Istanbul 2012 - Gde smo mi tu je i kisni oblak

[quasaar 1027 Napisano Septembar 18, 2012]

pozdrav svima iz Istanbula od Sandre, Josepha i mene.

 

Ovo je najava za putopis koji ce biti pisan kada se vratimo kuci sa ovog naseg putovanja. Zasad samo da se javimo da smo dobro i da uzivamo u cenkanju na velikom bazaru.

 

Pisemo se i citamo uskoro

 

merhaba

[johann 848 Napisano Septembar 18, 2012]

 

Dobar provod i čekam putopis

[bmw 1737 Napisano Septembar 18, 2012]

Uživajte maximalno.......

[NOTORIOUS 487 Napisano Septembar 19, 2012]

Samo napred !

[doktor 4607 Napisano Septembar 19, 2012]

Uzivajte! Pa cemo posle i mi kad budemo citali putopis!

[hard_rock 7446 Napisano Septembar 19, 2012]

Pratim

[quasaar 1027 Napisano Septembar 24, 2012]

Pa da krenemo polako sa putopisom

 

Originalan naziv bi bio kao sto sam i poceo:

 

GDE SMO MI, TU JE I KISNI OBLAK - ISTANBUL 2012

 

Mada neki drugi naslov bi mogao biti i:

 

POMALO PROMASENO PUTOVANJE

 

No nemojte se obeshrabriti. Pa da krenemo..

 

 

Jos od proleca planiramo gde bismo putovali ove godine, onako malo ozbiljnije. Medjutim splet okolnosti je bio takav da smo tek za polovinu septembra mogli da se iskombinujemo. Imao sam spremnu neku varijantu ali nisam nikome nista govorio do poslednjeg momenta, posto nisam znao da li cemo moci da idemo. Mislio sam da ce nas biti vise, ali neki nisu mogli zbog kratkog roka, neki su vec bili negde na putu, neki nisu mogli sklopiti finansijsku konstrukciju, neki su imali druge stvari koje su ih sprecile... Tako da smo na kraju ostali samo nas troje.

 

Ucesnici ovog putovanja:

 

Na Nuklearki Sandra i ja

 

 

 

Na Africi Joseph

 

 

 

Dogovor je da se sastanemo na ELP pumpi kod Roda megamarketa na izlazu iz Novog Sada u 7:00.

 

Dan 1 - 15.09.2012.

 

Rano ujutro se budimo, umivamo, otvaramo nekako oci. Pijemo jaku jutarnju kafu i oblacimo se. Kacimo kofere i tank torbu. Namestamo GPS. Proveravamo da li smo spakovali sva dokumenta i novac. Sve je tu... mozemo da krenemo. Ceo prethodni dan i vece je pljustala kisa. Ulica je malo mokra, oblacno je, sivo... Ne pada. Kisna odela ostaju koferu. Nuklearka pali u ulazu i verovatno budi stanare u prizemnim stanovima. Krenuli smo. Posle par stotina metara pocinje kisica. Joseph nas ceka na pumpi i tu svi oblacimo kisna odela i krecemo.

 

Plan koji imamo za prvi dan je voznja po dooooosadnom autoputu do Nisa, gde cemo se odvojiti prema Pirotu, preci granicu kod Dimitrovgrada, proci predgradjem Sofije, voziti preko Pernika do Dupnice a odatle do Samokova gde imamo rezervisan smestaj za dve noci u hotelcicu Diltsvet. Prva planirana pauza je pumpa TITO malo pre izlaza za Paracin, na oko 240km voznje.

 

Eskiviramo putarinu kod Beske i vozimo do Beograda gde nas iznenadjuje nemogucnost voznje naviknutom rutom kroz Beograd. Put nas vodi na obilaznicu gde se uskoro guramo sa morem automobila malim uzanim putem do Bubanj potoka. Stani-kreni voznja nas smara pa tu i stajemo da protegnemo noge i ispusimo cigaretu, pa nastavljamo do TITA gde pravimo pauzu za kafu i sendvice, i tocimo gorivo. Ovde skidamo kisna odela i nastavljamo po tmurnom ali suvom vremenu. Kod Nisa jos jednom uspesno prolazimo putarinu bez placanja. A dalje prelepa magistrala do Pirota kojom uzivamo. Stajemo samo da jos jednom dopunimo gorivo i obucemo ponovo kisna odela, pa vozimo do Dimitrovgrada i granice koju prolazimo ekspresno brzo. Pitamo za vinjete i dobijamo odgovor da motorima ne treba. Kisa nas prati sve do Sofije koja nas docekuje ne bas kako prilici jednom glavnom gradu. Gadne ulice, los put, smeca na sve strane, uzasna guzva, romsko mini naselje na obali recice sklepano od lima i dasaka,... Ubrzo skrecemo i vozimo kratku deonicu bivsom magistralom koja ce ubrzo biti auto-put. Ulazimo u Dupnicu gde se gubimo malo. GPS ne nalazi tacnu lokaciju gde se nalazimo. Inace cak i najsvezije mape Bugarske su samo polovicno tacne. Raspitujemo se za pravac i vozimo poslednju deonicu do Samokova po sve jacoj kisi. Ovaj put nas navigacija dovodi tacno pred smestaj gde placamo smestaj i uzimamo kljuceve od soba.

