У праву си , Монако и Холандија. Толико пута нису завршили трку да за њих и Кадилак све је радовање.

Eto zabave za kišni dan. Hvala.

Motor je prodat.

I deo КАЖИ ОВОМ БАТИ ПА-ПА,ОДЕ ОН У ЈНА Црни облаци зле судбине и лоша карма надвили су се надамном.Брисао сам док је било могуће а онда сам лоциран од стране војних власти.Бежања више није било.Дошло је време да се одужи дуг отаџбини и радном народу а ја сам тако требао да притом постанем“човек“.Дошло време да се иде у“Јна“.Сви моји из екипе су то већ одробијали и остао сам само ја.Врдања више није било.Локални шпијун из краја је видео да сам се вратио са мора па је то одмах,педантно шпијунски,да тичица не утекне поново,дојавио надлежном органу.Већ сутра дан ми је путем курира стигла плава коверта са позивом.Али нисам ни ја био мали.Опет сам ескивирао.Морао сам да одрадим месец дана терена као летњу праксу небих ли тако испунио услов за упис у пету годину студија и коначно привео факултет крају.Зато сам,брже боље,збрисао на неку планинчину изнад Пирота да јурим овце и краве.Тамо,у нашем ветеринарском кампу те године су са успехом излечени поред остале стоке и неколико војних паса као и два војника.На тој локацији сам био сигуран.Ни са појачаном оперативном пажњом неби ме ни Кгб нашао у оној вукојебини. Тек што сам се вратио из дивљине кад ето ти одмах позива.Озна све дозна.И овај пут већ сутра дан и то у рано пре подне.Експресно,војнички ефективно.Шта ћу,запутио сам се у војни одсек.На сву срећу,тамо више није било онога дрчног патуљастог друга војног референта,оног што је ономад баш био запео да ми отме моју Јаву за војне потребе.Да је он био тамо вероватно бих се огребао за Албанску границу или неко друго фино место баш по мери човека.Овога пута је ту био неки нови намргођени тип.Ваљда су сви бирани по истом калупу.Никада нисам схватио зашто су сви војни референти морали да буду безобразни,дрски и надурени као да су Божији заменици(или Титови јер је за такве важило наређење да Бога нема)на земљи пуној шљама и олоша који треба мучити и малтретирати а,у ствари,су само били обични службеничићи који би се први разбежали да случајно неко пукне папирном кесом или,не дај Боже,нечим озбиљнијим.Но,морао сам да се избоксујем са новом страшном величином.Врдања није било. Меч је почео.Закуцао сам на отворена врата канцеларије.Друг страшни се окрете у покретној столици,значајно и надасве мрко ме погледа,поћута мало са смислом утеривања страха у кости па се огласи гласом огорченог старијег водника: „Аха!“рече нови страшни тип,“Ево наше побегуље!“ „Јел ви то на мене мислите?“запитах баш зачуђано. „На тебе,наравно.А на кога бих другог?Јел видиш ти још некога у овој канцеларији?“ „Видим.“ „Кога то?“ „Па има вас доста ту.Од кога да почнем?“ „Али ти си један.“ „Тачно.Значи ли то да треба да гледам сам у себе?“ „Ето видиш.“ „Не видим ништа.Јел ово час медитације?Ако не треба медитативно да гледам сам у себе дајте ми неко огледало,сам себе не видим.Него,друже војни референту,шта вам то значи побегуља?Јел то Српски језик?“ „То је онај који бежи.“ „То је увредљиво.Зашто ми се обраћате у женском роду?Ако сам ја побегуља ви сте војна референткиња.А и не бежим,нарочито не од жена,референткиња.Зашто би и од кога бежао?“ „Не буди безобразан!“ „Порадите мало на граматици и правопису ако хоћете да вас неко исправно разуме.Ајде сада ми лепо поново преведите мени сасвим непознати термин побегуља.“ „Не изводи,бежао си од војне обавезе.“ „Ја бежао?!Нисам.“ „Јеси.“ „Нисам кад кажем.Да сам бежао никада ме небисте ухватили.Напротив,сам сам дошао мечки на рупу.“ „Ма немој,а коме смо ми слали онолике позиве?“ „Џабе сте их слали када ја нисам био код куће већ на путу.“ „И тако цело лето?“ „Цело лето.“ „Ала ти дуго летујеш!“ „Шта ћу,има се,може се.Прво на море па на терен.“ „Какав терен?“ „Ето необавештеног службеника!Слабо вас је упутио у мој случај онај матори жбир из мог комшилука.Време је да дрндавог деду замените за млађег,овај је већ почео озбиљно да сенили.“ И објасних му како сам морао да одрадим летњу праксу и да ту није било врдања,једва сам и то нашао. „Ваљда је војска важнија од те праксе?“запита ме војни референт и притом ми посла један значајан,оштар испитивачки поглед.Предпоставио сам да је то био први покушај покоравања.