Istanbul 2012 - Gde smo mi tu je i kisni oblak

[svetac 527 Napisano Septembar 26, 2012]

evo i mene!!

[nemanjastruja 19 Napisano Septembar 26, 2012]

lep putopis, pratim sa zadovoljstvom...

[quasaar 1027 Napisano Septembar 27, 2012]

Dan 5 - 19.09.2012.

 

Budimo se. Jutro lepo, toplo i suncano. Vreme je za spartanje po starom gradu. Pijemo kafu, spremamo se i krecemo. Ovoga puta idemo tramvajem do cetvrte stanice, spustamo se niz ulicu jos malo i pronalazimo ulaz za Basilica Cistern.

 

Basilica Cistern - Yerebatan Sarayı

Ovo je najveca od nekoliko stotina cisterni, koliko ih ima ispod Istanbula. Izgradjena je u 6 veku za vreme Justinijana. Ime Basilica se zadrzalo posto je pre ovog skladista vode na tom mestu bila bazilika. Dimenzije ovog pozemnog skladista vode su 138x64.6 metara, a mogla je da skladisti oko 80.000 kubnih metara vode (80.000.000 litara). Tavanicu podupire 336 mermernih stubova visokih 9 metara. Jedan od stubova ima izrezbarene suze i navodno je taj stub posvecen stotinama robova koji su poginuli za vreme izgradnje ovog objekta. Vecina stubova su reciklirani t.j. doneti iz raznih krajeva Rimskog carstva i iskorisceni ovde. Voda je dopremana akvaduktom iz Beogradske sume koja je udaljena 19km severno. Prilikom rekonstrukcije i popravke, 1985 godine, uklonjeno je preko 50.000 tona mulja sa dna.

Ulaznica je kostala 10 lira (4.3eur), pa evo malo slika:

Na samom izlazu iz ove prelepe gradjevine se nalazi mali spomenik. Ovo je mesto gde je pocinjao rimski put koji je prolazio kroz najznacajnije gradove tog vremena pa sve do Rima.

A onda smo izasli na bulevar i presli na drugu stranu. Na ovoj strani nas ceka nekoliko interesantnih stvari.

Prva je nekadasnji hipodrom sa 3 obeliska.

Prvi hipodrom je izgradjen jos 203g. n.e. od strane Imperatora Septimusa Severusa. car Konstantin je potojeci hipodrom renovirao i prosirio 324g n.e.Procenjuje se da je hipodrom bio dugacak 450m, sirok 130m i da je mogao da primi oko 10.000 posetilaca. Takmicila su se 8 kola sa po 4 konja. Trke su bile specijalna prigoda ne zbog samih trka vec i zato sto su se na istom mestu mogli zabavljati i obicni ljudi i elita pa i sam vladar. Hipodrom je razrusen za vreme cetvrtok krstaskog pohoda, a potpuno unisten za vreme otomanskog osvajanja grada. Nikada vise nije obnovljen posto novi vladar i njegovi naslednici nisu bili zainteresovani za ovaj vid zabave. Sada je nekadasnji hipodrom, prelep trg a na kraju trga se nalaze tri obeliska.

Obelisk Theodosiusa je prvi na koji cete naici

Ovo je Egipatski obelisk faraona Tutmosesa III, koji je prenet i ponovo podignut na hipodromu u 4 veku n.e. od strane rimskog imeratora Theodosiusa I. Obelisk je od crvenog granita. Prvobitno je bio visok 30 metara, ali je ostecen i sada je visok 18.54 metara, a sa bazom na koju je postavljen 256 metara. U bazi se nalaze cetiri bronzane kocke koje su koriscene za transport i podizanje. Na sve cetiri strane obeliska se nalaze natpisi koji slave pobedu Tutmosesa III na obalama Eufrata 1450g. p.n.e.

Drugi je obelisk zmije

Ovo je bronzani stub i deo je antickog Grckog mesta za prinosenje zrtvi iz Delphi-ja. I tadasnji Konstantinopolj je prebacen 324g. Prvobitno je napravljen u pomen Grka koji su poginuli u borbi protiv Persije 479g. p.n.e. Glava zmije, koja se nalazila na vrhu stuba se nalazi u muzeju u Istanbulu.

Treci je Konstantinov obelisk.

Stub je visok 32 metra i sazidan je od kamenih blokova od strane Konstantina VII-og. Tacnije, ne zna se kada je stub sazidan ali je Konstantin VII-mi naredio rekonstrukciju i popravku stuba u X veku, pa se zato po njemu i naziva. Stub je bio prekriven pozlacenim bronzanim plocama koje su sarzale elemente koji su slavili pobede Basila I-og (Konstantinovog dede), a na vrku se nalazila sfera. Ove ploce su ukardene i pretopljene za vreme cetvrtog krstaskog pohoda.

Posle razgledanja ovih stubova smo prosli kroz kapiju u prelepo dvoriste Plave Dzamije.

Plava dzamija ili dzamija siltana Ahmeda

Izgradjena je izmedju 1609 i 1616 godine. Iako se ova gradjevina i dalje koristi kao dzamija, takodje je postala i popularna destinacija za turiste. Interesantno za ovu dzamiju je sto ima 6 minareta, jednu centralnu kupolu i 8 malih kupola. Ogroman i tezak lanac visi iznad ulaza u dvoriste. Posto je sultan ulazio u dvoriste na konju, ovaj lanac je sluzio tome da sultan mora da sagne glavu pri ulasku na ovo sveto mesto. To je bio simbol poniznosti vladara ispred bozanstva. Unutrasnjost dzamije je prekrivena sa preko 20.000 keramickih plocica, rucno izradjenih i ukrasenih. U gornjim delovima unutrasnjosti dominira plava boja. U dzamiji se nalazi preko 200 prozora koji usmeravaju dnevnu svetlost ravnomerno u celu dzamiju. Kasnije su montirani i ogromni lusteri na kojima su se nalazila i nojeva jaja koja su sluzila tome da se ne stvara pauzina, posto, navodno, ta jaja odbijaju paukove. Unutrasnjost je ukrasena stihovima iz Kurana uradjeni kaligrafijom. Pod je prekriven prelepim crvenim tepihom.

Na samom ulazu je kratki pravilnik ponasanja i oblacenja unutar dzamije. Nazalost mnogi posetioci ne postuju ovaj pravilnik. Uglavnom na ulazu je prostorija sa klupama koja sluzi za izuvanje obuce. Obuca se moze ostaviti na polici ili poneti sa sobom u torbi ili kesi. Takodje od ovog mesta pa na dalje zene/devojke moraju imati prekrivenu glavu maramom. Ukoliko nemate maramu, mozete dobiti komad plavog platna od devojaka na ulazu. A unutrasnjost je ogromna, impozantna, prelepa,... i nema te fotografije i fotoaparata koji moze da zabelezi i uslika kadar koji bi prikazao lepotu i velicinu ovog prostora.

A sa druge strane trga je Hagia Sophia

Hagia Sophia (sveta Sofija)

Ovo je nekada bila pravoslavna bazilika 360 - 1453 g), kasnije je pretvorena u dzamiju (1453 - 1931 g), a sada je muzej. Svojevremeno je bila najveca gradjevina na svetu sve do 1520 g kada je izgradjena katedrala u Sevilji. Objekat je bio zatvoren od 1931 - 1935 godine kada je ponovo otvoren kao muzej republike Turske. Prilikom konverzije u muzej, otklonjen je malter koji je vekovima prekrivao ukrase i mozaike koji su krasili unutrasnjost ranije.