 

Pansion Diltsvet sam rezevisao preko booking.com

http://www.booking.c...5c8e3a9f;dcid=1

 

Sobu za dvoje za dve noci smo platili 26eur, a sobu za jednu osobu za dve noci 16eur.

 

Vlasnik je bio ljubazan da nam dozvoli da motore sklonimo u dvoriste, pa smo posle raspakivanja seli i mi na dvoriste ispod suncobrana (da se sklonimo od kise) da pojedemo sendvice i popijemo kafu iz kafemata. Sandra je pila kafu sa mlekom i, nazalost, nesto joj nije "leglo" i celu noc je provela u grcevima i mucnini, povracajuci. Uz sve jacu kisu smo se raspremili i otisli na spavanje, u nadi da ce novi dan doneti i sunceve zrake. Imamo planova pa ne bi skodilo da se prolepsa vreme.

 

Nazalost, slika sa ovog dela nemamo posto nas je kisa omela.

 

Evo par slika nase sobe:

 

 

 

 

 

 

 

Danasnja predjena kilometraza: 597km

 

mapa puta:

 

[quasaar 1027 Napisano Septembar 24, 2012]

Dan 2 - 16.09.2012.

 

Za ovaj dan je predvidjeno da idemo na izlet do 7 rilskih jezera. Eh da... kisa lije kao iz kabla bez ikakvih izgleda da stane u skorije vreme. Ja kuvam Josephu i meni kafu koju pijemo na njegovoj terasi i gledamo vremensku prognozu na svim sajtovima koje pronalazimo. Svi kazu isto: kisa ceo dan, grmljavina,... Nema smisla da idemo gore u planinu gde je verovatno jos gore i gacamo po blatu ceo dan. Jezera ce sacekati neku drugu priliku, ako je bude bilo. Sandra se jos uvek ne oseca najbolje, ali posto se kisa malkice stisala odlucili smo da malo prosetamo gradom i kupimo nesto za rucak i pice.

 

Grad nije mali ali nema se sta videti. Trude se da ga odrzavaju cistim i urednim ali osim nekoliko manjih lokacija lepo uredjenih cvecem, ceo grad je uspavan u za nas vec zaboravljenom socijalizmu. Stare kuce, stare zgrade, gadnjikave fasade, los, talasast asfalt... Ulice skoro puste... U velikom supermarketu robom su gusto popunjene sve police ali je izbor veoma ogranicen. Kao sto se vidi po ulicama, tako se i po prodavnicama vidi da kupovna moc ljudi nije velika. Kolica za kupovinu su upola manja nego kod nas. Dok kupujemo konzerve pasulja, jogurt, vodu i pivo, gledamo ljude oko nas. Svi su ili ozbiljni ili na licima nose neko tesko breme. Nijedan osmeh, nema sjaja u ocima. Svi samo stoje u redu i cekaju da stignu na red na kasu.

 

Mi placamo sta smo kupili Josephovom karticom, posto eure ne primaju a menjacnicu nismo nasli. Po jakoj kisi se vracamo do pansiona. Jedemo konzerve pasulja koje su sasvim dobre. Sandra se osvezava sa malo voca iz konzerve i dvopekom i odlazi da malo prilegne. Nema nista pametnije da se radi po ovakvom vremenu. Joseph i ja ostajemo na terasi da popijemo par piva.

 

Evo i jedine slike ovog dana:

 

 

 

Ovaj dan nam je potekao u kafenisanju i ispijanju limenki piva na terasi sa kratkom dremkom popodne. Kisa je bila neumorna do kasno uvece kada smo otisli na spavanje. Sutradan nastavljamo putovanje dalje.

 

U ovom postu bih zeleo da iznesem moje utiske o Bugarskoj.

