Mrak nas opet juri, tj mene. Ovog u kolima opet bole brige, a moja dzamaha ima far kao tomos pa suludim brzinama se spustamo do brane Vidraru ili kako vec..

Druga strana TF-a je nesto pitomija. Manje krivina, lakse se vozi. Nema tu sta mnogo da se prica. Evo par slika odatle

Verujem da sat vremena snimka nije toliko zanimljiv za bilo koga osim nas troje, ali preporucujem deo sa ovim pentranjem. To mozda predstavlja malu novinu u odnosu na druge putopise iz ovog kraja. Nismo se gore zadrzali mnogo plaseci se magle. Sam Bog zna kako bismo sisli da nas zatekne onakva magla gore. Okrepljujemo se uz tradicionalno losu sniclu i u pola obroka kapiramo da su nam kacige napolju na kisi! Izlecem napolje i imam sta da vidim. kaciga se cedi... Pribegavamo inzinjerskoj dovitljivosti, hidroizolujemo kacigu i kroz tunel krecemo dalje sa osecajem da smo prekratko bili na TF-u i da se moramo vratiti jos jednom, a o tome ce biti reci u sledecem putopisu!

Jezero Capra, otprilike negde iznad tunela koji spaja juznu i severnu stranu TF-a, tj nedaleko od njega:

Odmah iza ovog dela je jedna zaravan sa pogledom na celu dolinu, ali ono sto je jos interesantnije od samog pogleda je tisina! Tesko je opisati koliko je gore bilo tiho! Bukvalno se ne cuje nista! Ni vetar, ni bilo kakav udaljeni zvuk, nista! Posle pola minuta takve tisine pocinjete da se osecate dosta cudno. Sreca pa ne mozemo ni da cutimo vise od pola minuta. Sa druge strane se vidi jos jedno jezero za koje nismo ni znali da postoji. Jezero Capra. Oko njega ima nekoliko postavljenih satora. Mi smo se jedva bez tereta popeli gore, a ovi ljudi su kampersku opremu uzneli...

Ovo je otprilike najnezgodnija deonica uspona. Svaki kamen nestabilan, klizav, ostar. Oprema nam ocajna, kondicija jos gora, ali raspolozenje sjajno! Videti TF iz ove perspektive vredi ovih sat vremena napora!

Gledamo gore, trazimo neku stazu kojom se moze popeti. U medjuvremenu Nikolina koja je u klizavim patikama, okliznu se na ravnom zbog mokre trave i lupi dupetom od zemlju! Gledam je kako pada na nagibu 0.5% a nama u planu pentranje na onu strminu preko mokrog i ostrog kamenja.. Ne vredi sad ni previse razmisljati o tome. Ako ne krenemo kajacemo se! Biramo najblizu, ujedno i najstrmiju stazu za penjanje i krecemo! Njih dvoje u patikama klizavim, ja u lakim cizmama za motor koje su se izvanredno pokazale za ovu namenu! Imamo srece, magla se rasciscava potpuno, otvara se sjajan pogled vredan ovog truda! Slike jaaaaako ublazavaju osecaj visine i nagiba te preporucujem onima koji posecuju TF da OBAVEZNO probaju pentranje ovom stazom! Pogled, tisina, adrenalin! Veliki nagib, staza klizava, nekad preko odrona a nekad staze ni nema! Kamenje dosta ostro ali uz malo paznje opast nije velika. Penjanje u kisnom odelu je delovalo kao dobra ideja, ali se brzo pretvorilo u reklamu za vruce pantalone, tj vruce kisno odelo! Evo malo slicica sa samog uspona

S obzirom da od pogleda nema nista, pokusavamo da nadjemo utehu u restoranu kod jezera Balea. Gore magla jos gora! Sedimo na terasi nad vodom - vodu ni ne vidimo od magle. Cekamo da nas usluze ali uzalud.. Prodje pola sata nas niko ne primecuje. Prizivam konobara a on me drskim tonom odbija, kaze nema klope napolju... "e jbm ti Rumuniju", nista ne ide danas po planu. Dan na ivici da propadne zbog magle. Ovo dvoje su vec par sati na fagarasanu a nisu bacili ni jednom pogled na krivine. Nema smisla doci dovde i smorit se i pada nam na pamet jedna zanimljiva ideja. Ako se ne vidi od dole, mozda da probamo da se popnemo na stenu iznad magle?

Iskreno nisam ocekivao da cemo ga naci. Toliko snega je napadalo i otopilo se da sam bio siguran da ce ga voda odneti ali ne! Sacekao nas je! I eto, sami sebi napravismo odlican suvenir koji sada posle jednogodisnje avanture dominira policom medju ostalim suvenirima!

Hehe necu, zasitio sam se ove godine (3. za redom). Vreme je da se malo odmori Osim odrona kakvi su utisci? Koja je ruta bila?

Kako je izgledalo penjati se na TF kroz maglu mozete videti na snimku u prvom postu. Preporucujem da se pogleda nakon citanja putopisa posto ne traje bas kratko a bice lakse izdrzati posle price U prvom postu sam pomenuo neki kliker, secate se? E evo nas i na tom mestu! Iz prve nalazim pukotinu u steni, nikolina zavlaci ruku... iiiiii tu je!

