Da pokušam da ti pomognem... U ovom tvom slučaju, barem prema rasporedu pinova označenom na originalnom releju, a da ne bi morao da kasapiš i prerađuješ pola instalacije, tebi će trebati dva nova releja za LED. Ja ću ih nazvati levi relej LREL i desni relej DREL. Poveži na sledeći način: PIN 1 -------- LREL (-) i DREL (-) PIN 2 -------- NE TREBA (služi u Amreikama da migavci stalno sijaju - tamo sijalice za migavce imaju dva vlakna) PIN 7 -------- DREL (+) PIN 8 -------- LREL (+) PIN 3 -------- DREL (LED) PIN 4 -------- LREL (LED) PIN 5 -------- NE TREBA. Na ovaj pin dolazi signal sa brzinomera čime se određuje vreme uključenosti migavca (od 5 do 12 sec) - to služi za automatsko isključivanje migavaca. PIN 6 -------- NE TREBA Ja sam gornju šemi naveo u skladu sa oznakama na fabričkom releju, a ti obrati pažnju da su na konketoru koji se ubada u ovaj fabrički relej pinovi kao u ogledalu (ako razumeš šta sam hteo da kažem...) Iskreno, da sam na tvom mestu, ja bih poptuno drugačije i daleko prostije rešio LED migavce. Jednostavno bih zadržao fabrički relej i redno sa izlazima LT OUT i RT OUT povezao po jedan žičani (keramički) otpornik od 100 Ohm i minimum 10W. Evo na primer ovako nešto: http://www.mikroprinc.com/proizvodi/pasivne-elektronske-komponente/otpornici/fiksni-otpornici/otpornici-za-montazu-na-hladnjak/otpornici-za-montazu-na-hladnjak-50w-5/rh50-100/index.php Ili ovako nešto: http://www.mikroprinc.com/proizvodi/pasivne-elektronske-komponente/otpornici/fiksni-otpornici/otpornici-keramicki/otpornici-keramicki-11w-5/rk11-100/index.php

Vožnja od pre petnaestak dana... Neka fotke same pričaju... Video - prvi deo...

Nije mi jasno koju saobraćajnu gledaš?!? Originalnu, odjavljenu iz neke strane zemlje odakle je uvezen ili gledaš nešto drugo? Lako se moglo desiti da neko permutuje brojke kod ukucavanja - umesto 1987 da je ukucao 1978. Iskreno, nemam pojma kako se dotična stvar legalno ispravlja (pod uslovom da se sve ostale brojke slažu...). Drugo pitanje je kada je motocikl uvezen? Ako je uvezen i carinjen pre ovog novog zakona onda ti ne treba COC za registraciju, a ako je nedavno uvezen onda ti treba i COC a to tek nemam pojma kako bi nabavio za taj motocikl, posebno ako je godište proizvodnje pogrešno. Inače cena je ekstremno primamljiva...

Za vožnju po off-u ih je ispustio na 1.2 i 1. To je za ovaj motor i sa ovim tovarom ok... Recimo ja na mojoj Cagivi na offu pumpam (bolje rečeno ispumpam) pozadi 1.5 i napred 1.2 ali je moj motor osetno teži od Qingqui-a (a i ja sam osetno teži od Lorda :D )

Koliko kapiram, u nekom trenutku bi trebalo da bude uvedeno snimanje svakog polaganja. Kada to bude uvedeno, slučajevi poput ovog što je kolega iskusio na svojoj koži trebali bi biti prošlost... Do tada će dobri stari čika Mito i teta Korupcija raditi svoj posao bez problema...

