Nosim unutrašnje gume rezervne. Na motocikl su stavljene nove Dunlop Mission Trail gume i unutrašnje, Heavy Duty(deblji zid i malo pojačane) Urađen servis, a sledeći planiran negde u Saudijskoj Arabiji. Od rezervnih delova nosim sledeće: - Zadnje pločice - Filter ulja - Rezervne unutrašnje gume - Sajla kvačila Ne treba mnogo, ipak je to Honda. Motocikl je 2021 godište, sa pređenih 5000km.

Прво су били агрегати гломазнији, матерјали лошији, канали за доток уља шири. Данас је све минијатурније а коњаже све преко 100. Пресудан је брзи проток уља због многих хидрауличних делова који прецизно раде само на одреџеном густином уља. Ево рецимо хидраулични подизачи вентила, хидраулични затезачи ланца брегасте, VTEC и тд. Журба и не грејање агрегата је исто у овом рачуну, старт стоп систем на семафору..... Sent from my SM-G998B using Tapatalk

Mene zanima sta dalje? Prvo su bila ulja 15w40 pa 10w40, pa razne varijacije sa 5w-... vec neko vrijeme imamo 0w20,30,40... Hoce li sad da tjeraju u minus?

Da li je neko koristio ovo za plis sa osiguraca?Mislio sam ovako izvuci plus ua maglenke. Poslato sa CRT-NX1 pomoću Tapatoka

Сасвим солидно уље, прве знаке пропадања почињеш да примечујеш грубим шалтањем на око 5/6000 километара, што није лоше. Sent from my SM-G998B using Tapatalk

И у моју Хонду исто, али ја ХРАБРО сипам 0 - 40 због паклених летњих температура и немам проблема. Битно је да не дирам доњу 0 и бирам уље које има индекс вискозности 170, 185 или нешто у тој "околини". Све што је 150 и мање не узимам у обзир ИАКО, 140 је веч солидно, тако стручњаци кажу. И још да додам да ако нема на стању 0- 40, знам да му сипам и 0 - 30. Sent from my SM-G998B using Tapatalk

Al ga ti komplikuješ...to se samo "pecne", malo silikona i teraj dalje

Ко ме је натерао да прихватим овај посао... ваљда носталгија или што познајем власника и власника (прог ) пре њега. Интересантна прича о овом мотору. Први власник је помало крупан и 900 кубика му није било доста, па је одлучио да разбуши агрегат на 955 кубика. Тих година кад је то радио није нико могао да му направи нови дихтунг главе који ће да паше на веће клипове ( кад боље размислим можда је и била нека опција, али познавајући овог то му било скупо ). Колко сам ја упућен он је обрадио клипове ту изнад прве карике да буду мањег пречника и тако искористио дихтунг главе од 900 кубика. Од мене је тражио различите брегасте, јер је знао да увек нешто имам у штеку . Које су на крају завшиле у агрегату нисам сигран или оне из Т595 или оне из 955и. Мотор је склопио и возио га тако, никада нисам сазнао како је подесио карбураторе и предпаљење. Предпостављам да је користио кутију за паљење од неког другог модела, а карбуратори би требали да су лаки за подешавање. Е сад је мотор дошао је код мене, јер није могао да упали, као отишло је квачило анасера. На моју жалост квачило анасера је добро, али је осовина која покрече алтенатор пукла... колико знам тај део није више у производњи. Још морам да пребацим мењач са пет на шест брзина ( оригинални кит још из 1995 ). Као што видите сито за уљну пумпу скоро па пуно свега. Још је оригинални власик користио ону течну заптивну масу и све се то скорило. Чистим два дана и још није како треба.

Ulja za menjac su postizala bolje rezultate od motornog ulja. Uradio je jedan test kao klip i karike, merenje verovatno nekim mikroskopom . Tu je ulje GTX bilo ubedljivo bolje od menjačkih ulja.

Jesi li ti prvi vlasnik?

Dobro dosao. I prelistaj posto za vecinu stvari odgovori vec postoje na forumu. A ako ih nema, uvek ima dobrih ljudi koji znaju sta pisu a voljni su da pomognu [emoji2] Sent from my iPhone using Tapatalk

Jel kupio neko ovaj motor, sad je na akciji 7990, što mi se čini prilično dobra cena...

Takvi koji to drze, dana nisu obucavali kandidate u autoskoli.... A to sto drze, drze na vozilima kandidata koji potpisuju da prihvataju odgovornost za stetu na vozilima.... Neka ne palamude mnogo

Ta mapa je samo animacija. Tacan plan puta ce biti menjan u hodu i kako budu dozvoljavale mogucnosti. Vremenske i birokratske. Vec sada znam da necu ici kroz Jordan, vec preko Kuvajta ulazim u Irak.

@AnteKZnam nego je kolega naveo pa cisto poredjenje cenovno... Stelvio je vec klasa Afrike, cenovno su egal ali sve u svemu V85TT je nekako mnogo vise poseban od Stelvia i na svoj nacin lepsi. Unikatan, pogotovo u danasnje vreme gde vecina touring/adv motora lici na nekog aliena... Meni se bas svidja i definitivno cu ga uzeti u obzir kad dodje vreme za novi motor.

Problem vožnje motora u Srbiji nije to što ljudi nemaju A1 dozvolu, već što se plaše vožnje motora i misle da će da poginu čim izađu na ulicu. Isto je i kada nekoga pitam zašto ne voze električni bicikl po gradu. Svi su svesni da je saobraćajna kultura u našoj zemlji užasna i da je veliki rizik da će neko da te povredi, a možda i ubije ukoliko sa dva točka (bicikl ili motor) izađeš na ulicu. Zato mislim da "poklanjanje" A1 dozvole neće apsolutno ništa da promeni. Sve policijske akcije i izmene zakona su samo kozmetičke, jer se ne bave suštinom, a to je promena saobraćajne kulture. To se ne menja tako što ćeš da učestvuješ u nekim ROADPOL međunarodnim policijskim akcijama ili tako što će Agencija za bezbednost saobraćaja da te presreće na nekoj planini i objašnjava kako je dobro da imaš zimske gume, već tako što će decu, od malih nogu, učiti šta je saobraćaj i kako moraju da se ponašaju u njemu - kao pešaci, kao biciklisti, kao putnici i kao vozači. Kao laik, moja pretpostavka je da je prvi korak da deca barem jednom nedeljno imaju čas saobraćajne kulture, od prvog razreda osnovne škole. Ali Ministarstvo prosvete će reći da deca već imaju mnogo časova, da treba rasteretiti gradivo, da nema nastavnika koji bi držali takve časove... Možete i videti da, kada je reč o bilo kakvim izmenama zakona, nikada nema nikoga iz Ministarstva prosvete. Dakle, ovo je Srbija i sa ovakvim ljudima koji vode ovu zemlju (ne mislim pritom samo na aktuelne, već i na sve prošle kojima ovo nije ni palo na pamet) ovde se ništa nikada neće promeniti

I ja mislim da je covek pisao za zadnju oprugu.

Ovo citirano se očigledno odnosi na zadnju oprugu. edit: Moja zapažanja na temu:

I da i ne , MT je stiff malo više zbog hidraulike nego opruga, kad se napravi revalve dosta je bolje sa istim oprugama. Govorim o prednjim vilama. Štelanje kompresije radi tek malenu razliku, ako hoćeš da bude "plush" revalve ti je nužan, samo opruge neće previše pomoći.

A ta dva motora i nisu za neku usporedbu, tko voli onaj osjećaj tog guzzi v2 motora, njega AT i ne zanima previše. Drugačija klijentela. Kolega je kupio novi Stelvio, jedva čekam jedan sunčan dan da ga provozam.

@drmilan_jes al je i nova 'samo'1500eur skuplja od novog V85TTa

Na onoj video prezentaciji puta, meni izgleda kao da ce od Antalije na sjever preko Konye (1100-1300 m/Nv u februaru)

Porucio sam onaj daljinski pa ce da probamo kad stigne, bas neki dan pricali

E svaka čast majstore! Pa valja samo nabrojati ove zemlje, kroz koje planiraš, a kamo li provoziti.. Kad pogledam tvoj plan, ova moja vozikanja dodju kao "do pekare". Sretno

No name poljana pored puta-Avonos- Love Valley Iz Göreme open air muzeja nastavljamo prema gradiću Avanos, nekih desetak kilometara od samog Göremea. Usput primjećujemo savršeno mjesto za provozati se po pijesku, napraviti nekoliko slika i videa. Jednostavno nas je privuklo da skrenemo s puta. Kapadokija je jedna ogromna kulisa za film, prava prirodna scenografija koja izgleda nestvarno. Pod visokim stijenama, u kojima su prije više od hiljadu godina uklesane nastambe ranih monaha, provodimo čitav sat i po. Glupiramo se na motorima, isprobavamo off-road vožnju — iako imamo obične Pirelli Scorpion cestovne gume — pa gdje zapnemo, guramo, gdje možemo, prođemo. Smijeh ne prestaje, ko djeca smo bezbrižni. Ne uspjevamo pasti iako smo se svestrdno trudili, a nebi ni bilo čudo kraj toliko glupiranja. Mimoilazimo se povremeno s turistima koji jašu prekrasne konje arapskih pasmina. Niži rastom, sjajne dlake. Iz svakog pokreta izbija elegancija. Te životinje djeluju kao da su dio ovog pejzaža, kao da oduvijek pripadaju ovoj mješavini pijeska, stjena i tišine. Sjajan prizor koji te nakratko vrati u neka starija vremena. Kapadokija-Zemlja lijepih konja u potpunosti opravdava svoje ime. Jedva se odvajamo od te pješčane poljane, mjesta koje vjerovatno ni nema topografski naziv. Ali tješi nas što se odatle odlično vide Crvene stijene — prirodni fenomen koji izgleda moćno i gotovo mistično. Te stijene mijenjaju boju od vrećkasto-smeđe, preko tanke rozkaste nijanse, pa sve do duboko crvene, zavisno od toga kako sunčeva svjetlost pada na njih. Na fotografijama se jasno vidi taj kontrast: dio u sjeni je potpuno drugačije boje od dijela koji je obasjan suncem. U stvarnosti su iste boje, ali svjetlost ih transformiše kao da je neko naslikao pejzaž u dva različita dana. Nastavljamo glavnom cestom prema Avanosu. Lijep, tihi grad na rijeci Kızılırmak, s čaršijom koja neodoljivo podsjeća na sarajevsku Baščaršiju: uske uličice, radionice, ručno izrađeni suveniri, bakar, keramika, minerali iz lokalnih brda i vulkanskih naslaga — stvari čije ime ne znam, ali izgledaju fascinantno. Kupujemo poklone za svoje najmilije. U jednoj radnji čovjek mi pokazuje vulkanski kamen — kaže da je nastao iz drevnih erupcija koje su potpuno oblikovale Kapadokiju. Drži ga u ruci i vodi me prema vratima. Pod neonskim svjetlom kamen izgleda medasto-smeđe boje, gotovo jantarno. Ali kako se približavamo sunčevoj svjetlosti, kamen u nekoliko koraka postaje roze, zatim crven, pa na kraju dobije neku zeleno-plavu nijansu. Savršena demonstracija kako i Crvene stijene “rade” — sve je igra svjetlosti, hemije i vulkanskog pepela koji je s vremenom očvrsnuo. U Avanosu se zadržavamo do oko 15 sati s pauzom za kafu. Inače — ja više ni ne pijem kafu otkad sam došao u Tursku. Navukao sam se na njihov crni čaj. Taj čaj ima neku svoju čvrstinu, oporost i aromu koja te brzo “kupuje”. Sam ritual ispijanja je nevjerovatno sličan načinu na koji se u Bosni pije kafa: polahko, s merakom, uz razgovor. Često vidim ljude kako zagrizu kocku šećera, pa preko nje popiju gutljaj čaja — potpuno isto kao stari ljudi kod nas. Pričao mi je jedan Turčin prije nekoliko godina da su nekad Turci više pili kafu, ali kad je Atatürk došao na vlast, shvatio je da kafa predstavlja luksuz koji narod teško priušti, a u suštini sadrži isto što i čaj — kofein, odnosno tein. Preporučio je narodu da pije čaj, jeftiniji i zdraviji. Otad je čaj postao nacionalno piće Turske. I mogu reći — nije loša ideja da i ja tako nastavim. Napustamo Avanos i vozimo prema Love Valley — Dolini ljubavi. Dobili su taj naziv po neobičnim stijenama koje podsjećaju na muški polni organ. Ali kad si tu, to uopšte ne djeluje vulgarno — cijeli pejzaž izgleda mistično, gotovo bajkovito. Mekani pijesak, visoke stijene, uske pukotine, pećine koje su kroz vijekove nastanjivali monasi, putnici, različiti narodi koji su prolazili ovim krajem — a danas uglavnom golubovi koji prave gnijezda u malim udubljenjima. Golubovi su ovdje oduvijek bili “domaći”: njihova đubriva koristila su se za đubrenje bašti, a zato su ljudi i pravili posebne kućice za golubove po cijeloj Kapadokiji. Dolina ljubavi je također mjesto gdje se mladenci često fotografišu. Prema jednoj lokalnoj legendi, posjeta ovoj dolini donosi plodnost i sreću u braku. Naravno, niko ne zna je li to istina, ali mjesto ima neku svoju energiju koja se teško opisuje. Sljedeća destinacija je Zelve open air museum, udaljen svega nekoliko kilometara. Zelve je nekada bio jedan od najvećih monaških kompleksa Kapadokije, mjesto gdje su ljudi živjeli u pećinama sve do 1950-ih godina. Danas su to tri doline povezane stazama, sa starim kućama, tunelima, ostavama, crkvama i skladištima uklesanim u stijene. Kad hodaš kroz Zelve, imaš osjećaj kao da si se vratio hiljadama godina unazad. (nazalost, nemamo slika iz Avonosa, vise sam snimao kamerom, pa sam morao sa interneta skinuti neke da dočaram. Uzeo sam samo one kadrove koje sam lič0no vidio i mogao uslikati. Ovo na kameri ostavljam za kasnije, kad se nakanim da editujem, a prethodno kupim bolji laptop..Inače imam oko 5h video materijala na kartici)