Koji kilometar dalje pocinje uspon! Parkiramo se pored puta da proturimo koju rec, saberemo utiske i napravimo koju sliku. Ujedno cekamo da malo magla popusti ne bismo li zaista nesto i videli na ovom putu. Sa ovakvom maglom, mogli smo slike napraviti i na fruskoj gori i prosipati pricu na forumu kako smo u Rumuniji bili. No kako se oblaci razmicu i kako poneki delovi pejzaza proviruju kroz "rupe" u magli moji saputnici konacno ne mogu da sakriju srecu i uzbudjenje na svojim licima! iznenada se ispred nas otvara pogled na strminu ispresecanu serpentinama, a mi u samom podnozju sa najboljim pogledom na njih! Secate li se sta sam rekao za poziranje?

Svi nestrpljivi da stignu do najlepseg dela puta! Medjutim, kada je pred nama trebao da se stvori dobro poznati prizor, spustila se gusta magla te se ni na 50m ne vidi nista. Stajemo malo radi kamencica za kolekciju koju Nikolina skuplja sa raznih putovanja.

Pre samog prevoja i cuvenih krivina, nalazi se jedno mesto puno brvnara gde se prodaju kineske trange frange i nalepnice alpskih prevoja na kojima pise Transfagarasan. Na par kilometara od TF-a se nalaze a ne znaju kako izgleda... Bice da njih nije bas uhvatila pomama za TF kao srpske bajkere kojima je to vec uveliko domaci teren! Stajemo i mi na pijac' da kupimo po neki komad suvenira za uspomenu. Gledamo okolo, niceg zanimljivog nema. Dobro, skoro niceg! Pazljivo oko iskusnih turista nalazi suvenire po meri. Posto suvenira sa motivima Transfagarasana nesto bas i nema kupujemo interesantnu plisanu igracku za velike decake koja takodje nije preterano vezana za Transfagarasan. Moram da napomenem da igracka nije kupljena za sopstvene potrebe vec kao poklon onima kojima je najpotrebnija, a cija imena moraju ostati u tajnosti Prtljag je osiguran!

I kao sto i vrapci znaju, od Sibiu do TF-a se stize za cas! I evo ga sam pocetak cuvenog puta sa severne strane. Gleda yamaha u putokaz kanda joj je malo poznat!? Sreli su se vec, a sretace se jos!

Vracamo se u hotel nedaleko od centra, ali put nazad se oduzio... Ona krava koju pojedosmo malo pre kao da ozivljava... Rastajemo se sa Sicom. Odlazi u svoju sobu na nacin koji je u skladu sa ambijentom.

Vecerica ukusna iako izgleda kao da je nesto crklo u tanjiru. Ko ide u Rumuniju bolje da ne nosi sa sobom visoke standarde po pitanju hrane! Mozda ih previse kudim, ali mi stvarno nismo imali srece nakon 3 boravka u RO. Posle jednog obroka gde su nam posluzili meso koje se usmrdelo od starosti valjda imam pravo i da ih malo pokritikujem No nismo zbog hrane ni isli tamo, a nema te splacine koje dobro pivo ne moze da spere!

Od umora pivo bolje radi, te je i raspolozenje u skladu sa tim.

Izborismo se nekako sa kisom, tacnije izboriH se nekako sa kisom, posto kolegi u kolima i nije bilo preterano tesko ukljuciti brisace. Eh bar da pada kako treba mozda bi malo i spirala ono blato koje kamioni tockovima nabacuju na vizir.. Ovako na svakih 10 sekundi, a mozda i manje, skidam brljotinu sa kacige ne bih li ista video. Povremeno vozim sa podignutim vizirom i spustenom glavom trpeci kapljice i mulj po licu jer tako bar nesto vidim. Lepo je posle hvaliti se kako si vozio po zajebanim uslovima, ali u tom momentu ne bih odbio da mi neko ponudi bar nesto visi vetrobran! Prodje i ta golgota i stigosmo u cuveni Sibiu! Jedan od gradova Rumunije koji zaista vredi videti i to ne samo centar, no mi smo ipak imali snage samo za setnju trgom. Tacnije za veceru na njemu.

Sa druge strane je stara kamena, takodje sablasna crkvica koja je verovatno napustena. Nisam siguran da mi prijalo da ovuda prolazim nocu!

Mrak se polako najavljuje, a i oblaci mu prilicno pomazu. Pred nama jos dosta kilometara puta i to ne preterano zanimljivog. Kisica je pocela da pada taman kada smo prolazili pored jedne cudne gradjevine, tj. spomenika posvecenom Decibalu. E ljudi, sto ti Rumuni znaju da budu sablasni! To malo ko ume! Nije ni cudo sto ih vezujemo za vampire i slicne karakondzule. Stali smo ispod neke nadstresice, kao da sakrijemo motor od kise, sto nam nije bas uspelo. Gledamo u taj spomenik i pokusavamo da shvatimo koji moj to treba da predstavlja? Ne znamo da li je sablja, noz, kandza, ali jedno je sigurno - nije sigurno sluzilo za mazanje pastete. Blaga trema u crevima se oseca pri pogledu na zakrivljenu ostricu!

Ko se na moje pisanje osloni, taj se zajebao Elem, da se vratimo na piskaranje! Novu turu pisanja zapoceo bih jednom slikom beznacajnom za pricu, ali meni izuzetno zanimljivom. Cisto malo da iznerviram suvozacicu i ujedno da iskazem protest protiv pozerskih slika kojima nam je napunila sve albume sa putovanja!

Hvala! Moram priznati da je jos jedan ostao nezavrsen, ovaj ovde, ali bice i to kompletirano ovih dana, a onda ide pisanje jos jednog Dobra stvar kod pisanja, koliko god da vam ono ide od ruke, je sto i sami prozivite sve to jos jednom i ostavljate pricu koja ce vama samima nekada u buducnosti znaciti. Uspeh je onoliko puta veci koliko ljudi zainteresujete.