 

O Bugarskoj nismo znali skoro nista t.j. jako malo. Znali smo za 7 rilskih jezera, culi smo za neke spomenike kod Sipke i za neku tvrdjavu u Belogradciku. Znamo da se tamo ide i na letovanja na Crno More. I to je sve. Nismo imali nikakvih predrasuda niti posebnih ocekivanja. Ipak nekako smo mislili to je drzava u EU i ocekivali smo nekako da bude slicno kao u Rumuniji. Bugarska je licno meni bila ogromno razocaranje!!! Otuda i onaj drugi naziv putopisa.

 

Ona recenica iz Djoletove pesme: Preko prece, naokolo blize je najtacniji opis Bugarske. Sve je manje vise OK dok se vozite magistralom, pogotovo u severnom delu. Asfalt dobar, sirok, lepa priroda, tu i tamo okrzne neki gradic. Problem je sto magistrale idu samo prema ozbiljnijim gradovima tipa Sofija, Varna ili prema Vidinu, Plovdivu i slicno. Ako ikada putujete kroz Bugarsku savetujem da idete cik-cak, okolo-naokolo tim magistralama. Nemojte ni slucajno ici kracim putem posto ce vas taj put odvesti na najmanje lokalne puteve koji vode iz sela u selo, na puteve kojima cete se tesko mimoici sa jos jednim motorom a kamoli vecim vozilom, na puteve koji ne vode nikuda... Svi putevi osim magistralnih pravaca, ukljucujuci i naselja su u tako losem stanju da nema vise gde da se doda zakrpa. Cini se da su i sami odustali od daljeg krpljenja, a sredstava za ozbiljnije radove nema. U juznom delu se cinilo da kada krpe puteve biraju rupe koje ce se krpiti, i ako se rupa nije kvalifikovala odredjenom dubinom onda su je ostavili da naraste za sledecu turu. Na svim tim putevima ima jako mnogo propadanja, udubljenja, izbocina, talasa koji se ne vide sve dok vas ne protrese. Zbog toga, brzina ne moze biti ozbiljnija. Desavalo se da kroz neka sela prolazimo sa 25kmh.

 

Inace sela i gradovi, pa i veliki gradovi kroz koje smo prosli su jos uvek u duhu socijalizma. Deluje kao da od tih vremena nije sagradjen nijedan novi objekat a da je od tada samo deo okrecen i sredjen. Trgovi, spomenici, garderoba, ljudi... sve je nekako zarobljeno u tim proslim vremenima. Otupeli pogledi govore da zivot ovde nije bajan i da je EU ovde iz nekih nama nepoznatih, strateskih razloga. Po starim polupropalim fabrikama, pogonima i dimnjacima se vidi da nema mnogo finansiranja industrije, Tu i tamo se sa magistrale vidi neko novo postrojenje poznatog imena: Midea, Samsung,...

 

Jedino gde se vidi neki pomak su vozila. Krediti i banke su odradile posao i uglavnom se voze polovnjaci sa zapada. Taj pomak je verovatno bio previse brz i velik i vidi se da nisu navikli na ozbiljne automobile i zbog toga su generalno losi vozaci, mada ne opasni. Samo voze lose, stvaraju nepotrebne cepove i zagusenja, ubrzavaju i usporavaju,.. mada kada vide motor iza sebe, uglavnom se povlace u stranu da propuste.

 

Sto se tice gradova, dojmio nam se Plovdiv kao jedini grad koji bi mogao da poradi na tome da bude u EU, i Stara Zagora koja bi u nekoj perspektivi mogla da konkurise za grad koji zasluzuje da bude u EU. Ostatak koji smo videli i prosli, a prosli smo dosta i severa i juga ne zasluzuje da bude u EU. Pored svega toga Srbija bi trebala da bude pocasni clan sa specijalnim statusom i da nas Evropa nosi kao kap vode na dlanu.

 

Iskren da budem, ne znam da li cu ponovo u Bugarsku. U tranzitu mozda. 7 jezera su mi interesantna tema, ali ne znam da li bih prolazio ponovo kroz svu tu agoniju samo zbog toga. Mozda u nekoj kombinaciji proputovanja. Znam da ima na forumu dosta ljudi koji su putovali Bugarskom i koji su pisali lepo o njoj ali moj utisak posle nekoliko dana provedenih i vozenih su takvi da me apsolutno nista ne vuce da bih ponovo otisao ukoliko se stvari ne promene drasticno. Ima drugih destinacija jos u okolini koje mozemo da odradimo dok se stvari ne poboljsaju. No da ne bude sve tako crno ima jos po koja svetla tacka ali o tome kasnije u putopisu, kada stigne na red.