 

Naravno da smo hteli da udjemo i vidimo ovu gradjevinu i iznutra ali je red za kupovinu karata i ulazak bio dugacak nekoliko stotina metara. Ulaznica kosta oko 12eur. Malo smo se muvali okolo i trazili nacin kako da izbegnemo ovaj red i sate cekanja. Nekoliko sumnjivih likova se nudilo da im platimo 15-20eur pa ce nas oni uvesti bez cekanja. Sve je to bilo jako sumnjivo i na kraju smo odlucili da posetu ovom muzej/dzamiji/crkvi ostavimo za neku drugu posetu Istanbulu. Umesto toga dogovorili smo se da odemo negde na lagani rucak i kafu. Nasli smo fin mali restoran nedaleko odatle.

Malo pustanja pa nastavljamo dalje. Tek smo na polovini dana.

nastavak sledi...

[Vuleta 799 Napisano Septembar 28, 2012]

Svaka vama cast. Genijalno!

Kakva je saobracajna kultura u Turskoj, znam kada sam bio u Kusadasiji na letovanju da su prilicno nervozni i nemare previse za pesake(cim zakoracis na pesacki, vec se dvojica-trojica takmice koji ce pre da te baci na haubu)

[quasaar 1027 Napisano Septembar 28, 2012]

Nastavak...

 

Posle rucka i kafe nastavljamo dalje. Preko puta ovog restorana je kapija koja vodi na drugu stranu spoljasnjih zidina Topkapi kompleksa. Nismo primetili da kada se prodje kroz kapiju treba da idemo desno prema palati, vec smo skrenuli levo i posli na dugu setnji kroz prelep park koji je nekada bio spoljasnje dvoriste palate.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Stizemo do kraja parka i vidimo da je nedaleko kapija/ulaz u kompleks. Dva vojnika stoje ispred sa puskama... Upitali smo ih za ulaz i dobili odgovor da je ulaz sa druge strane. Posto smo se natabanali dok nismo stigli dovde, odlucili smo da se malo odmorimo i opustimo u jednoj od brojnih cajdzinica na ivici parka, sa pogledom na Bosforski kana. Narucili smo caj za nas troje, t.j. cajnik za nas troje. Iz cajnika smo uspeli da popijemo oko 15 casica caja i to platili 17 lira (oko 7eur).

 

 

 

 

 

 

 

Pre upotrebe ljubazni konobar nam je objasnio kako se koriste ovi cajnici a posto nam se toliko svidelo na kraju smo se kuci vratili sa jednim kompletom i cajem. Pa evo da vam objasnim kako se kuva pravi turski crni caj.

 

Priprema:

Donji cajnik se napuni vodom a u gornji se stavi 2-3 kasikice vode i 2-3 kasikice crnog caja. Manji cajnik se stavi na veci, poklopi se i stavi da kuva. Kada voda u donjem prokuva, ta vrela voda se prespe u onaj manji sa cajem. Donji se ponovo napuni, opet se stave jedan na drugi i ponovo se stavi da prokuva. Kada prokuva voda, caj je gotov.

 

Konzumacija:

U casici se sipa maksimalno do pola, caja i dopuni vrelom vodom. Doda se secera po ukusu i pije.

 

Dok smo ispijali casice caja, uzivali smo u pogledu na Bosforski kanal i azijsku obalu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle sat vremena uzivanja, vreme je bilo da se vratimo kroz par i nadjemo ulaz za Topkapi.

 

Topkapi palata

Ova palata je bila dom sultana od 1465 - 1856 godine. Izgradnju je zapoceo 1459 godine, osvajac Konstantinopolja, sultan Mehmed II. U vreme najveceg uspona grada, u ovoj palati je zivelo oko 4000 ljudi. Kroz vekove palata i posed oko palate se prosirivao i dogradjivao, ali vremenom su sultani izgubili volju za zivotom na ovom mestu i poceli da grade nove palate na obali Bosforskog kanala. Prvi koji je to uradio je bio sultan Abdul Mecid, 1856 godine. Najznacajniji delovi palate su: 4 dvorista, kapija, harem, sultanove odaje, galerije, oruzarnice, itd. Sada je ceo kompleks pretvoren u muzej i veci deo se moze posetiti, dok je ostatak jos pod restauracijom.

Moze se videti kako i gde su ziveli, planirali ratove, gde su obrezivani, gde su drzali svoja blaga, oruzje koje su koristili, poklone koje su dobijali, neprocenjive dijamante i ostalo drago kamenje, odecu koju su nosili. Za Islamske vernike postoji jos nekoliko interesantnih prostorija, koje sadrze ogrtac i mac proroka Muhameda, otisak stopala proroka Muhameda i druge relikvije.

 

Ne vredi mnogo pisati o svemu posto bi se mogao roman napisati. Sledi serija fotografija na kojima cete videti mali deo svega ovoga, ali tesko moze fotografija da zabelezi ono sto smo videli. Takodje u velikom broju prostorija je fotografisanje zabranjeno iz potpuno razumljivih razloga. Topkapi treba posetiti i za obilazak racunajte bar pola dana. Za opusteniji obilazak slobodno racunajte ceo jedan dan.

 

Ulaznica za Topkapi kompleks kosta 25 lira (oko 11eur), a za harem se placa dodatno 15 lira (oko 6.5 eur).

Topkapi kompleks je otvoren od 9 - 19h (poslednji ulazak je u 17h)

Harem je otvoren do 17h

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nazalost najlepse i najinteresantnije stvari i prostorije vam ne mogu docarati posto je upotreba fotoaparata bila zabranjena. Ono sto se nama najvise dojmilo su prostorije sa oruzjem, sa odelima, sa poklonima, satovima i naravno kompleks prostorija sa nakitom i ostalim objektima od zlata, rubina, smaragda, dijamanata itd. Takodje je izlozen ogroman dijamant od 84 karata koji ima veoma interesantnu pricu. Navodno je u ta neka stara vremena taj dijamant u neobradjanom stanju neko nasao na nekom djubristu i trampio ga za 3 kasike. Dijamant je obradjen i pretvoren u prsten a kasnije je optocen manjim dijamantima i od njega uradjen ukras za sultanov turban.

 

Poz izlasku iz Topkapi kompleksa smo napravili jos par fotografija Hagia Sofije:

 

 

 

 

 

A onda smo se tramvajem vratili da Aksatay stanice. Polako, vec po mraku smo prosetali do naseg smestaja, a usput smo stali da nadoknadimo energiju sa "malo" slatkisa:

 

 

 

Bio je ovo naporan dan i posteno smo se umorili. Malo smo jos posedeli i sredili utiske uz pice, a onda na spavanje i odmor. Sutra je jos jedan zanimljiv dan.

 

Za kraj evo jos mape starog grada:

 

 

 

Mali dodatak za one koji su zainteresovani za smestaj Sirazli u kom smo bili. On je na ovoj mapi u donjem levom uglu. Videcete da ukrivo pise Guvenlik.. e pa ispod toga se vidi slovo "p"... e bas tu. Deluje daleko od starog grada ali je ustvari veoma blizu... svega 6-7 minuta tremvajem. Za one koji bas vole setnju mogu i peske do starog grada, verovatno ce im biti dosta pola sata setnje, a mozda i manje ako ne budu previse zagledali izloge .