Ja se takođe kao i Seve svake godine vraćam u Rumuniju... Ako nije problem što koristim tuđu temu, stavio bih još nekoliko fotki koje će možda zaintrigirati ostale da posete još neka mesta koja se ređe posećuju. Jedne godine smo supruga i ja za desetak dana obišli nekih dvadesetak pravoslavnih manastira i crkava širom Rumunije... Poseban utisak na nas je ostavilo crkveno pojanje prisutno u svim njihovim Bogosluženjima, donekle slično, a opet različito od našeg (ne samo zbog jezičke razlike, drugačije su melodijske linije i napevi). Ko može neka poseti na primer manastir Cozia, ušuškan u Karpatima na putu Ramnicu Valcea - Brezoi uz samu reku Olt. Manastir je iz 14 veka, ktitor je bio čuveni vlaški vojvoda Mirča a manastirska crkva je odlično očuvana, sa očuvanim originalnim freskopisom. Jedna od svega nekoliko crkava u kojima još možete da vidite do danas očuvano "vizantijsko plavo"... Inače sama crkva je nama posebno interesantna jer je sestra bliznakinja naše čuvene "Lazarice". Urađena je u moravskom stilu i smatra se da su je zidali isti majstori koji su zidali i našu Lazaricu. Idemo zatim na severoistok Rumunije, u Moldavski deo. Centar ove Regije je grad Iasi (Jaši). Moram reći da je meni lično, od svih rumunskih gradova koje sam obišao, Iasi ostavio možda i najsnažniji utisak. Jaši je stari prestoni grad. U Jašiju se nalazi najstariji rumunski univerzitet. Jaši je aposlutna kulturna i obrazovna prestonica Rumunije (ovde se obrazuje preko 60.000 studenata na pet državnih univerziteta)... Za pravoslavne hrišćane Iasi je mesto velikog hodočašća jer su u ovom gradu pohranjene mošti Svete Petke. Ko je bio na Ostrogu, čiste duše i uma, mogao je uz kivot Svetog Vasilija osetiti neobičnu i neopisivu energiju koja ispunjava ljudsko biće. Istu vrstu energije možete osetiti i uz kivot Svete Petke. Pored toga, u samom gradu i okruženju, ima preko 100 crkava i manastira sa izuzetnom istorijskom vrednošću (koji datiraju počev od 15. veka) od kojih je najveći deo očuvan do današnjih dana i od kojih su pojedine od strane UNESCO-a uvrštene na spisak svetske baštine... Put od Brašova do Jašija je meni ostao upečatljiv po jednom detalju - kad već zađete u Moldavski deo Rumunije, u jednom trenutku vozićete se dugo (kad kažem dugo, stvarno mislim vrlo dugo) pored vinograda koji se prostiru po brežuljcima koliko vam oko dopire. Meni je kolega iz Brašova, prvi put kad sam hteo da idem ka Moldaviji, rekao otprilike sledeće "Šta ćete tamo? Tamo je siromašan kraj, nema ništa posebno da se vidi...". Ja ga pitam - pa jesi li bio nekad tamo? - kaže "nisam" Suštine je u tome da je Rumunija sastavljena od četiri kulturno i istorijski vrlo različite regije i to je ono što je nama, koji dolazimo sa strane možda i najinteresantnije. S druge strane, ako budete imali prilike da pričate sa stanovništvom ovih regija, videćete da kod svih postoje određene predrasude prema "onim drugim" Sam Jaši je čist, upeglan. Ljudi su izuzetno prijatni i ljubazni, Moldavke su prelepe Pogled na crkvu Svete Petke. Zgrada Narodnog pozorišta. Kula manastira Golia. Ikonostas iz 17. veka. Nekada velelepni dvorac izgrađen u neogotičkom stilu a danas Palata kulture (ceo kompleks je pretvoren u muzej, tačnije tu su 4 muzeja - Muzej umetnosti, Istorijski muzej, Etnografski muzej i Muzej tehnologije) Nazad ka Transilvaniji - možete proći kroz klisuru reke Bikaz: Lepa klisura - ipak klisure Lima, Tare, Morače... su daleko impozantnije Zatim Sigisoara (već je pominjana, ali evo još nekoliko fotki): Pa onda tvrđava Fagaraš... I tako dalje, i tako bliže i tako srednje Rumunija je još uvek zemlja kontrasta i zbog toga vrlo interesantna. Spremam nekoliko video putopisa sa temom Rumunije, pa kad bude gotovo - turiću na forum...

