Nakon istrazivanja guma sam skontao da se moze google image search koristiti da se prepozna guma po izgledu, dobre rezultate daje. Pa htio da vidim koje su tvornicke gume na pedi i odradio sam google image search po gumi i nasao sam ih na alibabi za 4.80$ po komadu. Nisam mogao vjerovat i kontao da je do neke greske u potrazi doslo i pregledo sam sve oglase za istu gumu i nijedan oglas ne prelazi 15$ po gumi. Nisam htio vise na tome voziti i zamjenuo sam gume sa budzetnom opcijom za ovu zimu samo, uzeo sam mitas mc32 naprijed i dunlop trailmax mixtour nazad, evo i par slika. Nazad se moze staviti 160 sirina gume i bas se primjeti razlika u kocenju zadnjom kocnicom, veca kontaktna povrsina pa puno manje kliza. Ali prednja je nebo i zemlja razlika, sad prednja kocnica dize motor na prednji tocak, ne proklizava kao prije. Usporedbe sam radio na istom mjestu, na istom asfaltu (nov i dobar asfalt, nije klizav) i stvarno je obavezno zamjenuti gume preporucam svim vozacima, dakle na mjestu gdje je tvornicka guma proklizavala ova dize na prednji tocak. Bilo je price prije o ovlastenim servisima, nisam pozitivno iskustvo imao sa njima ali sam odveo njima za zamjenu zadnje gume. Molim vas pogledajte kako su stavili drzac zadnje kocnice na zadnjem tocku. I to je njima uredu bilo i fino naplatili. Sad ja moram popravljat, ali ako ovakve gluposti rade kod skidanja tocka - ja im osobno nebih pustio da ista oko masine diraju. Jednostavno ih nije briga, prvih 2k kilometara sam radio 3 servisa nisu mi zamjenuli filter ulja ni jednom.

Samo da se prijavim, na odmoru sam jos nekoliko dana. Mala sansa da ce biti nastavka pre nego sto se vratim kuci.