[vvdaniel 95 Napisano Septembar 28, 2012]

Trebali ste uci u Hagia Sofije kad sam je bio taman su je renovirali, i bila je sva u skelma, nemogu ni da zamislim kako su je gradili bez modernih pomagala. Veoma impozantno.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 28, 2012]

Svaka vama cast. Genijalno!

Kakva je saobracajna kultura u Turskoj, znam kada sam bio u Kusadasiji na letovanju da su prilicno nervozni i nemare previse za pesake(cim zakoracis na pesacki, vec se dvojica-trojica takmice koji ce pre da te baci na haubu)

 

Saobracaj deluje totalno haoticno. Semafori su tu za ukras, osim na glavnim bulevarima. Uglavnom vazi pravilo ako ti nista ne prepreci put, onda ti mozes ici dalje. Sve to u pocetku deluje kao da ce svakog momenta nastati totalni kolaps, ali smo kasnije shvatili da saobracaj ustvari tece veoma glatko bez vceih problema i retko kad se stvari neki cep koji traje veoma kratko. Pesak je apsolutni kralj u Istanbulu. Kad pesak krene svi ce stati bez obzira ako je pesak krenuo i na crveno. Deluje kao da ce vas pregaziti ali ce se zaustaviti kada vam se priblize na pola metra-metar. Kada smo se provlacili kroz ulice da nadjemo smestaj, motorima, kolona automobila na uzasnoj nizbrdici je stala a mi iza njih. Nekih 7-8 minuta smo svi stajali, niko nije svirnuo... Ustvari se desilo to da je kombi stao ispred jednog butika i istovarao robu. Takve stvari su potpuno normalne i 10-ak minuta toga ce svi tolerisati. Automobili ce se zaustavljati i vozaci ce izlaziti u kafice da pojedu nesto ili popiju caj i desice se da paralelno parkiraju dva reda vozila na bulevaru i tako zauzmu skoro 2 vozne trake. Svi ce ih uredno oici i nastaviti dalje bez ikakve nervoze.

 

Takav nacin voznje u takvom saobracaju zahteva dosta agresivnu voznju i jesu vozaci agresivni kako bi se prestojili iz trake u traku pogotovo ako naidju na prepreke u svojoj traci. Ali pored svega toga su veoma precizni i pazljivi. Za svo vreme i Istanbulu smo videli samo jedan manji udes, t.j. jedan automobil je chuknuo kamioncic ispred koji se naglo zaustavio da propusti pesaka na pesackom prelazu. Vozac automobila iza je verovatno bio odsutan u tom momentu, posto se takva zaustavljanja stalno desavaju, kad nije primetio i nije uspeo da se zaustavi. Obojica vozaca su izasli, pogledali svoja vozila, ustanovili da se nista ozbiljno nije desilo (i nije... ni branike nisu ogulili), rukovali se i otisli svako svojim putem.

 

Ako cete voziti u Istanbulu savetujem da to bude samo pri dolasku i odlasku, posto je gradski prevoz daleko efikasniji i brzi od voznje kroz grad. Kada budete vozili budite skoncentrisani i svesni svega oko vas. Gledajte preko ramena, a ne samo u retrovizore, posto se stvari poprilicno brzo desavaju. Budite agresivni ali pazljivi i uvek spremni da se zaustavite. Budite svesni stanja ispred sebe i uvek znajte gde se nalazi eventualno mesto sa strane gde mozete da se zaustavite i stanete u slucaju da morate. Ne smete sebi dozvoliti da budete opusteni, posto ce vas bujica vozila odneti i necete moci da se prestojite i odvojite na raskrsnicama na kojima trebate. Mozda sve to sada ovako deluje haoticno i komplikovano. Ustvari kada ste tamo ponese vas sve to i veoma brzo uhvatite ritam. Bitno je da znate gde idete, da memorisete kljucna mesta za skretanje ili odvajanje a ako niste sigurni da se izdvojite sa strane i pogledate gde treba da idete.

 

Ono sto sam ja praktikovao je bilo da stalno bacam pogled na GPS. Ako smo vozili putem koji je imao 5 traka a gps pokazivao da ce biti nekog odvajanja, prestrojavanja ili skretanja u levo pomerao sam se u drugu traku s'leva. Isto tako za desno. Na taj nacin samo pre skretanja morao da se pomeram samo jednu traku a u slucaju da nije skretanje na sledecoj raskrsnici, mogao sam tom trakom nastaviti pravo. Ako je GPS rekao da se ide pravo drzao sam se srednje trake. Kada smo kretali ocekivao sam da voznja kroz grad bude veoma veoma komplikovana i teska. Iznenadilo me kako je sve teklo lagano i jednostavno.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 28, 2012]

Trebali ste uci u Hagia Sofije kad sam je bio taman su je renovirali, i bila je sva u skelma, nemogu ni da zamislim kako su je gradili bez modernih pomagala. Veoma impozantno.

 

Nismo hteli da cekamo satima da udjemo. Kasnije smo nasli neke kombije koji su prodavali kartu koja vazi za sve muzeje u gradu i koje vaze 3 dana. Ta karta se moze koristiti vise puta pri svakom ulasku na novu lokaciju. Nismo pitali za cenu, ali kada budemo sledeci put isli verovatno cemo koristiti tu opciju. A icicemo svakako ponovo. Ko jednom ode u Istanbul, vracace se iznova i iznova.

[TomoB 1618 Napisano Septembar 28, 2012]

A ovde ste kao u sultanatu sa prvom damom harema... ... nadam se, da ste je vodili na klopu, ako nešto valja u Turskoj, onda je to hrana.

[doktor 4608 Napisano Septembar 28, 2012]

Da dodam i ja nesto u vezi saobracaja u Turskoj...posto sam tamo bio motorom jos 2005.

 

U Evropi vazi predrasuda o Turcima kao losim vozacima...i to je zasnovano na evropskom ophodjenju u saobracaju, znaci postovanju propisa. U Turskoj se pre bilo kakvog postovanja propisa postuju ucesnici u saobracaju. Mnogo je bitniji vizuelni kontakt sa drugim ucesnicima nego nekakva linija ili saobracajni znak. Nije mi se desilo da me neko isece ili ugrozi, a bas to su bila najcesca pitanja kada sam se vratio. Kao sto Davor kaze, vrlo malo je potrebno da se uklopite i sve funkcionise mnogo bolje nego sto ste ocekivali. Jedino vozaci koji slepo postuju propise, mogu biti u problemu, ali ako nemaju bilo kakvu moc prilagodjavanja, bolje da ni ne krecu put Turske.

 

I tacno je, ko jednom poseti Istanbul, uvek zeli da mu se vrati.

[quasaar 1027 Napisano Septembar 30, 2012]

Dan 6 - 20.09.2012.

 

Dan za jos jednu stvar sa naseg spiska. Plan je da idemo na krstarenje Bosforom. Pre puta smo na mnogo blogova i putopisa procitali da treba izbegavati privatne, organizovane ture po Bosforskom kanalu zato sto su kratka i plovi se samo malim delom kanala. Saveti su bili da se ide redovnim trajektom koji ide skoro do Crnog mora. prednost organizovanih krstarenja je jedino ta sto vam vodic isprica o svemu sto se sa broda vidi, a to je oko 70 tacaka, znamenitosti, palata, otvrdjenja i sl, pored kojih se plovi. Medjutim cak i kada se ukrcavate na redovan trajekt, mozete za par eura da iznajmite audio vodica (nesto kao mp3 plejer koji ce vam sve to isto ispricati). Mi smo se odlucili za redovan trajekt i za upoznavanje ovih lokacija preko interneta pre puta t.j. sa par njih. odlucili smo da uzivamo u plovidbi bez puno razmisljanja i da uzivamo u pogledu.