[hard_rock 7446 Napisano Septembar 24, 2012]

Odlicno, pratim

[srrdjan 315 Napisano Septembar 24, 2012]

Ту смо пратимо

[DorćolAC 216 Napisano Septembar 24, 2012]

Sa posebnim interesovanjem pratim ovu priču. Što se tiče vremena, izvinite na komentaru, ali nekako dođe po onoj narodnoj: ''E, baš ste ga uboli''!. Mislim da o bugarskojdobro govori komentar jednog mog prijatelja : ''Mnogu dobre! Sičko hubavo, samo mnogu hora pa ne dostiza''. Ako doživljaji iz nastavka priče budu slični, znam da ću naredne godine sugurno obići Rumuniju. Standard tura TF i TA. Naravno, fatam mesto u prvom redu.

[Nikola-Pera 190 Napisano Septembar 24, 2012]

I na mene je Bugarska ostavila vrlo,vrlo sumoran utisak,za razliku od Rumunije.

[Krüger 6 Napisano Septembar 24, 2012]

pratim...

Bio sam zadnji put u Bugarsku pre 7 godina, neznam kako je sada, putevi, usluge, cene...

 

vidim da se uživa, samo napred

[s a n j a 130 Napisano Septembar 24, 2012]

Odličan početak.

[milomir22 3195 Napisano Septembar 24, 2012]

Nastavite sa slikama kao i dosad, upotpune citavu pricu.

[doktor 4607 Napisano Septembar 24, 2012]

U bugarskoj sam bio puno puta...jos pre 20-tak godina na moru 2-3 puta kada smo se ludirali koliko je jeftino. Posle sam bio na skijanju u Borovetsu i u Banskom 2 puta. A bogami i 2 puta motorom, jednom na povratku iz Turske i drugi putna na HU meetingu.

Utisci su mi potpuno podeljeni. U turisticka mesta se ulaze mnogo, vrlo cesto i previse, samo cini mi se na pogresnu stranu. U skijalistima ima gomila (citaj:previse) novih hotela sa odlicnim uslovima za male pare...isto tako i na moru. Samo cini mi se da ostala infrastruktura ne prati taj ubrzani razvoj turizma. Bio par puta dok su trebale sengen vize, a sada pored jeftinih aranzmana za Alpe ne idem u Bugarsku.

Prolazio i kroz unutrasnjost Bugarske...gomila malih unakazenih sela i gradova, pa onda iskrsne neko lepo mesto kao iz bajke...valjda po sistemu mora svuda da ima nesto lepo.

I meni su se dopala ona jezera, ako budem u prilici, obavezno cu ih posetiti.

Bez predrasuda.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 25, 2012]

Dan 3 - 17.09.2012.

 

Jos uvek smo nenaviknuti na pomeranje vremena. Po nasem unutrasnjem satu je jos uvek jako rano ali budimo se nekako. Dok Joseph i ja cupamo motore iz dvorista na ulicu, Sandra pakuje ostatak sitnica. Kacimo kofere, oblacimo kisna odela, posto kisa jos uvek pada, i krecemo prema nasem krajnjem odredistu.

 

Prvo stajanje je benzinska pumpa u gradu Pazardzhik, gde za vreme tocenja goriva Sandra primecuje malu zelenu lokvicu ispod Nuklearke. Guram motor sa strane, obilazimo, gledamo... Palim motor i istog momenta vidimo da prska antifriz na dnu levog hladnjaka. Divota! Nalazimo se u sred Bugarske a meni busan hladnjak. Raspremamo se u basti kafica u okviru pumpe, Sandra narucuje kafu a mi razmisljamo sta nam je raditi. Ulazimo u prodavnicu pumpe i pronalazimo tubicu praska za reparaciju manjih ostecenja hladnjaka.

 

 

 

Uputstvo kaze da se saceka malo da se tecnost u hladnjaku ohladi, pa pijemo kafu. Posle par minuta skidam 2 srafa sa plastika kako bih dosao do cepa hladnjaka i sipam prah, dodajem oko pola litre vode, zatvaram sve i palim motor. 5 sekundi kasnije prestaje prskanje... kap... kap........ kap....... staje sve!!! Super. Spremamo se i krecemo dalje. Stali smo posle 15-ak kilometara da prekontrolisemo stanje... sve suvo. Ovaj prasak koji me je kostao oko 5 eur je odradio odlican posao.