Budim se u stavu "mirno", pokriven do grla. Nos leden. Bilo'ebeno hladno noćas. Uskačem odmah u aktivni veš dok obavljam jutarnje akcije i šesto pakovanje na ovom putovanju, koje je već postalo rutina. To tu, to tu, ovo ovde...gotovo. Uigran. Kofere do motora. "Ima li neki smeštaj da nema sto stepenika kojima moram da nosim ovaj teret? Bar jedan da me ubode u prizemlju, pa da direkt s motora kroz prozor ubacim stvari u sobu." - mrmoljam u sebi. . . . Zima Bubo, a? Ne može se samo po moru švrćkati. Najbolja vožnja motora je na putevima gde ima najviše znakova "obavezni lanci za vreme zimskih meseci." Potpisujem. . . . U smeštaju obavismo paradajz turizam doručak, kupljen dan ranije. Pola 9, temperatura jakih 10. Startno brondanje boksera, i zvuk kao da se sve u njemu raspada dok pali privuklo je poglede par švaba koji si se takodje pakovali za polazak. - Al es gut - viknem ja. Samo se nasmejaše. . . . Do pumpe na tankanje. Tamo jedan zanimljiv primerak. Ako ne grešim Lančia Augusta, proizvodnja negde oko '35-'40. Znam iz filmova. Zagledam je. Osluškujem. Radi kao satić uz blago pućkanje na auspuh. . . . Dobri moji, Bormio je izabran kao lokacija koja je bukvalno na 5 min od početka dugoočekivanog Stelvia. Ko je čitao prošlogodišnju Italija avanturu, par stranica pre, zna da sam tada poljubio rampu, jer je na prevoju još bilo previše snega. . . . Uzbudjen sam ko pred prvi sex. Možda malo više. . . . Ima i starijih, mislim i za volanom... Ima još istomišljenika koji su poranili i dobro se zabavljaju. Više nije zanimljivo videti jedan Lambo, sad ih je 7 za redom. U glavi pesma: Dajte neku lošu, da joj radim svašta. Boja, i to da li ima krov ili ne, nije važno. . . . Ranojutarnja, penjanje u toku. Vodopad sa leve strane na poslednjoj trećini uspona. Negde pred vrhom, beležimo, za uspomenu. Ravno 40 oštrih polukružnih zavoja nas dovodi do samog vrha. Iza nas to izgleda ovako. Gomila tezgi sa suvenirima na vrhu, tek se raspakuju. Naravno odmah kupujemo i magnetiće. Lokal sa poznatim kobasicama, koje se peku gore, još nije otvoren. Imali smo želju da probamo. Hoćeš, nećeš, nema. . . . Do pre dva dana sam mislio da je savršen posao onog batice u beloj košulji sa naočarima za sunce što uslužno vozi turiste pun gas u besnom Ferariju po Maranelu. I još za to prima platu. Danas su mi se vidici otvorili. Dodjoh do novih saznanja. Primaš platu za to da se sa službenom Multistradom švrćkaš po planinskom prevoju. Ej. Druže... Opališe njih dvojica selfi, izgleda šalju nekom, kapiram po gestikulaciji. Trpaju nekog kolegu verovatno koji u sred Verone reguliše saobraćaj i usmerava šlepere na tranzit. E živote, nekom si majka, nekom maćeha. Pustim i ja kolegi bajkeru s posla sliku, šta mi teško. On na poslu, ja na Stelviu. Jeb* se brate - odgovara. - Volim i ja tebe haha... . . . Zokili, ajmo u spust, tu nas čekaju tačno nove 43 krivine još agresivnije nego ove koje smo prošli. . . . Ovaj prizor leči sidu, ćelavost i karijes na osmicama. Malko drugačiji ugao... I naravno selfi... . . . Po koji prizor u toku spusta. Tu se desio pehić...neee nama. Fokus je bio maksimalan, gde da obrukam moju moto ekipu, svaki zavoj smo odvozali perfektno. Kolega, rekao bih francuz. Dešava se. Sreća pa znam za foru za reset senzora ugla koji gasi motor nakon pada. Inače bi ga verglao do sutra. Pomogli i cepamo dalje. Temperatura opet raste. Okolina postaje zelenija - i zeleni Lambo. . . . One 43 krivine se polako svode na jednocifreno brojanje. Ispred nas je tabla sa brojem 3. I eto nas u podnožju. Žao mi što je kraj, ali naduvan pozitovnim utiscima jako. Držaće me dugo. Za vas, pogotovo koji ste bili možda, ne tako velika stvar, za mene ogromna, kao što i naslov ove teme kaže, ceo ovaj put, pogotovo ovaj poznati prevoj. . . . Stajemo pored puta, skidamo dukseve i vraćamo se na letnje rukavice. . . . Prizor za prave poznavaoce, pogotovo one sličnim mojima godinama. . . . Ekipo, ovde se naše uživanje završava. Do kuće je četvorocifrena kilometraža. Dosta dosadnog autoputa, koji je na žalost nužan. Reguliše to malo muzika, malo sabiranje utisaka dok motor zuji ravnicom na 130kmh. Severu Italije mogu da poručim da ćemo se zasigirno videti i treći put, a i da ću i tada ovde pisati o svemu. Bajk nas je poslužio za desetku - besprekorno. Na putu najveći peh koji smo imali je da smo za malo igrom situacije ostali bez goriva. S poslednjih 290 grama... Sem toga, ni jedno oštro kočenje, ni jedna opasna situacija. Malo putnih detalja: Cela zezancija: 1300e Kilometraža od kuće do kuće: 3099km. Putni troškovi oko 450eur. Gorivo, vinjeta, putarine, tunelarine i sl. Potrošnja od 5l do 7l. Smeštaje smo plaćali od 49eur do 92eur - za oboje. Uglavnom gledali da bude sa doručkom, gde je moglo. Ostali troškovi: magnetići, kafa, djelato molim lepo, klopa (nekad restoran, nekad s nogu iz kofera), ulaznice... Pegla dobri moji, prešla puta i puta, pola jednog peglanja, jedna strana majice, jednom - džabe nosili. Žene ko žene. Smršao tri kile na putu, odlično mi došlo. Odoh na 400g bureka sa šunkom i kačkavaljem kod Trpokovića sada da se popravim, pomisliće neko da sam bolestan. . . . Naravno, friž dobio svoje sledovanje. Sišli u donja vrata. Gornja puna. Za one zaludne i koje zanima, dugometražni film. Penjanje... ...i silazak za Stelvia - bez montaže. Hvala na pažnji i izdvojenom vremenu, nadam se da ste upola uživali kao i mi. Arivederči!