 

Plovidba traje 90 minuta i za to vreme ima 5-6 pristajanja samo da se ukrcaju i iskrcaju putnici a krajnja stanica je Anadolu Kavagi na Azijskoj strani. To je mali ribarski gradic i trajekt tu staje oko 3 sata. To vreme mozete iskoristiti da se prosetate gradicem, da rucate u jednom od brojnih restorana, da obavite neki soping suvenira... Oni koji vole setnju, mogu se prosetati i popeti do nekadasnje tvrdjave Yoros. Posle pauze sledi novih 90 minuta uzivanja u plovidbi u povratku.

 

Do polane luke cete stici tako sto cete tramvajskom linijom T1 ici do stanice Eminonu. Kada izadjete iz tramvaja ispred vas ce biti jedna od luckih stanica. Desno cete videti jos 2 ili tri stanice. vasa stanica je nekih 100-200m na levo. Potrebno je doci 20-30 minuta ranije kako biste kupili kartu i ukrcali se. Dosta lokalaca i turista se gura da udje na ovaj trajekt koji nije nimalo mali, ali ako hocete da nadjete mesto za sedenje na palubama koje imaju klupe spolja, budite tamo ranije. Mi nismo uspeli da nadjemo ta mesta i jedino sto smo imali na raspolaganju su bila mesta u zatvorenim palubama. nije nam se svidelo da gledamo sve kroz prozore pa smo izasli napolje i nasli mesta pored jedne od ograda i svo vreme smo stajali. uzivali smo svo vreme u pogledu i povetarcu.

 

trajekt iz luke Eminonu u Istanbulu krece u 10:30 (u letnjoj sezoni ima i u 13:30). U A. Kavagi stize u 12:10. U povratak krece u 15:00 a u Istanbul stize u 16:25.

 

Povratna karta kosta 25 lira ( oko 11eur)

 

Bosforski kanal

ovaj, najuzi kanal koji se koristi za medjunarodni pomorski saobracaj, je dugacak 31km a u proseku je sirok oko 3km. Razdvaja Evropu od Azije i povezuje Crno sa Mramornim morem. Dubina vode je od 36 do 124m u plovnom delu. Tacni razlozi formiranja ovog kanala su nepoznati, a smatra se da se kanal formirao oko 5600 godine p.n.e. kada se uled povecanja nivoa mora Mramorno more prelilo i probilo put ulivajuci se u Crno more. Mitovi govore da su plutajuce stene potapale sve brodove koji su pokusavali da prodju ovim kabalom sve dok Jason nije prosao. Postoji i teorija koja kaze da je ovo prelivanje u Crno more uzrokovalo podizanje nivoa Crnog mora u velikim razmerama i da je tako nastala prica o velikom potopu iz Biblije.

Bosforski kanal je dugo vremena bio istratesko veoma znacajno mesto za odbranu kako samog grada tako i carstva. Preko kanala saobraca nebrojeo mnogo brodica i trajekti, a takodje se preko kanala pruzaju i dva mosta. Prvi most je zavrsen 1973g, a drugi 1988g. U planu je izgradnja i treceg mosta. Osim ovoga, 2015g treba da bude zavrsen i tunel ispod kanala u duzini od preko 13km.

Plovidbom po Bosforskom kanalu mozete videti mnogo interesantnih i istorijski znacajnih objekata, kao sto su:

* toranj galata koji je izgradjen 1348 godine i visok je 62 metra,

* palata Dolmabahce koja je izgradjena sredinom 19 veka od strane sultana Abdulmecida. sa cela je siroka 600 metara,

* dzamiju Ortakoy,

* mostove,

* Beylerbeyi palatu na azijskoj strani, izgradjenu od belog mermera od strane sultana Abdulaziza u 19 veku,

* Goksu paviljon koji je sultan Abdulmecid koristio kao letnju rezidenciju,

* gradice Rumeli kavagi i Anadolu Kavagi,

* trvdjavu Yoros,

* prelepe kuce na obalama kanala, kao i stare vile i palate koje su na obalama gradile znacajne licnosti u proslosti,

* citadela Rumeli koja je izgradjena polovinom 15 veka. Igradjena je od strane Memeda II i sluzila je kako bi se sprecio prolazak brodova. Nekada se tu nalazilo Rimsko utvrdjenje.

* itd

 

Budjenje, kafice i sve po redu. Zurno odlazimo do tramvaja i vozimo se do stanice Eminonu. Red za kupovinu karata nije kratak, ali dosta brzo ide pa stajemo i mi u red. Posle par minuta smo u cekaonici i tu cekamo jos 5-10 minuta da trajekt pristane. Posle ukrcavanja krece plovidba. Nasli smo mesta samo u zatvorenom delu i nismo zadovoljni pogledom kroz prozor bez vetra i mirisa mora, pa izlazimo na donju palubu i pronalazimo mesta za stajanje pored ograde. Sa tog mesta uzivamo u pogledu narednih sat i po. Evo par slika koje smo napravili na plovidbi do gradica Anadolu Kavagi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

I nasi prvi koraci u Aziji. Osvojili smo novi kontinent!

 

 

 

 

 

Malo smo prosetali gradicem, kupili par sitnica za uspomenu na Aziju i rucali u jednom od restorana. Hrana je bila veoma ukusna, cene su bile malo vislje od normalnik (sto je za ocekivati), ali su porcije manje nego sto smo ocekivali. Sandra i Joseph su uzeli zapeceni djuvec od skampa a ja ovcije cufte.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Malo pre 15h smo se ukrcali u nas brodic i uskoro posli nazad prema Istanbulu. U dolasku nam se svidelo mesto pored ograde pa smo i ovoga puta zauzeli isto mesto. Pored nas su bile dve amerikanke koje ni najmanje nije zanimalo sto im vetar dize suknje do pojasa. pogled nije bio tako los pa se ni ja nisam bunio. povratak:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle prelepog vremena provedenog na ovom malom krstarenju otisli smo nazad do smestaja i zamolili da nam otvore garazu kako bismo popravili nosac bocnog kofera na Josephovoj Africi. Kada smo stigli prvi dan i parkirali se ja sam slucajno oborio Josephov motor i pukao je nosac kofera. Kasnije smo shvatili da se to desilo zato sto je neko radio preradu nosaca koji nije bio za Africu i verovatno lose zavario posto je pukao tacno na varu. Problem smo resili tako sto smo kao udlagu iskoristili vilasti kljuc 13 i zateglo ga sa nekoliko metalnih selni i sve to dodatno ucvrstili sa nekoliko plasticnih vezica kako ne bi moglo da se pomera i razvuce. patent je savrseno funkcionisao sve do kuce.