Вероватно сам требао да оборим поглед и да скрушено признам како ми је служба у славној Јна најважнија ствар у животу,да сам спреман да се,после савршене обуке,бацим на одбрану домовине па да за њу и живот дам ако треба али да се,за почетак,прво послушно предам у немилосрдне раље војног референта без икакве шансе за врдање.Толико за почетак.Шта би после уследило,видео бих. „Није.“одговорио сам мртав хладан. „Како?!“запањио се референт сурови. „Лепо.У даљем животу ћу се бавити ветеринарским а не војним занатом.Живећу од ветерине.Војска ме сигурно неће хранити.“ „Војска је број један.То је част и обавеза.“ „Наравно,само што је мени број један моје занимање.И оно је част и обавеза чак на дужи рок од војске.Осим тога терен небих могао да надокнадим да сам га пропустио а војска неће побећи.“ „Како војска неће побећи?“ „Лепо,ево јурите ме ко смрт бабу.Не морам да ништа надокнађујем,сами ме јурите.“ „И уловили смо те!“ „Нисте ме уловили,сам сам дошао.“ „Пошто смо те уловили,ти сада оде у војску.Ето!Зато ево бирај у који ћеш род и где ћеш.“ „А шта имам на понуди?“ „Затебе имамо,инжињерија Куманово,пешадија,опет нека забит,веза при артиљерији Дуго село.“ „Зар вам се не чини малкице паметније да идем у санитет?То ми је струка.То знам да радим.“ „Ти идеш где ја кажем!“ „Добро,али желим да будем користан.Далеко сам кориснији свима ако радим оно што знам.“ „Шта ти бринеш туђу бригу?Нема санитета,има само ово што сам ти набројао.“ „Оштро,војнички,нема шта!А можда и не претерано паметно,али ко мари.Да се случајно другови војници неби нашли погођеним што их лечи ветеринар?“ Инжињерију сам одписао одмах.Копање ми се смучило још док сам учествовао у изградњи викенд бункера Титове јајаре од кариолога.Пешадија ми такође није одговарала.Наваљао сам се по прашини,мотоциклима хвала,па ми је само остала веза и Дуго село. „А где вам је то Дуго село?“ „Код Загреба.“ „Колико од Загреба?“ „Двадесет и нешто километара.“ „Купљено!“ „Шта ти то значи?“ „Ма то се тако каже.“ „Немо ти мени да се мангупираш!“ „Да драга.“ Пошто је почео да румени у лицу,што је значило да сам опет претерао и да референт сурови почиње да се љути,окренуо сам се и изашао напоље пре следећег нервног напада војног ђате.Напољу је пријатно сијало благо јесење сунце.Враћао сам се кући ногу пред ногу са туробним осећајем да се живот опет мења и да долазе“седам мршавих крава“то јест да сам награбусио.Војска је тада била мучилиште које је трајало годину и по дана.Пожалио сам што је изумро срењевековни обичај вешања гласника несреће па се војни жбир из краја провукао. Војно наличје сам морао да постанем већ за неки дан.То је било баш брзо.Предпоставио сам да се радило о томе да је мој светао лик будућег војника одавао толико поверења надлежним службама да су гледали што пре да ме,убрзаном процедуром,спакују да им опет не утекнем.Једва сам успео да организујем испраћај.Он је морао да траје бар неколико дана.Кад Џо иде у војску то има да се памти!После неколико дана крша и лома и то је било готово.Попила се годишња производња Бип-овог пива а остале алкохоле нисам ни бројао.Гости су ждрали као да су из глади утекли па је фамилија била осуђена да дуго после знаменитог догађаја буде на хлебу и масти.Пас се за тих пар дана угојио као свиња пошто је немилосрдно рекетирао госте.Верни другови су ми на зиду шок собе написаки мало измењен латински цитат.Само су га прилагодили постојећој ситуацији.Натпис је гласио:“Иди,види па се врати!“И био је преведен са латинског на Српски језик.Свиња ме је тешио: „Не брини мајсторе,колико те познајем,брзо ће да те најуре због недисциплине.Ако то не упали,провозај неко камионче као ја и паркирај га у кућу.То проверено ради.“ Најтеже ми је било што сам морао да напустим родни дом,верне другове,вољено псето и мој град и што сам продао мотоцикл а други нисам купио да ме барем верно чека док се не вратим.У Јна сам одлазио у статусу бедног пешака коме војска треба да обезбеђује превоз.Плашио сам се да ћу током боравка у институцији строшити све паре из штека па да нећу моћи,када се вратим,да купим неко пристојно возило.На сву срећу,то се није догодило.Свиња је био у праву.У војсци сам остао чак целих деветнест дана па нисам стигао ни да окрњим штек.За казну сам војну обуку морао да прођем много касније и под сасвим другим условима.