 

Skidamo i kisna odela, posto je malo pre ovog grada stala kisa i prosusio se put i nastavljamo dalje. Prolazimo lagano kroz prvi simpatican grad na nasem putovanju kroz Bugarsku - Plovdiv. Lepo sredjen, cist, uredan... Jeste stara gradnja iz onih proslih vremena ali se ovaj grad svojski potrudio da sredi fasade i ulice. Zaista simpatican gradic. Vozimo dalje starom magistralom, prolazimo pored Haskova i dolazimo do gradica Hamanli gde stajemo na kratko osvezenje i dolivanje goriva. Posle kratke pauze idemo dalje preko Svilengrada do granicnog prelaza Kapitan Andeevo. Malo pre granice stajemo jos jednom u kafanicu na magistrali na kaficu da se malo opustimo za slucaj da na granici bude guzva.

 

Evo par fotki sa ove deonice:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I stizemo na granicni prelaz. Bugari nam pogledali pasose, udarili pecat i mahnuli. A onda krece nesto sto nikako nismo mogli da razumemo.

 

Turska strana

 

Punkt 1 - prva kucica kod koje stajemo ali nam uniforma objasnjava da se pomerimo malo napred kako bi nam mogao uslikati tablicu. Cinimo to i mozemo dalje. Vozimo 200-300 metara

 

Punkt 2 - 3 ili 4 reda kucica a u svakom redu 12 kucica. Od svih u prvom redu radi samo jedna. Sami smo na granici i dolazimo do kucice. Uzimaju pasose i pitaju da li smo prvi put u Turskoj. Udaraju pecate i kazu da idemo dalje. Vozimo do poslednjeg reda kucica.

 

Punkt 3 - Uzimaju nam pasose, listaju, gledaju, udaraju pecat i pustaju dalje. Vozimo 5 metara

 

Punk 4 - sedi uniforma pored puta i kucice na kancelarijskoj stolici. Stajemo pored njega, uzima nam pasose i samo u moj pasos udara pecat. Vozimo po ogromnom praznom prostoru 400-500 metara do jos jedne kucice.

 

Punkt 5 - Uzimaju pasose i govore nam da se pomerimo malo napred da nam uslikaju tablice i pustaju da prodjemo. U Turskoj smo.

 

Sve to nije trajalo vise od par minuta, nije nas smorilo, samo nam nije bilo jasno sta su sve to radili i slikali.

 

 

 

Idemo dalje... Prolazimo na samo 4km od Grcke i vozimo kroz Edirne. Prolazimo kroz grad a na izlazu nas putokaz obavestava da do Istanbula imamo jos 255km. Odlucili smo da ne vozimo autoputem vec magistralom koja prolazi kroz Luleburgaz. Turci imaju malo drugacije shvatanje magistrale. Ne znam koji su im kriterijumi ali ja ovakav put zovem autoputem. Jedina razlika je sto se na ovoj deonici desilo da na desetak mesta postoji raskrsnica. A put ide samo pravo... savrsen asfalt... Jedino sto nam pravi problem je konstantan jak bocni vetar koji nas uzasno cima. Vozili smo konstantno brzinom 110-120kmh. Stali smo samo jednom od Edirnea do ulaska u Istanbul, negde na pola puta u neku hladovinu, da ispusimo cigaretu, popijemo malo vode i pojedemo par Bonzita. Na samom ulasku u Istanbul je Sandra molila da stanemo posto joj je vetar svo vreme vukao kacigu i davio tako da joj je vec vrat pocrveneo.

 

 

 

 

 

A onda ulazimo u prva prigradska naselja i predgradje Istanbula. A do starog grada kroz taj totalno ludi organizovani haos vozimo jos oko 60km. Svuda oko nas saobracajne trake... Uvek bar 10 traka... pored, ispod, iznad... petlje... Saobracaj i pored svog tog haosa tece nevetovatno glatko a u najsporijoj traci vozila idu najmanjom brzinom 100kmh. Mi se trudimo da se drzimo uvek neke sredine kako bismo na vreme mogli da se prestrojimo u slucaju da treba da se odvojimo negde, i vozimo ovom bujicom automobila sa oko 110kmh. Put nas vodi pored ogromnog tornja u sada vec veoma gusto naseljenom predgradju. Odatle vozimo jos preko 20km do aerodroma Ataturk gde se odvajamo na bulevar Kenedi koji treba da nas odvede na petlju, na samo par stotina metara od naseg smestaja u starom gradu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Za razliku od Bugarske, GPS nas nepogresivo upucuje na i najmanje prestrojavanje kroz Tursku pa i kroz ovaj potpuno ludi grad. Ipak promasujemo skretanje u jednu ulicicu, posto nam je pogled zagradio neki kombi. Saobracajna guzva na koju nismo navikli nas je zbunila. Nismo smeli da stanemo pa smo nastavili napred i trazili alternativnu rutu. GPS nas je sproveo kroz niz malih ulicica prepunih butika i doveo nas na tacnu adresu, u ulicu Langa Hisari Caddesi br39 do ispred vrata "hotela" Sirazli apart. Vratar hotela pored nam je rekao da slobodno parkiramo ispred njih i da ce nas on obavestiti cim se oslobodi parking mesto da se preparkiramo.