 

Popravka je trajala svega 10-ak minuta pa smo posle kafe i piva prosetali do velikog bazara gde smo pojeli kebap i nastavili setnju po ulicama po mraku. Sve do tada smo mislili da je guzva samo preko dana. Kad padne vece grad ozivi i postane apsolutno ludilo sarenila. Ceo grad postane jedna velika pijaca. Po trgovima i trotoarima nicu tezge, prostiru se cebadi i najloni na koje se slaze sva moguca roba koju mozete da zamislite, od starih daljinskih upravljaca pa do brendirane garderobe. Na ulice se cak iznose i stenderi na koje su na ofingerima zakacene kosulje, haljine i odela. neke ulice deluju kao da ste u robnoj kuci koja nema krov. Istovremeno smo shvatili i da smo pored svog cenkanja i prepolovljavanja cena na bazaru sve preplatili i to visestruko. Na primer na bazaru smo se majicu iscenkali sa 40 na 20 lira. Za vreme ove setnje je Joseph za istu majicu ispred bazara postigao cenu od 10 lira a kasnije na ulici je bez pogadjanja kupio za 5 lira.

 

Da ne bude zabune, bazar je mesto na koje se mora otici i mora kupiti nesto. Sve sto zamislite da biste kupili nalazi se na velikom bazaru i imate neverovatan izbor. Treba tamo kupovati i osetiti draz cenkanja i pogadjanja. Ali mozda bazar treba ostaviti za 3 ili 4-ti dan, a pre toga posteiti ulice nocu i veci deo kupovine obaviti na ulici po veoma niskim cenama.

 

 

 

 

 

 

 

U jednoj od prodavnica smo se raspitali i za neki dobar Hamam t.j. tursko kupatilo. Svima nam je bila zelja da iskusimo hamam... saunu, kupanje, mazasu sa penom,... Gospodin u prodavnici nam je objasnio na losem ruskom jeziku da u blizini ima jedan lep hamam u koji idu turisti, ali da je to nov hamam izgradjen za turiste i da to nije prava stvar i da je skupo. Za taj hamam smo znali i mi a znali smo i za cene koje su u zavisnosti od onoga sta hocete da iskusite, kretale od 55eur). Ovaj simpaticni prodavac nam je rekao da postoji drugi hamam u bliziniu ulici Gedikpasa. To je ulicica pored trga, skoto tacno preko puta velikog bazara. na uglu je Burger King, rekao je, pa ta udjemo u ulicu i nacicemo. Tako smo i ucinili. U ulicicu se udje 100-ak metara pa se skrene levo u jednu drugu ulicicu i skoro na uglu je hamam Gedikpasa. Usli smo da se raspitamo o ponudi i cenama.

 

Hamam Gedikpasa funkcionise od 1475 godine, a izgradio ga je arhitekta Gedik Ahmet pasa. Otvoren je svakog dana za muskarce od 6 - 24h i za zene od 9 - 23h. Zenski i muski delovi su odvojeni. Cena za samoposluzivanje je 35lira, ali to nama nije bilo zanimljivo posto smo hteli da iskusimo i masazu. Kompletan tretman sa masazom po osobi kosta 55 lira (ili 25eur). Za zene postoji mogucnost doplate za masazu uljem ili medom a to kosta dodatnih 15 lira.

 

Uzeli smo flajere i odlucili da sutradan dodjemo i isprobamo sve to. Vec je bilo dosta kasno pa smo se prosetali nazad do apartmana i opustili uz pice i film, ali pre toga smo na ulici pojeli jedan vema ukusan ulicni specijalitet. Ne znamo kako se zove, a ne znamo ni tacne sastojke ali je bilo veoma interesantno i ukusno. Pikap je otvoren sa strane a unutra skalamerija i gori cumur. Na jednoj sipki se vrti neko rolovano meso sa kojek se ponekad odsece malo parce, nasecka na sitne sitne komadice, skoro kao mleveno meso i onda se to na dosta masnoce przi jos neko vreme. Sve se to stavi u presecenu kiflu i doda se sitno seckanog paradajza. Veoma je jednostavno i veoma ukusno i socno. Zao mi je sto nismo slikali. Interesantna je cenzura na televiziji. Ako se na ekranu pojavi boca alkohola, zamute etiketu, a ako neko pusi onda preko cigarete nacrtaju cvetic. Nismo mislili da ce se u Turskoj cenzurisati pusenje, posto svi svugde puse.

 

 

 

Bio je dug dan i zasluzili smo malo opustanja i odmora. Vreme je za spavanje.

[ZEMZEM 2266 Napisano Septembar 30, 2012]

Malo da objasnim par stvari jer sam dosta puta bio u Istambulu što busom što avionom.Spavao sam u hotelima na Lalaliju malo iznad vas ali bliže ka Kapali čaršiji.

Evo malo pojašnjenja to što ste jeli su crevca mislim ovčija,ja nisam imao volju da ih probam ali ovi moji su probali i bili su zadovoljni.

Preko puta Mc donalda ima dosta restorana koji peku piliće na ražnju tako da sam tu bio čest gost,cene sasvim OK.piletina odlična.

Jeo sam dosta i pileći giros a ima i dva restorana na Lalaliju ,koje drže naši ljudi i tu sam mlatio Sarajevski ćevap.Sokovi na ulici koji se cede od prirodnog voća su priča za sebe,osveže te u momentu.

Bio sam na većini lokacija koje ste slikali a išao bih još X puta jer to je nešto posebno.

Takođe sam se ubijao sa njihovim kolačima.Napunim frižider sa njima i udri kad god se ukaže prilika.Najviše sam pio njihova piva a i sok od višnje koji je fenomenalan uvek je bio u frižideru.

[hdominator 0 Napisano Septembar 30, 2012]

Svaka cast,extra

[doktor 4608 Napisano Octobar 1, 2012]

Jos dva tipa za Istanbul...

 

Od klope bi trebalo probati IŠKENDER, to mu dodje nesto kao jagnjeci gulas sa nekakvim mileramom i ljuto je. Ja sam se odisevio.

 

Drugi tip je promuvati se malim bocnim ulicama na Taksimu (njihova Knez Mihajlova), prepune su barova svih vrsta, zivih svirki, zurki sa DJ-evima i sl. A na ulicama, kada prelazite iz jednog bara u drugi, prodaju se pripremljene dagnje sa pirincom i limunom, pa se konzumiraju s nogu par komada. Fenomenalno iskustvo!

[quasaar 1027 Napisano Octobar 1, 2012]

Dan 7 - 21.09.2012.

 

Osvanulo je jos jedno jutro u Istanbulu. Nazalost, isto je kao i nase prvo jutro... pljusti kisa! Sta da se radi... uticati na to ne mozemo, pa posle kafe odlucujemo da nastavimo po planu. Idemo na bazar zacina ili kako ga jos zovu, Egipatski bazar. Ovaj bazar se nalazi kod Eminonu luke, pa hvatamo nas tramvaj T1 i vozimo se do Eminonu stanice. Kada smo izasli iz tramvaja, plustalo je tako da smo jedva videli drugu stranu ulice. Sklonili smo se u odzemnom prolazu koji je kao trzni centar. Malo smo sacekali ali posto kisa nije popustala trkom smo otrcali do ulaza u bazar. Ovde smo obavili kupovinu kojekakvih zacina koji se kod nas tesko nalaze, jos nesto slatkisa po veoma povoljnim cenama i naravno turski dupli cajnik za crni caj, 12 casica i kasikice. Od kad sam video taj cajnik znao sam da cu ga kupiti i odneti kuci pa makar ga vezao oko sebe .

 

Unutar bazara su se ti cajnici kretali od 65 do 95 lira a komplet od 6 casica oko 25 lira. NIsmo odmah kupili, niti se cenjkali, vec smo izasli u spoljasnji deo i posle malo setnje nasli isti cajnik za 55 lira a iscenjkali se za, a 12 casa smo kupili za 6 lira! Slika sa ovog bazara nemamo, posto je pljustala kisa, a i slike se ne bi razlikovale od slika sa velikog bazara.

