Ovo sve sto si naveo da se vidi na prvi pogled je trebalo da to odmah kaze da ne treba ni da ga probas. A sto se tice zavrtanja u blokadu ne znam sta bi ti rekao. Tako se ne proba tudj motor ,ciji god da je. Ovo nema veze sa stanjem motora. To je vise do vlasnika i njegovog odnosa prema motoru,veruj mi. Ustvari sam hteo reci da su moji motori '73. '88. i '94. i rade kao sat. U principu,ako se ne razumes povedi nekog ko zna. Ili kupi novo pa ne mislis. A to da nema ulaganja zaboravi. Svaki motor trazi novac. I nov.

Baš je lep

posedujem motor vespu px 200 na kojoj je sve fabricko, a samo malo teze pal i to tek iz desetog putai, sad je pitanje da li ce takva proci tehnicki pregled?

Pratio sam rezultate, slike, snimke na IG. Svaka čast obojici! Ovo je mnogima san. Bravo.

Pa da, to mi kaze i drug. Kaze bolje skupi kes pa kupi nesto da se vozis nego da se razocaras odmah u startu kad krenes da samo ulazes u njega.

Bio bi red da nešto napišem nakon uspešno završenog Dinarica, a ne samo da ćutim Hajde nekako da skockam ovo više kao reportažu, a manje kao putopis. Ipak ako imate neka dodatna pitanja , rado ću pomoći u dodatnom odgovoru. Dakle....čekao sam ovaj trenutak pune četiri godine. Dinaric Rally bio je moja velika želja još od kada sam ušao u svet rally raid trka i postao svestan šta sve godišnji kalendar nudi. Geografski nama najbliži, a meni do sada potpuno nepoznata teritorija, Hrvatska. Uvek kad sam gledao fotografije sa Dinarica uživao sam i jedva sam dočekao da budem deo te trke i te atmosfere. Prve dve godine (2023, 2024) jednostavno nisam mogao da učestvujem. Hellas Rally me je iscrpeo fizički i finansijski, i znao sam da nema šanse da vozim obe trke u istoj sezoni. Treće godine usledila je povreda i operacija Ahilove tetive, što bi rekli život je te godine imao malo drugačije planove. Tek ove 2025. sve se konačno poklopilo i nestrpljivo sam potvrdio svoje učešće. Ove godine nisam išao sam. U ekipi koju smo nazvali Rally Team Serbia je bio i Branko Radović iz Offroad Extreme Team Beograd, koji se takmičio u quad kategoriji. Branko je za nas manje poznat verovatno ali ima dugu istoriju višednevnih extreme-hard trka na quadu i završio je do sada sve te veće i višednevne trke. Odmah smo pronašli zajednički jezik, delili isti trkački entuzijazam i osećaj da jedno drugo guramo napred. Ta timska zajednička energija mi je generalno nedostajala na svim trkama do sada i posebno mi je drago da konačno sa nekim mogu da podelim trkački i timski duh. Posebno mi je značilo i poznanstvo sa Pericom Matijevićem, organizatorom Dinaric-a. Godinama unazad održavamo kontakt i obojici nam je stalo da se rally raid promoviše na Balkanu kao i da vozači iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Crne Gore budu deo iste priče. Doček u bivaku bio je potpuno domaćinski, atmosfera prijateljska, svi vozači kao da se već znaju godinama. Prvi put sam imao osećaj da više gradim nova prijateljstva nego da ulazim u još jednu trku. Prolog – 50 km Prolog je uvod, 50 kilometara šarenog terena koji određuje startni raspored. Ali na Dinaricu ni prolog nije „lagan“. Startovao sam konzervativno sa starim gumama, nisam želeo da trošim novi set i plan je bio da budem negde oko 10. mesta u