Nisam čitao tekst, ali cink je osnovni sastojak aditiva (ZDDP)cinkdialkilditiofosfata koji se izbacuje iz ulja najnovijih ekoloških zahtjeva jer cink šteti dijelovima katalizatora koji su presvučeni srebrom. Osim toga i u nekim diesel motorima koji imaju ležajeve sa udjelom srebra isto je nepoželjan sastojak. Dakle srebro i cink = nemože zajedno.

Knjige u kojima je tema potanko objašnjena u sitne detalje sa svim mogućim terminima obično se nazivaju biblijama. Npr: "C++ Bible", "TOTW The Cornering Bible" i sl. Exp: Da ali se (uglavnom) autori ne potpisuju sa "Jesus". Čak iako je zezanje onda je zezanje totalno, pa sam autor svom tekstu (knjizi) daje neozbiljan karakter (iako zapravo nije). Osim toga vrlo je loše (za samog autora) da toliko podcenjuje temu i "bilblijom" nazvia štivo od tričavih 100-nak stana (pa i manje). Knjige iz ove oblasti koje se bave jednim njegovim poglavljem imaju po 500 strana pa nisu ni blizu da budu 'biblija' za tako usku oblast. Zadnje je moje razočarenje jednom knjigom (izuzetne stručnosti i nivoa, bar 2-3 nivo više od autora biblije ili mojih tekstova na blogu) koja se bavi samo aspektima proizvodnje i primene nekih od kategorija baznih ulja da u toliko teksta nema jako važnih pitanja, da neka nisu adekvatno obrađena a čak ima i prilično nepreciznih stavova (za tekst koji je revidiran i ispravljen od strane recenzenata, prof. iz oblasti). No tako je to kod maziva (uopšte). Da ne kažem da za svako poglavlje izađe (bar) par desetina ili stotina članaka godišnje. 'Biblija' jeste popularno štivo namenjeno osnovno ali pre svega srednjem nivou znanja i delom profesionalnoj primeni (znam dobro literaturu iz oblasti programiranja, bivši sam programer, gde je to izuzetno popularno). I treba da liči na neku vrstu priručnika za profesionalce ili makar napredne amatere. Ova knjiga (ili šta je već) to sigurno nije. Koje su netačne? Kad budeš imao vremena, mene baš zanima. Nisam naišao na neslaganja sa ostalom literaturom na temu (ali nisam ni hemičar, mašinac, već laik). Exp: Nisi našao neslaganja sa ostalom (?) literaturom. Kojom? Internet litaraturom? O tome se i radi, često se razni (često i kvazi, mada ima i znalaca) stručnjaci lepo slože oko nečega što nije tačno pa posle ne vredi ni 1000 pametnih, stvar je svršena. Ajd' ovako, pošto sam prelistao i pročitao bar frtalj cele knjige, zaista bi mogao da kažem: Knjiga (tekst) je VRLO DOBRA i sasvim SOLIDNO objašnjava pojmove i izvodi zaključke. Za amaterski (čak i napredni) nivo (za sada) nemam NIJEDNU VEĆU zamerku. Zaista je dobar izvor (među boljima) da se nauči ova oblast na profesionalno "srednješkolskom" nivou. Više nego dovoljno za većinu korisnika. Zaista nemam vremena da ulazim u detalje. Nema tolliko pogrešnih stavova koliko nedorečenosti i nepreciznosti. Zaista nemam ambiciju (a ni želju) da vršim recenziju teksta ČAK I KADA BI ME AUTOR POZVAO I PLATIO (dobro ako bi baš DOBRO platio - možda). Nadam se da je jasno. Ne toliko zbog samog teksta koji je zanimljiv i prilično zasnovan. Više zbog samog autora. Treba voditi računa da je tekst maksimalno prilagođen Američkom stanju stvari (te samim tim daleko od toga da bude 100% primenjiv i u Evropi, mada Ameri često misle da su svet, kao u "World Series" takmičenjima koja se održavaju samo i isključivo u USA). Ne znam da li je ali deluje da je autor u nekoj vezi sa AMSOIL komapnijom (iz teksta 'biblije' ) što već pomera objektivnost na viđenje sveta iz perspektive jedne kompanije (koju cenim ali ne i njen nastup koga sam na CBC žestoko kritikovao kao nekorektan i koji izlazi iz osnovnih postulata branše, nisu oni ni jedini ni najbolji da su svi ostali glupi i loši - uprošćeno rečeno). Deo o filterima za ulje je možda ponajbolji u knjizi i iskače od proseka same knjige (već stiže na "koledž" nivo). Doduše morao bih ceo da ga pročitam pre konačnog stava. Ovo je više utisak. Tabela je najgori deo knjige. Ne samo što sa objektivnošću nema (blage) veze već ni sa stručnošću. Bez toga je knjiga O.K. dobra do vrlo dobra a sa tim (što je trebalo da bude vrhunac) jedna da može da se da ocena dovoljan (za konkretan deo čista NULA i/ili 1-). Dobro možda i 1+ ili 2- ali više zbog truda autora koji je skupio odgomnu količinu informacija na jednom mestu i napravio dobar pregled ulja na USA tržištu. Sa (iole) stručnije strane (ne toliko način, algoritam ocenjivanja) bilo kakvo rangiranje po osnovnim osobinama (prosečnim, kataloškim) NOVOG ulja nema previše važnosti (iako ponešto govori) a sasvim sigurno NIJE DOVOLJAN ZA PROCENU KVALITETA nekog ulja. Može u smislu okvira, mada ni tako ne deluje ozbiljno. Osim toga svrstana su ulja samo po viskoznosti te se često (i teatralno te sa čistom namerom da se neke kompanije diskredituju) u istoj grupi nalaze sintetička i mineralna ulja i na prvi pogled stiče utisak da npr. Mobil zna da napravi dobro 0W20 ali ne i 5W20 ulje, ITD. Ali iznosiš mišljenje o tekstu. Dobro, izvinjavam se! Mišljenje je na osnovu stare verzije (ili njenog dela pre bih rekao). Evo danas sam se ispravio te je gore navedeno moje mišljenje o tekstu. I na kraju ali ne i po značaju: Možda jesam malo preoštro ocenio ali bar nisam pljuvao kao što su mnogi po mojim tekstovima a da ih nisu ni pročitali ili jesu ali ništa shvatili nisu. Ne bih navodio istaknute diletante koji su rekli da sam totalna neznalica (što ja čak i za njih posle toga nisam, a da su zaista blizu toga). No to je tek duga tema te ne bih dalje. Srećom mnogo je više pohvala i to od stručnih ljudi (sve više) koji rade za kompanije koje se bave proizvodnjom maziva te mi takve kreature (likovi, baje) odavno ne znače (ama baš) ništa. Zapravo najvažnije je sledeće: Ne toliko 'biblija' ali neki drugi tekstovi na net-u su mi oduzeli mnogo vremena (koje više ne nameravam da gubim) u smislu da su razni stručnjaci uzimali delove (koje često nisu ni razumeli) pa su na osnovu toga kritikovali delove ili cele moje tekstove. Nemam ništa protiv ali je OSNOVNA KULTURA (pravila ponašanja) da se navede odakle je nešto citirano (nešto sam nalazio a nešto i ne odmah) da bi manje gubili vremena. Često je celo poglavlje O.K. a poneki detalj ne ili je napisan u određenom kontekstu (pa čak i kad je autor ili tekst zasnovan nije tačan u nekom drugom) pa dok bih raspetljao o čemu se radi, ode voz. Kako god imam dovoljno iskustva da znam šta je sa net-a (pa čak i otprilike kog izvora) čim vidim takva (srednjeg ili višeg (kvazi) stručnog novoa) pitanja ili stvove. I bez citiranja autora (rada) ne bavim se takvim stvarima (šta je autor hteo da kaže). A sve manje objašnjavam i šta je AUTOR (ja) hteo da kaže, piše. Ovo je izuzetak jer sam nov na forumu (slično sam postupio i na poljoinfo-u). Neću više puta da ponovim. Kao ni grešku da nešto kritikujem. Široko je polje. I kome se kako sviđa. Hteo sam samo da dam savet da nije (baš) prava biblija i da se SVAKA pojedina rečenica ili stav autora ne uzima ZDRAVO ZA GOTOVO i kao APSOLUTNA ISTINA (dogma). Naročito da se strani (Anglo-saksonski) izvori više cene od domaćih ili regionalnih. Više pomenuti sajt maziva.org je verovatno nepopularan jer 90% čitalaca ne shavata 90% teksta iako nije pisan na nekom visokom (profesionalnom, mada deo i jeste) nivou. Uostalom verovatno (ni do sad ni od sad) mnogi nisu verovali ni m900 a čovek je profesionalac. Nemam iluzije da bi čak i kao tim iole bolje prošli. Ne mogu a da ne citiram m900 i kraj njegovog post-a: "I još malo naravoučenija: siromašni kažu : nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari Pametni potrošači kažu: loša roba može biti i skupa i jeftina, ali nema jeftine kvalitetne robe." Teško da se u manje reči može dati bolji savet. Na žalost (ili sreću) - tako je. Puno toga si napisao, ali malo će biti shvaćeno, dobrodošao na, kako si rekao, široko polje, ali ja bih to nazvao "široko polje vjetrenjača", Pročitaj moj potpis i bit' će ti jasno zašto sam ga smislio