To što ste jeli zove se "Kurtoš kalaš" u našoj interpretaciji ili što bi drugovi Mađari rekli Kürtőskalács Edit: preteče me kolega...

Podaci koje sam izneo su najfriškiji mogući. Tekuća godina nije završena tako da novijih podataka sigurno neće biti barem do marta naredne godine Lalajko, ovo se podrazumeva. Ja sam samo, čisto kao ilustraciju, predložio jednu od X mogućih opcija za osnovni (puni) iznos poreza koju bi pred državom mogli argumentovano da branimo u smislu da budžet države realno ne bi bio oštećen a da bi određene kategorije motocikala ipak mogle lakše da se registruju i da to ne bude pretežak udar na budžet samih građana. Elem, da skratimo celu palamudiju - neka mi se jave na PP oni koji su zainteresovani da pokušamo da profilišemo sledeće zahteve: - Zahtev za smanjenje cene polise obaveznog AO osiguranja - Zahtev za smanjenje ili preraspodelu iznosa poreza koji se plaća prilikom registracije i za mogućnost registracije na period kraći od 12 meseci - Zahteve koji se odnose na bezbednost motociklista u saobraćaju Ja nisam pravnik, tako da bi bilo dobro ako ima pravnika voljnih da pomognu u profilisanju ovih zahteva da se jave... Znači, molim da mi se jave oni koji bi želeli da na ovome operativno rade. Kada napravimo neki preliminarni tekst predloga izložićemo ga ovde na forumu na javnu raspravu.