 

Josepha su nesto jako bolela ledja pa se on vratio do apartmana, a Sandra i ja smo jos malo razgledali, pojeli kebap i tek onda se uputili nazad. U apartmanu smo popili svi zajedno kafu i odlucili smo da odemo u setnju i naravno na tretman u hamamu. E ovo je iskustvo zbog kojeg je vredelo otici. Naravno, fotografija nemamo, posto bi u onoj pari i vrucini verovatno izdrzao nekoliko sekundi. Ali cu pokusati da vam opisem sve sto se desavalo.

 

Na samom ulasku u hamam je recepcija, gde smo platili po 55 lira (oko 25eur) po osobi. Sandru su odveli u zenski deo, a nas dvojica smo dobili kabine u kojima smo se svukli. Dobili smo papuce i peskir koji se obmota oko struka. Kabinu za sobom zakljucate i gumeni obruc na kom visi stavite na zglob ruke. Jedan od zaposlenih nas je uveo u prvi deo hamama i objasnio da su levo tusevi, desno WC, a pravo sauna. Objasnio je da ce masaza biti posle saune i pokazao nam rukom da prodjemo kroz vrata. Usli smo u sledecu prostoriju koja je sva u sivom mermeru. svuda okolo su mermerne kadice i slavine a sredisnji deo je zauzet ogromnim mermernim platoom. Bilo je poprilicno vruce i veoma vlazno. Imali smo problem da udahnemo dok se nismo privikli. Saunu sam uvek zamisljao kao malu drvenu kocku i ovo mi se nije uklapalo u taj opis. A onda sam na kraju prostorije video vrata na kojima je pisalo sauna.

 

Usli smo u saunu. Ovo je obojici prvo iskustvo u sauni... neverovatno je bilo vruce i vlazno. Istog momenta znoj pocinje da izbija iz svih pora. Unutra su bila jos dva Turcina. Seli smo i mi i tako sedeli i znojali se nekih 15-20 minuta, a onda odlucili da je dovoljno i izasli u mermernu prostoriju. Seli smo na mermerni plato i posteno osurili guzice. Uspeli smo da sednemo na najvreliji deo. Ipak pronasli smo stranu koja je bila prijatna i tu smo se malo izlezavali i cekali da stignemo na red. Posle dobrih pola sata (doduse zaboravili su nas pa je Joseph intervenisao) du dosla dvojica zaposlenih. Poseli su nas na mermerni pod pored onih kadica i onda je pocelo...

 

Prvo zalivaju vodom i trljaju ledja, grudi, noge i ruke nekom grubom rukavicom. Mozete videti kako vam se rolaju crne gromuljice stare, mrtve koze. Posle nekih 5-10 minuta su nas polegli na mermerni plato... prvo na ledja. Sledi odlicna masaza i krckanje svih kostiju za koje znate i ne znate da postoje. Za svo vreme vas zatrpavaju mirisljavom aromaticnom penom koja potpomaze msazu. A onda okret na stomak i ponovo, stiskanje, krckanje, masiranje i jos puno pene. Kada je maser zadovoljan opet menja poziciju. Ovaj put sedimo na ivici platot i jos malo masira ruke, vrat i ledja.

 

Posle oko pola sata ove masaze se vracamo ponovo do kadica gde su nas zalili plakom vodom a onda je usledila intenzivna masaza glave sa penom i pranje kose. Blagim cimanjem nogu i ruku nas opusta za kraj, zaliva nas sa puno vode i pruza ruku i pita da li je bilo ok. Naravno da jeste, samo ne zelim da prestane! Dobili smo uputstva za dalje. Sad treba da idemo ponovo u saunu malo, pa onda u drugu prostoriju u bazen a onda mozemo na tusiranje. Poslusali smo i odradili sve po redu. Ostavili su nam i ciste, suve peskire da zamenimo ovaj mokar posle tusiranja. Znaci sauna par minuta, pa bazen, a onda u onu prvu prostoriju na tusiranje.

 

Posle tusiranja smo izasli napolje u hol gde su nas odmah umotali u peskire i rekli da malo sednemo i ohladimo se. Sandra je vec neko vreme bila gotova i cekala nas je tu. Rekla nam je da smo bili crveni kao rakovi. Malo smo se opustili i ohladili, a onda se presvukli u kabinama i izasli na ulicu. Da napomenem da maseri ocekuju da dobiju napojnicu od 10 lira kada se obucete. Osecaj hamama t.j. turskog kupatila je neverovatan. Osecali smo se preporodjeno i svi smo se slozili da nikad u zivoti nismo bili cistiji. Osecaj je fenomenalan!!! Kad god budemo imali prilike ponovicemo ovo. Sto se tice zenskog dela, Sandra je bila zadovoljna, ali posto je cula kakav smo mi tretman imali rekla je da ona nije imala takvu masazu. Zene malo istiskaju i izmaze a vise stavljaju akcenat na kozmetiku. Maserke se verovatno cuvaju za masaze sa uljem i medom.

 

Posle ovog rajskog tretmana vratili smo se u apartman da zavrsimo pakovanje i spremanje za sutrasnji polazak. Ja sam se vac ranije spakovao, Sandra je dovrsila sta je imala i nas dvoje smo prosetali jos malo do bulevara da kupimo peciva koje cemo poneti da imamo sutradan usput, i vode. Usput smo stali u jednom restoranu koji je tipa menze gde sam ja posteno vecerao, neko mleveno meso sa jajima, spagete i sarmice u listovima loze. Punog stomaka se lakse disalo pa smo uzeli jos par piva i ostatak veceri smo proveli u opustanju u apartmanu. Rajski tretman je za nuspojavu imao efekat zamora pa smo ubrzo i polegali.

[quasaar 1027 Napisano Octobar 1, 2012]

Dan 8 - 22.09.2012.

 

Jos nije ni svanulo a mi smo vec vadili motore iz garaze i kacili kofere. Sa prvim zracima svetlosti smo krenulina sever sada vec poznatim bulevarom Kenedi, pored aerodroma Ataturk i dugom i dosadnom magistralom do Edirnea. Kada smo izasli iz grada, temeratura je znacajno opala i bilo je poprilicno sveze jutro. Dobra stvar je bila sto nije bilo onog bocnog vetra kao kad smo dolazili. Usput smo stali jednom da sipamo gorivo i napravili 1-2 pauze za cigaretu.

 

 

 

 

 

Prosli smo kroz Edirne i ubrzo bili na granici. Procedura ista... slikanje tablica, pasoska kontrola, pa jos jedna, pa ponovo slikanje tablica... a na Bugarskoj strani samo pecat i teraj dalje. Odmah posle kucice smo ugledali parkirana dva motora pa smo stali da popricamo. Muz i zena, svajcarci. Ona ima polozeno tek dve godine a zaputili su se na lepo i veliko putovanje oko Jadrana na dva motora. On vozi GS1200 a ona GS650. Malo smo popricali i narednih 15-20km vozili zajedno, kada su se oni odvojili na zapad. MI smo se ubrzo zaustavili ponovo u kafani pored puta da popijemo prvu kafu tog dana.