Zakazan servis ovaj famozni na 24000km za sl. nedelju pa vam javljam sta je uradjeno i koja je cena

Tu je brajko (umro nije) dok je Stroma i Srbije! Nema se vremena za vožnje (mada imam 3 motora), ali na P-Stromu800de je na satu trenutno 14000km. Motor je i dalje odličan, kao i od prvog dana, služi nas perfektno. U medjuvremenu su samo stavljeni niži fuzasteri za suvozača pošto se supruga žalila da su joj noge uvek pod "visokim" uglom. Sad lagano ne stajemo po 200-300km da napravimo pauzu.

Kupujem senzor ABS-a zadnjeg točka za sv650s, 2008g, trebalo bi da odgovara od bilo kog sv-a mk2. Možda može i prednji pa da seckam kablove, nije problem. Sent from my DNP-NX9 using Tapatalk

Imao sam isti takav problem sa Nolan N 100-5 i drugar je rastaavio i sredio . Objasnio mi je da unutra postoji plasticni deo sa kog spadne sajla i naocare nece da se izvuku.

Evo da modelim moje iskustvo do sada, prešao bednih 250km - otkazala zadnja kočnica. Ovlašćeni servis mi rekao da najverovatnije nije ozračena kako bog zapoveda. Sutra ide u servis pa ću rezultate podeliti ovde.

Braci koja blicaju,ruke im se pozlatile.Zivi bili.

@velimirjevtic Ne znači TEX u nazivu to što si napisao. To znači samo da ima neki vid membrane a ne gde se membrana nalazi. GoreTex Packlite ili Goretex Pro označava da je jakna laminirana. Mogu biti 2L ili 3L (ne znam da li ima i više) što označava br slojeva. @darko dav Najlakše ćeš prepoznati po tome što je ta oprema čvrsta i kruta spolja. Onda pogledaš specifikaciju. I onda cenu (obično su kao otrov). Koliko je praktična za vrućine....ne znam.

Nisu to prvi bodovi.

Dobro, ima smisla... A što su mene spasili oko Negotina kad sam išla ka Kladovu... Dugačka nizbrdica, dole raskrsnica i ograničenje 50, a put širok može da se vozi mnogo brže... I pre i posle te raskrsnice je ograničenje 80 i tako sam i vozila... Razblicali se svi, reko 'ajde da vidimo, par kilometara idem, ništa, dolazim do te raskrsnice, fića se sakrio iza neke prikolice i samo cepa snima... Al' bi mi stigla čestitka da me ljudi ne upozoriše...