 

Vlasnih ovog apartmanskog kompleksa, ili tacnije zgrade od 3-4 sprata u kojoj su stanovi pretvoreni u apartmane nam ipak otvara garazna vrata odmah pored i kaze da slobodno parkiramo unutra. Odmah je iscimao nekog njihovog vozaca da posle blokira njihovim kombijem vrata garaze kako ne bi parkirao neko drugi ispred. Na taj nacin ako nam bude trebalo da isterujemo motore uvek mozemo da kazemo vozacu da pomeri kombi.

 

Skidamo kofere, nosimo u apartman, placamo 245eur za pet noci i smestamo se.

 

Sirazli apart:

http://www.booking.c...CFcQNfAod8AQAmw

 

Iznajmili smo apartman na pet noci koji smo platili 245eur. To je cena za do 6 osoba, koliko moze da se smesti u ovom apartmanu. U momentu rezervacije je bila akcijska cena, oko 100eur jeftinije od redovne. Apartman sadrzi jednu spavacu sobu sa francuskim lezajem, jednu spavacu sobu sa dva lezaja, dnevni boravak sa sofom koja se izvlaci, kupatilo sa tus kabinom, fenom, samponima, sapunima, peskirima,..., kuhinju sa trpezarijom. Osim toga sadrzi LCD TV sa 206 kanala od kojih su dva na, za nas razumljiva jezika: CNN i neki na kome su filmovi sa turskim titlom. WiFi internet besplatan... Ono sto je moglo biti malo bolje je opremljenost kuhinje. Ono sto smo nasli je bio jedan veliki lonac, tiganj, 6-7 plitkih tanjira, escajg i nekoliko casa. Nama je nedostajala bar jedna manja serpa za spremanje hrane i neki dublji tanjiri ili cinije. No snasli smo se i ovako. Inace apartman je veoma lepo opremljen sa relativno novim namestajem, sve je bilo besprekorno cisto i uredno.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posto smo se raspremili, odlucili smo da krenemo u istrazivanje. Napolju vec bio mrak. Izasli smo iz hotela i posli na levu stranu. Zasli smo u neke male mracne ulicice... Tu su se muvali neki sumnjivi likovi, kako nam se tada cinilo. Uglavnom, nismo imali pojma gde smo i da li cemo po tim ulicicama uspeti da se vratimo nazad pa smo se vratili do apartmana i usput kupili par piva, a posto je vec bilo zaista kasno, istrazivanje smo ostavili za sledeci dan. Po dva piva, tusiranje pa na spavanje. Sutra je novi dan!

 

Ovoga dana smo presli negde oko 550km

 

mapa puta:

 

[profesor momir 250 Napisano Septembar 25, 2012]

Svaka čast...

Pravi bajkeri...

[Dane Deda 2564 Napisano Septembar 26, 2012]

Ajmo dalje.Sta kazes za turkinje, sve iste kao da su stancovane na presi.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 26, 2012]

Dan 4 - 18.09.2012.

 

Za ovaj dan smo imali isplanirano dosta toga da obidjemo u starom gradu... Plava dzamija, Hagia Sophia, Hipodrom, Topkapi, Basilica Cistern,... Sve je to veoma blizu jedno drugom i po nekoj proceni za jedan dan bismo mogli obici vecinu. Pre puta, dok sam bio u fazi planiranja, sam gledao i statistiku vremenskih uslova za Istanbul. Septembar vazi za najidealniji mesec u godini za posetu zbog umereno tople temperature a sanse za padavine su ravne nuli. Juce kada smo stigli bilo je 30 stepeni, suncano i suvo bez oblaka, videli smo ljude kako se kupaju na plazama,...