 

 

 

 

 

 

Sada smo tu vec drugi put i samim tim smo stalni gosti i ovoga puta dobijamo mnogo bolju kafu u keramickim soljicama umesto u plasticnim casama. Posle kafe i sladoleda nastavili smo do gradica Harmanli aonda je poceo haos. Kao sto sam vec ranije rekao, Bugarska ima nekoliko dobrih puteva a ostalo je blagi uzas. Pored toga jako lose je oznaceno putokazima pa smo se oslanjali na GPS. Tako smo i u Harmanliju skrenuli na jednoj od raskrsnica i posle nekoliko kilometara su pocele, rupe i zakrpe. Motor se tresao, mi smo razbili kamenje u bubrezima i tako nekeko dosli do sela Simenovgrad, a odatle maaaalo boljim putem do Stare Zagore, Stara zagora je simpatican gradic koji ima potencijala da uz malo truda jednog dana postane lep, savremen i moderan grad. Odatle nastavljamo lepom magistralom kojom je bilo fino voziti do Kazanluka. Ipak ne preporucujem bas velike brzine, posto se tu i tamo desi da se naleti na udubljenje ili talas i mi smo se zadovoljili brzinom od oko 100kmh.

 

Posle Kazanluka smo po Josephovim beleskama otisli do mesta i spomenika Sipka. Do ovog mesta se dolazi prevojem Sipka koji povezuje Kazanluk sa Gabrovom. Ovde se za vreme Rusko-Turskog rata odvijalo nekoliko znacajnih bitaka pa je u spomen palima posignut i spomenik na brdu iznad grada. Konkretnije nesto o ovim dogadjajima nismo znali ali je bilo lepo vreme, sunce je fino sijalo i grejalo, a pogled je bio neverovatan.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posle krace pauze smo nastavili do Gabrova a odatle ponovo agonije losih i malih putica koji su nas doveli do Dryanova i odatle malim seoskim putem smo uspeli da dodjemo do Idileva. Idilevo je malo selo ali smo imalo dobar razlog zasto smo odlucili da ovde prenocimo. Ovde se nalazi DOUG moto kamp. Za one koji jos uvek ne znaju, to je onaj amerikanac koji je nekoliko puta obisao svet na svojim starim HD-ovima i Indianu. Ovde je sa devojkom kupio staru kucu koju je sredio i pretvorio u mali motel, klub i kamp.

 

http://motosapiens.o...to/?q=en/node/1

 

Doug nije bio tu iz opravdanih razloga. On je u tom trenutku bio na Cannonball trci za vozila starija od 1930god. od obale do obale u SAD. Docekali su nas njegova devojka Poly i Ivo. Brzo smo se smestili i popili pice na dvoristu dok su oni zavrsavali neke poslove.

 

Spoljasnji deo:

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Postoje 4 sobe i 2 kupatila. Joseph je bio u sobi BMW, a Sandra i ja u sobi HD. Sobe su veoma lepe i pristojne.

 

 

 

 

 

Posto smo bili ogladneli, pitali smo Poly i Ivu gde ima neki restoran da veceramo. Rekli su nam da ima na magistralnom putu Sofija-Varna, par km odavde. Spremili smo se i po mraku krenuli. Naravno marfijev zakon smo jos jednom potvrdili i nasli tek iz treceg puta. Prvi put smo izasli iz sela putem kojim smo i dosli, pa smo se vratili do "centra" gde smo skrenuli i posle oko 1-2km stigli do magistrale gde smo skrenuli desno. Naravno morali smo se vratiti posto posle nakoliko km nije bilo nicega. E pa da svi vi znate... kada iz kampa izadjete, na kapiji skrenete desno pa u "centru" ostro levo. Kada stignete do magistrale, skrenite opet levo i vozite oko 3km. Videcete restorane sa obe strane puta. Onaj sa desne strane je bio zatvoren pa smo usli u onaj sa druge strane.

 

Mrkla noc, magistralni put. Ulazimo u restoran a u susret nam izlazi simpaticna bakica kojoj verovatno nije bilo svejedno kad je videla tri crna marsovca kako ulaze. Medjutim, Sandra je odmah razvukla osmeh i pitala da li ima nesto da se jede. Bakica je odmah promenila izraz lica, siroko se osmehnula i sastavila ruke kao sto baka na selu docekuje unuke. Uzviknula je: Pileska supa! Slozili smo se da hocemo pilecu supicu i rekli da hocemo 3 porcije. Zatrazili smo meni da vidimo za jos nesto ali je odmahnula rukom i rekla Kofte (cufte)... super kofte! 2-4-6... 6 kofte za nas troje... Kaze bice dostacno. Klimnuli smo glavom... nismo hteli da se raspravljamo... verovatno zna zena. Uz to krompirici i sopska salata... Odlicno... Baka nas je jos jednom pogledala i rekla: ne euro... lev! Rekli smo da nije problem, da imamo valutu.

 

Seli smo za sto i ubrzo dobili svako po veliku, duboku ciniju corbe koja se pusila. Melem za dusu! Kako smo posrkali supicu, baka je donela tri tanjira sa cuftama i krompirima i salatu. Uz to smo popili jos sokova i ajrana, i bas fino napunili stomake. Bakica nas je par puta obisla i pitala da li je sve u redu. Bila je neverovatno slatka i simpaticna. Skidam joj kapu sto radi u takvoj nedodjiji sama u sred noci. Zatrazili smo racun a ona je izvadila blokce i olovku i na onaj lep starinski nacin krenula da popisuje i sabira. Jos pre smo se slozili da cemo joj ostaviti baksis. Bakica nam je sracunala nepunih 25 leva za sve to (12eur).Naravno da smo debelo zaokruzili cifru na sto se ona iznenadila i donela nam po cokoladicu. Kasnije je jos jednom htela da nam vrati kusur ali smo odbili i rekli da je to od nas od srca zato sto nas je tako lepo ugostila.

 

Sve nas je lepo ispratila i izgrlila i upitala da li moze i ona da se vozi na motoru. Ponudili smo joj mesto na Africi ali se stresla i rekla da je nju strah tih velikih masina. Nakikotala se kao devojcica i ispratila nas mahanjem dok smo mi izlazili na magistralu. Jako nam je zao sto nismo imali sa sobom fotoaparat da se slikamo sa bakicom... Zelimo joj sve najbolje.

 

Kada smo se vratili do kampa, bilo je vec stravicno hladno. Iskoristili smo jokera i poziv Poly da joj se pridruzimo u njenom delu kuce na picu. Tu se vec okupilo sareno drustvo i mi smo malo posedeli sa njima i pricali. Saznali smo da je Doug uspesno zavrsio i predposlednji dan voznje i da ostaje sutradan da odveze poslednje 93 milje do cilja. On je isao sa motorom koji je proizveden 1928g. Jedini je bio koji je na start dosao motorom i koji ce posle cilja motorom kuci. Takodje je bio jedini koji nije imao nikakav tim podrske, kamion sa delovima i pokretnom radionicom i sl. Usput je na parkinzima zamenio dva cilindra i klipa, odradio nebrojene popravke ali gura i kazi kilometre sa maksimalnih 40 milja na sat, koliko taj motor moze.

 

Drustvo se raspricalo ali mi smo morali da se odmorimo pa smo posle brzog tusiranja polegali.