@Endurac - potpuno se slažem sa tvojim zadnjim postom. Takođe mislim da vredi svaka građanska inicijativa i da ništa ne može da se napravi preko noći. Ovaj post koji si citirao sa foruma MAS je iz 2010 i ta inicijativa je urodila plodom (barem kada je u pitanju porez za motocikle velikih kubikaža). U prvom postu u toj temi na MAS forumu navedeno je i sledeće: Znači, MAS je tada planirao sve ovo o čemu mi pričamo. Međutim, koliko znam, ni jedan od narednih koraka koje su gore naveli, osim prvog vezano za porez, nije dalje institucionalno teran.... U međuvremenu visina cene obaveznog osiguranja za motocikle je otišla u nebesa u odnosu na 2010. i sada je to ujedno i najveća stavka prilikom godišnje registracije (recimo za moju Cagivu iznos polise je veći od svih ostalih davanja zajedno!). Ja ne znam da li ova ovde zajednica (mislim na BJB jer ovde trenutno pišemo) ima snagu da za početak formuliše argumentovan dopis nadležnim institucijama. Ima li neko zainteresovan da se uključi i da pokušamo? Evo ih za početak konkretni argumenti kada je osiguranje u pitanju (svi podaci odnose se na 2014. godinu i spremio sam ih na osnovu zvaničnih izveštaja preuzetih sa sajta Udruženja osigravača Srbije). Ukupan broj osiguranih motornih vozila: 2.246.282 Od toga motocikala: 64.548 što čini 2.87% od ukupnog broja motornih vozila. Od ovog broja oko 25.000 su mopedi (do 50ccm) a ostatak motocikli većih kubikaža (znači motocikala u užem smislu praktično ima 1.7% od ukupnog broja osiguranih vozila, ali zarad dalje statistike, koristiću ukupni podatak koji uključuje i mopede). Ukupan iznos bruto premija (bez poreza): 23.504.676.000 din (da 23 fucking milijarde dinara) Iznos bruto premija za motocikle: 234.538.000 (što čini 1% od ukupnog iznosa) Ukupan broj isplaćenih šteta: 49.860 Broj isplaćenih šteta za motocikle (krivac vozač motocikla i po njegovoj polisi je šteta isplaćena): 267 (što čini svega 0,53% od ukupnog broja šteta) Ukupan iznos isplaćenih šteta: 8.747.983.000 Ukupan iznos isplaćenih šteta za motocikle: 57.414.000 (što čini svega 0.66% od ukupnog iznosa) Gornji podaci doslovce URNIŠU čak i tezu da su sa stanovišta osiguravajućih kuća motocikli više rizična kategorija vozila od drugih!!! Jer u ukupnom broju osiguranih vozila učestvuju sa 2.87% a u ukupnom broju isplaćenih šteta sa svega 0.53% ili u parama 0.66%. To je faktor 4.3. Za putnička vozila je ovaj odnos nešto preko 1 dok je za kategorije "teretna vozila" i "trolejbusi i autobusi..." debelo ispod 1 i ove dve kategorije sa stanovišta osiguranja su ujedno i najrizičnije. Dalje - pogledajte odnos ukupnog iznosa premija i ukupnog iznosa isplaćenih šteta: za motocikle je taj odnos 4! Za putnička vozila je 2.69! Opet dolazimo do pitanja "ko je ovde lud?". Na osnovu ovih podataka mogli bi argumentovano da obrazložimo zahtev za smanjenje cene polise obaveznog osiguranja. Kada je u pitanju porez - možemo formulisati alternativni predlog za definisanje skale koji u krajnjem zbiru uopšte ne mora da ide na štetu države ali koji bi možda ravnomernije rasporedio iznose poreza - na primer ako uzmemo trenutnu skalu po kubikaži mogli bi predložiti sledeće: 1) do 125 cm³ - Trenutno: 1.370 | Predlog: 1.500 2) preko 125 do 250 cm³ - Trenutno: 2.290 | Predlog: 2.400 3) preko 250 do 500 cm³ - Trenutno: 3.450 | Predlog: 3.600 4) preko 500 do 750 cm³ - Trenutno: 6.910 | Predlog: 4.800 5) preko 750 do 1.100 cm³ - Trenutno: 8.460 | Predlog: 7.200 6) preko 1.100 cm³ - Trenutno: 12.080 | Predlog: 9.400 Znači simbolično povećanje u prve 3 kategorije (do 500ccm) i osetnije smanjenje u sledeće tri kategorije. Kako su prve tri kategorije zajedno sigurno daleko brojnije od sledeće tri, budžet države ne bi osetio promenu, ali bi samim motociklistima koji imaju motocikle od preko 500ccm smanjenje u tim kategorijama sigurno značilo. Ili bi mogli pedložiti potpuno drugačiju skalu (prema kW ili odnosu kW/kg i slično)... Dakle, moje pitanje je sledeće - da li hoćemo/možemo da formulišemo smislene zahteve, utemeljene na argumentima, koje možemo dalje usaglasiti sa ostalim krovnim moto udruženjima i sa težinom nekoliko hiljada potpisa podneti nadležnim institucijama?