klasi. Međutim, teren nas je brzo probudio. Našli smo se u isušenom koritu reke sa krupnim kamenjem, gde „turistička vožnja“ više nije bila opcija već smo se svi odmah prebacili u mod preživaljvanja. Tu su krenuli pravi izazovi: motor od 200 kg kao što je Tenere Rally traži snagu, koncentraciju i hrabrost. Adrenalin je skočio, tempo se podigao, a čim smo izašli na brže makadame, nastavio sam u istom, trkačkom ritmu. Završio sam kao šesti. Za 56 km trebalo mi je oko 2 sata, prosečna brzina 27 km/h, prosečan puls preko 150 otkucaja. To mi je bio znak da moram da promenim strategiju i da nisam došao samo da završim Dinaric rally već i da se borim najbolje što mogu. Prolazak kroz cilj i uspešan završetak prvog dana nabacio mi je veliki osmeh, uzbuđenje i sveukupnu sreću do kraja dana zato što sam poptuno uživao u vožnji, prijala mi je i zato što sam napravio znatno bolji rezultat nego što sam planirao ili bar očekivao. Stage 1 – 380 km Prvi pravi reli test. 380 kilometara je distanca koja lako može da „pojede“ vozača ako krene previše agresivno. Vozio sam s merom i fokusom, svestan da moram da uđem u ritam višednevne trke. Roadbook je bio u centru pažnje, ali povremene greške u čitanju koštale su me više od 20 minuta. Prihvatio sam to kao deo adaptacije i odlučio da ne paničim već da nastavim sa vožnjom najbolje što mogu. I tako je bilo. Stage 1 je bio jedan od bržih i dan sam završio sa prosečnom brzinom od preko 41km/h nakon 380km, bez padova sa ukupnim vremenom od 08h 54min 10sec što mi je obezbedilo plasman 5. mesta u M6 klasi i dao mi je relativno mirnu osnovu za nastavak sledećeg dana. Stage 2 – 250 km Drugi dan doneo je nešto kraću etapu, ali i dalje dovoljno dugu da iscrpi i fizički i mentalno. Ovo je bio moj dan potpune adaptacije i u tih 250km i vožnji od 6:30h imao sam potpunu kontrolu ritma. Roadbook je počeo da „leži“ prirodnije, motor je pratio svaku moju reakciju, a ja sam konačno osetio da ulazim u pravi ritam. Tu sam shvatio da mogu više od „samo završiti“. Tempo je bio solidan, vožnja čista, samopouzdanje je raslo iz kilometra u kilometar. Sve je to bila samo priprema za ono što dolazi – 650km za dvodnevni Marathon Stage. Marathon Stage – Dan 1 (150 km) Maraton je uvek posebna priča. Ovog puta bivak je ostao na istoj lokaciji, ali uvedeno je pravilo – nema zamene guma. Po završetku moraš da vratiš motor u Parc ferme i imaš samo sat vremena, sa alatom koji si poneo na stazu, da obaviš šta treba. Sve preko toga znači penal. Čak se ni motor ne sme prati, a GPS tracker beleži svako odstupanje. To je značilo da moram da vozim pametno: 150 kilometara dovoljno brzo da ostanem u igri, ali obazrivo da sačuvam gume i motor za ono što dolazi – gotovo 500 km sledećeg dana. Dan sam završio bez ikakvih problema. Osim sipanja goriva, nisam morao ni minut da provedem u servisu. Motor je bio spreman, ja sam bio spreman za ono pravo što dolazi sutra ujutru. Marathon Stage – Dan 2 (480 km ukupno, 350 km specijal) Dan istine. Najduži stage, gotovo 500 km, od čega 350 km specijala u Bosni. Ustajanje u 4 ujutru, hladan liason od 80 km do starta. Tišina, mrak, svi zamišljeni...oseća se da nas čeka brutalan dan. Samo brundanje motora i koncentracija takmičara ili bar negde u mislima....Krenuo