20W-50 preporučljiva je gradacija za starije konstrukcije motora i za jednocilindrične motore velikog promjera stubline. Po meni otkada pišem nikada nisam favorizirao mineralna ulja pa to ne činim niti sada, a razloga ima puno(nizak VI, koksiranje, hlapljenje po NOACK-u, slabiji mazivi film u odnosu na sintetiku itd...) Što se cijene tiče welcome to EU, iako tvrdim i da uvoznici u Srbiji imaju problem jer prenisko maržiraju uvoznu robu i sami sebi skaču u grlo, a kada ih opali kursna razlika onda kuku lele. Osim toga imate i dosta falš robe koja je srušila cijenu i prodaju kvalitetnim brendovima, ali sam si je kriv onaj koji da bi jeftinije prošao kupi i kod Mile u šupi po skoro dž nego kod ovlaštenog prodavača za normalne pare. To je individualni rizik, ali problem je kad nešto krepa što se krivi marka koja piše na pakiranju, a ne roba koja je bila unutra... znate šta time hoću reći. Mislim da nema nikoga među vama 'ko bi na auto sajmu jeftino kupio od švercera kineski motor pod Kawasaki samo zato što ima Kawasaki naljepnicu, a što se tiče ulja i potrošnog materijala daj što jeftinije, a šta je unutra, ha vidjećemo kad zacvika. I još malo naravoučenija: siromašni kažu : nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari Pametni potrošači kažu: loša roba može biti i skupa i jeftina, ali nema jeftine kvalitetne robe

Za gore navedeni tekst i moja preporuka

Cene su super Paaa, pogled'o sam malo stl i kem.sastav, nisu se baš potrudili ugraditi nešto posebno u formulacije. Prema sastavu sintetike, nema sintetičkih estera u blendu, a udio mineralnog ulja je i do 20%, a kod polusintetike udio mineralnog ulja je i 80%, a aditivacija se zasniva na zastarjelom ZDDP aditivu . Eto toliko od mene.

SILKOLENE je proizvod FUCHS grupe, a generalni zastupnik za RS je http://www.multicompany.rs/index.php Nazovi i pitaj

HEHE aj' da i ja stavim sliku

Fuchs Silkolene PRO RSF 10 Wt http://www.multicompany.rs/fuchs.php

Nije, pošto 10 litara benzina teži 7200-7550 grama, dakle 200 grama ulja je 2,78% kod spec.tež.7200 g/lit ili 2,65% kod 7550 g/lit. Ako želiš točan postotak moraš izražavati % vol.(volumni), dakle 200 ml/10 lit.

'Alo druže, 1:25 je koliko % ? (da ti pojasnim ako jedna litra ulja ide na 25 litara benzina, koliko litara ulja tada ide na 100 litara benzina ? i koliko je to onda % )

Osim ovog što Straš kaže bitne su još neke stvari. _ kada ulijevaš ulje antlihteri(sisice) na čeljustima moraju biti odvrnuti i na njih nataknuta prozirna crijeva da vidiš kada kočiona tekućina počne izlaziti i tek onda ih lagano zategnuti _kada si to učinio u rezervarčiću mora biti tekućine preko polovice, zatim napuniti rezervarčić staviti membranu i zašarafiti poklopac. _sada treba postaviti upravljač da rezervarčić bude u što vodoravnijem položaju i početi odzračivati. _na prozorčiću pratiti nivo tekućine i kada padne do pola, otvoriti rezervarčić i nadopuniti do vrha, zatvoriti i opet odzračivati sa zatvorenim poklopcem. _ako tekućina kod odzračivanja padne ispod 1/3 nivoa povući će zrak i uzalud vam trud svirači. _dakle kod odzračivanja moraš i 2-3 puta otvarati i nadopunjavati rezervarčić i ponovo ga svaki puta zatvoriti, ako si spretan možda 2 puta, a ako nisi i 5 puta. _i provjeri da slučajno membrana ispod poklopca nije probušena

nema veze s lamelama, ali ako nisi našao plexi ,ovo ti je broj, covjek je carobnjak s plexijem, iz BG je, zove se Ivan Martincevic, tel. je 064 284 7847

Hvala! A narocito hvala autoru od koga sam ga prenio Smrdelo je to meni odmah....na sagorelo ulje! Sta sagorila!???! Ovo je friska roba!!! Objavljeno prije 2 dana!! P.S. Ovo je preuzeto sa drugog linka koji sam postavio. Ima jos dobrih tekstova o uljima pa preporucujem onima koje ta oblast zanima Edit: Ovo je jos jedan odlican link za maziva http://www.maziva.org/ , a njegovu knjigu tabela uporednih maziva imam i odlicna je! Mile je i vrlo ga cijenim, profesionalac sa zavidnim znanjem .

ako ti može pomoći pogledaj ovaj topic na motori.hr http://www.motori.hr/forum/index.php/topic,162877.175.html

A slika brate ???

