzi su sleperi, a ujedno i najveca opasnost. Vinjeta za motore nije potrebna iako su nam na granici rekli drugacije. Pokusali smo vise puta da je kupimo i niko nam nije dao jer za motore ne postoji. Prvi dan: Novi Sad - Srpska Crnja - Jimbolia - Temisvar - ... - Petrosani - 390km Asfalt dobar ili odlican - nema loseg. Guzvi na putevima nije bilo osim u Temisvaru. Ogranicenje 90 ili 100. Svaka promena ogranicenja jasno oznacena znakom i na asfaltu + rebra na putu koja vam malo zatresu motor da vas upozore da ne propustite znak. Pred punu linuju imate znak za povratak u svoju traku, tako da ni tu nema zamki. Sve kako treba da bude. Smestaj smo rezervisali preko booking.com u hotelu Petrosani. Stari komunisticki hotel, ali cist i pristojan. Dorucak ukljucen u cenu, a cena 15e po osobi. Ispostovali su, kao i u drugim hotelima, napomenu za odvojene krevete. Dorucak (ili pice) ukljuceno u cenu. Omlet, nista specijalno, ali znaci. Da idem ponovo ovamo, spavao bih u Cabana Mia jer je na pocetku denice sa drugog dana - u planini, a prelepo je. Pazljiv citalac je vec video link

I to je to! Posle ovog puta zaboravili smo da hodamo. U wc bismo motorom isli. Da smo se ocelicili - vala jesmo! Vise nego sto smo mislili. Imali smo 5 dana sa 5 potpuno razlicitih terena i nacina voznje kao i vremenskih uslova. Uopste nemamo osecaj da je "lose" vreme nesto pokvarilo! Samo je voznju ucinilo raznovrsnom! Videli smo transalpinu i po suncu i po magli i po kisi! Neko od gore nam je dao svega po malo, da ne bude dosadno. Uostalom, kome smeta da malo kisne i nije za motor. Ostao sam duzan snimak iz magle, namontirane snimke svega (to ce biti za najmanje 10 dana) i korisne informacije. To cu uskoro samo da prezalogajim nesto.

Nekako se dovlacimo mrtvi umorni u Pozarevac. Ja kasnim za mirkom skoro pola sata jer od umora nisam 50 prelazio. Sa poznanikom, lupamo po par piva za bolji san i cim smo se dohvatili kreveta - koma... Sutradan ujutru, dorucak, autoput i gas gas gas! Motori zeljni obrtaja i trocifrene brzine. Deda im je R6, a otac FZ6, a dobar deo puta nisu presli 5000 obrtaja. Jedva su docekali autoput. Toliko smo bili naviknuti na davljenje po krivinama, kisi, rupama i sumama da smo i mi zaboravili kako se motor cuje i ponasa na trocifrenoj brzini. Stizemo u NS u tacku odakle je resetovan brojac kilometara i rezultat je sledeci: Na to se meni dodaje oko 150km od sapca do ns i nazad, a Mirku jos 600km koje je napravio do Budve odmah posle ovog puta. Dobrih 2000km u 6 dana voznje po raznim vremenskim uslovima

U severinu odlucujemo da produzimo do Pozarevca gde kod poznanika imamo smestaj. Mrak pada a imamo jos preko 100km, mozda cak 150, mrzi me da racunam sad. Trosimo leje u severinu na sendvice i vodu i ostavljamo po 1LEI za uspomenu. Na granici (Djerdap) je dobra guzva. Opet motor pokazuje svoje prednosti i provlaci se ored samu rampu. Niko nas nije psovao - jako cudno. Sama voznja preko brane je zanimljiva! Steta nije se slikalo.

Mirkov motor je upravo pred Severin navrsio jubilarnih 22222km pa ga slikamo za uspomenu. To mu dodje kao neko punoletstvo - jos je mlad, ali pocinju nekad ledja da bole, glava...

Baterije na kamerama odavno prazne, ne snima se nista vise. Ni baterije u nama nisu bas u najboljem stanju. Pred Severinom nas hvata zalazak sunca. Atmosfera zalaska sunca, miris neke hemije i pogled na industrijski kompleks cini da se osecate kao da ste u nekom postapokalipticnom filmu (ko je gldeao The Walking Dead zna sta pricam )

Voznja do Severina (ne Severiana ) je bila prilicno opustena. Pravi putevi, solidnog kvaliteta uz jednu zanimljivu deonicu pred sam grad, preko neke planinice sa lepim krivinama, nesto poput iriskog venca samo sa boljim putem. Inace, sto smo blize Srbiji, put je sve losiji, ima vise romskih naselja i mesta izgledaju sve ruznije. Verovatno zbog toga kod nas i danas vlada misljenje da su Rumuni iza nas. Naprotiv, ostali smo i iza njih u svakom pogledu, od saobracajne kulture, preko kvaliteta puteva do cena i kvaliteta usluga.... Nama je jos ostao samo utisak da smo najbolji u svemu... Imali smo priliku da vidimo kako izgleda izvrnut kamion. Tu dolaze do izrazaja prednosti motora, kad svi ostali cekaju da se kamion podigne, a mi se provucemo

Sledeca stanica - za susenje : Targu Jiu (Targu Žiu). Samo smo prosli kroz ovo mestasce zureci da stignemo isti dan na granicu, ali mi je bas izgledalo simpaticno.

Verovatno i braca, po inicijalima Ova deca imaju oko 15 godina - najludje godine. Ja mator konj pa nekad napravim glupost, a ne pubertetlije... Nije motor za decake kad su najzeljniji dokazivanja! U tim godinama svakog bi pretekao, a najverovatnije nemas ni cime... PS Policijo, motor ima jednog vozaca, a ne 2.

Krenuli smo ipak po kisi. Pratila nas je preko sat, a mozda i nesto vise. U pocetku prolaze kroz glavu hidroplaninzi, proklizavanja, ali kad se naviknes, nista strasno - samo imati u glavi da je zaustavni put ko zna koliko pua duzi i nema problema E sad, kako je bez kisnog odela? To cete Mirka morati da pitate.

Ovde pravimo dobru pauzu od oko 2h, uglavnom cekajuci da stane kisa koja je padala prlicno jako. Nismo to docekali, pa smo krenuli po kisi. Cilj je bio Drobeta Turnu Severin ili Kladovo. Sto se hrane u ovom restoranu tice - prica je slicna kao i svugde do sad. Cene su nesto nize nego nase, ali ono sto smo mi jeli nije bilo lose ali nije ni nista specijalno dobro. Retko gde smo bili bas odusevljeni hranom, ali smo uvek bili odusevljeni cenom. U pozadini poslednje slike iz proslog posta se u pozadini vidi TV. Svi, ali bas SVI lokali drze upaljen dosadni "Kiss TV" koji ima bukvalno 6 ili 7 spotova koji se vrte u krug. Neverovatno je koliko puta smo culi iste pesme u toku dana! Mozda cak po malo sablasno! Kao da ih neko tera na to. Lici na ispiranje mozga iz SF filmova

Posle adrenalinskog spusta ulazimo u naseljeno mesto gde pogledom lovimo prvi restoran I nalazimo ga! Restiran se zove Tara. Napolju odlicna terasa! Steta sto ne sluze hranu van objekta