@lalajko Nije ti baš najbolja računica. Ne udara svako od nas motorom jednom godišnje tuđi mercedes... Čak šta više, na primer, ja u poslednjih 15 godina nisam imao NI JEDAN štetni događaj u kome bi bila pokrenuta moja polisa (niti je mene neko opalio pa da se pokrene njegova) ni sa jednim vozilom koje posedujem ili sam posedovao. Polisa osiguranja za moj motocikl iz '96 godine od 600 ccm i 25 kW je skuplja od polise za moj daleko noviji automobil. Znači samo na meni, osiguravajuće kuće su tom periodu imale čistu zaradu u iznosu od cca 2500 EUR. Koliko vas je u poslednjih 10 godina napravilo nekome štetu tako što se motorom zakucao u auto, kamion, avion svojom krivicom?!? Dalje, sistem bonus/malus ne ide prema vozaču - ja evo sada treba prvi put da registrujem ovaj Piaggio Hexagon na svoje ime i bez obzira što ja kao vlasnik i vozač nisam ni sa jednim vozilom u prethodnim godinama imao štetni događaj, nemam nikakvo pravo na bonus. Polisa će mi biti u punom iznosu. Osiguravajuće kuće se bave predviđanjem i verovatnoćom... Ja bih voleo da vidim statistiku koja kaže da je verovatnoća nastanka štetnog događaja kada je motocikl u pitanju u odnosu na ukupni broj štetnih događaja (jer samo tako i ima smisla posmatrati) tolika da opravda činjenicu da mi je polisa osiguranja za motocikl veća od polise osiguranja za automobil Naravno da ne postoji način da se dobije takva statistika najpre zbog broja registrovanih motocikala u odnosu na ukupan broj registrovanih vozila. I u ovoj temi u X prethodnih kada je godišnja registracija u pitanju, ja samo, jedino i isključivo imam zamerku na visinu polise obaveznog osiguranja - nemam problem sa troškovima koje ubira država - tu jedino imam predlog koji sam u prethodnom postu naveo a to je da obračun varijabilnih dažbina bude prema odnosu kW/kg a ne prema kubikaži, uz stepen umanjenja u zavisnosti od starosti kao i do sada. Isti princip bih uveo i za obračun osnovne cene polise obaveznog osiguranja - jer ako pričamo o verovatnoći nastanka sranja, veća je verovatnoća da sranje napravi neko ko vozi motor od 180 kila i 150 konja nego neko ko vozi motor od istih 180 kila i 40 konja.

Moj prvi predlog odnosi se na drugačiji način obračuna svih dažbina prilikom registracije motocikala. Naime, postoje dve vrste troškova: 1. Fiksni (npr., naknada za registracionu nalepnicu, tablicu itd.) 2. Varijabilni (takse, porezi, osiguranje) Parametri za obračun varijabilnih troškova trebali bi biti vrednost kW/kg i starost motocikla kao faktor umanjenja. Kubikažu motocikla bih potpuno izbacio kao parametar za obračun bilo kakvih troškova registracije. Takođe bih insistirao i na smanjenju cene obaveznog osiguranja i to srazmerno odnosu štetnih događaja u kojima su učestvovali motocikli kao uzročnici štetnog događaja i ukupnog broja štetnih događaja. Tražio bih da se utvrdi minimalna i maksimalna cena polise na osnovu ovog parametra i da se vrednosti između računaju prema odnosu kW/kg (naravno uz primenu bonus/malus sistema). Na ovaj način država verovatno ne bi ostala bez svojih prihoda, a ukupna cena registracije motocikla bi se smanjila što nam je i cilj (osiguravajuće kuće bi "podnele" taj strahoviti gubitak ali evo plače mi se sad zbog toga...) --------------------------------- Tražio bih da se zakonom precizira da je dozvoljeno filtriranje kao i preticanje i obilaženje u okviru iste kolovozne trake. Napominjem da je filtiranje trenutnim zakonom definisano kao nasilnička vožnja i da preticanje i obilaženje u okviru iste kolovozne trake uopšte nije definisano. Takođe, kada je preticanje u pitanju, postoji sledeća nelogičnost: Naime, svi znamo kako izgleda znak za zabranu preticanja... Na primer: ALI - gornji znak kaže da vozač ne sme da pretiče drugo vozilo osim bicikla, bicikla sa motorom i motocikla bez bočne prikolice. Znači, automobil opušteno može da pretekne motocikl na mestu gde je znakom zabranjeno preticanje dok je u istoj situaciji motociklista u prekršaju ako pretekne automobil - iako je stvar fundamentalno ista. ---------------------------------- Tražio bih da se dozvoli kretanje žutom trakom za motocikliste. ---------------------------------- Za prevoz dece na motociklu bih izmenio postojeću odredbu koja se bazira na godinama deteta (12 godina) i umesto toga uveo odredbu o obaveznoj opremi i uslovu za prevoz deteta (da motocikl mora imati naslon na koji se dete može nasloniti (to može biti i kofer sa naslonom) i da dete nogama može da se čvrsto odupre o fuzastere ili da na motociklu bude montirano specijalno sedište homologovano za ovu namenu). ---------------------------------- Pooštrio bih DRASTIČNO kaznenu politiku koja sa primenjuje na motocikliste za: 1. Nenošenje kacige (a duplo bih odrapio kaznu u slučaju da je na motociklu suvozač(ica) bez kacige) 2. Za prekoračenje brzine u naseljenom mestu preko 20 km/h i van naseljenog mesta preko 30 km/h Toliko od mene