U međuvremenu sam ugradio radni cilindar kvačila od novijeg modela koji je konstrukcijski bolje riješen i problem koji je postojao mogu zaboraviti. I kupio sam 916 SPS, ali ga još nisam dovoljno vozio da bih ga mogao komentirati, dakle na proljeće 2011. evo i teksta o 916 SPS-u.

http://www.lolo.at/lolo.at/inhalt.htm http://www.lolo.at/felgenreparatur/ http://www.lolo.at/speichenrad/arbeit.html#felge_richten

Drago mi je da si zadovoljan, zdrav i u komadu dočekao jesen. Još mi je draže što ti vožnja bolje ide i što si sve sigurniji. Isto tako volim što si kupio i voziš Ducati jer sam ja zagriženi ljubitelj Ducatia. Eto toliko od mene i uživaj, a nitko se nije učen rodio, pitaj šta te zanima i odgovori će doći.

evo malo inspiracije

Najbolji motor za takve vožnje je KTM EXC 200(dvotaktni), zato što je lagan, dovoljno jak, izdržljiv i trajan, može se registrirati, napucan kvalitetnim komponentama(WP ovjes, brembo kočnice,excel točkovi,renthal governal itd...) Cross motori nisu za rekreativne i enduro vožnje jer su napravljeni za cross stazu, što znači, dovezi ga na prikolici, zagrij, vozi pola sata do sat u full gasu(što nažalost možda nitko ovdje na forumu nemože) i onda na pranje i šarafljenje pa ponovo tako i redovno mjenjanje klipa,klipnjače i ostalog potrošnog materijala. Ovo što se kupuje kao "rekreativno vožen" cross je ishareno magare koje u sebi nema ništa kvalitetno osim izgleda. Dakle, ako želiš po terenu, kupi enduro, dugotrajniji je, ako nemaš sportašku kondiciju, kupi što lakši motor(EXC 125 ili 200 2T), ako nemaš iskustva i kondicije na terenu, a želiš 4T ne kupuj preko 250 ccm (ako misliš nešto do 10 godina starosti), ali ako kupuješ polovni enduro 4T ne gledaj ništa starije od 3-5 godina. Veliki i stari zračnjaci su ti kompromisno rješenje za enduro "vozikanje" po blatnim putevima i livadama, ali za ozbiljnije stvari traže tvoju snagu i iskustvo da bi mogao iskoristiti njihove ograničene sposobnosti(relativno velika težina,slabo ogibljenje i loš balans) Sve ovo izgleda kao filozofiranje, ali nije, svakom želim da ima priliku usporediti nešto lagano i okretno i teško i zastarjelo, voziti to 2 sata po terenu i onda reći što misli. Isto tako želio bih da usporedite troškove cross i enduro motora u jednoj sezoni kada napravite prosječno pravih 100 sati terenske vožnje i date motorima ono što traže, a ne da vozite motor po sistemu kako je cigo učio konja da gladuje i taman kad ga naučio, ovaj crko'

Zato što prije ulaska u krivinu ušaltaš motor u brzinu kojom planiraš ući u istu, polegneš motor dodaješ lagano gas i pred izlazak dok je motor još polegnut, a mašina u turi, samo pikneš mjenjač prema dole u višlju brzinu i ubrzavaš iz krivine, a motor ti ne ulazi u iberturažu. Naime morate biti svjesni da je ta pozicija proistekla kada su se vozili GP 2-taktni motori koji su imali raspoloživu snagu u samo oko 2.000 okretaja tj. kod 50 i 80 ccm između 14.000 i 16.000 okretaja(neki i do 18.000), kod 125- ica 12.000-14.000, a kod 250-tki 9.000-11,500 okr/min i ti motori kad su pali ispod idealnih okretaja, moralo ih se žestoko šaltati u niže izvlačiti na kvačilu i sto drugih čuda, a bolji vozači prolaze i pretiču te :-\. Danas kada su 4-taktni motori u pitanju puno je lakše voziti jer su motori elastičniji i predvidljiviji i da kažemo svaki papak ga može voziti, a samo pravi majstori mogu vladati 2T GP i MX mašinama. P.S. i Max Biaggi vozi na standardni raspored, prva dole ostale gore