 

Zvoni alarm za budjenje. Ja se pridizem a Sandra mi govori da joj se cini da cuje kisu. Ja se kratko nasmejem i izadjem iz sobe. Cujem Josepha kako dobacuje iz njegove sobe da pada kisa. Dolazim do prozora i imam sta da vidim... pljusti!!! Da smo sad u najsuvljem i najneplodnijem delu Afrike, platili bi nas u nasoj tezini u zlatu. Gde mi stignemo, povucemo i kisne oblake sa sobom. Kuvam kafu, ustaju i Sandra i Joseph. Sedimo depresivni u dnevnom boravku i pokusavamo da pronadjemo bar jedan sajt koji ce nam reci da ce uskoro da se razidju oblaci ali nema nijednog koji bi nam dao nadu za to. Ne ostaje nam nista drugo nego da cekamo da se kisa bar malo smiri. Za to vreme evo malo informacija o Istanbulu.

 

Osnovan je oko 660 godine pre nove ere pod imenom Byzantium. 330 godine nove ere je preimenovan u Konstantinopolj i bio je prestonica Rimskog carstva (330-395 g. n.e.), Vizantijskog carstva (395 - 1204 g. n.e.), Latinskog carstva (1204 - 1261 g. n.e.) i Otomanskog carstva (1453 - 1922 g. n.e.). Kroz najveci deo svoje istorije, grad je bio centar Hriscanstva sve do 1453 godine kada je Otomansko carstvo preuzelo grad i pretvorilo ga i centar Islama. Iako je Ankara glavni grad sadasnje Turske, Istanbul ostaje najznacajniji grad ovog regiona. Istanbul je jedan od najvecih gradova na svetu kako po teritoriji koju zauzima tako i po broju stanovnika. Inace u Istanbulu zivi oko 13.5 miliona stanovnika sa dnevnim prirastom od oko 1300 ljudi i poseti ga oko 7.5 miliona turista. Inace, pronadjeni su dokazi da su na ovim prostorima ziveli ljudi jos oko 7000 godina pre nove ere, cak pre nego sto se formirao Bosforski kanal.

 

Kada je car Konstantin dosao na vlast, 324g n.e., odlucio je da izgradi novi grad koji ce zameniti tadasnji Bizantium, i sest godina kasnije, 330 g., Konstantinopolj je proglasen prestonicom. Grad je postao jedan od najznacajnijih uporista Hriscanstva, i sirom grada su se gradile crkve, ukljucujuci i Hagia Sophiu, koja je narednih hiljadu godina ostala najveca katedrala na svetu. Izgradio se veliki hipodrom, koji je mogao da primi vise desetina hiljada posetilaca. Sa jakim zidinama sa jedne strane i morem sa druge strane vekovima je grad istrajao u odbrani od napada i uticaju Islama. Ubrzo je postao najveci i najbogatiji grad na Evropskom kontinentu. Tokom cetvrtog krstaskog pohoda grad oslabio dovoljno da se cak i pored oporavka ne odupre napadu Otomanskog carstva i posle osmonedeljne opsade, u maju 1453 bude preuzet od strane Sultana Mehmeda II osvajaca, koji je grad odmah proglasio novom prestonicom a samo nekoliko sati kasnije u Hagia Sophiu postavio Imama i crkvu proglasio glavnom dzamijom imperije. Grad je promenio ubrzo i ime i od tada je poznat pod imenom Istanbul.

 

Sultan je pozvao sve koji su pobegli iz grada tokom borbi i takodje je pozvao ljude iz celog sveta svih nacija i vera da dodju da zive u ovom gradu i na taj nacin stvorio kosmopolitsko drustvo koje se odrzalo sve do danasnjih dana. Obnovljeno je sve sto je poruseno i osteceno, pocela je izgradnja velikog bazara i Topkapi palate, koja je postala sediste svih narednih vladara. Najveci procvat je grad doziveo za vreme sultana Sulejmana Velicanstvenog (1520 - 1566), posebno sto se tice umetnosti i arhitekture. Poslednji sultan, Mehmed VI, je prognan 1922 godine, a sledece godine je potpisan sporazum u Lousanne-u, koji je okoncao sukob koji je poceo 1914 godine izmedju Turske na jednoj strani i Britanije, Francuske, Japana, Grcke, Rumunije i kraljevine SHS na drugoj strani. Vodja Turskog Nacionalnog Pokreta, Mustafa Kemal Ataturk, je osporio ovaj sporazum, zbog nacina podele teritorije i ustanovljavanja granica i sporazum je prihvacen tek 1924 godine cime su ustanovljene sadasnje granice Turske. Ataturk je bio prvi predsednik Turske i smatra se osnivacem Turske i ocem nacije.