sam mirno, ali intezivno. Devet i po sati kasnije Decathlon je pokazao: prosečna brzina 37 km/h, puls 142. Ritam na ivici, ali bez pucanja. Prva trećina oko nekih 100+km vožena je u grupi – Husqvarna 450, KTM Rally Replica, Kove 450 i ja na Teneri Rally. Tempo brutalan.120–140 km/h na brzim makadamima, CAP navigacija preko livada i pašnjaka, hupseri i kolotrage koje preskačemo. Na prvoj neutralizaciji na sipanju goriva počinjemo da se smejemo svi i da prepričavamo kritične momente, kao da nismo tek odvezli 130 km u punom gasu. Poslednjih 80–100 km vozio sam rame uz rame sa drugoplasiranim Francuzom u M6 kategoriji. Nisam mu dao da pobegne. Držao sam ga na 100–150 metara ispred mene, prebacio sam pritisak na njega da vodi navigaciju, a ja sam mu stavio do znanja da sam sve vreme tu. Jedini incident bio je na planinskom delu na 1800 m nadmorske visine. Sakriven kamen u travi izbacio me je iz kolotraga i otkotrljao sam se niz padinu. Srećom, bez posledica. Brzo sam se vratio na motor i nastavio. Na poslednjoj neutralizaciji opet smo se smejali gde mi je priznao da sam ga „ubio“ jer nisam popuštao tempo. Za mene, to je bio lični dokaz da mogu da vozim reli dan na Dakar nivou 9:30h specijala, gotovo 12 sati na motoru – i sve vreme u kontroli i u dobrom tempu. Final Stage – 200 km kamenjara Poslednji dan doneo je dramu. Penal od 18 minuta zbog promašenog waypoint-a stavio me je u poziciju da jurim podijum. Krenuo sam agresivno, ali sam vozio treći dan na istim gumama. Na kamenoj podlozi i posle 650km to je značilo samo jedno, da ću vrlo brzo izgubiti kontrolu u nekom trentutku u preostalih 200km. Već u prvih 40–50 km imao sam nekoliko padova sa motora uglavnom zbog proklizavanje prednjeg točka koji se borio za bilo kakav grip, a i ja zajedno sa njim. Shvatio sam da rizikujem previše, jer se borim sa motorom u svakoj krivini i pokušavam što brže da kroz istu prođem kako bih nadoknadio vreme. U takvom stanju guma i tela dalje forsiranje bi značilo da možda ne završim reli. Čak šta više, mislim da je samo bilo pitanje trenutka kad ću tako da padnem da se povredim i da ne mogu dalje da nastavim. Odluku o promeni strategije sam doneo u vožnji, da spustim tempo i odvezem Dinaric do kraja. Na kraju sam završio četvrti u M6 kategoriji, samo šest minuta od podijuma. Nije bilo lako prihvatiti lični poraz tako da kažem i popustim tempo. To je ono kao kad se planinari penju danima na nekoj planini i onda moraju da odustanu u poslednjih 150m do samog vrha ali smatram da je to bila ispravna odluka, i sportski i ljudski. Sa ovog Dinarica ne nosim samo plasman, već pre svega neverovatnu međuljudsku saradnju i sportski duh. Organizatori su još jednom pokazali zašto reli traje i zašto ima reputaciju koju ima. Sa mnogim vozačima i danas se čujem gotovo svakog drugog-trećeg dana. Već planiramo rekreativnu vožnju početkom oktobra, a oseća se zajedništvo koje je jedinstveno za rally raid. Rezultat je važan, ali ono što ostaje su ljudskost i prijateljstvo. Sledeći Dinaric već se planira, a ja sam siguran da ću 2026. biti još spremniji sa svojim klubom SMK Vatreni iz Požarevca, Moto savezom Srbije i sponzorima i da ćemo zajedno proslaviti još jedan uspeh za Srbiju na međunarodnoj rally-sceni. Eto toliko