 

Presli smo ovaj dana negde oko 500km

mapa puta:

 

 

[doktor 4608 Napisano Octobar 1, 2012]

Os Sipke na 12km na istu stranu kao i prema spomeniku, malazi se Bazludza, monument komunisticke Bugarske...vidi se na jednoj od vasih slika. Ako ste propustili priliku da je posetite, ne propustite to naredni put...samo da do tada ostane jos bilo sta od raskosnog enterijera koji od pada komunizma propada nevidjenom brzinom jer je izlozen vremenskim nepogodama.

[quasaar 1027 Napisano Octobar 4, 2012]

Dan 9 - 23.09.2012.

 

Alarm se oglasio a napolju je jos bio potpuni mrak. Brzo smo se spremili i zakacili kofere na motore a zatim usli u klub. Dok Poly kuva kafu me fotkamo ovaj super kutak.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Narednih pola sata ili malo vise, uz vrucu kafu, smo pricali sa Poly o nasim i njihovim planovima, razmenjivali smo utiske o raznim destinacijama,... I doslo je vreme da se krene. Razdanilo se, sunce je lepo sijalo ali je bilo stravicno hladno. Preko letnjih mash odela smo obukli i kisna odela kako bi bar malo zadrzali hladno strujanje vazduha i pokret. Prosli smo kroz selo i izasli na magistralu. Skrenuli smo levo prema Sofiji, prosli pored restorana gde smo sinoc vecerali i nastavili dalje pravo. Neko vreme smo se vozili pristojnom magistralom, ali nije bas dugo potrajalo. Ponovo lose oznaceni putevi pa smo se morali oslanjati na GPS koji ni pored najsvezijih mapa nije uspevao da nas vodi pristojnim putevima. Ponovo smo zaglavili puteljcima koji vode kroz ruine od sela i zaseoka sa putevima koji bi bili bolji da su kaldrme u njivi. Posle nekog od gradica smo uspeli izbiti na neku magistralu ali posto je ona vodila za Vidin, ponovo smo se iskljucili i vozili kroz sela. I tako sve do Belogradchika. Bili smo ubedjeni da je tu kraj nasim mukama.

 

Popeli smo se kroz grad do tvrdjave. Nadali smo se da cemo nesto i videti ali izgleda da za to mora da se udje. Nismo imali vremena za obilazak a vise nismo imali ni novaca za ulaznice. Pored svega toga jos su hteli i parking da nam naplate. Tako da smo ispusili cigateru i nastavili dalje.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Odavde je granica vec blizu. Tako izgleda na mapi... Ali u stvarnosti ovde je bila najveca agonija na celom putovanju. Ovih 40-50km smo vozili skoro 2 sata. Iz sela u selo... puticem pa stazicom... pa se put malo prosiri i ponadamo se da cemo izbiti na neki pristojan put i granicni prelaz a iza krivine ponovo ulazimo u selo, put se suzava na jedva jednu traku i tako iznova i iznova i iznova. U jednom od takvih momenata kada sam vec mislio da ce se motor raspasti a nas put se ponovo suzio i usao u neko selo sam vec vristao pod kacigom. Stali smo kod prve kuce da se malo povratimo i sredimo. Bilo je to selo Kireevo. Posle desetak minuta smo nastavili dalje. Bili smo na 7km od granicnog prelaza. Mogu vam reci da se nikada nisam ovako obradovao sto ulazim u Srbiju i idem kuci. Nazalost ne mogu vam opisati kakvo je mucenje bila ova voznja kroz Bugarsku.

 

Na granici jednostavna kontrola, prolazimo oba punkta i krecemo prema Zajecaru. Zeljno ocekujemo benzinsku da se osvezimo ali i da natocimo goriva posto vec predugo vozimo bez tocenja. Na magistrali do Zajecara nije bilo nijedne pumpe, t.j. bilo je dve ali nisu imali nista osim dizela. Korz Zajecar nas je put vodio tako da nismo videli nijednu pumpu. Skrenuli smo prema Paracinu i jos neko vreme vozili dok nismo videli znak OMV. Tada su vec neko vreme i meni i Josephu gorele lampice za rezervu. No... na OMV-u istakanje goriva.... U blizini je bio restoran pa smo seli na kafu da se malo odmorimo, u nadi da ce se istakanje zavrsiti ubrzo. Posle pauze od vise od pola sata, cisterna je i dalje bila prikljucena, pa smo nastavili dalje. Na sledecu pumpu smo se nacekali dosta... Stali smo da sipamo gorivo i u moj rezervoar od 25l natocio sam 24,7 litara. Bilo je krajnje vreme!

 

Uskoro smo stigli do Paracina gde smo izasli na auto put. I ponovo dosadna i jednolicna voznja autoputem, pa kroz Beograd i jos malo do Novog Sada. Stali smo 2-3 puta da se osvezimo i jos jednom dospemo goriva. U Novi Sad smo stigli negde oko 7 sati uvece.

 

Ovaj dan smo presli blizu 700km.

 

mapa puta:

 

 

 

Mapa celog puta:

 

 

 

Mala statistika puta (Varadero) :

 

Predjena kilomatraza : 2328km

Potroseno goriva : 160l

Potrosnja : 6.87 l / 100km

 

Troskovi (za Sandru i mene):

* Gorivo -------------------------------- 235

* Smestaj ----------------------------- 210

* Ulaznice ----------------------------- 45

* Hamam ------------------------------ 50

* Krstarenje Bosforom ------------ 20

* Pokloni, suveniri,... --------------- 255

* Hrana, pice,... ---------------------- 215

----------------------------------------------------------------------------------------

* Ukupno ----------------------------- 1030 eur (planirali smo 990eur)

[srrdjan 315 Napisano Octobar 4, 2012]

Браво

[PeterPan 357 Napisano Octobar 4, 2012]

Zanimljiv putopis kao sto smo i ocekivali od Davora!

[quasaar 1027 Napisano Octobar 4, 2012]

Ukratko o cenama

 

Bugarska:

* cene su manje vise kao kod nas ili malo jeftinije po prodavnicama

* gorivo 1.35eur

* restorani... bili smo samo u tom jednom i platili veoma veoma malo

* na pumpama cete uglavnom (na ozbiljnijim) moci platiti eurima, kao i smestaj, ali za ostalo ce vam traziti lokalnu valutu pa gledajte da neku kolicinu novca razmenite

 

Turska (tesko je uopsteno o cenama posto se razlikuje od lokala do lokala):

 

* pivo Efes u limenci 0.5l u prodavnici 4 lire (1.7eur)

* sto se tice sopinga, cene su jako sarene i preporucujem soping na ulicama u vecernjim satima... tako cete proci veoma jeftino

* hrana... recimo kebap motan (ne na tanjiru)... cena se krece od 2.5 lire (1.05eur) do 9 lira (skoro 4eur)... zavisi gde ga kupujete. Kebap u kifli mozete kupiti vec za 1.5 liru (0.65eur)

* gorivo 4.67 lira (2eur)

* Karta za javni prevoz 3 lire (1.3eur)

* skoro svugde osim u malim prodavnicama, piljarnicama i slicno cete moci placati u eurma ali ce kurs biti nepovoljan (mozda malo vise od 1:2). Daleko vise se isplati da menjate u lire, a menjacnica ima na svakom koraku.

 

Ako vas nesto zanima pitajte... ne pada mi na pamet nista pametno sto bih dodao o cenama

[s a n j a 130 Napisano Octobar 4, 2012]

Odlična tura,svaka čast.

:takoje:

 

P.S.Baš sam se pitala koliko vas je sve otprilike koštalo,hvala na informaciji,i nije puno.