 

Posle dva - dva i po sata cekanja se dogovaramo da se spremimo i sacekamo da se malo stisa nevreme pa da otrcimo do tramvaja i dan provedemo na velikom bazaru, posto je on pod krovom. Nasa mapa gradskog prevoza kaze da nam je na samo 100 metara stanica za voz ali on ide obalom pa nam ne odgovara najvise. Stanica tramvaja je na par minuta peske cim se izadje na bulevar i on prolazi tacno ispred velikog bazara. Odlucujemo se za tu opciju. Kisa je oslabila pa smo brze-bolje pozurili na ulicu ali samo sto smo odmakli 100-200 metara oblak se ponovo otvorio.

 

 

 

Sklonili smo se u ulaz jednog hotela i sacekali 5-10 minuta da se smiri toliko da odemo do stanice a da ne budemo potpuno mokri. Pre nego se prodje rampa na ulazu u stanicu ima nekoliko automata za kupovinu karata t.j. tokena. Jednostavno se ubaci papirni ili metalni novac (ima uputstvo na engleskom) odabere se broj tokena koji zelite i pritisnete OK. Uradili smo po uputstvu i dobili 3 tokena za ulaz. Jedan token kosta 3 lire (oko 1.3eur). Token se ubacuje na mehanizmu koji vas pusta da udjete u stanicu. Tramvaji navodno u proseku dolaze svakih 6 sekundi u spicu. Nismo videli nikad da su tako brzo bas stizali jedan za drugim, ali nijednom nismo cekali vise od 1 minuta. Tramvajem idemo 2 stanice do velikog bazara t.j. Kapali Carsi a put traje svega 3 minuta. Izlazimo i prelazimo bulevar. Dolazimo do ulaza t.j. kapije br 7 (od 22 ukupno).

 

Evo malo podataka o ovom bazaru:

 

Gradnja velikog bazara je pocela 1455 godine a sadasnji oblik i velicinu je dobio pocetkom 17 veka. Vec u to vreme je bazar bio na prvom mestu po kolicini robe kao i po kvalitetu i izboru koji se nudi. U to vreme bazar je imao dve paralelne glavne ulice i trecu koja je bila van zatvorenog dela. Osim tih glavnih ulica bilo je jos 67 manjih ulica po kojima se roba prodavala po principu jedna ulica, jedan zanat. Unutar bazara je takodje bilo 5 dzamija, 7 fontana i 18 ulaza. 1638 je nastao jedan putopis u kojem je zabelezeno da na bazaru ima 3000 prodavnica u unutrasnjem delu i 300 u spoljnom delu. Razni pozari bazara kao i celog grada su mnogo puta unistavali ovaj kompleks, ali se on svaki put dizao iz pepela.

Danasnji veliki bazar zaposljava oko 26000 ljudi, dnevno ga poseti imedju 250000 i 400000 ljudi, vazi za najposeceniji objekat na svetu, ima oko 4000 prodavnica i otvoren je svakog dana osim nedelje i velikih praznika, od 9 - 19 casova. Vazi za najznacajnije trziste zlata na svetu.

Mi smo skoro ceo dan proveli obilazeci ove ulicice, razgledajuci robu, cenkajuci se i kupujuci, suvenire, poklone, zacine i slatkise.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A posle sati i sati provedenih u kupovini i pregovaranju vreme je da se nesto pojede. Usput i par slika sa ulica:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Jos malo setnje pa nazad u apartman. Usput smo kupili par piva i sokove i ostatak veceri smo proveli odmarajuci. Prognoza za sutra je dobra pa moramo da napunimo baterije i odmorimo tabane za sutrasnji obilazak starog grada.

 

Evo na ovim linkovima mozete naci mapu velikog bazara:

 

http://www.istanbultrails.com/wp-content/uploads/2008/10/istanbul-grand-bazaar-map-1.jpg

http://www.grandbazaaristanbul.org/Large_Map_of_Grand_Bazaar.html

http://www.business-with-turkey.com/tour-pics/grand-bazaar-istanbul-turkey.jpg

[gogo 101 Napisano Septembar 26, 2012]

[doktor 4607 Napisano Septembar 26, 2012]

U toku najsusnijeg leta u istoriji, vi uspevate da pogodite sve kisne dane koje je moguce pogoditi! I to je nesto!

[srrdjan 315 Napisano Septembar 26, 2012]

Само возите недајте се

[debeljan 821 Napisano Septembar 26, 2012]

Jao kad bih utrčao na one baklave i tulumbe. :Vožnja je super. Samo tako nastavite.

[cikapostar 21 Napisano Septembar 26, 2012]

Svaka cast.Detaljno i sa puno slika.Samo napred.