hehe, to ti je Milane nauk za ubuduće... Obavezno nosi sa sobom po jednu unutrašnju gumu za zadnji i prednji točak. Dok god ih budeš nosio sa sobom, apolutno ti nikada neće zatrebati :D

Ako može da uzme Princa od 250ccm onda neka uzme taj (naravno da bude u dobrom stanju). Ako bira između Princa 125 i Superlajta 125/150 - mislim da je bolje da uzme Superlajt. Mada, ja sam video sjajno održavane i jedne i druge a isto tako razvaljene i jedne i druge. U prevodu, neka gleda da kupi motor koji je malo prešao i koji je dobro održavan.

Hehe - 18 i 21 Kad se šutne sa njega onaj fabrički sulundar, i zameni sa nečim laganim što grmi eto ga suvog ispod 200 kila... Jedva čekam da izađe i da vidimo konačno i cenu.

Za početak - predlažem da digneš ler na propisanu vrednost da ne bi sjebao mašinu! Broj obrtaja na leru za Eliminator 250 (od 88'-94') prema fabričkoj specifikaciji treba da bude između 1200 i 1400 o/min (1300 +- 100, s tim što za jednocilindraše i dvocilindraše se uvek preporučuje gornja granica). Za EL 252 (od 96-2003) je preporuka 1300-1500. Razlika između pritiska ulja na 1000 o/min i na 1400 o/min na tvojoj mašii je preko 10 kg/cm2 - malo li je!!! Znači nemoj bespotrebno sjebati motor. Uopšte me ne čudi što mu lupa korpa kvačila na 1000 o/min - iskreno, čudi me da ti se motor ne gasi, jer je to jednostavno mučenje motora. Znači, digni mu ler na 1500 o/min i to je to. Korpa će se verovatno i dalje čuti (doduše, nešto manje), ali to nije ništa strašno, bitno je da se mašina dobro podmazuje.

Seve, ako se nisi u međuvremenu snašao, imam ja jednu tanku desetku - pogledaj na slici ispod: desno je standardna UNIOR desetka, levo je ovaj tanki ključ. Ključ je pravljen i meni odlično radi posao za jedan šraf koji fiksira anlaser sa zadnje strane i kome je jako teško prići bilo čime drugim. Ako misliš da ti može odraditi posao, ti mi baci PP.

Za kolikog je to čoveka otprilike?

Lako ćeš utvrditi da li je CDI DC ili AC tipa. Treba ti unimer. Daj kontakt na motociklu, jednu pipalicu stavi na minus od akumulatora a drugom proveri sva 4 pina na konektoru koji se ubada u CDI. Ako je CDI DC tipa, na jednom od pinova očitaćeš 12V. Standardna šema za kineske CDI-jeve DC tipa sa 4-pinskim konektorom za četvorotaktne jednocilindraše je sledeća: Realno, totalno ti je nebitno da li je za skuter, ili za ovaj ili onaj motor. Svima je kriva paljenja u samom CDI-ju praktično ista a triger ti ionako dolazi sa pickup-a. Jedino obrati pažnju da ne kupiš neki sa ugrađenom blokadom na određenom broju obrtaja.