Poljaci dronom snimali vozače koji „blicaju“ zbog policije: Evo kolika je kazna N1INFO.RS U Poljskoj je upozoravanje drugih vozača na policijsku kontrolu „blicanjem“ dugim svetlima prekršaj.

Što je deki milo to mu se i snilo.

Za savremeni Divriği se teško može reći da je po bilo čemu značajan, ali postoje tragovi da su u prošlosti stvari stajale znatno drugačije. To dokazuje izuzetno dobro očuvana srednjovekovna tvrđava koja dominira čitavim područjem ali i monumentalna džamija sa dodatkom u kome je nekada davno bila smeštena bolnica. Nama nije bilo teško da se popnemo na malo uzvišenje i zavirimo u obe građevine. Pre povratka u hotel smo morali da obiđemo i stare gradske sokake, jer su se u njima krile najlepše čajdžinice…

Pošto do drugog kraja kanjona nismo mogli da stignemo kroz tunele, morali smo da se vratimo na sam početak i obilaznim putem nastavimo dalje. Obzirom da ova deonica jednim delom prati tok reke i da je frekvencija saobraćaja bila minimalna, mogli smo da se opustimo i uživamo u vožnji. Naš cilj za taj dan je bilo mali gradić Divriği, koji se inače nalazi visoko u planinama Anadolije, ali se posle ispostavilo da i on ima mnogo toga da nam ponudi. Jedini problem je predstavljao skroman izbor smeštaja, pa sam prvi put morao da se cenkam sa vlasnikom malog hotela da bih dobio prihvatljivu cenu. Na kraju smo postigli dogovor, mada moram da priznam da je on u tome bio uspešniji. Potpuno suprotan utisak je na nas ostavio vlasnik lokanog restorana, koji se maksimalno potrudio da nam udovolji a cena ručka je ostala daleko ispod one koje smo do tada plaćali…

Put koji vodi do druge strane kanjona je dugačak oko 8 Km i ima preko 30 tunela. Od toga je asfaltirano samo prvih nekoliko stotina metara a za ostatak sam pretpostavljao da je u dovoljno dobrom stanju. Zato sam oprezno krenuo dalje ali se uskoro ispostavilo da gruba kamena podloga i izražene neravnine predstavljaju preveliki izazov za mene kao vozača i ovakav tip motora. Već na prvoj nizbrdici sam primetio da se ABS lampica neprestano pali a posle nekoliko jakih udaraca u oplatu koja štiti donji deo rezervoara sam morao da se parkiram sa strane. Spora vožnja je inače vrlo problematična za kvačilo svakog skutera pa sam se plašio da ne izazovem njegovo pregrevanje i rizikujem nove tehničke probleme. Čak sam i pokušao da dalje nastavim sam, ali ni ti nije bilo moguće. Na moju veliku žalost, preostalo nam je samo da pešice pređemo bar još jedan deo puta i vidimo još malo od ove lepote… Najveću ironiju predstavlja činjenica da sam na ovom putovanju (iz raznih razloga, ali potpuno neplanirano), prešao više od 50 Km po putevima koji nisu bili mnogo bolji od ovoga, ali sam od unapred zacrtane (i mnogo kraće) deonice morao da odustanem!