strom se vozi kao bicikla u odnosu na tdm Super je i on ako imas para za njega. Nije tvrdo kvacilo na tdmu, bar ga ne pamtim kao tvrdo. Ne uzimaj krs za prvo motor, da s ene bi desilo da izgubis volju. Ok, svaki ce imati ulaganja, ali izbegavaj ono sot je ocigledno krs. I nemoj da se vodis logikom, sredicu ja, pomoci ce mi drugar... Odu i pare i vreme. Mislim, super je ako imas neki motor za projekat pa se zezas, ali kolko skapirah ti bi da se vozis

Da li će neko skorije prolaziti kroz Zagreb? Ili znate neku firmu koja radi na principu PrevozDe, ali iz Hrvatske. Potrebno je da se pretera paket 485 × 480 × 530 mm, oko 17kg Naravno platio bih za tu uslugu.

Ma to je "pisi propalo". Jeste na pocetku je projekat blah blah... Ali se to odmah zna - i siguran sam i da Kurta zna takodje da od toga nema nista. Jedino mu ostalo da se nada da ce 2027. doneti nesto novo.

I onaj "zid smrti" da vrte Rins Kurta i Toprak da vide ko moze duze

kupljena neka polovna vespa px 200 i koja ima to prangijanje iz auspuha i tek iz desetog puta upali i ne krljaju kocnice i ne dimi crni dim nego samo mnogo prangija iz auspuha

Žao mi je što mu kvarim merak ali iskustvo kaže da je 95% tako kako napisah.

Bukv će napraviti ono za točkiranje na kobasicijadama posle Qurtinih komentara

U eepromu je zapis kilometraže između ostalog, kad se skida, taj zapis se menja, verovatno da ima veze negde, ali ne bi prepadao čoveka, kad može da bude da je riknuo neki osigurač

hahahaha burazeru, peti nalog

I kod CBR i sad FZ trip radi, a pričaše mi ovde strašne priče o nekim EEPROM čipovima, da prvo što sam uradila kad sam sela na FZ, prelistala sam trip A i B...

... posle njega ovaj finiji.

Tabla verovatno ima jedan stalni plus, a drugi posle kontakta, Aj probacu da nađem, pa ti javljam sta da proveris. A ovo za potrošnju je gotovo sigurno ovo što Grafigo reče.. Ali ne bi smeli da ti se resetuje trip 1 i 2...

Pa ok je punjenje,bar mislim nemam unimer moram uzeti od druga pa da premerim...ugradio sam mu punjac sa merenjem punjenja a temu-a i pokazuje u zeleno kad se vozi...stavio sam mu smart punjac,a njega mozes samo da stavis da ocita voltazu i kad sam upalio motor tako na punjacu povecavala se voltaza...znaci da puni

Iskren da budem, mislim da sam guranjem cepa stetu i napravio, ispustila do kuce nije, trebao sam je odmah skinuti i na vulkaniziranje, brzopleto sam reagovao. P.S. Evo slika alata koji ide pre crvica u poredjenju sa holsrafom za rigips.

Vozicu je sigurno, srafic je tanak i verujem da zicano jezgro nije osteceno (vise je stete nacinio ovaj alat sto za crvica mesto pravi). Gume sam zamenio nema 10 dana, ali ako bude pustala (sto posle kvalitetnog vulkaniziranja nije moguce) ili joj budem neverovao ima da leti u kantu cas...

A kakvo je punjenje?

Jesi siguran da ti ovde ne prikazuje na nacin kako italijani racunaju potrosnju? Oni prikazuju koliko kilometara mozes da predjes sa jednom litrom goriva, a ako je tako onda tvoji satovi prikazuju tacno. Pri 100km/h ti pokazuje 25 sto dodje oko 4l na 100km predjenih. Na 150 je ta vrednost manja jer je i manje predjenih kilometara sa jednom litrom pri visoj brzini. Ne znam da li u satovima ima baterija kao sto je ima na maticnoj ploci u kompjuteru ili je to reseno preko neke memorije? Tj, moje pitanje je sta "drzi" te podatke o ukupnoj kilometrazi kada se isprazni aku, npr?

Auto je iz svice uvezen ko zna sta su radili...ima 28k na satu...sve je ok sa motorom sat radi samo kad idem recimo 100km/h pise potrosnja 25-26l kad ga potegnem na 150km/h spusta se na 10-11l...i svaki put kad ga ugasim trip se ponisti...N.F.S dobre klemne gledao sam to sve....aku mozda zeza ne znam...stavio sam ga na punjac napunio isto pokazuje...

Čovek govori činjenice. Imala sam isti problem sa bivšim motorom, još jedna stavka koju sam proverila kad sam gledala sadašnju Yamahu. Ako ne biva što ti je Neša predložio, probaj i da otkačiš aku na 10-15min, ja sam sve probala, ali se ispostavilo da je čačkana km, tu nema pomoći, sem da se stavi druga tabla.