Ukupan budžet 250 EUR? Ako je tako, biće nategnuto. Pošto ideš iz Crne Gore, prvi dan treba da se dođeš do granice sa RO - logičan izbor je da ideš na Kladovo. Iz Mojkovca, kuda god da okreneš ne gine ti jedno 500+ km vožnje do Kladova. Toliko minimum i da se vratiš iz RO u CG. Znači, računaj na jedno 1000-1200 km samo da dođeš do granice sa RO i da se vratiš od granice nazad u Crnu Goru. To ti je min 70 - 80 EUR samo za gorivo. U Srbiji se valjda možeš snaći za džabalesku smeštaj i klopu makar tu da nemaš troškova. . Znači da ti ostaje jedno 170-180 EUR za gorivo, hranu i smeštaj u RO. Smeštaj u Rumuniji možeš naći od 15-25 EUR da biraš. Kad sve to saberemo i oduzmemo, moj predlog je sledeći: Ovaj predlog podrazumeva 3 noćenja (4 dana puta). Prvo noćenje u Curtea de Arges, drugo u Brašovu i treće u Sebešu (varijacije po želji). Kao što vidiš to je ukupno nešto preko 1000 km (još 70-80 EUR za gorivo i ostaje ti oko 100 EUR za smeštaj i hranu za ta tri dana)... Na ruti bi obišao Transfagarašan i Transalpinu, zamke Bran i Peleš (nisam označio Peleš ali je on u mestu Sinaja nedaleko od Brašova i realno imao bi vremena treći dan da sve to obiđeš), utvrđenje Fagaraš, gradove Brašov i Sigišoaru itd, itd.

Dule, glavno pitanje je koliko dana si planirao za obilazak Rumunije... Hajde to napiši pa da možemo nešto da ti preporučimo.

Ako želite da prođete zapadni deo Rumunije, predlažem sledeće: Prvi dan (petak) vozite do Kladova dunavskom magistralom i tu prespavajte (put je lep, može da se vozi relativno brzo, ima šta da se vidi i bez problema i previše umora izvozaćete ovu deonicu). Drugi dan (subota) pređite u Rumuniju i vozite pravcem Drobeta Turnu Severin, Baia de Arama, Targu Jiu, Novaci, Sebes (ovaj dan vam je predviđen za Transalpinu). Evo ruta: https://www.google.rs/maps/dir/Drobeta-Turnu+Severin/45.1506034,23.6262703/45.7171652,23.6042907/45.4165617,23.7230873/@45.118876,23.0989265,9z/data=!4m16!4m15!1m10!1m1!1s0x475231c5a8871173:0x3370a1b752cbe6b!2m2!1d22.668056!2d44.625!3m4!1m2!1d22.9733338!2d45.0378227!3s0x47520885096ea3e3:0x26e95e1e90dcaf2e!1m0!1m0!1m0!3e0?hl=sr Ne morate ići do Sebeša. Predlažem da se dovezete negde do nivoa Tau Bistra (akumulaciono jezerce) i da se onda tu okrenete nazad i to veče prespavate ili u okolini jezera Vidraru (označio sam na karti) ili u okolini Petrošanija (tako ćete preći preko prevoja i sa južne i sa severne strane). Treći dan (nedelja) - ovaj dan bi morali započeti rano ako hoćete do 7 da stignete u Novi Sad. Evo ruta: https://www.google.rs/maps/dir/45.416412,23.3752355/44.9108801,22.3587227/Oravi%C5%A3a/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D0%B0%D0%B4+Novi+Sad/@45.0672509,21.6885566,9z/data=!4m26!4m25!1m10!3m4!1m2!1d23.0040543!2d45.2945436!3s0x474de3b58dadb0ed:0x34b9fa4fac07c844!3m4!1m2!1d22.746412!2d45.1794141!3s0x474e01730419bb09:0x18863899d78b85a1!1m0!1m5!1m1!1s0x475035eca1207a03:0xcfc6bb462a7ad9d!2m2!1d21.683333!2d45.033333!1m5!1m1!1s0x475b10613de93455:0xb6f7d683724fe28!2m2!1d19.8335496!2d45.2671352!3e0?hl=sr Znači, od Petrošanija vozite ka Baile Herculane, odatle preko Božovića za Oravicu i onda prelaz u Srbiju i peglanje do Novog Sada... Ako želite da se ipak zadržite u Srbiji - ima toliko prelepih mesta koja možete za ta tri dana da obiđete, da prosto ne znam ni odakle da počnem Gde god da krenete (ka jugozapadu ili jugoistoku) nećete pogrešiti a na forumu već ima more ideja, putopisa, ruta, čak i podkast posvećen interesantnim rutama kroz Srbiju...