Pravi razlog za dolazak u ovaj deo Turske je bila poseta sada već čuvenom „Mračnom kanjonu“ i vožnja kamenim putem koji prati reku Eufrat (Kemaliyeliler Taşyolu). Već sam prilaz prvom tunelu je bio u najmanju ruku spektakularan a mene je posebno iznenadila „scenografija“ koja se nalazi ispred njega. Naime, pored velikog natpisa koji jasno označava odakle počinje „kameni put“ tu su bili postavljeni paneli sa dodatnim informacijama i saobraćajni znaci u potpunosti prekriveni nalepnicama, tako da se jedva mogla razaznati njihova prava namena. Mi nismo imali ništa što bi moglo da upotpuni ovu kolekciju, ali smo iskoristili priliku da napravimo nekoliko prigodnih fotografija…

Narednih 30 Km nesumnjivo predstavljaju najlepšu deonicu koju smo do tada vozili. Put se kroz čitav niz serpentina postepeno spuštao prema reci i to je trajalo sve dok konačno nismo ušli u gradić Kemaliye. Tu smo rešili da napravimo malu pauzu jer sam žarko želeo da nabavim nalepnicu koja će uskoro zauzeti počasno mesto na koferu.

Iako je izbor hotela u Malatiji bio uslovljen samo što bržim odlaskom na odmor, ispostavilo se da je to bio pun pogodak. Na raspolaganju smo imali čitav apartman a i doručak je bio za klasu bolji od drugih. Jedino što smo tog jutra bili okruženi tužnim licima, jer se na svim ekranima vrteo snimak fudbalske utakmice u kojoj je turska reprezentacija izgubila sve šanse za plasman u drugi krug takmičenja na svetskom prvenstvu. Pošto nisam neki fanatični navijač, to me nije mnogo pogodilo ali je u meni raslo uzbuđenje zbog činjenice da ćemo tog dana stići do tačke koja predstavlja vrhunac ovog putovanja. Duž puta su se smenjivali prelepi pejzaži ali je sve to palo u drugi plan kada se pred nama pojavila reka Eufrat. Njena smaragdna boja se teško može prikazati na fotografijama ali će zato trajno ostati u našem pamćenju.

Ako nisi rad da se sam upustiš u to, verujem da je ekipa u barelu rada da pogleda i eventualno popravi ako je popravljivo bez obzira da li je u garanciji samo što bi morao da platiš.

Svaka jakna koja ima "TEX" negde u specifikaciji ima neki oblik integrisane membrane za kišu u spoljnom sloju, (sympatex, hydratex, humax... itd), svaki proizvođač ima neku svoju verziju, dok je Goretex eksterna firma koja uslužno laminira opremu za ostale proizvođače uglavnom premijum segmenta pa je time i najskuplja ali i najosetljivija varijanta, cena manje više i diktira i govori sve, sa ovom vrstom laminacije ima jakni počevši od 15-16000 npr Modeka Tarex II, u većini slučajeva propustljivost vode nije problem ali je problem paropropusnost, kod jeftinijih jakni je osećaj kao da si zavijen u kesu jer ne otpušta ni malo toplote od tela što na kraju dovodi do kondenza. Što se Goretexa tiče jeste najbolja opcija zbog paropropusnosti ali traži posebnu pažnju kad je održavanje u pitanju, jakna se nikako ne sme prati u mašini sa centrifugom i preko 30c, običnim deterdžentima, omekšivač je veliko NE kod sve moto opreme. Postoje posebni šamponi za pranje gore-texa i prilično su skupi i povremeno se moraju koristiti sprejevi sa impregnaciju kako bi se osvežio taj spoljni sloj, najbolja varijanta je ofinger tuš kabina i istuširati je i ukloniti prljavštinu sundjerom ili krpom koja nije abrazivna. Ako nisi u tom fazonu možda bolje gadjati neku bolju jaknu sa membranom, recimo Revit Horizon ili Voltiac, nego Gore-tex koji svakako mislim i da nema ispod 500e. Što se tiče temperaturnog ranga ništa što je sa spoljnom vodootpornom membranom nije prijatno nositi na temperaturama od 30+ stepeni.

Prvo sam pomislio neka žurka sa kuravama.

Da, da ima bolji bolid , 20km koji mu fale stvarno bi se ovako trkao. Sama činjenica da je pored pogrešnih guma na početku i svega ostalog sa bolidom , obišao Linnblanda , zadržao Norisa iza sebe i uzeo prve bodove za Aston Martin je velik uspeh.