Mislis na onu crnu sto uglavnom veze kosu u rep?

Sa ovim zaokružih putovanje po Alpima ove godine...

Ja sam sad sa 30 počela da krckam...

Provokacijaaaa... Cuj njemu bezveze. Bitno je da sve spaja isti afiniteti prema celicnoj zveri.

Šta znam, meni je recimo nekako bezveze kad neko dođe ovde i onda opali ovakav prvi post. A potpuno zanemari ono: ej ljudi, ćao (zdravo, pozdrav, dobar dan), ja sam taj i taj, odatle i odatle. U skladu sa https://forum.bjbikers.com/index.php?/guidelines/

Bez slika se ne važi!

@Gervasius kolega kapiram da imaš kontakt sa ocem makar posredan. Dajte neku precizniju satnicu i lokaciju da se okupimo i zajedno se pojavimo, čitaj da ne idemo kao razbijena vojska. Podržavam akciju i nadam se da ćemo se okupiti u što većem broju! Naših pola sata kraćeg jutarnjeg razvlačenja je Mateju veliko do kosmičkih razmera.

@moto bandit Vide li ti da je poslednji post od pre 1.5g?

Pa i ova je stara jedan dan, nova u kutiji Znam, ali je poenta sto u prodavnici moras dve, pa ko voli nek izvoli, link je tu, ne krijem nista. Ja da sam mogao ovako bih kupio jednu. Najbolje je licno preuzimanje, da ne bi bilo dodatnih troskova, tu je jasno da se vise isplati prodavnica..ali mozda neko nece da mu stoji visak

Ama nije poenta u boji zvona, to je samo simptom. Spaljene lamele škripe, proizvode iritirajuće zvuke, treska skuter pri polasku i malom gasu... To se pogotovo primeti u vožnji po gradu, a vremenom se sve više deformiše ceo CVT sklop, što je opet posledica. Da, može da se vozi i tako, neki voze i razbijene i krive, skoro neupravive skutere, možda i ne znaju za bolje. Ali meni je dobar CVT pola skutera. Volim da sve ide glatko i fino. Al što bi rekao onaj slogan - ako vam je dobro, onda ništa

Ma sve im je dobro, cak i konobarice...

Koji motor?

A debele?

Dva bahata na istom mestu u isto vreme.Ovi pajseri u autu preko pune linije?Njih ce na dozivotnu.Buzdovan na motoru navikao da je vlast isto preko pune linije?On ce jos da naplati stetu od prvih.Mozda ce neki politicar da se slika sa njim. Presli smo granicu kad sam ih smatrao ljudima sluzbenicima. Nevine ljude su tukli i zatvarali,zato ovi u autu?Bice namesteno.

Nikad nisam znao koje boje mi je kvacilo.Uvek je sve radilo.Normalna voznja kao da vozis svoj motor. Jednostavno nisam ramisljao o tome.

senzor gasa

senzor gasa

Bukvalno ne osećam nikakvu razliku, inače mi se mnogo svidela i preudobna je Airoh Commander 2

? Pa toliko je u prodavnici...

Mani se glupih američkih stereotipa, motorcikl je motorcikl, ili sto je kolega pre mene lepo rekao: "Vetar je isti za sve", bitno je da uživaš, a to što je grupa mešovita, ako je ekipa dobra, koga bole ona stvar sta ko vozi na gomili.

Beh, "nema kineze", a ja bas hteo da nadjem brdo delova za ovaj Sprint Maxx sto sam dobio u nasledje