@markoizkule - uzmi u obzir da ti prosečna brzina, kako god vozio i kojom god rutom vozio od ove dve što je predložio kolega quasaar, neće biti preko 50 km/h - računaj na bliže 40 km/h. To je minimum 10-12 sati efektivne vožnje. U skladu sa tim i planiraj vreme/mogućnosti...

Bilo kakva električna pumpa za gorivo niskog pritiska će ti raditi posao savršeno. Ja sam ih viđao po radnjama za auto delove.... Mislim da ćeš najlakše naći Pierburg ili Hardi. Zovi na primer ove: http://www.euro07.rs/stores/stores.phpvidim da imaju u katalogu pumpe niskog pritiska. Ili zovi ove za Pierburg: http://www.wagenint.rs/brend.php?id=66 http://www.hemtex.co.rs/partneri/pierburg http://www.vsautodelovi.com/pumpe-za-vodu-gorivo-ventili-i-protokomeri Dok sam imao VF Hondu svojevremno, kad mi je crkla punpa za gorivo (praktično ista kao na trafici) našao sam u jednoj radnji na Voždovcu odgovarajuću Pierburg pumpu i to dosta povoljno, ali na kraju nisam kupio nego sam terao na prirodni pad (posledica je bila da sam imao nekih 2 litra goriva manje raspoloživo, ali to nije ni bilo toliko bitno...)

Ja imam PGS turing jaknu koju sam u zadnjih deset dana istestirao u uslovima od celodnevne kiše, preko snega i temperature od -3 do vrlo toplih dana sa temperaturama koje su se kretale oko 36 stepeni (vozio sam sa kolegama iz Slovenije turu širom Rumunije, Srbije, Crne Gore itd...). Jakna ima integrisanu sympatex klima membranu, vadivi zimski uložak, tvrde protektore na laktovima i ramenima i mekani na leđima, luftere napred i pozadi, nepromočive džepove itd... Nisam imao prilike da probam neke još kvalitetnije i skuplje jakne, ali ova je u potpunosti odradila posao i slobodno mogu reći da je ova jakna bila najbolji deo opreme koji sam prethodnih desetak dana nosio. Recimo posle celog jebenog dana vožnje po vrlo jakoj kiši, na kraju su mi popustile "vodootporne" čizme (koje sam btw, testirao tako što sam ušao u kadu punu vode do sare i kao kreten šljapkao pola sata), popustile su pantalone od gore-texa koje sam isto testtirao tako što sam ih tuširao i gledao da li će unutra ostati suve, ali je jakna izdržala i ceo torzo i ruke su ostali savršeno suvi. Jedina zamerka koju ja imam je za nisku kragnu - po jakoj kiši, na kraju potkapa nakupi vodu u zoni vrata i to nije baš prijatno. Takođe, po suncu i visokoj temperaturi ako nosite aktivni veš (obavezno sa dugim rukavima) ostaćete savršeno suvi. Klima membrana radi posao. Ja sam sa njom prešao do sada nekih 6-7.000 km. Nije se ofucala, rajsfešlusi su dobri, čičak trake i dalje rade itd... Za cenu za koju se prodaje, moja preporuka u svakom slučaju.

Transfagarasan je ćudljiv Evo ga ispod kratak tizer kako je bilo 21. juna (znači pre 6 dana)... Sneg i temperatura ispod nule... A sutradan, 22. juna ovo: